Skip to main content

Година: 2017.

ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Претпрошле ноћи у Новом Саду се догодио још један у низу напада на полицијске службенике. Овога пута нападачи су показали висок ниво бруталности и безобзирности – за седам минута жандарму Борису Јевросимову задали су више од 100 бруталних удараца наневши му тешке телесне повреде у виду прелома руке, повреде стопала, бројне модрице и подливе, као и прострелну рану шаке насталу приликом покушаја отимања службеног пиштоља! И све то у присуству његове супруге, не либећи се да и њој повремено задају понеки ударац.

Након исказане безобзирности у току напада, криминалци се приликом доласка интервентне патроле полиције на место догађаја нису дали у бег, већ су – напротив, сасвим мирно и без страха сачекали хапшење!

Управо је тај недостатак страха од казне показатељ да смо, услед благе казнене политике и толерантношћу према криминалу, дошли до критичног тренутка – да код криминалаца настаје одсуство страха од казне и државе. Схватили су да суђења могу отезати у недоглед, да по потреби могу без већих проблема побећи из државе, јер им суд претходно неће одредити притвор; да ће евентуална казна бити веома блага, а да ће у међувремену њихов углед у криминалном миљеу само вртоглаво расти. Овој појави свакако доприносе и медији који зарад јефтине популарности и раста гледаности организују разне ријалитије у којима су осведочени криминалци пожељни учесници и у којима се они јавно хвале својим злоделима, разарајући тако систем нормалних друштвених вредности, односно стварајући други, нови – криминални. И уместо да стану у заштиту друштва и друштвених вредности, судови неретко иду криминалцима на руку. Како другачије објаснити да суд криминалцима више година одлаже издржавање затворске казне зарад учешћа у таквим ријалитијима? И како објаснити да криминалци годинама избегавају издржавање затворске казне под изговорима тешке оболелости, а да при томе исторемено сваког дана обарају личне рекорде у дизању из бенџа? Или – како смо дошли у ситуацију да се вечерас неко мирно шета преко травњака фудбалског стадиона прекидајући утакмицу квалификација за Светско првенство у фудбалу, а да сутра суд расписује потерницу?! Траженог, наравно, нема!

Modus operandi правосуђа и у овом случају је остао исти. Јер, према непровереним и нама заиста несхватљивим информацијама, нападачима на жандарма Јевросимова најпре је одређен притвор, али је убрзо био укинут.

Синдикат српске полиције апелује на Владу Републике Србије, правосуђе и све друге државне органе и установе да хитно предузму мере ради пооштравања казнене политике за нападаче на полицијске службенике. Нису полицијски службеници изнад осталих грађана, али се у односу државе према полицијским службеницима и према криминалцима најбоље огледа колико је држава (не)спремна и (не)способна да се избори са криминалом. Толико пута поновљено „напад на полицајца је напад на државу“ је у потпуности обесмишљено и излизано, а морало би бити један од постулата безбедности државе.

Позивамо и све медије да буду одговорни, да престану са величањем криминала и криминалаца, да се издигну из трке за већим рејтингом и стану у одбрану својих грађана и друштвених вредности.

Јер, све док нам криминалци буду излазили из затвора пре него жртве из болница и све док буду сачекивали патроле на месту злочина са осмехом на лицу – Србија нема будућности!

Крајње је време да држава покаже ко је газда! Уколико то не покаже данас – можда ће сутра бити касно! Ваљда је један 12. март био довољна опомена!

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Текст у Блицу: Борба на живот и смрт

 

Хоћемо ли трчати до пензије?

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Хоћемо ли трчати до пензије?

На порталу Министарства унутрашњих послова, у уводном делу текста којим је представљен Сектор за људске ресурсе пише следеће:

Сектор за људске ресурсе обавља послове којима се обезбеђују услови за несметано функционисање Дирекције полиције и осталих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, у вези са функцијом управљања људским ресурсима.

Сектор у координацији са осталим организационим јединицама Министарства, креира и спроводи стратегију развоја људских ресурса, креира и имплементира политику управљања људским ресурсима, усклађује процесе, системе и праксу управљања људским ресурсима са стратешким циљевима и потребама Министарства и са најбољом праксом, оцењује и унапређује квалитет управљања људским ресурсима у целом Министарству.

Заиста лепо замишљено и још лепше написано. Но да ли је заиста тако и у пракси? Нажалост није! Свима нама добро је познат хаос настао увођењем новина у вези са каријерним напредовањем, интерним конкурсима… Треба ли нам бољи показатељ од тога да нико живи више не зна како изгледа Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ни да ли уопште постоји важећи. Чини се да живимо и радимо у вакууму. Нема премештаја, нема напредовања… Описи радних места не постоје, а незаобилазан су услов за расписивање конкурса. Акт о процени ризика више нико ни не спомиње.

Последњих дана приметно је да се у ту неславну трку укључило и Одељење за стручно образовање и обуку, које је део наведеног Сектора за људске ресурсе. Запослени стичу утисак да колеге из тог Одељења сваке године доносе све гори план и програм обуке. Пуно је нелогичности у новинама које нам дају а ми ћемо овде навести само неке од њих.

Да ли је сврсисходно оцењивање запослених у гађању из службеног наоружања у случају када не постоји редован тренинг? Наравно, при томе јединице се деле и шаком и капом. У којој то још држави полицајац за годину дана испали свега 25 метака и то само приликом оцењивања? На дај Боже да на терену морамо да употребимо ватрено оружје кад по годину дана не тренирамо. Господа која осмишљавају тај план и програм очигледно не знају ста значи реалан рад на терену. Заборавили су уживајући у својим канцеларијама, ако су икада и знали. Као да желе додатно да нам отежају и огаде рад у полицији.

Још једна новина, уведена ове године, јесте повећање старосне границе и за жене и за мушкарце, на 45 и 50 година, када је у питању провера физичке спремности. Наравно, поред старосне границе, пооштрили су норме које треба испунити, а које су и онако већ биле поприлично захтевне. При томе су термини за полагање ове године пребачени за месец мај а тиме је и скраћен рок за припрему запослених.

Да ли неко може да објасни колегама ауторима плана, да полицијски службеници већ имају исувише стресан посао да би им још и они претили јединицама. Као и да им објасни да полицијски службеници који оперативно раде не могу по цео дан да тренирају и уче теорију јер морају да раде, да терен не може да сачека да се заврши наша теоријска настава или часови физичког. Уместо да олакшају колегама они нам само стварају додатни стрес са тим њиховим проверама и оцењивањима.

Нажалост, код нас мало ко има разумевања и уместо да надлежни брину да будемо спремни због рада на терену, наметнутим обавезама само нам стварају додатне проблеме.

А оцена нам итекако утиче на напредовање у служби али и доводи до евентуалног отказа радног односа. За било какво напредовање потребан је висок трогодишњи просек, који је заиста тешко изборити. А негативне оцене у две узастопне календарске године дају нам излазну карту из МУП.

Стога нам ти системи провера стварају додатни стрес. По новим нормама, требао би човек да тренира сваког дана, да би успео да добије петицу, а ако сви одемо да тренирамо, неће преостати нико ко ће да ради. Откуда уопште идеја за повећавање норми и старосне границе кад су људи и до сада масовно падали на физичким проверама. Наравно, потежу аргумент и њиме се оправдавају тиме како су нам омогућили часове физичког, не схватајући да велика већина запослених на те часове ретко кад успе да оде јер посао не може да чека. Преостаје нам само да своје слободно време и новац трошимо на плаћање тренинга, теретане и стрељане, што уопште нису мали издаци.

Синдикат српске полиције свакако подржава тежњу да нам полицајци буду обучени, физички оспособљени за све задатке, али систем се мора изменити. Уместо система кажњавања и демотивације, треба увести ситем награде, систем који ће да мотивише људе. Објекти за тренинге нам морају бити доступни у сваком тренутку, да нам свима буду ужитак и издувни вентил, начин да се ослободимо стреса а не, као што је сада случај, извор додатног стреса и малтретирања.

Служба за инфрмисање ССП
Миле Лазаревић

Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Радити помоћу штапа и канапа, при томе испуњавати све обавезе и постизати изванредне резултате, могуће је само у Србији. Само у МУП Р Србији је могуће и то да послодавац такво нешто очекује, прима здраво за готово као нешто најнормалније, а да не обезбеди ни основне услове за рад.

Службених возила нема, униформе једва и то оне најлошијег квалитета. Панцирима давно рок истекао, бојево гађање укидали због штедње, награђивање запослених такође… Нема новца ни за редовну регистрацију свих возила, штеди се на хефталицама и муницији за исту. Папир купују запослени а тонере пуне синдикати. Гранични прелази нам личе на талибанске пунктове у Авганистану. Дневнице су нам 150 динара, ланч-пакети једнолични или црвљиви. У ресторанима меса не беше месецима ни за лек. Само наши адвокати задовољно трљају руке јер су постпуци против МУП-а одавно сигурица „из кеца“, лака парница и још слађа парица!

Па и у таквим неусловима служба ипак функционише, како-тако. Искључиво захваљујући људима!

Насловна фотографија представља требовање криминалистичке технике једне београдске полицијске станице и одговор из Одељења. Нема, нема, има мало, добио си један… Па ти онда ради, снађи се мајсторе. Од контаминације и заразе заштити се навлачењем рукава, зимско је време, рукави су дугачки. Уз помоћ фора и трикова изазови трагове, фиксирај их погледом, упакуј у кесу из оближње пекаре. Зли језици, или добро обавештени извори, говоре да се то скоро десило чак и са траговима увиђаја једног убиства у Београду!

Али руководство тог Одељења криминалистичке технике у ПУ за град Београд не сноси ни најмању одговорност за недостатак основних средстава. Кривци су негде другде, тамо горе изнад, ал тешко им је ући у траг, на делу је својеврсна игра жмурке. У Националном криминалистичко-техничком центру кажу да одговорни седе у Управи криминалистичке полиције. У УКП пак кажу кривци су у Сектору за материјално-финансијске послове, не одобравају планиране набавке у потпуности, умањују наручене количине опреме и репроматеријала, штеди се… А у том сектору кажу – УКП није добро испланирао своје потребе, нису знали и умели.

Рад криминалистичке технике, као најважније карике у доказивању извршења кривичних дела у време тужилачких истрага, и даље је потцењен. Рад техничара скоро да нико не цени или цени врло мало. Најчешће се користе флоскуле као што су „то су они што сликају“, „зовни их да сликају“, „мазала“ и слично. То пре свега долази од непознавања тог посла, стручности и прецизности који он захтева јер шефови не знају како изгледа бранити прикупљене трагове на суду.

Али још већи проблем, од тог људског фактора, представља неопремљеност криминалистичке технике. Већ деценијама та струка је задња рупа на свирали сваког министра, сваког начелника криминалистичке полиције… А зашто је то тако, најбоље је објаснио наш пензионер, дугогодишњи предавач на курсевима за крим. технику, свима добро познат Миле Вукашиновић, који је оставио неизбрисив траг у служби и значајно унапредио рад технике:

„Биће овако док год се успех полиције мери по 50 година старом методу. Док се у развијеном свету гледа однос између броја пријављених кривичних дела и оних ПРАВОСНАЖНО судски решених (значи квалитетно доказаних), код нас су битни „ПОЛИЦИЈСКИ“ решени предмети. Отишла је тужилаштву кривична пројава „против познатог извршиоца“, најчешће без валидних материјалних доказа. Па се после кука како „ми криминалце хапсимо, а суд их пушта“. Када томе додамо и магични паралелни „П“ уписник за штеловање статистике, ето државе где се министар хвали резултатима, а криминал реално цвета. Још ми је мука од ситуација када оперативци и шефови ОКП НИСУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ за готове форензичке идентификације, јер их сматрају сувишним када је извршилац познат. Тужиоци, поуздано знам, о овоме знају веома мало и не постоји фактор који би овакву праксу најзад уподобио са неким развијеним светом у који се, безуспешно, покушавамо угурати.“

Ко је дозволио да криминалистичка техника нема основна средства за рад није баш најјасније али је поразно да за рукавице молимо по медицинским установама или сами купујемо, да купујемо кесе за паковање трагова… Фолије за фиксирање трагова и средства за изазивање латентних отисака срећом није могуће наћи у слободној продаји иначе би техничари и на ту куповину били принуђени. О набавци савременије опреме је илузорно и размишљати, увек је ту онај чувено одговор „Нема новца!“. А новца има итекако…

Као што је о томе ССП већ писао у последње време, новца има али се расипа на беспотребне ствари. Само прошле године је из буџета МУП по тужбама, извршним судским пресудама, исплаћено преко 1,6 милијарди динара, мада је планирано свега 600 милиона. У 2017. је за те намене испланирано 1,2 милијарде динара. Да ли да очекујемо да ће то бити довољно, или ће износ бити вишеструко премашен???

Како год било, свакако би тај новац, тих 1,2 милијарде динара беспотребних трошкова, направљених заслугом бахатих и нестручних руководилаца, било мудрије искористити за опремање, на пример, криминалистичке технике.

До када ће у МУП бити толерисано недомаћинско пословање а последице бахатости пребациване на обичне извршиоце. До када ће врхунском способношћу бити сматрано сналажење, жицкање папира и спајалица у другим државним органима или приватним привредним субјектима?

Време је да свако почне да ради свој посао. Господо у врху министарства, људима обезбедите средства за рад па онда очекујте и захтевајте резултате!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.

Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.

Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.

Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.

Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!

Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.

Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:

Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.

Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.

Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.

У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.

Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?

Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Ослобађајућа пресуда полицијском службенику, који је за време боловања био на свадбеном весељу колеге, имплицира да запослени за време боловања није у кућном притвору и може нормално да живи, колико му то природа болести дозвољава. Старешине немају право да врше контролу на начин на који су то навикли, нити да забадају нос у приватне ствари полицајаца.

О кршењу права запослених на приватност током привремене спречености за рад говорили смо и писали много пута у последњих неколико година, али као да то појединцима међу старешинама није довољно. И даље се врши незаконита контрола боловања у складу са неком депешом која је у супротности са:

  • Законом о раду који превиђа мере у случају сумње у оправданост боловања;
  • Законом о здравственој заштити који регулише чување лекарске тајне;
  • Законом о заштити података о личности који регулише материју заштите, прикупљања и обраде личних података грађана.

О могућностима које закони пружају послодавцу прилажемо и Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 133-00-1/2010-02 од 08.02.2010. године:

„Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), у члану 103. став 1. прописана је обавеза запосленог да у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У ставу 5. истог члана је прописано да послодавац, који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Према члану 179. тачка 6) Закона о раду, ако се утврди да је запослени неоправдано користио боловање или га злоупотребио, послодавац може да му откаже уговор о раду.“

Један од новијих примера безумних поступака старешина који слепо поштујући наведену депешу испадају смешни, десио се у Полицијској управи Чачак. Како је у Ивањици дошло до тога да дисциплински поступак буде покренут против полицајца због свадбеног весеља рођака и колегинице, као и шта се све ту дешавало погледајте на приложеним фотографијама. ССП пратити ситуацију на терену и, ако устреба, према старешинама али и према докторима ћемо иницирати судске поступке уколико дође до компромитовања осетљивих заштићених података будући да имамо ситуације где старешине зову лекаре и интересују се о болести запосленог.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полицајац убоден ножем у Барајеву

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Полицајац убоден ножем у Барајеву

Поводом најновијег напада на полицијског службеника на дужности, у Барајеву, којом приликом је телесне повреде задобио колега М.Николић, Синдикат српске полиције дао је следеће саопштење за медије:

Руководство Синдиката српске полиције снажно осуђује још један у низу напад на колегу на извршењу службених задатака.  М.Николић је убоден ножем у раме и у леђа, приликом рутинске интервенције, но пуком срећом повреде нису теже природе, те је он захваљујући присебности и обучености, мада повређен, савладао нападача и задржао га до доласка помоћи. Посебну ноту целом случају даје прва изјава нападача, који је као разлог напада навео то да га је полицајац, приликом проласка кроз локал, „мрко погледао“!

ССП апелује на министра Небојшу Стефановић да искористи свој положај и алармира јавност, да целокупном друштву предочи опасности по заједницу у којој се ни полицајци не осећају сигурно и заштићено. Желимо да верујемо да ће држава коначно кренути у обрачун са изгредницима, да ће на делу, а не само на речима, показати одлучност у борби против свих видова насиља.

Доста нам је празних обећања и толерисања напада на полицијске службенике. Надамо се да и овај нападач неће изаћи на слободу брже неголи повређени колега из болнице!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Има ли нас довољно на улицама?

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Има ли нас довољно на улицама?

Усвајање и измене тек усвојених закона, усклађивање подзаконских аката, прилагођавање захтевима различитих невладиних организација најчешће у вези са људским, мањинским правима, заштитом породице, заштитом података о личности, те мигрантска криза и ангажовања на терену и сличне обавезе представљају додатно оптерећење  на раду запослених у МУП-у.  То проузрокује повећани обим посла на улици, гужву на шалтерима, дуготрајно чекање на граничним и административним прелазима, обавезу  вођења многобројних дуплих евиденција и обавештавања, а извршилаца је све мање и мање.

Не разматрајући оправданост смањења, ионако, већ малог броја људства у организационим јединицама, проблеме руководиоца да у таквим условима несметано организују рад, покрију све линије рада, а при томе поштујући законске прописе,  они који такве послове никада нису ни радили доносе дискутабилне и свима нама неразумне одлуке. Добро је њима познато да извршиоци, али и руководиоци ОЈ не могу главу подигнути од толиког посла, покривајући празнине и обављајући неодложне послове других колега који због таквих одлука нису ни присутни у тим јединицама. A поред свега тога, наставља се пракса недовољне координације Дирекције и свих Сектора МУП-а са ОЈ у седишту и ван МУП-а, опстаје страх да се надређеном једном за свагда каже  „ми немамо довољно људства и возила, не можемо тај задатак извршити“.  Како би се додворили надређеном, већина руководиоца ОЈ прихвата све што им се предложи, поједини би чак скочили у бунар ако им се тако нареди, не марећи за последице. А то све кад-тад дође на наплату.  Због таквог односа према послу и колегама, као крајњу последицу имамо угрожавање система безбедности и ускраћивање права запослених. Већ је устаљена пракса да због тога бивају покренути судски спорови које, по неписаном правилу, МУП увек губи. И нажалост, то све директно иде на штету буџета и грађана који у виду пореза одвајају средства како би се осећали безбеднима и заштићенима.

Руководиоце то не интересује  јер новац не клизи из њиховог џепа. Битно је да себе „покрију“, дају неку нову идеју и добију боље радно место. Једна од таквих „генијалних“ идеја је план да се формира „Б“ формација ИЈП. Не можемо а да не поставимо два логична питања: „Шта ће нам?“ и „Шта нам се то спрема?“. Познато нам је да већ постоји „А“ формација ИЈП, која ради све и свашта ( утакмице, рад на терену, рад са мигрантима, разна обезбеђења итд.) и да њихова ангажовања на терену представљају ноћну мору сваког руководиоца ОЈ. Недовољан број људства, годишњи одмори, боловања и још када пристигне депеша „да је потребно за сутрашњи дан хитно организовати, на пример, 15 припадника ИЈП за рад на терену од  15 дана, обезбедити возила и логистичку подршку“  је кап која прелије чашу. Поступити се по наређењу мора, а одрећи се великог броја запослених на 15 дана је превише! И тако сваког другог-трећег месеца. И ево сада још једне главобоље –  „Б“ тим ИЈП.

Да ли формирањем „Б“ тима ИЈП можемо очекивати још више ангажовања на теренима широм Србије? Да ли ће ИЈП преузети базе у КЗБ? Хоће ли једну утакмицу уместо 30 сада обезбеђивати 60 припадника?  Да ли ви господо из фотеља знате шта је то онај прави полицијски посао којег упорно и тврдоглаво маргинализујете? Оваквим начином рада повлачите људе са улица, сектори остају недовољно покривени, информација са терена ће бити све мање јер нисмо на радном месту. Све ће то утицати на пораст криминалитета, али и на вашу статистику где сваке године имамо мање извршених КД и где је скоро свака станица најбоља у Србији, по томе, а криминалаца је све више.

Синдикат српске полиције ће у наредном периоду уложити додатне напоре и константно вршити притисак на послодавца да размотри ове проблеме са којима се сусрећу у ОЈ, заслугом појединаца који не маре за то. Осим за заштиту права запослених у МУП-у, јавно указујући на пропусте борићемо се да се смањи стопа криминалитета на улицама, а да полицајаца буде више тамо где су потребнији – раме уз раме са грађанима. А не по шумама, кућицама, болницама… Те ствари могу, а и требало би да раде друге надлежне институције.

И на крају преносимо поруку једног члана ССП:  „Колеге, немојте се нервирати, све ово што се дешава у МУП-у је нормално“.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

 

Велико срце ивањичких полицајаца

Napisao/la na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Велико срце ивањичких полицајаца

Ивањица, 18.01.2017. године, –  Под слоганом „Наше мало некоме значи много“,  у времену од 09-15 часова, у организацији Црвеног крста Ивањица, Завода за трансфузију крви Чачак и Синдиката српске полиције, одржана је друга по реду акција добровољног давања крви у просторијама Полицијске станице Ивањица.

Поменута акција је пропраћена од стране локалних медија. Синдикат српске полиције је покушао да оствари сарадњу са „Телеком Србија“, ради поспешивања акције добровољног давања крви, али због лоших временских услова и епидемије грипа то за овај термин није било могуће, али та сарадња ће свакако бити успостављена приликом одржавања следеће акције.

Што се тиче ове акције, њој се одазвало 28 давалаца, од којих је двадесет троје дало крв, док је њих пет одбијено после лекарског прегледа. Организатори ове акције су, због поменутих лоших временских услова због којих је проглашена ванредна ситуација у нашем граду и због епидемије грипа, више него задовољни одзивом, посебно што је јануар месец, месец када су потребе за јединицама крви велике.

Синдикат српске полиције овим путем жели да покаже свим грађанима да увек могу рачунати на помоћ полицијских службеника, без обзира да ли се ради о акцији добровољног давања крви или било којој другој помоћи. Члан главног одбора ССП и председник РЦ Чачак, Дарко Оцокољић, најавио је да ће са Црвеним крстом Ивањица организовати акцију добровољног давања крви и у септембру месецу текуће године за запослене у ПС Ивањица, као и за заинтересоване грађане општине Ивањица, а све у циљу попуне резерви јединица крви у Заводу за трансфузију крви Чачак.

Служба за информисање ССП

ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Београд, 17.01.2017. године, – На захтев Синдиката српске полиције одржан је радни састанак у Полицијској управи за град Београд. Састанку су испред управе присуствовали начелник Веселин Милић, помоћници начелника Небојша Пантић, Милан Станић и Ратко Костић (који је уједно и начелник Управе кринималистичке полиције), начелник Управе полиције Влада Радосављевић, као и шефица Бироа начелника Биља Радујко.

Делегацију ССП предводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су још заменик председника Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић и председник СГ ДСИЈ92 Дарко Миловановић.

Састанак је протекао у позитивној, конструктивној атмосфери уз обострано поштовање и разумевање. Неке од проблема које смо овом приликом изнели и руководство ПУ је препознало, али је немоћно да их отклони без праве подршке Сектора за материјално-финансијске послове Министарства унутрашњих послова. Но, како за неке проблеме нису потребни превелики финансијски издаци, већ је тежиште на бољој организацији и поштовању права запослених, решење је пронађено и очекујемо брз напредак.

Састанак је потрајао добрих два сата, и велики је број размотрених тема, па ћемо овде навести само неке битније:

  • Проблеми са обезбеђењем обејката у ПУ за град Београд

Кућице у којима бораве полицијски службеници током обезбеђења објеката су углавном неусловне, слабе изолације, лошег грејања, прокишњавају, тако да је боравак у њима скоро немогућ у дужем временском периоду. Потребна је адаптација постојећих или набавак нових.

Начелник Милићbgd1 је одговорио да су свесни овог проблема, да се ради о старим и дотрајалим кућицама, да су нове требоване код Сектора за МФП, али да то иде споро јер нема новца за тако нешто. Управо стога је наредио, током великих хладноћа предходних дана, да се људи у тим кућицама смењују у што краћим интервалима, на пола сата – сат најдуже, да их све време обилазе старешине и да их лично замене, уколико буде неопходно. Обратиће се граду Београду и неким фирмама за помоћ по овом питању, како би се премостио проблем, пре него на нивоу МУП буде трајно решен, а од ССП очекује помоћ на убрзавању реализације донација.

  • Проблеми са радом припадника криминалистичке полиције у приградским станицама

У последњих неколико година уведена је пракса да увиђаје у ноћним сатима на територији читавог града Београда врши Одељење за увиђајно-оперативне послове Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд, ради уштеда и смањења финансијских издатака проистеклих по основу додатака на плате радника за ноћни рад. То је, наравно, довело до повећаног оптерећења радника наведеног Одељења, али и до функционалних проблема, јер неретко екипе не могу да истовремено покрију све увиђаје у току ноћи. Последица тога јесте незадовољство грађана који, поред тога што су оштећени извршењем кривичног дела, додатно буду изложени непријатности да чекају увиђајну екипу до јутра. О самом квалитету увиђаја након протока времена и неадекватног обезбеђења лица места не треба ни говорити. Наравно, ово правило је често кршено а оперативци од куће позивани ради хитних увиђаја као што су разбојништва, ради „притворских“ предмета и слично. Полицијски службеници су се увек одазивали из разлога савести и одговрности, премда термин „стална доступност“ није правна категорија већ морална. А праведно је, и сасвим у складу са позитивним правним прописима, човека кога смо обавезали да буде приправан, тако и третирати – т.ј. својеврсно ускраћивање слободе кретања треба адекватно платити.

Начелник УКП ПУ за град Београд Ратко Костић, сматрао је да нема потребе за овом мером, која може бити контрапродуктивна, јер ће довести остале колеге у неравноправан положај, будући да је чест случај да позову и неколико десетина оперативаца од куће ради обављања хитних послова. Но, након интервенције помоћника начелника Милана Станића који је потврдио такву праксу у свим подручним полицијским управама, и након упутства начелника Милића, ипак је договорено да полицијским службеницима, дежурним у ноћним сатима, буде прописана приправност у складу са законом и колективним уговором, те иста буде и плаћена.

  • Начин и уједначавање праксе обрачуна накнаде трошкова за долазак на посао и повратак са посла у складу са важећим Правилником

Упркос, сада већ, скоро двогодишњој, примени новог Правилника, ми и даље имамо шаренолику ситуацију са начином примене у обрачуну трошкова за долазак на посао и одласка са посла. И даље имамо примере да се запосленима, у складу са бројем смена, прекраја и дели износ накнаде за месечну карту, мада је она недељива (по правилнику). Такође, у појединим полицијским станицама и даље запосленима умањују накнаду погрешним начином обрачуна код сменског рада и рада у турнусу.

Будући да ни присутнима није било баш најјасније у чему је проблем, делегација ССП их је упутила да затраже званично тумачење од помоћника начелника Сектора за МФП, господина Драга Бјелице, које им је и овом приликом предочено:

Сваки запослени који у току месеца није имао одсуство због годишњег одмора, боловања или плаћеног и неплаћеног одсуства, има право на пун износ месечне накнаде, без обзира на број смена које је одрадио. Без обзира што неки месец има, на пример, 22 радна дана, а запослени радом у турнусу одраде, на пример 15 смена, неправилно је пун износ накнаде делити са 22 па множити са 15, јер се тако накнада умањује за трећину. У временику рада тим радницима не треба попуњавати 15/22, како то често раде старешине, већ је потребно уписати 15/15, што ће радницима у обрачунској служби бити јасан знак да су те колеге радиле целог месеца и оствариле право на пун износ накнаде.

Делегација синдиката је изнела примедбу и да се у појединим организационим јединицама запосленима намећу одређени ауто-превозници, сужава им се избор и бивају принуђени да достављају потврде о ценама месечних карата превозника са малим бројем полазака, чији ред вожње запосленима не одговара. А правилник запосленом пружа право реалног избора.

Начелник Управе полиције ПУ за град Београд, Влада Радосављевић, изјавио је да велики проблем стоји у томе што су старешине принуђене да уопште размишљају о начину обрачуна и систему наплате трошкова уместо да енергију трошке на унапређење безбедности грађана. Његово мишљење је да би идеално решење било да командири, односно начелници ПС, само доставе станичне временике рада обрачунским службама који би из њих вадили потребне податке. Али ће свакако, по наређењу начелника ПУ, спровести мере ради усаглашавања и правилног обрачуна трошкова у целој Полицијској управи за град Београд.

  • Недостатак службених возила

Изнели смо податак да, поред редовног недостатка исправних возила, имамо ситуацију да известан период, у дежурној служби ПУ нема ниједног јединог исправног возила за транспирт лица (марица). Такође, проблем са возилам је присутан у свим организационим целинама: у полицијским станицама, Управи криминалистичке полиције, Управи саобраћајне полиције, Полицијској бригади…

Начелник Веселин Милић се сложио са нама, у руководству ПУ су сви више него свесни овог проблема који повремено озбиљно утиче на функционисање службе и ефикасност обављања свакодневних задатака.  Истакао је то, да је инсистирао код министра и директора, и у томе и успео, да од 50 управо подељених нових патролних возила на нивоу МУП, чак 40 припадне Полицијској управи за град Београд. Очекује да и при следећој, највљеној подели нових возила, највећи број њих заврши у Београду, јер по обиму и сложености посла ни једна подручна ПУ не може ни приближно да се мери са ПУ за град Београд.

  • Кадровска решења, премештаји, интерни конкурси…

Постављено је питање проблема који проистиче из перманентног смањења броја запослених и великим бројем „угашених“ радних места. Тренутно је велики број извршилачких али и руководећих радних места непопуњен и то ствара додатно оптерећење на раду али и незадовољство колега који имају одговарајуће радно искуство и потребну стручну спрему, обављају те послове али за њих не могу да добију решења о распоређивању нити адекватну плату. Велики проблем представља и немогућност трајних премештаја запослених, што изазива пад морала и њихово незадовољство.

Начелник УКП Ратко Костић је изнео податак да тренутно немамо шефове Одсека за сузбијање криминалитета у чак шест полицијских станица, да у седишту управе такође постоји неколико упражњених радних места које је немогуће надоместити. Начелник ПУ Веселин Милић је изјавио да ће управа врло брзо добити око 200 нових полицијских службеника, полазника курса ЦОПО, а да је расписан конкурс за пријем нових 400 полицајаца. Слаже се да је велики проблем немогућност распоређивања радника према потребама и према њиховим способностима и заслугама, али да су тренутно једино могући привремени премештаји, све док не заживи предвиђени систем каријерног напредовања и интерних конкурса, за шта одговорност сноси Сектор људских ресурса.

Поред разговора на ове тема, било је речи и о другим ситнијим проблемима и спорадичним случајевима. За будућу сарадњу две организације одређени су координатори – испред ПУ зза град Београд биће то помоћник начелника ПУ Небојша Пантић, а испред ССП одређен је заменик председника Миле Лазаревић.

Руководство ПУ за град Београд пренело нам је своје незадовољство измештањем логистике из Полицијске управе, свођење некада велике, Управе за логистику ПУ за град Београд на два Одељења при седишту МУП, што је донело низ проблема, искомпликовало и успорило процедуре набавке основних средстава неопхофних за функционисање управе. Такође, начелник ПУ Веселин Милић је нагласио јако велики проблем са недостатком људства – за само последње три године број запослених је смањен за више од 1000 полицијских службеника, што природним одливом, што премештајима ради смањења путних трошква по депеши директора полиције. Истакао је и да ПУ за град Београд заслужује и мора имати посебан третман у оквиру МУП због просте чињенице да се највећи број кривичних дела у Србији изврши на територији Београда, да се више од половине нарушавања јавног реда и мира и саобраћајних незгода догоди у Београду, да су цифре прецизне и неумољиве. Делегација ССП је изнела податак да су недостатак људства у полицији у Бугарској престоници Софији, покушали да реше тако што полицајци у том граду имају основицу плате за 30% вишу у односу на унутрашњост Бугарске.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Политика потврђује писање ССП о расипању новца МУП-а

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Политика потврђује писање ССП о расипању новца МУП-а

Новинар дневног листа „Политика“, Александар Бојовић,  у свом тексту објављеном 17.01.2017. године на порталу тог листа, пише о финансијским проблемима Министарства унутрашњих послова, и на најбољи начин потврђује нашу причу по том питању. Коначно су на наплату стигли стари грехови бивших министара и начелника Сектора за материјално-финансијске послове. Тужбе запослених, старе и по десетак година, добиле су свој епилог. Радници су били у праву, МУП је дужан својим запосленим огроман новац. Наравно увећан за судске трошкове и законске камате.

Могли смо, ових дана, у медијима прочитати и да је држава финансијски помогла Јавно предузеће „Железнице Србије“ у знатној мери, управо ради исплате потраживања радника, по истом основу, а како би спречили банкрот Железница. С правом можемо поставити питање зашто држава не помогне и МУП као државном органу? Да ли је банкрот МУП држави прихватљивији од пропасти Железница?

Текст из Политике:

За принудне наплате МУП прошле године издвојио 1.6 милијарди динара

Министарство унутрашњих послова сваке године даје огромне паре за судске трошкове, пенале и казне. Према подацима МУП-а достављеним „Политици” Законом о буџету за 2017. годину за измирење обавеза насталих вођењем наведених поступака предвиђено је 1.221.154.000 динара. Реч је о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника…

У буџету за 2016. било је одређено 696.770.000 динара али је до краја године више него дупло „пробијен”. Планиран новац за судске трошкове потрошен је до почетка јуна 2016. Након тога паре су преусмераване са других апропријација (буџетских ставки) у складу са чланом 56 Закона о буџетском систему у укупном износу од 894.309.292,41 што је знатно угрозило рад Министарства унутрашњих послова, наводе у овом министарству. Укупна свота новца утрошена за судске трошкове у 2016. години у МУП-у је 1.591.079.292,41 динар.

Према нашим сазнањима, недељно је са рачуна МУП-а прошле године скидано и по 50 милиона динара по извршним налозима суда. У МУП-у Србије ради више од 42.800 људи а многе тужбе датирају и од пре десетак година. Такође, велики број полицајаца ради ноћу, викендом, прековремено, а некима тај рад није исплаћен због чега су и одлучили да туже своју службу.

Оригинал чланак у Политици можете погледати ОВДЕ.
Ми смо, како рекосмо, већ раније писали на ову тему у следећим текстовима:
 Кривичне пријаве против распиника у МУП
Зашто касни накнада за путне трошкове?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић