Синдикат српске полиције је у поступак утврђивања репрезентативности ушао са 7.684 члана. Како је граница репрезентативности 6.259, скоро сви синдикати су толики број запослених који су своје поверење поклонили ССП-у сматрали респектабилним и не оспоравајући репрезентативност ССП-а одбили да учествује у поступку утврђивања репрезентативности. Сви осим НСП и НПСС. Оба ова „синдиката“ репрезентативност ССП-а сматрају својим синдикалним убиством. Због тога не чуди утисак са састанака Радне групе да је НСП-у и НПСС-у више стало да ССП не буде репрезентативан, него ССП-у да буде репрезентативан. И не чуди што се поступак утврђивања претворио у поступак оспоравања репрезентативности ССП-а. С тим што је поступак, или боље рећи подухват оспоравања започет много раније него поступак утврђивања наше репрезентативности. „Подмлађивање“ приступница према незаконито прибављеним списковима „дуплих“ чланова, потписивање приступница без датума на којим је касније уписиван датум подношења нашег захтева за утврђивање репрезентативности, непоступање (и поред ургенција) дела обрачунских служби МУП-а по захтевима за исчлањење из НСП-а и за одбијање чланарине нових чланова ССП-а, нуђење помоћи за бољим радним местима активистима ССП-а који би „прелетели“ у НСП, ширење неистина о гашењу ССП-а,…

А онда смо дошли и до поступка утврђивања репрезентативности. Поступка који је, према Закону о раду, требало да буде окончан 7.2.2018. године. Ипак, први састанак Радне групе за утврђивање репрезентативности одржан је свега два дана раније – 5.2.2018. Не доводећи у питање досадашње професионалне резултате именованих чланова Радне групе, показало се а је ово ипак посао за запослене у Сектору за људске ресурсе, посебно за оне правничке струке и за оне који су добро упућени у синдикализам. Због тога не чуди што ће ова Радна група ући у историју по томе што је у правни систем Републике Србије инсталирала нови правни акт – „став“. У том смислу – „депеша“ као врховни правни акт МУП-а сасвим сигурно одлази у историју. Јер „став“ је тако снажан и необорив правни акт да сви закони, Устав и међународне конвенције пред њим бледе.

Тако смо сазнали да податак о синдикалној припадности није посебно осетљив и поверљив податак, јер је „став“ побио све одредбе Закона о заштити података о личности. Одмах потом исту судбину је доживео и Закон о општем управном поступку. И, наравно, Закон о раду. Обустава чланарине је обавеза послодавца – важило је према Закону о раду. Сада важи „став“ да је кривица ССП-а то што МУП у преко 200 случајева од септембра 2017. до 23.1.2018. није поступао по захтевима (и ургенцијама!) за одбијање чланарине новим члановима ССП-а.

Дешавало се и немогуће – да члана ССП-а нема на обједињеном МУП-овом списку „кредитора“ ССП-а који је узет као полазна основа за утврђивање репрезентативности, а да се тај исти члан на исти дан налази на списку „кредитора“ ССП-а у полицијским управама!? И ову дилему је разрешио „став“ Радне групе да се то неће узимати у обзир.

Такође, сада је на снази „став“ да датум пријема акта није дан предаје на писарници МУП-а, већ дан када је запримљен од стране адресиране организационе јединице. Према том „ставу“, Радна група је узела у разматрање 60 приступница НПСС са датумом 24.1.2018, иако је поступак утврђивања репрезентативности започет даном подношења захтева ССП-а – 23.1.2018. На страну што се не ради о било којих 60 приступница, већ оних за које постоје основи сумње да су фалсификоване!

Покушали смо у више наврата да пружимо излаз и да зарад колегијалности зажмуримо на једно око, и да или Радна група или НПСС, те и друге спорне приступнице одстране из поступка. Како слуха није било, били смо принуђени да Радној групи доставимо кривичну пријаву против НН лица због Фалсификовања исправе из члана 355. става 1. Кривичног законика и Навођења на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. става 1. Кривичног законика. Но, опет зид, опет „став“ – Радна група одбија да заприми кривичну пријаву. Иако је, према Закону о општем управном поступку, дужна да заприми било који поднесак странке, чак и у случају када за поступање по поднеску није надлежна. Због тога је пријава извршена позивањем Дежурне службе ПУ за град Београд. И опет без адекватне реакције! Тужилац је, и поред допунске пријаве и допунског обавештења да постоји опасност од уништења или сакривања предмета кривичног дела, одбио да полицијске службенике ПС Нови Београд овласти да поступе по пријави, изађу на место догађаја и предмете кривичног дела привремено одузму. Уместо таквог, законитог поступања, упућени смо на Радну групу. Ону Радну групу која одбија да заприми нашу кривичну пријаву и која је НПСС-у дозволила да у своје просторије однесе приступнице које сматрамо фалсификованим. Нисмо посустали, већ смо истовремено на три адресе у писаном облику поднели кривичну пријаву – на писарници СИВ2, писарници ПС Нови Београд и писарници Трећег ОЈТ у Београду.

У понедељак се наставља поступак оспоравања наше репрезентативности упоређивањем „дуплих“ приступница са НСП-ом. Уколико се наше сумње испоставе тачним, а као што је и до сада био случај, Треће ОЈТ у Београду очекују пуне руке посла – кривичне пријаве због фалсификовања приступница (355. КЗ), због накнадног дописивања нетачних датума (356. КЗ), због навођења органа поступка на уношење нетачних података (358. КЗ), због злоупотребе положаја одговорног лица због незаконитих уплата чланарине (234. КЗ), због несавесног рада у служби услед кршења закона и других прописа (361. КЗ), због спречавања синдикалног деловања (152. КЗ),… О пропустима Радне групе упознаћемо и министра унутрашњих послова. Такође, очекујемо свесрдну помоћ Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, Међународне организације рада, међународних синдикалних организација, ОЕБС-а и Савета Европе!

Није нам драго што смо морали кренути овим путем, али избора није било! Ми смо полицајци – и ако ми се ми полицајци не можемо заштити од безакоња, шта онда преостаје грађанима?! И шта нам преостаје ако кривична дела од стране оних који грађане треба да штите остану некажњена?!

Предсеник ССП
Лазар Ранитовић