Skip to main content

Година: 2017.

Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Акције. Нема коментара на Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Београд, 9.3.2017. године, – Већ дужи низ година међу полицајцима се говори о правилнику којим ће бити прописани послови којима полицијски службеници у Србији неће смети да се баве, као својом допунском делатношћу. Премда је и прошли а и садашњи Закон о полицији дао обавезу министрима да посебним актом пропишу који су то послови неспојиви са полицијским, ми тај правилник и даље немамо. Министар Небојше Стефановић је имао рок од годину дана, од дана усвајања новог закона, за израду правилника али он то није учинио, као ни његови предходници на месту министра. Шта је разлог није нам познато али знамо да су запослени итекако заинтересовани за доношење прецизног правилника. Велики број запослених је суочен са малом платом принуђен да остварује додатну зараду. У тражењу извора те додатне зараде препуштени су сами себима и својој савести.

Важећим законом о полицији у члану 168. уопштено се говори на ову тему што остваља пуно простора за недоумице и злоупотребе. Како бисмо колегама омогућили да легално раде и избегну могућност доласка под удар закона, а и како бисмо „натерали“ министра и стручне службе у МУП да раде свој посао, ми ћемо урадити предлог правилника у сарадњи са једном невладином организацијом – Београдским центром за безбедносну политику и са једним независним државним органом – Заштитником права грађана. Верујемо да ћемо до најбољег предлога доћи заједничким напором свих нас те вас стога позивамо да издвојите своје време и попуните анкету у прилогу. Анкета је, наравно, анонимна и служи нам да бисмо боље сагледали размишљања и потребе запослених у МУП.

Анкету можете попунити у прилогу испод овог текста или кликом на следећи линк:
НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ СА ПОЛИЦИЈСКОМ ПРОФЕСИОЈОМ

                                                                                Служба за информисање ССП

Међународни дан жена – 8. март

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Међународни дан жена – 8. март

Међународни дан жена који се обележава 8. марта сваке године представља празник којим се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Разлог због кога се женска права истичу изван уобичајног концепта људских права је тај што су жене кроз историју, а делом и данас, биле или су (на неким местима) и даље лишене одређених права које уживају мушкарци. Као разлог за то се најчешће наводе биолошке разлике између полова, али их многе савремене друштвене теорије објашњавају вештачки наметнутим родним разликама.

Како је дошло до тога да се баш 8. март прогласи Даном жена и када је први пут обележен? Почетак 20. века представљао је период брзе индустријализације и економске експанзије. С друге стране, услови рада радника у фабрикама били су врло лоши, што је често доводило до избијања радничких протеста. Осмог марта 1857. године, жене запослене у текстилној индустрији у Њујорку изашле су јавно да демонстрирају. Оне су такође протестовале због лоших услова рада и ниских плата. Ове демонстрације је растерала полиција, али су исте ове жене два месеца касније основале синдикат, па су протести на исти датум, 8. март, настављени и наредних година, од којих је најпознатији био протест из 1908. године. Тог дана је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражечи краће радно време, боље плате и право гласа. Две године касније, 1910. у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, одржана је прва међународна женска конференција. Она је установила „Међународни дан жена“ на предлог Кларе Цеткин, утицајне немачке политичарке и борца за женска права.

klara zetkin

Већ наредне године, Међународни дан жена обележен је од преко милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. У наредним годинама, овај празник су почели да прихватају и у другим државама, а данас се обележава у преко сто земаља широм света.

Међутим, у многим државама, претежно бившим комунистичким, Међународни дан жена, тзв. Осми март је изгубио своју идеолошку основу и постао прилика за мушкарце да исказују своју љубав и поштовање према женама, послуживши као пандан Дану мајки и дану Св. Валентина који постоје у западним државама, јер се углавном обележавао цвећем и поклонима. У неким комунистичким државама проглашен је и државним празником.

На Западу се са обележавањем Међународног дана жена готово престао 30-их година XX века, делом и због тога што су га повезивали с комунизмом, али је 60-их година поново обновљено. Године 1975. која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације (УН) су службено почеле да га обележавају. Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена, а неке од њих настоје да се изборе за то да се прошири и на земље у којима се још увек не обележава.

Нажалост, значење и смисао Међународног дана жена су данас прилично испражњени и измењени па га многе жене више и не доживљавају као „свој“ дан. Осми март је престао да буде позив женама да се боре за своја права, већ представља дан када мушкарци изражавају посебну „пажњу“ према њима, поклањају им цвеће, купују поклоне, изводе на вечеру и сл. Штавише, претворио се у своју супротност, јер се слави као дан када треба пружити пажњу жени која нас је родила, отхранила, васпитала, и више личи на неки пагански празник богињи-мајци плодности и заштитници породице, уместо на подсећање на дан када су жене одлучиле да се боре за своја права. Осми март, ипак, као што се из изложеног може видети, има много дубљи, револуционарнији и хуманији карактер од данашњег потпуно испразног значења.

(Овај текст је преузет са сајта „Свет науке“, објављен у потпису ауторке Јелене Костић, којој се овом приликом захваљујемо на дивном приказу историје и садашњости овог празника)

А ми бисмо додали још и то да је Дан жена, нажалост, управо прилика за доказивање чињенице да ипак и дан данас живимо у мушком свету! То да се празник претежно слави у слабије развијенијим државама говори у прилог теорији да су најразвијене државе достигле равноправност полова и ниво права жена толики да оне немају потребе да себи дају на важности тим једним даном у години.

Празник, потреба, вид борбе или прилика да некоме поклонимо пажњу, остаје да размислимо… Друштвени контекст, политичке околности, степен развијености државе, односи међу половима и односи моћи, дубоко су уплетене у обележавање Осмог марта. Осим букета цвећа и поклона овог дана, жени треба дати признање за храброст, борбу, допринос човечанству и сагледати је у свим њеним лепотама и величини: у њеној нежности и у њеној снази.

Можда се чак можемо сложити са неким мишљењима да 8. март у Србији подржава обрасце друштвене неједнакости, тачније подређеног положаја жена. Овај празник је једна од ретких прилика где се жени поклања пажња, али и то са подсмехом, женама се свесно или не, изругују куповином кувара, пегли и сличних потрепштина, тако јој стављајући до знања где јој је место – у кухињи, за шпоретом!

Синдикат српске полиције одлично зна сву погрешност таквог третмана жена у српском друштву! Сведоци смо великог срца и храбрих дела наших колегиница, наших активисткиња, које су често много успешније од нас самих!

Служба за информисање ССП

КАДИЈА ТЕ ТУЖИ КАДИЈА ТИ СУДИ

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на КАДИЈА ТЕ ТУЖИ КАДИЈА ТИ СУДИ

Најкраћи коментар на Уредбу о оцењивању  полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова, која за пар дана ступа на снагу, гласио би управо као и наслов овог текста.

На недавном састанку Синдиката српске полиције одржаном са руководством  Сектора људских ресурса ова тема одузела је највећи део састанка што и не треба да чуди, с обзиром да сада оцена више не значи дан-два годишњег одмора више или мање, већ представља врло битан сегмент радне карактеристиче запосленог који пресудно утиче на било какво напредовање у служби.

Једноставно, сада је хипотетички могућа прича из популарног филма „Тесна кожа“, лако се може десити да на посао ступимо као млађи полицајци и у том чину проведемо цели радни век, а на крају са њим одемо у пензију.

Уредба нам доноси низ новина, нове обрасце за оцењивање, са новим елементима, новина је и то да ће се оцењивање вршити два пута годишње.  Синдикат српске полиције нема превелике замерке на покушај увођења реда, али ћемо инсистирати на томе  да се лични однос руководиоца, који оцењује, и извршиоца, који је предмет оцењивања, искључи или сведе на најмању могућу меру. Такође, неопходно је обезбедити да елементи за оцењивање буду нормативни а не опет остављени руководиоцу на слободну процену.

Тренутно у пракси имамо ситуацију да већина полицијских службеника (извршилаца) има оцену 3 – „добар“, док је оцена руководиоца по правилу већа. Питамо се како је и чиме руководиоц заслужио да се „нарочито истиче“ уколико није своје подређене научио, обучио, мотивисао итд. за рад, па да се и они „истичу“?

Субјективност руководиоца нарочито је изражена према неисомишљеницима и онима који познају и траже остваривање својих права. Наравно, према синдикалним активистима је то још израженије (али не према свим, постоје синдкикални активисти појединих синдиката који су награђени за свој „рад и залагање“).

Ова Уредба је, према нашем мишљењу, свакако позитиван искорак унапред, гест добре воље послодавца, али и даље недовољан. Суштинско решење проблема не видимо у овој Уредби, напротив.

Наслов овог текста  неодољиво подсећа на чл. 16.  став 3. ове Уредбе који гласи „Ако је оцењивач руководилац унутрашње организационе јединице, оцењивач је уједно и контролор“ – дакле шта рећи а не заплакати?

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Овде можете преузети Уредбу и пратеће обрасце за оцењивање:

Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Прешево, 01.03.2017. године, – У просторијама Полицијске станице Прешево, Синдикат српске полиције – Регионални центар Врање организовао је традиционалну акцију добровољног давања крви у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Ниш, пријатељима ХУ „Коце Заувек“ из Врања и ХУ „У Срцу“ Телеком Србије из Београда. Наведеној акцији поред чланова Синдиката српске полиције – РЦ Врање, полицијских службеника ПУ Врање, ПУ Гњилане, Управе граничне полиције, радника Дома Здравља у Прешеву, подржали су и грађани Врања и Прешева. Том приликом прикупљено је 50 јединица драгоцене течности.

Овај догађај пропраћен је и од стране медија и то: Регионалне телевизије „ДН017“ из Врања као и локалних медија „РТВ Прешево“ и „РТВ АЛДИ“. Такође, акцију је, поред начелника ПУ Врање господина Живковић Игора, обишла и привредна делегација из Бујановца – генерални директор „БИ ВОДЕ“ са сарадницима. За припрему и извођење наведене акције од стране ССП РЦ Врање ангажовано је комби возило превозника „ЕУРО ЛИНЕ“ из Власотинца и три путничка возила која су извршила превоз добровољних даваоца крви из Врања до Прешева и обрнуто. Помоћ током реализације пружили су и привредни субјекти из Прешева и то ПТП „ФЛУИДИ“ и СТР“БЕЛИ ДРИМ“.

За организацију и спровођење акције највеће заслуге и све честитке припадају нашем активисти у СГ Пешево – Дејану Тасић, који је дугогодишљи активни добровољни давалац крви!

Фотографије као и репортаже медија добровољног давања крви можете видети испод теста.

                                                                                Служба за информисање ССП

 

Сарадња са синдикатом путара!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Сарадња са синдикатом путара!

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић и председница Самосталног синдиката путара Србије, госпођа Соња Вукановић, потписали су у петак 3.3.2017. године протокол о сарадњи, чиме је и формализована, раније успостављена, сарадња ове две синдикалне организације.

Мада наизглед немамо превише додирних тачака, с обзиром на то да долазимо из две различите гране привреде, наше две организације су препознале једна другу као истинске борце за права својих чланова и свих запослених. Успостављени су први контакти и већ разматрени могући видови сарадње на неким конкретним пословима, а сада је сарадња и озваничена. Након успостављања сарадње са синдикатима запослених у министарствима унутрашњих послова Босне и Херцеговине, Словеније и Бугарске, ССП по први пут формализује и сарадњу са једном синдикалном организацијом у Србији.

Самостални синдикат путара Србије је репрезентативни синдикат у грани на нивоу Србије, основан је 1992 године, данас окупља запослене из више десетина путарских предузећа широм Србије, углавном приватних предузећа. Сама чињеница да егзистира и успешно ради у таквом окружењу, док у већини приватних предузећа синдикат представља само мисаону именицу, говори о искуству и снази тог синдиката. ССП ће свакако имати шта да научи од искусних синдикалаца, каква је пре свега председница Соња Вукановић.

dav

Садржај потписаног споразума можете прочитати овде:

Препознајући значај сарадње на јачању и унапређењу веза синдикалне солидарности и узајамног разумевања, уз обострану жељу да развију и унапреде билатералне односе, дефинишу заједничке задатке у одбрани интереса чланова коју заступају, СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ и САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ПУТАРА СРБИЈЕ (у даљем тексту: стране) су одлучили да закључе :

ПРОТОКОЛ
О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ

СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ И САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА ПУТАРА СРБИЈЕ

Обе стране су убеђења да је будућност синдикалног деловања у чвршћем повезивању радника у различитим гранама привреде у Србији, као и у њиховој међусобној размени искустава.

Потписници Протокола су сагласни да ће сарађивати на питањима:

 унапређивања и заштите, радно-правних, социјалних, образовних, културних и других заједничких интереса својих чланова;
 остваривања и заштите синдикалних права и слобода интересног организовања;
 међусобног информисања о искуствима из области трипартизма, посебно колективног преговарања и закључивања колективних уговора, уз узајамну подршку у тој области;
 размене искустава у вези организације и рада синдиката;
 заштите на раду и развоја у области спорта и културе;
 и другим питањима која буду од интереса за ове синдикате;

Потписници Протокола су сагласни да одржавају редовне контакте кроз преписку и сусрете, разматрају иницијативе и облике заједничког деловања и слично.

Овај Протокол ступа на снагу даном потписивања од стране овлашћених представника ових синдиката.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Малолетна лица нападачи на полицајце

Napisao/la Бобан Ђорђић na . Objavljeno u Ауторски текстови, Саопштења. Нема коментара на Малолетна лица нападачи на полицајце

Н И Ш  – Пре пар дана, 28.2.2017. године, дошло је до још једног напада у низу на полицијског службеника! Овога пута нападач је било малолетно лице! Благом казненом политиком судови, када су у питању кривична дела Напад на службено лице у вршењу дужности и Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, утицали да уместо пада извршења кривичних дела имамо перманетни раст. Оваквим поступањем уместо остваривања генералне превенције имамо ситуацију да држава шаље поруку да напад на полицајца не представља нарочиту друштвену опасност и да извршиоци напада готово да не трпе последице.

полиција амблемУзимајући у обзир све наведено можемо слободно рећи да је сезона лова на полицајце отворена и да се нападачи утркују ко ће већи „трофеј“ уграбити, односно ко ће теже повреде нанети полицијском службенику и на тај начин стећи одређено „поштовање“ унутар криминалног миљеа. Поред тога дошли смо до тога да напад на полицијске службенике врше малолетна лица! Овај показатељ несумњиво потврђује бојазан на коју Синдикат српске полиције указује и апелује на надлежне, да је крајње време да се предузму законске мере које ће овакво стање променити. Протестом у Новом Саду, ССП послао је три недвосмислене поруке и то тужилаштвима и судовима да гоне и суде у складу са законом извршиоце ових кривиичних дела и изричу санкције у законом прописаном распону, да уколико се осећају небезбедним због спровођења закона јасно искажу то, а да ћемо их заштити у складу са законом. Медијима,  да не величају девијантне групе људи као и понашања која су асоцијална и друштвено неприхватљива чиме утичу на свест грађана а пре свега деце.

Када дођемо у ситуацију да малолетно лице без било какве бојазни и устручавања приђе полицијском службенику, зада му ударац затвореном шаком у пределу главе, изненада и ничим изазвано, као и када се такве ситуације понављају, тада засигурно не можемо говорити о спорадичним и изузетним појавама већ о проблему који је општедруштвени и за чије решавање је неопходно укључивање друштва у целини са свим надлежним институцијама! У супротном, уколико и даље институције и друштво буде било немо на овакве учестале појаве, последице ће бити катастрофалне и погубне не само по припаднике једне професије већ по друштво и грађане у целини!

Оно што ако синдикална организација, али и као људска разумна бића, никако не можемо да схватимо, јесте одсуство адекватних реакција начелника Полицијске управе Ниш. И предходног и актуелног. Јер, овај инцидент није ни први, а плашимо се, ни последњи на тој позицији! А старешине и даље, упорно шаљу на задатак по једног полицајца, без средстава везе а самим тиме и могућности за позивање помоћи. Заиста невероватно!

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић

Правилник о приправности

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Правилник о приправности

Београд, 3.3.2017. године, – Када смо крајем прошлог лета тражили учешће у радним групама, које је министар формирао ради припреме предлога неколико правилника, било нам је јасно да нас неће примити зато што смо желели да заиста активно радимо, дајемо смислене предлоге и жестоко се опиремо неразумним предлозима, поготово онима који ће ићи на штету запослених!

Знао је то и послодавац, па нам нису дозволили чак ни да будемо неми посматрачи њиховог рада, али наравно, већ сутра врло гласни критичари у јавности или можда и хвалиоци, што је било врло мало вероватно!!!

Наравно, учешће смо тражили пре свега плашећи се попустљивости репрезентативних синдиката и лоше намере послодавца. Знали смо и да предлог те радне групе неће бити не знам колико квалитетан, те смо стога и урадили наше предлоге неколико, нама најзначајнијих правилника и на време их послали министру и председницима радних група.

Али оно што смо добили у неколико, нама доступних, предлога, превазишло је наше најцрње слутње! Предлози, нити су у интересу запослених, нити служе својој сврси. Правилници су подзаконски акти којим се ближе уређују поједине законске одредбе. Овим правилником је требало ближе уредити околности које указују да полицијски службеник распоређен на одређено радно место мора бити доступан и приправан да, по позиву непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив, обави посао или задатак који је планиран и за који се очекивала потреба евентуалног ангажовања полицијског службеника са одговарајућег радног места. Наравно, требало је да предвиди начине вођења евиденције и обрачуна рада проведеног у том статусу и још што-шта.

Тако је требало да буде, но у усвојеном Правилнику о приправности за рад, тога нема. У том правилнику скоро да нема ничега новог што већ не стоји у закону. Предлог је у најмању руку нестручан и чак и неписмен, ништа ново нам не доноси и оставља превише простора за импровизације и злоупотребе!

Предлажемо вам да најпре погледате наш предлог правилника који је урадио генерални секретар ССП Виктор Ратковић, а потом и званични Правилник, који ће нам наредних година доносити главобољу и недоумице уместо поједностављења живота и рада:

 

ПРЕДЛОГ

ПРАВИЛНИК

О ПРИПРАВНОСТИ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА 

Члан 1.
Овим правилником уређује се начин планирања, евидентирања и обављања приправности, као и права и обавезе које из тог произлазе.

Члан 2.
Циљ установљавања и планирања приправности јесте обезбеђивање непрекидног и благовременог обављања полицијских послова и задатака. 

Члан 3.
Приправност за рад подразумева стање сталне доступности и спремности полицијског службеника да се, ван радног времена и ван радног места, одазове на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за обављање неког посла или задатка свог радног места.

Члан 4.
Приправност се може планирати само за неодложне или хитне послове и задатке.

Члан 5.
Одлуку о увођењу и о обиму приправности и план приправности доноси руководилац организационе јединице.

Руководилац организационе јединице је дужан да полицијског службеника обавести о плану приправности најмање пет дана унапред.

Изузетно, руководилац организационе јединице може да обавести полицијског службеника о плану и промени плана приправности у року крећем од пет дана, али не краћем од 48 сати унапред, у случају потребе посла или услед наступања непредвиђених околности.

Члан 6.
Руководилац организационе јединице дужан је да води евиденцију остварене приправности, коју је на крају месеца обавезан да усагласи са полицијским службеником који је остварио приправност.

Евиденција о приправности треба да садржи назив организационе јединице, име, презиме и јединствени матични број полицијског службеника, месец за који се саставља, датум, време (од – до) и број сати остварене приправности, као и укупан број остварених сати приправности и потпис непосредног руководиоца.

Члан 7.
Руководилац организационе јединице је, ради доношења решења и обрачуна зараде, дужан да до 5-ог у месецу за претходни месец надлежној организационој јединици достави оверен списак полицијских службеника са бројем сати остварене приправности.

Члан 8.
Руководилац надлежне организационе јединице дужан је да до 10-ог у месецу за претходни месец донесе решење о оствареној приправности полицијског службеника.

Решење треба да садржи правни основ за доношење, податке о полицијском службенику, период у којем је обављана приправност, број остварених сати приправности, право на увећање основне плате у складу са важећим прописима и поуку о правном леку.

Члан 9.
Приправност се планира на такав начин да сви полицијски службеници буду равномерно планирани за обављање приправности („цикличним смењивањем“).

Члан 10.
Приправност полицијског службеника на дан коришћења недељног одмора може се утврдити само у случају да ниједан други полицијски службеник тог дана није планиран да ради у смени.

Члан 11.
Полицијски службеник којем је утврђена приправност за рад, распоредом рада ће бити планиран за рад у другој (поподневној) смени, уколико то не би ометало редовно обављање послова и задатака. 

Члан 12.
Приправност радним даном може трајати највише 16 сати, а суботом, недељом и празником 24 сата.

Члан 13.
Полицијски службеник који је у приправности дужан је да непосредног руководиоца обавести о броју телефона на који ће бити доступан ради позивања за обављање посла или задатка из приправности.

Члан 14.
Полицијски службеник се након позива мора ставити на располагање у што краћем року, а најдуже у року од сат времена.
У случају да је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада полицијског службеника потребно више од сат времена, приправност тог полицијског службеника може се утврдити само у случају да није расположив други полицијски службеник којем је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада потребно мање до сат времена.

Члан 15.
Непосредни руководилац или лице овлашћено за позив су дужни да полицијском службенику којег из приправности позивају на обављање посла или задатка обезбеде превоз, у супротном полицијски службеник има право на накнаду трошкова превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Члан 16.
Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави одређени посао или задатак рачуна се као прековремени рад.

Члан 17.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Овај предлог смо уредно послали и јавно обелоданили 22.11.2016. године! (Предлог правилника о приправностиполицијских службеника)

Да су барем умели да препишу…

А овде можете да погледате и акт који је званично усвојен:

pravilnik pripravnost1

pravilnik pripravnost2

Заиста, тешко је а не упитати се још једном – за шта поједини људи у МУП примају плату? Али,барем се више не питамо зашто су предлоге правилника крили од нас! (Писали смо и о томе: Предлози правилника као државна тајна!?) Сада нам је јасно, ипак знају за стид! Ово не представља правилник већ пуке коментаре Закона.

Министре, нија касно да повучете овај правилник, признате да су вас преварили и озваничите предлог који је израдио ССП.

Служба за информисање ССП

Код начелника Полицијске управе Пожаревац

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Код начелника Полицијске управе Пожаревац

Пожаревац, 28.02.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је радни састанак у Полицијској управи Пожаревац са начелником управе господином Срђаном Лазић и замеником начелника управе господином Сашом Миленковићем. Испред ССП учешће су узели заменик председника синдиката Миле Лазаревић и председник нашег Регионалног центра у Пожаревцу Јовица Савић.

Ово је био први састанак нашег синдиката са новим начелником управе, господином Лазићем, па је, поред официјелног дела у којем смо разговарали о радним правима запослених и проблемима који се дешавају у пракси, састанак протекао у нешто лежернијој атмосфери где су размотрене могућности сарадње полицијске управе и ССП по питању унапређења рада саме службе али и начинима учешћа полиције у широј друштвеној заједници и подизању угледа министарства.

Прва тема је био начин вођења евиденција радних сати запосленима упућеним на посебан задатак, у здружене снаге на обезбеђењу државне границе. Наиме, првобитне недоумице су отклоњене и радницима се накнадно уписује реално проведено време на раду, али ни то није у потпуности праведно нити у складу са мишљењем министарства за рад нити ставом Дирекције полиције. Начелнику Лазићу је предочено да је једино исправан начин обрачуна радних сати онај где се сваком запосленом обрачунава најмање 8 радних сати дневно, те да није праведно човеку на терену, са ограниченим кретањем и забраном напуштања објеката у распореду водити недељни одмор. Јер, заиста, какав је то одмор са ограниченом слободом кретања у отежаним условима боравка? Начелник није био упознат са мишљењем Министарства рада нити са ставом Дирекције полиције, али је преузео обавезу косултације са надређенима и изнео свој лични став, да он свакако неће имати ништа против таквог обрачуна, напротив. Усагласили смо се и да ће то изазвати одређене проблеме у функционисању полицијских станица, али да се тај „вишак“ радних сати, који се неминовно појављује, не мора по сваку цену „попеглати“ у текућем месецу, већ у неком разумном року. Уосталом прописи дозвољавају рок од 6 месеци за прерасподелу радног времена.

Разговарали смо и на тему одређивања приправности појединим категоријама запослених у неким полицијским службеницима. Према нашим информацијама долазило је до извесних пропуста у самој процедури где нису издавани појединачни налози за приправност већ су на огласним таблама истицани збирни спискови запослених којима се одређује та обавеза па се дешавало да појединци остану без те накнаде. Начелник Лазић је изнео тврдњу, којој ми немамо разглога да не верујемо, како се свим запосленима у статусу приправности, законом предвиђена, накнада обрачунава и исплаћује, те да то не сме представљати проблем јер запослени имају право на увећање зараде, а и ради се о малој новчаној накнади. Уколико се ипак појави неки пропуст, нема разлога да исти не буде исправљен у најкраћем року!

Председник ССП РЦ Пожаревац Јовица Савић упознао је начелнике са намерама СГ Петровац на Млави да и ове године организује традиционални меморијални турнир у малом фудбалу „Куп млавских хероја“ у част колега из тог краја, трагично настрадалих током рата 1999. године. Искористио је прилику и да начелнике позове као госте тог турнира, али и на предстојећу „Полицијаду 2017“ која ће у организацији синдиката бити одржана средином јуна на Златибору. Начелник Лазић је изјавио да поздравља и подржава организације свих спортских манифестација и дружења колега, а посебно када је у питању одржавање сећања на настрадале колеге.

Господин Лазић је најавио да руководство ПУ Пожаревац планира извесне активности за Дан полиције у том граду, а у циљу промоције министарства и полиције у јавности и међу грађанима. Упитао нас је да ли може да очекује подршку или активно учешће Синдиката српске полиције на реализацији замишљених активности, што смо са задовољство прихватили и обећали сваку могућу помоћ синдиката, јер нама је, поред унапређења радних права запослених, један од превасходних циљева свакако и подизање угледа службе у јавности и повратак поверења грађана у полицију.

Служба за информисање ССП

Министре, јесте ли још увек ту?

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Министре, јесте ли још увек ту?

Данас је једном од нападача на колегу Бориса Јевросимова укинута мера притвора и одређено му кућно задржавање уз наногицу! А од саме мере кућног притвора, смешније је само образложење поступајућег суда:
„Мера је замењена из разлога што је овом осумњиченом притвор раније био одређен само због постојања разлога узнемирења јавности, а утврђено је да је у међувремену опао интезитет узнемирења јавности због наведеног догађаја, те не постоји потреба за мером притвора, већ се сврха може остварити мером забране напуштања стана – куће. Указујемо и да, уколико осумњичени прекрши одређену забрану, против њега може бити одређена тежа мера.“

Што би наш народ рекао „свако чудо за три дана прође“, слегла се прашина, настављају по старом! Још једном шаљу поруку – сезона лова на полицајце и даље траје! Нема ловостаја! Стога смо били дужни да министру унутрашњих послова др Небојши Стефановић јавно поставимо неколико питања:

Министре Стефановићу, треба ли вас подсећати на громогласна обећања уз свечано фотографисање са вашим омиљеним синдикалцем?
Шта сте урадили од тог дана да се нешто промени у односу судова и државе према полицајцима?
Јесте ли поднели неку иницијативу за измене закона?
Организовали неки округли сто на ту тему?
Позвали стручњаке и људе из струке, предложили заузимање става и усаглашавање судске праксе?

Питања су хипотетичка, а одговор не очекујемо, свима је јасно – НИШТА СЕ НИЈЕ ПРОМЕНИЛО, ОПЕТ СТЕ ОСТАЛИ САМО НА ОБЕЋАЊУ!!!

Имате и лепе фотографије за успомену, а ССП има образ и част! Ми смо били на улици, испред суда! Изразили смо негодовање и алармирали јавност! Накот тога, позвали смо вас на састанак, тражили разговор о начину изналажења решења за проблем, нисте нас удостојили било каквог одговора. Да ли немате времена за своје полицајце ил нас сматрате небитнима?

Ово данас је директна последица вашег одбијања да се прихватите решавања проблема.

Нема везе, били смо испред суда, доћи ћемо и испред Владе РС!

 Председник ССП
Лазар Ранитовић