Skip to main content

Година: 2017.

Оцена или освета….. некоме и награда!

Фебруар је месец када влада велика напетост око годишњих оцена за рад. Ове године посебно….Закон о полицији, чија примена је почела у фебруару 2016. године, обрадовао је све нас управо због каријерног напредовања јер смо помислили да заиста можемо напредовати зато што радимо и зато што знамо да радимо.

Проблем у  пракси је углавном због тога што ни један од појединачних елемената за оцењивање није нормативан, осим делимично оцене стручне оспособљености (гађање, физичке провере, провера знања…), те се тиме вредновање нечијег рада практично оставља на „савест” руководиоцима.

А то, сасвим природно, често за последицу има деградирање доброг радника из страха да ће заузети место оног који оцењује, као и уплитање личних међусобних односа што је недопустиво.

Посебну тежину и срж овог проблема представља ограничење на основу члана 167.  Закона о полицији који у ставу 2. као услов за напредовање прецизира да трогодишњи просек оцене не сме  бити нижи од „истиче се – 4“.

Наравно, та срећна вест и почетак система каријерног напредовања кратко је трајала и почетни елан запослених је пао, јер су непосредне старешине, вероватно из страха да неће успети да сачувају своје позиције, свака част појединцима, већ направили паклену стратегију. Како нам не могу одузети квалитетне дипломе, лако проверљиво знање, поштење, квалитет у раду, однос према раду, онда су спремно дочекали једино преостало оружје – годишњу оцену за рад.

Право и овлашћење које им је дато и поверено старешине би морали употребити у складу са правом и правдом….дакле само законито. Међутим…

Старешине, покушајте бар једном да запосленима дате петицу за рад по макар једном или по више критеријума и видећете да то уопште не боли. Зашто сте ви предодређени да имате петице и да их нико осим вас нема. Зашто вас је срамота да кажете да ви имате петицу за рад? Одговор и није потребан, али вас ипак није срамота да кажете „па имате право приговора“. А шта ће старешина написати као одговор на приговор, запослени никада неће сазнати, као ни то да ли је њихов одговор заснован на правно релеватним чињеницама које су једино прихватљиве за право а не „рекла-казала“.

Овим путем желимо да апелујемо на  министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановића, директора полиције Владимира Ребића и све начелнике Сектора и Управа, да на сваки поднети приговор посебно обрате пажњу и да одлуку донесу само на основу правно релеватних чињеница. Јер оцена за рад није само имати мање или више дана годишњег одмора, она је сада нешто много више јер обезбеђује поред свих карактеристика које запослени има и право да напредује и то само захвањујући свом знању, без веза и сумњивих препорука. Од оцене нам зависи и сам посао!

Не дозволите више да се на сваки могући начин вређа достојанство поштених полицајаца и службеника.

С тим у вези, потребно је да, по приговору, извршите и контролу на основу којих су критеријума оцењени запослени. Видећете кроз образац, лако је докучити, како се штимују оцене да би се добила што мања средња оцена. Очекујемо и да против таквих руководиоца покренете поступак за повреду службене дужности. Њиховим злонамерим поступањем диретно се угрожава сама идеја „каријерног напредовања“.

Ово треба схватити озбиљно јер прва помисао на каријерно напредовање је управо спречавње корупције и злоупотреба а сада се отворио нов начин понижавања полицијских службеника и то кроз годишњу оцену.

Прекседник СК ССП
Слађана Грујић

Подсећања ради, и прошле године у ово време писали смо на ову тему, али се ништа није променило за годину дана:
Зашто немамо право жалбе на годишњу оцену?

Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

Влада Републике Србије усвојила је 14. фебруара 2017. године Уредбу о каријерном развоју полицијских службеника, која ступа на снагу за осам дана, али са применом почиње првог септембра ове године!

Данас су сви медији, као и већина синдиката у МУП објавили вест о усвајању Уредбу коју смо са нестрпљењем очекивали и  од које ће нам пуно тога зависити у професионалној каријери, а ССП сада ексклузивно објављује и садржај исте. У наредним данима, након извршене детаљне анализе текста Уредбе и сагледавања добрих и лоших ствари у њој, објавићемо посебан текст у којем ћемо покушати да вам приближимо новитете који нас чекају крајем лета.

Уредбу можете преузети овде: Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Радио Нови Сад: Ана Томашевић о протесту полиције

Нови Сад, 16.02.2016. године, – Председница Регионалног центра Нови Сад, Синдиката српске полиције, госпођа Ана Томашевић, била је гост радио емисије „Безбедост грађана“ на јавном сервису, тачније на радију Нови Сад. У полусатној емисији исцрпно је објашњавала разлоге незадовољства полицијских службеника и непосредни повод за организовање уличног протеста испред зграде судова и тужилаштава у Новом Саду.

Подсећамо вас да је ССП организовао протест 6. фебруара у „пет до дванаест“, на ком се окупило неколико стотина полицајаца протествујући против благе казнене политике судова према нападачима на полицајце! Протест је изазвао огромну медијску пажњу и наишао на одобравање и општу пордшку и јавности и скоро свих грађана Србије.

Снимак гостовања Ане Томашевић на радију можете преслушати на следећем линку:

Радио Нови Сад – гост Ана  Томашевић

Између осталих, морамо рећи, добрих питања које је поставио водитељ емисије, Томашевићка је дала одговоре и на следећа два која су изазвала поприличне недоумице у српском друштву:

Ко је затајио у систему безбедности?

У нераскидивом кругу„ ana tполиција-тужилаштво-судови“ било кода затаји систем неће функционисати, односно некако ће храмати, посртати, као што је то данас случај. Прецизан и потпун одговор ко је ту затајио, превазилази моје компетенције, морао би бити заснован на дубокој и свеобухватној анализи, али је свима нама јасно да ту нешто не штима. Ја само могу пренети лични осећај и оно што што већина колега мисли – ми нисмо заштићени у довољној мери! Мислим и да нема довољно сарадње на тим микро везама полиција-тужилаштво и тужилаштво-суд, као данема искреног разумевања. Стиче се утисак да нисмо на истој страни, јер ако тек сваки шести нападач на полицајца заврши у затвору јасно је да суд нас не доживљава као гаранта безбедности државе, као неког ко и њих штити. Једноставно полицајци имају осећај да су незаштићени и препуштени сами себи.

Да ли сте разговарали и имате ли подршку министра или директора?

Ми смо сасвим свесни да се оваква питања на улици не могу трајно решити, већ само алармирати јавност и натерати на разговоре они са којима морате разговарати. Због тога смо послали иницијативу за састанак највишим правосудним органима. Јасно је и да синдикат нема ни снаге ни довољно утицаја да то сам изгура до краја, а то није ни природно. Природно је да се за нас заложе министар и пре свега директор полиције, те смо се стога обратили и њима и затражили хитне састанке ради договора око наредних корака јер се ми овде нећемо зауставити. Нажалост, некоме изненађујуће а некоме и сасвим очекивано – било каква реакција са тих адреса је изостала. Још увек немамо ни одговор на захтев а камоли уговорен састанак. Просто је невероватно да ти људи нису препознали за шта се ми боримо, за шта се залажемо. Као да их не занима или им није у интересу безбедан и заштићен полицајац. Полицајац који на терену не оклева у интервенцији и хапшењу криминалца, полицајац који зна да неко о њему брине и штити га! Волела бих да грешим и да ће нас они ипак позвати, али како протиче време све мање верујем у такво нешто. У зависности од тога руководство синдиката ће и испланирати наредне кораке.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

ТУЖБА СТАТУС ЧУВА

Синдикати који су изградили чланство и задобили репрезентативност на акцијама подношења тужби или олако даваних обећања решавања стамбених и свих других животних проблема запослених, враћају се старој опробаној пракси.

Олако задобијено поверење чланова, без основа у системском раду и трајном побољшању услова рада, још лакше је изгубљено. Пад броја чланова оба репрезентативна синдиката је разумљив и природан. Греси опструкције или продаје и издаје штрајкова у прошлости, шуровање са послодавцима, једних па других, разне акције типа „најави, крени па стани и одустани“ стигле су на наплату. Осипање чланства попримило је забрињавајуће мере… У тим синдикатима упалио се аларм, и одмах у акцију.

Акција продаја магле поново је на столу!

Једни се, под окриљем борбе за „обећану“ социјалну помоћ запосленима боре за ваздух, покушавају да преживе или барем одложе сасвим сигуран пад испод црте репрезентативности! У тој борби полако тону и у политизацију, на радост и послодавца и другог репрезентативног синдиката, који не видећи балван у свом оку, преноси писања појединих таблоида и свесрдно ради ротив синдикализма уопште!

Други се пак, nsp ugovorпокушавајући да успоре осипање чланства, настало као продукт проминистрове политике тог синдиката, враћају опробаном рецепту – запосленима нуде бланко обрасце за тужбе по разноразним основама. Обећавају гомиле новца лаковерним члановима и оним који то тек треба да постану. У оптицају су тужбе за топли оброк и регрес, висину дневница, исплату зараде у мањем износу, дневнице у КЗБ,  радно време ИЈП, дискриминацију, стимулацију и ко зна коју другу „цију“.

Е сад, што основа за тужбу нема, то што већ постоје изгубљени спорови и велики материјални трошкови запослених, по неким од наведених предлога, то што није могуће ни схватити на шта тачно мисле по неким датим предлозима, њих много не занима. У понуди је пакет аранжман: приступница, тужба и бланко овлашћење адвокатима.

А то овлашћење је посебна прича, бисер правних наука! И одсуства логике и разума код оног ко га потпише. Тешко га је описати па га прилажемо на горњој фотографији. Ту се побројаним адвокатима, али и „свим њиховим приправницима“, даје бланко овлашћење да запосленог заступају у свим могућим и немогућим споровима! Запослени, потписом тог овлашћења, унапред пристају на то да их адвокати синдиката, по свом нахођењу, рецимо, разведу од супружника. Можда се и несвесно одрекну наследства или пак постану подносиоци тужбе против министра, премијера… Добро, да баш не претерамо, свесни смо да се то неће лако десити, неће бити тужби против власти, ипак је реч о системском синдикату, ал није искључено да у њихово име синдикат одрекне дела плате, сложи са отпуштањем запослених, умањењем накнаде за путне трошкове… То им не би било први пут!

Шалу на страну, овде се ипак ради о озбиљној манипулацији запосленима. То што је неки тамо железничар добио своје предузеће на суду, никако не може значити да ће и полицајци добити своје евентуалне тужбе по истом или сличном питању. Железнице су јавно предузеће а МУП је државни орган, регулатива јесте слична али не и једнака и истоветна! Паралеле се не могу извлачити без дубље анализе.

Колегинице и колеге, отворите четворе очи и будите јако опрезни. Оне који су вас већ варали, на овај или онај начин, ништа и нико не спречава да то ураде поново! То можете само ви да спречите!

nsp tuzbe1

nsp tuzbe2
Упозорење које је колегама упутио наш Регионални центар у Врању.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Синдикат српске полиције организовао је протест у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава, 6. фебруара 2017. године са почетком у „пет до дванаест“ због благе казнене политика према нападачима на полицијске службенике, пристуној већ годинама широм Србије!
Протест је одржан под паролом: „НЕКА БУДЕ ЗАКОН! НЕКА БУДЕ СУРОВ! И НЕКА БУДЕ ЗА СВЕ!“

За наше многобројен заинтересоване чланове који су били спречени да тог дана буду са нама на лицу места, спремили смо видео запис целокупног дешавања тог дана. На снимку можете видети и чути изјаве за медије председника Лазара Ранитовића, као и говоре одржане од стране његових најближих сарадника:

Наш протест је подржан од скоро свих релевантних синдиката у полицији, а на локалном нивоу у Новом Саду, подржали су нас представници оба репрезентативна синдиката. Медијска пажња је била изизетна, сви локални и велика већина медија на државном нивоу испратили су наш протест уз позитивне текстове, а што је заиста преседан, велика већина коментара остављених од стране читалаца и гледалаца били су јако позитивни по полицију уопште- Грађани су на прави начин схватили наше мотиве и разлоге и подржали наше захтеве као потпуно легитимне.

Доминантна парола овог скупа и питање јавности и држави било је:

693A8313cut

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

И опет: полицајац у болници – криминалац на улици!

Новосадским полицајцима свакако неће бити лакше кад чују да нису једини чији тужиоци и судије гаје посебна осећања и самилост према њиховим нападачима. А нама осталима такво сазнање свакако тера црвену боју у лице и гнев у груди, уз бесну псовку и питање: „Ма докле, бре, више???“

Још једном је полицајац завршио у болници а његов нападач на улици!!!

Овог пута у Смедеревској Паланци, где је лопов ухваћен на делу, напао полицијског службеника, исекао га оштрим предметом по лицу и сломио му ногу. Наравно, полицајци су били довољно присебни да га лише само слободе, живог и здравог, мада би у већини држава био лишен и тог бедног и поквареног живота!

Зашто поступајућој тужитељки тешке телесне повреде једног и свеопште вређање свих осталих полицајаца у Смедеревској Паланци није био довољан основ за одређивање притвора нападачу? Криминалцу, лопову… Упркос томе што је тужилац који је први поступао у овом предмету предложио притварање! Упркос или можда баш зато!? Можда зато није ни поступао до краја?

Да ли госпођица/госпођа Р.П. зна какву поруку овим поступком даје свим евентуалним нападачима? Онима који су до сада оклевали?

Подсећања ради, Синдикат српске полиције прошле недеље одржао је протестни скуп у Новом Саду баш због оваквих случајева, због оваквих и сличних тужилаца и судија! Верујемо да су нас чули не само у Новом Саду, већ у целој Србији, па ипак појединце то не дотиче! Да ли сада треба да сви онако са транспарентима прошетамо до Паланке? Хоћемо ли шетати испред зграде свих тужилаштава и судова у Србији? Или ће неко у земљи која претендује да постане правна држава да заустави овакво понижавање једног од темења сваке државе, државни орган задужен за безбедност државе, за личну и имовинску сигурност свих грађана. Па и те тужитељке која то не схвата! Надамо се да не схвата, ал се прибојавамо да је врло свесна последица свог поступка – последица по полицијске службенике и државу, али да је то не дотиче јер зна да за њу неће бити никаквих санкција!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује и нападача и његовог заштитника оличеног у поступајућој тужитељки! Позивамо је да јавности саопшти шта ју је определило на такав поступак или да нам каже да ли је  и ко вршио притисак на њу, уколико је притиска у том смислу било!

ССП неће стати да указује јавности на неправилности и нелогичности у раду носилаца правосудних функција докле год не почну да раде свој посао по законима и по правди! Наравно, увек смо спремни и да похвалимо позитивне примере, нажалост заиста ретке!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Предлози правилника као државна тајна!?

Када је пре годину дана усвојен Закон о полицији дошло је до изненађења и великог разочарења синдиката и запослених у МУП, појединим предвиђеним решењима у њему. Наравно, прави синдикати, а ту пре свега мислимо на наш Синдикат српске полиције, промптно су реаговали и упутили иницијативу Уставном суду ради оцене појединих чланова закона и њиховог стављања ван снаге.

Новоусвојеним Законом о полицији одређен је и прецизан рок за усвајање подзаконских аката којим би биле прецизиране одређене процедуре и поступци – у члану 251. стоји: „Подзаконски акти утврђени овим законом донеће се најкасније у року од годину дана од ступања на снагу овог закона.“

Тај постављени рок је истекао а да правилници нису заживели!!!

Крајем лета 2016. године, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић формирао је седам радних група са задатком да у року од 90 дана донесу предлоге 7 правилника:

  • Организација и делокруг рада специјалних јединица (чл. 22 ст. 6 ЗОП);
  • Начин одузимања и враћања службеног оружја (чл.38 ст. 4 ЗОП);
  • Начин спровођења дисциплинског поступка (чл.211 ст. 5 ЗОП);
  • Начин обављања полицијских послова (чл. 30 ст. 4 ЗОП);
  • Правилник о приправности (чл. 156 ст. 3 и чл. 162. ст. 2 ЗОП);
  • Специфична здравствена заштита (чл. 180 ст. 3);
  • Правилник о психолошкој помоћи (чл. 182 ЗОП)

sekretarijatРокови су одавно прошли, радне групе су распуштене, али аката и даље нема. Или их вешто крију и од запослених и  од синдиката! Зашто? Који је ту скривени интерес? Да ли су усвојене предлоге послали господину свемоћном Амадеу Воткинсу на рецензију и дораду? Да предлоге уподоби, или боље рећи упорапасти, као што је то урадио са самим Законом о полицији?

Послодавац је вешто избегао да у радне групе укључи ССП (потпуно у супротности са Законом о раду) као синдикат који му не би климао главом већ активно учествовао у изради аката! Нису нам дозволили чак ни статус посматрача, без права гласа. Већ тада смо подозревали, показало се оправдано, да ту нису чиста посла!

На јануарском месечном састанку у Кабинету министра, од стране државног секретара Милосава Миличковића и секретара министарства Милорада Тодоровића добили смо обећање да ће усвојени предлози бити достављени ССП на увид и давање сугестија пре њиховог обелодањивања, што је и обавеза послодавца по ЗОР-у (чл. 209). Будући да ни после месец дана правилници нису достављени, исти захтев смо истакли и на фебруарском састанку на шта је госпођа Јасмина Станојевић из Секретаријата потврдила да ће нам акте предати у понедељак. Што се, наравно, није догодило. Госпођа Станојевић је напрасно сазнала да „то не сме да уради без сагласности секретара Тодоровића“. Кажемо напрасно јер је у петак на састанку „мислила“ да то ипак сме. Шта се догодило за викенд непознато нам је. Из ког разлога госпођа Станојевић није испунила обећање дато од господе Миличковића и Тодоровића, али и своје лично обећање, не желимо да одгонетавамо, већ овде јавно питамо:

Да ли су предлози правилника државна тајна или је ССП непожељан у МУП? Хоће ли неког заболети када укажемо на све нелогичности које садрже ти акти? Хоће ли вас болети када вас јавно исмејемо, јер поједине правилнике нисте знали чак ни да у потпуности правилно преведете са хрватског језика?

Како год било, ма који разлог да стоји иза скривања предлога правилника, то неће моћи још дуго да траје! Подсећамо вас, господо из Секретаријата, да већ касните, кршите закон који сте ви сами предложили Народној скупштини на усвајање. У ствари, ви сте тај закон видели тек много касније, на њега сте имали много мањи утицај него синдикати. Сви знамо ко вам је тај закон написао, као и ко даје зелено светло за правилнике, чијег сте се усвајања играли предходних месеци!

Службаза информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто пред судом нису једнаки сви полицајци?

Преносимо вам текст објављен на порталу „Вечерње НОВОСТИ“, од аутора В. Црњански Спасојевић, који можете погледати и  ОВДЕ.

Пред судом сви полицајци нису једнаки

Више од деценије запослени у МУП не могу да наплате остварени прековремени и ноћни рад. Исти суд једнима додељује накнаде а друге одбија. Одштета до 700.000 динара. Више од 20.000 њих 2006. тужило државу!

Ни после 11 година полицајци који су 2006. тужили државу због неисплаћеног новца за прековремени и ноћни рад нису добили задовољење. Многи су отишли у пензију а њихови судски спорови и даље трају. Немали број њих ипак је добио новац који им МУП дугује, уз велике камате, док други нису. Разлог – исти суд је у идентичним предметима пресудио дијаметрално супротно.

Због различитих судских одлука које судови доносе у истоврсним случајевима, припадници МУП спремни су да иду чак до Европског суда за људска права у Стразбуру. Тужиће државу не само за кршење Уставом загарантованог права на једнакост пред судом, већ и за кршење права на суђење у разумном року. (Неки су већ тужили и добили и надокнаду у висини од 500 евра – прим. Служба за инсформисање ССП)

Државу је 2006. тужило више од 20.000 чувара реда и мира, од којих је најмање половина већ наплатила одштете, и то између 150.000 и 700.000 динара, о чему су “Новости” претходних година писале. Тужбе су подношене за период од 2003. године до 1. јула 2006, до када је полиција посебно плаћала прековремене сате. После тога, промењен је правилник о исплати зарада у МУП, па је овај рад уврштен у додатни коефицијент. Крагујевачки Апелациони суд је, међутим, и после тога наставио да досуђује полицајцима из Новог Пазара прековремени рад.

У почетку су различити судови различито пресуђивали у истим предметима. “Најмекша” је била крагујевачка, а “најтврђа” новосадска и београдска апелација. Оне су масовно одбијале полицајце. Зато Уставни суд 2012, одговарајући на уставне жалбе незадовољних припадника МУП, одлучује у њихову корист и објављује у “Службеном гласнику” пресуде по којима имају право на надокнаде. После тога, изменио се и однос апелационих судова у престоници и Војводини.

Сада сви апелациони судови почињу да додељују накнаде са каматама, па полицајци који су пре тога правоснажно одбијени траже понављање поступка због постојања нових чињеница.

Како каже Синиша Адамовић, који је међу првима у име новосадских и суботичких полицајаца поднео захтеве за накнаду, сви чувари реда из Суботице које је заступао поднели су истог дана захтеве за понављање поступка Првом основном суду у Београду, пред којим су се водиле парнице. Овај је од београдске апелације тражио одлуке о дозволи понављања.

– У неким случајевима Апелациони суд је дозволио да се поступци понове и људи су добили оно што им држава дугује, међутим, онда је исти суд донео неколико одбијајућих пресуда! Образложење је било да се одлука Уставног и пракса Апелационог и Врховног суда не односе на те конкретне полицајце које одбијају, јер у њиховим предметима није одлучивао Уставни суд и нема нових чињеница – каже Адамовић.

                               ИЗВРШИТЕЉИМА ПО 100.000
Будући да држава не плаћа добровољно извршне пресуде полицајцима, они су принуђени да ангажују јавне извршитеље. Тако се трошак повећава по особи за додатних 100.000 динара, које на крају плаћају порески обвезници.

Он додаје да сваки судија има право да суди по сопственој савести, али је несхватљиво тумачење да одлука Уставног суда није општеобавезујући правни став који диктира правну праксу. Полицајци који су одбијени никако не могу да схвате зашто су неке њихове колеге добиле накнаду а они нису. То их, ипак, није поколебало, па су поднели уставне жалбе и тражили ванредну ревизију од Врховног касационог суда.

С обзиром на то да ови предмети не застаревају, с годинама се повећава камата, а држава све више губи. Одштете достижу и по 650.000-700.000 динара, док је иницијалан дуг био 1.500 динара додатка на плату по полицајцу.

Служба за информисање ССП

Да суд ради како треба, данас би наш колега највероватније био жив!

Дневни лист „Блиц“ објавио је јуче текст у којем даје приказ „биографије“ извесног Саве Ибрић, који је, како се наводи „осумњичен за крађу више од 500 аутомобила“.

У одличном аналитичком тексту, који потписује Ана Ж Аџић, 11. 02. 2017 – 21:47, на прави начин се указује на оно о чему ми већ годинама говоримо – о лошој казненој политици судова у Србији!

Не можемо а да не поставимо питање држави Србији  – зашто је тај криминалац на улици? И да се не запитамо да ли би наш колега данас био жив, да су поступајуће судије биле оштрије!?

Текст можете погледати на следећем линку: UKRAO 500 AUTOMOBILA, PA SKRIVIO SMRT INSPEKTORA Srpski rekorder u krađama vozila još u bekstvu , или га прочитати у наставку нашег прилога:

bandicam 2017-02-12 11-31-42-077

bandicam 2017-02-12 11-32-02-004

bandicam 2017-02-12 11-32-32-838

bandicam 2017-02-12 11-33-05-508

bandicam 2017-02-12 11-32-46-078

Текст је у потпуности преузет са портала дневног листа „Блиц“.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Фебруарски састанак у Кабинету министра

БЕОГРАД, 10.2.2017. године, – У Палати Србија одржан је други месечни састанак у текућој години са Радном групом за сарадњу са синдикатима којим је председавао господин Жељко Веселиновић. Председник Радне групе, државни секретар, господин Милосав Миличковић био је одсутан због службених обавеза. Делегацију Синдиката српске полиције сачињавали су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, члан ГО Бобан Ђорђић, председник РЦ Врање Зоран Стојчић и председник СГ Прешево Небојша Симијовновић.

Теме о којима се разговарало су следеће:

1. Крајње нехумани услови рада у јединици за обезбеђење одређених личности и објеката

На претходном састанку упознали смо руководство Министарства унутрашњих послова са стањем и ситуациојом у Одељењу за обезбеђење дипломатско-конзуларних представништава који немају решен санитарни чвор током рада што представља велик проблем запосленима услед физиолошких потреба. Помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић рекао је да ће се упутити допис старешинама који ће изаћи на терен сагледати ситуацију и изнаћи решење како би се проблем превазишао. Докле се стигло са превазилажењем проблема?

Одговор је дао помоћник директора полиције, Богољуб Живковић који је изјавио да су извршене анализе на 33 локације где припадници Одељења за обезбеђење ДКП врше обезбеђење објеката те у складу са утврђеним дати су предлози Сектору за материјално финансијске послове ради решења овог проблема а без кога није могуће решавање. На 22 локалитета биће највероватније постављени покретни тоалети уз адекватне дозволе неопходне ради постављања и омогућавања употребе. На одређеним локалитетима биће пронађен објекат са тоалетом где ће припадници несметано моћи да обављају физиолошке потребе, док на одређеним локалитетима где није било могуће решити проблем на поменуте начине организоваће се замена полицијских службеника ради обављања физиолошке потребе од стране непосредних старешина.

2. Деминери у СВС

На једном од састанака покренули смо питање одобравања виших накнада за ангажовање тих људи на терену, приликом уклањања неексплодираних минско-експлозивних средстава. Према информацијама којима ССП располаже, Сектор за ванредне ситуације дао је подршку тој иницијативи, Сектор за материјално-финансијске послове дао сагласност с обзиром да то неће изазвати велике трошкове, али је на крају ипак донешена негативна одлука. Наводно је неко из Кабинета министра све то стопирао.

Наше питање гласи да ли је то истина, и уколико јесте тражимо образложење за такав исход?

Одговор на питање дао је заменик начленика Сектора за материјално-финансијске послове, господин Жељко Веселиновић који је изјавио да није ништа стопирано већ да ће кроз Правилник о платама у будућем периоду бити регулисано између осталог и питање накнаде како за деминере тако и за друге полицијске службенике приликом ангажовања. Даље, Веселиновић је навео да ће бити новина које се односе на услове за остваривање накнаде а где пре свега поред поменутог територијалног принципа ( пример Одлука о накнади у вези рада са мигрантима) којом су дефинисана подручја на којима важи накнада за рад са мигрантима у износу од 1.800 динара), бити уведен функционални принцип, где ће запослени на основу посла који обављају остваривати услов за посебну накнаду, нпр. фудбалске утакмице проглашене јавним скупом високог ризика. Износ по функционалном принципу ће највероватније уместо досадашње дневнице од 150 динара, износити до 500 динара с тим што наведено право ће дерогирати право на дневницу, што ће бити посебно уређено. Такође, по речима Веселиновића уколико буде било финансијског простора у буџету МУП-а моћи ће та накнада бити  увећана у складу са могућностима одлуком од стране министра што ће представљати новину у односу на досадашње нормативно уређење када се о оваквим и сличним принадлежностима изјашњава Влада Р. Србије, што ће умногоме уз поменути финансијски  предуслов олакшати измену предметне одлуке.

3. Потрошни матријал за криминалистичку технику

Дужи низ година стање са основним потрошним материјалом неопходним приликом вршења и најбаналнијих увиђаја јако је лоше. Недостају средства за откривање, фиксирање, паковање, обраду трагова… Истина, то стање се незнатно поправља у последње две године, али је и даље далеко испод минимума потребног за нормално функционисање службе. Потребно је убрзати набавке јер су магацини празни, као и определити додатна средства уколико је то могуће, или средства већ опредељена за НКТЦ сврсисходније расподелити. Џаба нам супер опремљене и савремене лабораторије ако са терена не стижу квалитетно фиксирани и адекватно изузети трагови уз помоћ адкеватних средстава.

Министарство је свесно наведног проблема саопштили су господа Веселиновић и Бјелица, разлог зашто у претходној години је мањкало опреме и средстава је у финансијама. Убрзо се завршава набавка средстава у вредности од више десетина милиона динара чиме ће засигурно овај проблем бити отклоњен и запослени на терну не би требало да имају проблем недостатка опреме и средстава за несметан рад када је у питању један од најбитнијих послова у погледу обезбеђења доказа за успешно вођење каснијих кривичних поступака.

4. Нови систем полагања ОПВ,  СФО и гађања ватреним оружјем

Велике проблеме у пракси изазваће најновије промене у систему провера. Старосна граница је повишена без дубљих анализа нити увида у здравствено стање запослених, већ је као репер узето продужење просечног животног века у Србији, док је чињеница да је само у прошлој години у инвалидску пензију отишло више од хиљаду полицајаца! При томе су додатно повишене и пооштрене норме које треба задовољити а у већини организационих јединица скоро да не постоје озбиљни услови за наставу и тренинге.

Посебна прича јесте провера и оцењивање гађања из ватреног оружја. Једини тренинг јесте управо сама та провера. Да ли је реално очекивати испуњење строго прописаних услова ако полицајац само једном годишње испали 25 метака?

Потребно је враћање старосних граница на раније вредности, као и норми на провери физичке спремности. Такође, потребно је омогућити више, а минимум још један термин за гађање ватреним оружјем, који би били у сврси обуке и тренинга, без оцењивања.

Одговор на постављена питања дао је начелник Одељења за стручно образовање и обуку, господин Милан Радивојевић који је изјавио да је аналогно повећању услова за одлазак у старосну пензију, неопходно било и подићи критеријуме за ослобађање од полагања ОПВ и СФО запосленима како не би смо били у ситуацији да запослени последњих десет година пре одласка у пензију немају физичке провере а да паралелно имају статус ОСЛ, односно УОСЛ и овлашћења за употребном средстава принуде, што представља уједно законску обавезу према Закону о полицији. Оно што је поменуто Одељење имало у виду и уважило јесте смањење одређених дисциплина за запослене старосне доби од 40 до 45 година а на основу анализе, степена насталих повреда итд, јесте укидање дисциплине „скок у даљ“ и „трчање на 50 метара“.

Када је у питању гађање ватреним оружјем и сам послодавац је свестан неопходности чешћег тренинга и оцењивања гађања ватреним оружјем, где је узимајући у обзир све околности планом и програмом уврстио годишње три гађања за сва три нивоа обуке у зависности од тога који ниво је запослени претходно положио и којом оценом.

Председник Лазар Ранитовић подсетио је присутне нарочито начелника Радивојевића да је ССП у претходном периоду ССП указао на пропуст који је уочен при логовању на платформу Moodle где је могуће улоговати се на туђи налог јер су све лозинке исте – представљају име.презиме и ЈМБГ, где свако ко има намеру може злоупотребити једноличност приступних шифри и сазнањем ЈМБГ другога запосленог ући на његов налог и решавати тестове чиме може намерно нанети штету. Начелник Радивојевић је изјавио да до њега лично није дошао било какав акт са поменутом садржином, али без обзира на тај пропуст Одељење за стручно образовање и обуку ће тежити усавршавању саме платформе, чиме ће се све уочене неправилности отклонити.

5. Мере штедње

Речено је да су престали да важе основни разлози за мере штедње, који су били на снази током друге половине прошле године. Међутим и даље је у пракси на снази забрана награђивања увећањем коефицијента плате старешинског кадра и свих запослених изван дирекције полиције. Зашто је то тако и до када ће важити? На претходном састанку смо добили одговор да нема сметњи да се запослени због одговарајућих резултата у раду награде у оквиру квоте од 5% али како није послата депеша која би дерогирала претходно упућену која је увела ово правило руководиоци не предлажу запослене изван дирекције полиције за увећање коефицијента зараде. Потребно упутити депешу руководиоцима да је све запослене могуће наградити у оквиру квоте од 5%.

Такође, на снази је и прећутна наредба да се старешинама не одређује и не плаћа приправност. Чак им је и долазак на посао изван радног времена, у појединим полицијским управама, ограничен на тај начин да им се бележи само један сат радног времена, без обзира на реално проведено време на служби. Зашто су ти људи дискриминисани?

Одговор на питања дали су господин Жељко Веселиновић и господин Драго Бјелица. Сектор за материјално-финансијске послове, Дирекција полиције и Сектор за информациону технологију кроз оформљену радну групу раде на креирању платформе којом ће бити омогућено да кроз одговарајући програм свака полицијска управа, односно сектор или др. организациона јединица у оквиру МУП-а може кроз буџетска средства која су јој уступљена на коришћење из масе новчаних средстава на име награђивања искористити највише 0,85% где ће аутоматски преко система бити онемогућено даље награђивање. Такође, увешће се могућност награђивања у износима од 5%, 10%, 15% и 20% у оквиру поменутог лимита – коефицијента у висини од 0,85%. Тиме ће руководици добити слободу да на основу резултата награде више запослених различитим увећањем коефицијента уз обавезу истицања запослених којима је увећан коефицијент на огласној табли, ради потпуне транспаретности али и поштовања наложене наредбе министра.

До одпочињања примене поменутог на снази је и даље могућност награђивања у оквиру квоте од 5%, с тим што овај износ није лимитиран на запослене у оквиру Дирекције полиције већ се односи на све запослене, дакле и ван Дирекције полиције. Сви запослени могу бити награђени у оквиру поменуте квоте од 5%.

6. Проширење дејства Одлуке министра број 6362/2016-02

Председник Лазар Ранитовић, упутио је допис министру унутрашњих послова господину др Небојши Стефановићу ради модификовања Одлуке број 6362/2016-2 од 1.8.2016. године те проширења дејства одлуке на територије општина Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница а због теренског рада запослених који бивају упућивани на именоване територије. Да ли је предлог ССП министар узео у разматрање и да ли ће модификовати предметну Одлуку како би сваки запослени који су ангажвани на подручјима остварили услов за посебну накнаду у износу од 1.800 динара?

Територије општина Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница од дана 11.1.2017. године Одлуком министра уврштене су као теритриторије где упућеним полицијским службеницима припада накнада за теренски рад и рад са мигрантима  у висини од 1.800 динара.

 7. Предлог у вези рационалног трошења и уштеда приликом рада са мигрантима у подручју дефинисаном Одлуком министра на територији РЦ ГП према Р. Македонији

Предлог са којим су упознати руководиоци РЦ ГП према Р. Македонији и са којим се слажу, тиче се уштеда и мотивације за рад полицијских службеника распоређених у РЦ ГП према Р. Македонији који раде исте послове као упућени из других организационих јединица. Распоређени у РЦ ГП према Р. Македонији су вође патроле, сва одговорност је на њима, а не исплаћује им се посебна накнада, чиме су дискриминисани те им опада морал за радом. Предлог је да полицијских службеници РЦ ГП према Р. Македонији бораве на терену по 15 дана као и колеге упућене из унутрашњости. На тај начин би обављали своје редовне послове, радили са мигрантима као и упућени, смањили би се трошкови МУП-а у погледу трошкова доласка и повратка запослених из унутрашњости, смањила би се ангажовања из других ОЈ и не би се стварао вишак сати, а створили би се услови да им се исплати накнада на основу Одлуке министра. Побољшало би се безбедносно стање како у орг. јединицама одакле долазе запослени из унутрашњости тако и на подручју РЦ ГП према Р. Македонији. У прилог иде непобитна чињеница да боље познају терен него упућени, чиме би адекватније одговорили на све задатке

Одговоре поводом теме дао је заменик начелника Управе полиције, господин Зоран Јоксимовић, који је изјавио да није могуће због организације посла, безбедносне процене и планова упутити запослене из наведеног РЦ ГП према Македонији у др. РЦ ГП како би остварили услов јер су они у матичној јединици носиоци посла, познају терен и њима долазе припадници на испомоћ где заједно обављају поверене послове и задатке у вези са мигрантском кризом. Уколико би и један пол. службеник био упућен у др. РЦ ГП тада би мањкало патрола ради покривености терена јер без матичног полицијског службеника није могуће обављање послове безбедан и  адекватан начин. Накнада је дефинисана из разлога јер упућени пол. службеници су одсутни од куће, обављају теренски рад, након смена бораве у колективном смештају што представља разлику у односу на матичне полицијске службенике који одлазе након завршене смене кућама. Поред наведеног да није испомоћи из других ПУ, матични полицијски службеници би свакако обављали кроз редован рад послове у вези спречавања илегалног преласка границе и др. послове у складу са законом.

8. Веома лоша и неадекватна исхрана полицијских службеника на караули Боранце у КЗБ према АП КиМ.

Делегација ССП је обишла колеге ангажоване на поменутој караули где је сагледавајући основне проблеме са којима се сусрећу у овом објекту у коме бораве заједно са припадницима војске Србије константовано да су услови за смештај  задовољавајући али да је потребно радити на побољшању истих. Оно што је основни проблем који се већ неколико последњих месеци констатно понавља јесте неквалитетна храна која се доставља на терену. Наиме,15-дневно требовање огледа се у једноличној храни – (15 конзерви рибе,месног нареска и 15 готових јела пасуља за све припаднике,устајало,бајато и полу-буђаво воће) без следовања које је предвиђено Правилником и Упутством о исхрани у теренским условима. Поражавајуће делује чињеница да у оквиру МУП-а постоје две категорије припадника полиције који обављају исте послове – док на припадници Жандармерије имају сву неопходну и квалитетну храну дотле на истим пословима и у сличним условима нашим колегама у касарни Боранце се доставља 15-дневно следовање пасуља за целу смену. Непосредни руководиоци у ПУ Крушевац препознали су овај проблем и желели да га реше, све се свело на размену дописа и обавештења а да се нису поправљени услови исхране.

Управа за смештај и исхрану која је одговорна за адекватно снабдевање припадника полиције на терену  очигледно да није у стању да се избори са овим проблемом јер је одговор који су понудили у смислу да је то храна које тренутно има у магацину најблаже речено увредљив и поражавајући.

Такође, поред проблема са храном у објекту недостају и основна средства за хигијену, за дезинфекцију и одржавање објекта.Распали душеци,мемљива и прашњава ћебад и јастуци страве и ужаса, су потенцијална опасност за здравље припадника полиције са већ регистрованим кожним осипом код једног колеге. Предлажемо да припадници на караули Боранце добијају иста следовања хране као и припадници Жандармерије. Да се изврши дезисекција, дератизација и дезинфекција објекта карауле и да се обезбеде одговарајућа чиста ћебад и јастуци.

Одговоре на питања дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да ће се решити проблем једноличне хране кроз спровођење планираних тендера чиме ће се не само решити једноличност саме хране, односно биће разноврсна већ ће се знатно побољшати сам квалитет исте. Када су у питању следовања хране полицијских службеника у односу на припаднике Жандармерије не постоји никаква дискриминација нити има говора о било чему сличном већ се на основу правилника врши подела хране. Наиме, правилницима је регулисано колико се троше полицијски службеници, припадници посебних јединица и специјалних јединица те им самим тим припада неопходна количина хране прецизно прорачуната заснована на емпиријским чињеницама ради обављања задатака. С тим у вези не може запослени припадник ИЈП који носи само пушку имати једнако сагоревање калорија у односу на запосленог припадника Жандармерије који носи, борбени прслук са муницијом, панцир, шлем, борбени ранац и тсл.

  Служба за информисање ССП