Skip to main content

Autor: Diogen

DEPEŠE O POLUGODIŠNJEM OCENJIVANJU I PRIPRAVNOSTI

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na DEPEŠE O POLUGODIŠNJEM OCENJIVANJU I PRIPRAVNOSTI

Saradnja između Sindikata srpske policije i Radne grupe MUP za saradnju sa sindikatima, kojom od skoro rukovodi državni sekretar Dijana Hrkalović, daje prve pozitivne rezultate. Nakon naše inicijative, odnosno ukazivanja na propuste starešina na nižem nivou, usledila je hitna koordinirana reakcija Kabineta ministra, Sektora ljudskih resursa i Direkcije policije što je rezultiralo dvema instruktivnim depešama poslatim danas na teren.

U depeši Sektora ljudskih resursa poslatoj na teren potvrđuje se naša primedba sa sastanka da veliki broj zaposlenih u Ministarstvu još uvek nije nije ocenjen, odnosno da cžprvi ciklus ocenjivanja za 2017. nije završen do kraja jula, u skladu sa Uredbom o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih. Takođe, u depeši stoji i napomena da će aplikacija biti informatički zaključana i da unos ocena neće biti moguć te starešine treba da pod hitno završe svoje obaveze.

U depeši Direkcije policije pojašnjava se institut pripravnosti i potreba svrsishodnog određivanja tog statusa zaposlenima u cilju obezbeđenja normalnog funkcionisanja službe ali uz vođenje računa o racionalnosti troškova.

Ipak, ma koliko depeša bila jasna i precizna, na lokalnom nivou se opet javljaju pojedinci među starešinskim kadrom u Odeljenjima policije koji je tumače na neki svoj način koji ne doprinosi niti efikasnosti organizacionih jedinica niti zadovoljstvu zaposlenih. Sindikat srpske policije to neće nemo posmatrati i tolerisati već ćemo na narednom sastanku imenovati te kvazistručnjake koji krše radna prava zaposlenih ne bi li se tako, misle oni, omilili pretpostavljenima.

Ovo je ogoljeni primer onoga na šta SSP često ukazuje – nezadovoljstvo zaposlenih uslovima rada često je sasvim neosnovano usmereno na vrh MUP i samog ministra. Zaista, da li je ministar odgovoran za nepoštovanje Pravilnika o pripravnosti? Ako je usvojen i poslata je depeša na teren šta je još potrebno da bi ga neki lokalni šerifi primenili u praksi? Da li ih boli ona napomena o svrsishodnosti i racionalnosti, pa se drže one „kad nema za mene, nema nikome“!? Zakon o policiji je u domenu pripravnosti vrlo jasan, ne pravi razliku među zaposlenima, odnosi se na starešine podjednako kao na bilo kog izvršioca i ovakvo ponašanje načelnika Odeljenja policije predstavlja drastično kršenje zakona.

Da li su odgovorni ministar i načelnica Sektora ljudskih resursa zbog nepoštovanja procesa ocenjivanja i prošuštene prilike da zaposleni budu upoznati sa dobijenim ocenama? Je li ministar ili komandir kriv za nepravilan obračun nanade za „putne troškove“ ili za to što se raspored ne pravi za barem dva dana unapred?

SSP nikada nije imao problem da kažu istinu, ma koliko gorka bila. Kada treba i koga treba, prvi smo tu da kritikujemo, pa i ministra. Ali i da pohvalimo prepoznavanje problema, brze reakcije i rešenost da se propusti otklone a nepravde isprave. Ovog puta smo tu da pohvalimo Radnu grupu, posebno njene članove iz Sektora ljudskih resursa i Direkcije policije i da napomenemo da još uvek čekamo reakciju predstavnika iz Sektora za vanredne situacije.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Konkurs za prijem vatrogasaca

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Konkurs za prijem vatrogasaca

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je danas konkurs za prijem ukupno 100 polaznika za osnovnu obuku pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica.

Sindikat srpske policije pozdravlja ovaj potez poslodavca, smatrajući da je prijem novih mladih vatrogasaca-spasilaca više nego neophodan, a ovo leto je na najbolji način pokazalo potrebu unapređenja efikasnosti te službe. Ovo jeste relativno mali broj polaznika kursa u odnosu na onaj broj zaposlenih koji nedostaje i koji je realno potreban ali je svakako veliki pomak u tom smeru.

Nadamo se da će se sa ovim trendom nastaviti i da će uskoro biti još kurseva i za vatrogasce-spasioce i za uniformisana ovlašćena službena lica. Činjenica je da se broj zaposlenih prirodnim odlivom jako brzo smanjuje, starosna struktura policijskih službenika nije baš idealna ali ni broj zaposlenih po glavi stanovnika u odnosu na neki evropski prosek.

U nastavku teksta možete pogledati sadržaj konkursa:

Mesečni sastanak u Kabinetu: Nov sastav Radne grupe donosi i nov pristup u radu

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Mesečni sastanak u Kabinetu: Nov sastav Radne grupe donosi i nov pristup u radu

Beograd, 10.8.2017. godine, – Održan je osmi mesečni sastanak sa Radnom grupom MUP-a za saradnju sa sindikatima sa početkom u 10.00 časova. Sindikat srpske policije predstavljali su predsednik sindikata Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, generalni sekretar Viktor Ratković i Siniša Ćuk član Glavnog odbora sindikata. Radna grupa je ovog puta nastupila u izmenjenom sastavu a sastanak je vodila novoimenovana koordinatorka Radne grupe, državni sekretar Ministarstva, gospođica Dijana Hrkalović.

Nakon uvodnih reči, upoznavanja i želje za dobrom i uspešnom saradnjom gospođica Hrkalović nas je upoznala sa namerom Ministarstva da zvanično predloži izmene pojedinih odredbi Zakona o policiji, izložila je nekoliko glavnih ciljeva koji se žele postići planiranim izmenama i pozvala nas da joj dostavimo predloge našeg sindikata, ocene pojedinih, nama spornih odredbi u zakonu, a sve u cilju izrade što efikasnijeg zakona koji će zadovoljiti očekivanja i potrebe i zaposlenih i građana. Predsednik Ranitović se zahvalio na dobijenim informacijama i predočio činjenice da smo mi neke naše primedbe na zakon već upućivali nadležnima, što kroz inicijative pred Ustavnim sudom, što dostavljanjem određenih predloga Narodnoj skupštini RS, ali i da ćemo sa velikim zadovoljstvom učestvovati u pripremi novog predloga Ministarstva jer nam je stalo da dobijemo stabilan zakon koji će na duži vremenski period omogućiti efikasnu službu, ali i prava zaposlenih.

Nakon toga prešlo se na rad po sledećim temama:

  1. Pripravnost pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica

Već duže od godinu dana u SVS se ne vrši realno određivanje pripravnosti vatrogascima-spasiocima. Takva mera je usledila nakon pojave neumerenog određivanja takvog statusa „svuda i svakome“, odnosno bez realne potrebe. Umesto utvrđivanja pojedinosti i opravdanosti, te kažnjavanja odgovornih, primenjena je svojevrsna kazna prema skoro svim zaposlenima. Tako da trenutno imamo situaciju da se u većini organizacionih jedinica vrši zloupotreba pojma „stalna dostupnost“ na taj način što se usmenim naredbama zaposleni prinudno stavljaju u status pripravnosti i obaveze odazivanja na intervenciju, a da to ne ostaje nigde zabeleženo niti im se takav status plaća u skladu sa odredbama Zakona o policiji.

Tražimo poštovanje zakona u tom domenu i predlažemo ispravljanje nepravde i nadoknadu materijalne štete zaposlenima koju su pretrpeli u poslednjih godinu i nešto više dana. Odnosno, predlažemo da MUP ponudi sklapanje sporazuma o vansudskom poravnjanju svim vatrogascima, kao meru kojom će biti izbegnuti bespotrebni sudski troškovi, koji bi neminovno usledili nakon podnošenja mnogobrojnih tužbi o kojima ti ljudi ozbiljno razmišljaju već duže vreme.

Gospođica Dijana Hrkalović je dala reč Goranu Nikoliću iz Sektora za vanredne situacije koji je od nas zatražio konkretne primere jedinica u kojima se ne poštuju propisi u vezi sa statusom pripravnosti i prekovremenog rada. To smo i učinili i već danas poslali primere kolega u Novoj Varoši, Lazarevcu, Šidu, Staroj Pazovi, Pećincima, Rumi i Sremskoj Mitrovici. Pozivamo članove da nam se jave i dostave informacije u svojim organizacionim jedinicama radi rešavanja propusta.

  1. Sramotna disciplinska prijava u Upravi granične policije

Tražili smo ispitivanje celog slučaja u Upravi granične policije, Regionalnom centru prema Makedoniji, gde je sproveden, prema našem mišljenju sramotan, disciplinski postupak protiv policijskog službenika. Smatramo da se ovakvim postupcima omalovažavaju policijski službenici i da ti postupci služe pre svega njihovom „disciplinovanju“. Srećom, disciplinski starešina je doneo razumnu presudu i oslobodio kolegu Milana Ilića, a s druge strane, budući da je on odbranu izneo lično, bez angažovanja pravnog zastupnika, napravljena je ušteda MUP-u u iznosu od najmanje stotinak hiljada dinara. Očekujemo da nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica usledi sankcionisanje vinovnika ove bruke za službu.

Gospođica Hrkalović se složila da se ponekad pokreću postupci koji ne služe na čast ni policijskim službenicima ni starešinama a pogotovo ugledu Ministarstva i da treba raditi na sprečavanju takvih pojava koje nam svima nanose štetu, ali da svaka priča ima dve strane medalje te je reč dala predstavniku Direkcije policije koji nam je predočio sve detalje ovog nemilog događaja. Smatramo da će depeša u vezi sa ovim i sličnim događajima koja je poslata na teren u RC prema Makedoniji biti dovoljna preventiva ali ćemo pažljivo pratiti njeno poštovanje i reagovati u skladu sa tim.

  1. Problem viška radnih sati u PS Bosilegrad

Kao što je poznato, u PS Bosilegrad, zbog specifičnih okolnosti, postoji problem sa stalnim stvaranjem viška radnih sati koji nije moguće otkloniti. Zbog toga zaposleni na svakih 6 meseci podnose zahteve za sklapanje sporazuma radi isplate tih ostvarenih viškova. U ranijem periodu to je realizovano redovno i nesmetano, međutim, sada se neopravdano dugo čeka saglasnost Sektora za ljudske resurse što usporava proces i stvara nezadovoljstvo kod zaposlenih. Tražili smo ubrzavanje tih postupak koliko je to mogućno jer su nezaposleni nezadovoljni i nestrpljivi i postoji realna mogućnost utuženja a samim time i stvaranja dodatnih troškova za ministarstvo što nikome nije u interesu.

Gospodin Dragan Cvetković iz Sektora ljudskih resursa saopštio je da je ostvario kontakt sa načelnikom Policijske uprave Vranje i dogovorili su da se izvrše provere o postojanju viškova radnih sati, te da se u skladu sa utvrđenim donese odluka o daljim koracima. Gospođica Hrkalović je dodala da je sigurna da ti viškovi postoje jer je lično upoznata sa uslovima rada u Bosilegradu, kao i sa nedovoljnom popunjenošću ljudstvom, da je stoga neminovno da do viškova radnih sati dolazi kako bi služba neometano funkcionisala i naložila je Cvetkoviću da to odradi što hitnije te da se ljudima ponudi sporazum o vansudskom poravnjanju i isplati zarađeni novac.  

  1. Uračunavanje puta u radno vreme

U PS Bosilegrad ne poštuje se depeša ministra kojom je određeno uračunavanje vremena provedenog na putu do izvršenja zadatka u redovno radno vreme. Uprkos više upozorenja komandiru Stojnev Novici, upućenih od strane naših aktivista, uprkos tome što je sa time upoznat i načelnik Odeljenja policije u PU Vranje, koji je depešu prosledio svim jedinica, pomenuti komandir i dalje ne poštuje naređenje ministra. Potrebno je otkloniti problem i sankcionisati komandira koji iz samo njemu poznatih razloga ne želi da poštuje depešu.

Analogno prethodnom pitanju, gospođica Hrkalović je naložila kolegama iz Sektora ljudskih resursa i Direkcije policije da se pod hitno naloži sprovođenje propisa i depeše ministra.

  1. Status pripravnosti starešina u Direkciji policije

Prema našim nezvaničnim saznanjima, na poslednjem sastanku direktora policije, gospodina Rebića, sa rukovodstvima policijskih uprava, naređeno je da „starešine ne mogu pisati pripravnost“. Iskreno, sumnjamo da je to baš tako rečeno, verujemo da je skrenuta pažnja na pojavu zloupotrebe kod određivanja statusa pripravnosti i prevelikog broja sati na mesečnim nivoima u pojedinim organizacionim jedinicama. Ipak, na teren se proširila drugačija verzija, odnosno barem u većini policijskih uprava je preneseno, kako smo gore naveli, da je „direktor zabranio pisanje naloga za pripravnost za starešine“.

Stav SSP jeste da starešine nisu izuzete od primene bilo kog zakona ove države (mada se pojedinci među njima često tako ponašaju) i da se i odredbe Zakona o policiji koje zaposlenima daju pravo nadoknade u statusu pripravnosti odnose i na starešine. Naravno, svaka kontrola i sankcionisanje zloupotrebe imaće našu podršku.

Državni sekretar Dijana Hrkalović je saopštila da je razgovarala sa direktorom Rebićem na ovu temu i da je jasno da se radi ili o neshvatanju i pogrešnom tumačenju ili o svesnom izvrtanju njegovih reči. Stav rukovodstva MUP jeste da se zakoni moraju poštovati jednako za sve i da niko niti želi, niti može da zabrani status pripravnosti za starešine bilo kog nivoa. Jednostavno, radi se o tome da su, nakon utvrđenih nelogičnosti u pojedinim područnim policijskim upravama, naložene mere striktne kontrole i reorganizacije sistema rada tamo gde je to opravdano, svrsishodno i moguće. Zbog specifičnosti svake uprave pojedinačno, nije moguće uniformno rešenje za sve, te će biti praćena primena naloženih mera i pružena potrebna pomoć svakoj jedinici. Dakle, starešine policije, baš kao i svi drugi policijski službenici, mogu biti u statusu pripravnosti kada je to neophodno za funkcionisanje službe.

  1. Zaposlenje supruge pokojnog kolege vatrogasca

Sindikatu se molbom za pomoć obratila gospođa Gorica Milošević iz Niša, supruga iznenada preminulog 42-godišnjeg vatrogasca-spasioca Milana Miloševića. Ona moli za posao u MUP, ali znajući da mi nismo prava adresa za tako nešto ona se obratila i nadležnima u SVS i PU u Nišu.

Zamolili smo da, ukoliko je ikako moguće, Ministarstvo iznađe mogućnost i zaposli suprugu pokojnog kolege.

Dijana Hrkalović je izjavila da se svi u rukovodstvu MUP-a slažu da je potrebno pomoći gospođi Milošević i dala je nalog Draganu Cvetković da ostvari kontakt i realizuje navedeno, bilo preko ugovora o delu, bilo na neki drugi adekvatan način.

  1. Elektronsko ocenjivanje policijskih službenika

Uredbom o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u propisano je da je POSTUPAK OCENJIVANJA JAVAN (član 3. stav. 1), te da (član 15) ocenjivač na kraju svakog ciklusa ocenjivanja (polugodišta) obavlja razgovor sa zaposlenima čiji rad ocenjuje i da u toku razgovora upoznaje zaposlenog sa ocenom i unetim komentarima i zajednički utvrđuju, ukoliko je potrebno, aktivnosti i vremenske rokove za unapređenje kompentencija i rezultata rada zaposlenog. Takođe je propisano (član 16) da nesuglasice između ocenjivača i zaposlenog rešava kontrolor. Odgovorno tvrdimo da rukovodioci u MUP-u nisu ispunili napred navedene, a propisane im obaveze, tj. postupak ocenjivanja ne da nije bio javan, već su ocene, bez prethodnog razgovora i konsultacija sa zaposlenima jednostavno unete u sistem, a u najvećem broju organizacionih jedinica nisu ni saopštene zaposlenima.

Ovakvo postupanje rukovodilaca je nedopustivo i predstavlja povrede službene dužnosti – postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavljanje poslova koje je izazvalo ili moglo da izazove štetne posledice manjeg značaja (laka povreda službene dužnosti) i povreda prava zaposlenih i nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koje su prouzrokovale ili su mogle da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu (teške povrede službene dužnosti).

Članovi radne grupe iz Sektora ljudskih resursa i Direkcije policije su stava da do kašnjenja uglavnom dolazi zbog preobimnosti posla i činjenice da se radi o novini sa kojom se ne snalaze podjednako dobro svi rukovodioci. Na pitanje koje im je gospođica Hrkalović postavila, da li je sindikat u pravu da su starešine, koje su donele odluke o ocenama i unele ih u sistem, bile dužne da sa zaposlenima obave razgovor i upoznaju ih sa ocenama, dobijen je nedvosmisleno jasan potvrdan odgovor. Naloženo je hitno ispravljanje propusta i obavljanje razgovora sa svim zaposlenima radi njihovog upoznavanja sa dobijenom ocenom i definisanja načina za unapređenje pojedinih elemenata rada koji sačinjavaju ocenu.

  1. Pitanja koja smo postavljali na predhodnim sastancima:

  • Uprava granične policije

Koji je način izabran za rešavanja problema obračuna radn ih sati pre i posle smene do i sa graničnog prelaza, sa posebnim akcentom na policijske službenike koji voze smenu?

Državni sekretar Dijana Hrkalović je stava da se mora iznaći rešenje koje će omogućiti da ljude na položaje voze vozači a ne jedan od njih iz ekipe, da se pomeranjem radnog vremena dežurne službe može nešto tako postići i da je to efikasnije i svakako bezbednije po same zaposlene. Tražila je da Radnoj grupi dostavimo spisak konkretnih jedinica u kojima se ljudi susreću sa tim problemom.

  • Dragačevski sabor trubača u Guči

Da li je, shodno obećanju, doneta odluka da iznos dnevnica za policijske službenike angažovane na obezbeđenju sabora trubača, analogno festivalu Egzit, budu obračunate u iznosima od 500 dinara dnevno?

Ministar je, uvažavajući specifičnosti obezbeđenja sabora trubača u Guči, već doneo Odluku i dnevnice za angažovane policijske službenike iznosiće 500 umesto standardnih 150 dinara.

Sastanak je završen u 10.50 časova, protekao je u pozitivnoj radnoj atmosferi i predstavlja blago osveženje u odnosu na nekoliko prethodnih sastanaka održanih poslednjih meseci. Zadovoljni smo izrečenom na ovom prvom sastankom sa Radnom grupom u novom sastavu, očekujemo brzu realizaciju dogovorenog i nadamo se da će ova Radna grupa pokazati više energije i spremnosti za rešavanje problema zaposlenih nego što je to bio slučaj sa predhodnom.

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

SINDIKALNI RIJALITI PROGRAM U POLICIJI

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na SINDIKALNI RIJALITI PROGRAM U POLICIJI

Ovo leto zaista je vrelo u svakom smislu, vreo vazduh, klima podivljala, narod nervozan i svadljiv. A u policiji „podivljali“ sindikalni poslenici.

Jedni druguju sa ministrom, hvaleći njega i njegove „uspehe“, standard, opremu, vozila, ma sve je super… Sa pozicije vlasti dele packe svima redom, osećaju se nedodirljivima, što u ovom trenutku zaista i jesu. Uživaju zaštitu i to i ne kriju, naprotiv, zloupotrebljavaju je na svakom koraku. Zaštitu skupo plaćenu radničkim interesima.

Drugi pak sa ulice, iz sveg glasa, udaraju po ministru i njegovim saradnicima, svakog dana po opozicionim medijima „razotkrivaju“ po neku veliku tajnu, aferu, lopovluk… Negiraju čak i ono što je zaista promenjeno na bolje. Istine radi, nema toga mnogo ali nije ni baš sve crno.

Treći opet nakon neopreznih, dvosmislenih izjava bivaju uvučeni u kaljugu od strane novinara, pa se onda pomalo komično pravdaju i distanciraju.

A SSP? Gde smo mi u svemu tome?

Sindikat srpske policije poručuje pre svega svojim članovima a onda svim zaposlenima, ali i drugim sindikatima i javnosti – MI NEĆEMO UČESTVOVATI U SINDIKALNOM RIJALITI PROGRAMU! Nećete nas uvući u to blato. Ni oni koji nas proglašavaju državnim neprijateljima, ali ni oni koji nas svojataju! Isuviše dobro ih poznajemo. I jedne i druge!

Ovo zahuktalo prepucavanje sindikata možda nekom deluje i zanimljivo ali je to obično prodavanje magle, dizanje prašine bez potrebe i koristi za bilo koga osim poslodavca! Iz blata niko ne može izaći neukaljan!

A najveću štetu trpe zaposleni. Umesto bavljenja pravim sindikalnim pitanjima i razvijanja iskrene međusindikalne saradnje energija se troši na međusobne ratove!

Pred svima nama je još jedna teška jesen. Plate su nam i dalje jako daleko od nivoa na kom su bile u leto 2014. godine! Dnevnice su i dalje bezobrazno male! A treba decu opremiti za školu, treba im kupiti jesenju garderobu, treba spremiti ogrev za zimu koja će doći vrlo brzo.

Treba ušiti ili kupiti delove pohabane uniforme i slabokvalitetne obuće. Valja nam dočekati i te nove automobile, koje će valjda ovog puta registrovati i na vreme opremiti zimskim gumama.

Treba se valjano pripremiti za pregovore o novom Kolektivnom ugovoru za policijske službenike. A ko će pregovarati? Oni kojima je lepo i koji se poslodavcu ni u čemu ne smeju suprostaviti? Ili oni sa kojima teško da će ministar želeti da pregovara? Postoji realna opasnost da poslodavac praktično sam sa sobom pregovara i potpiše novi PKU, ma koliko teorijski to bilo nemoguće. A još realnije je i da novog kolektivnog ugovora uopšte ni ne bude!

Zaista je puno posla pred svima nama a Sindikat srpske policije ostaje sve usamljeniji, jedina preostala nada za zaposlene, baš kao svetionik sa jednog od naših kalendara!

Vreme je i da se sve koleginice i kolege uozbilje i još jednom dobro razmisle kome poklanjaju poverenje. Da shvate koliko skupo će ih na kraju koštati pristupnica koju su potpisali zarad kupovine klime ili štampača! Da shvate kako sindikat, kog načelnici preporučuju kao izbor i protežiraju u radu, nikako ne može biti dobar za njih i njihove interese! Što kasnije shvate, skuplje će platiti svoju nerazboritost ili neozbiljnost!

Služba za informisanje SSP

JOŠ JEDAN NEKAŽNJENI NAPAD NA POLICAJCE???

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na JOŠ JEDAN NEKAŽNJENI NAPAD NA POLICAJCE???

Skoro da smo onemeli i dosadili svima vama apelima na nadležne da se uozbilje, počnu da liče na državu i krenu sa oštrim sankcionisanjem napadača na policijske službenike. Ali to nema nekog većeg efekta, oguglala javnost, vlastodršci gluvi i nemi, a i sami policajci skoro kao da su se pomirili sa sudbinom. Setimo se samo ne baš slavnog odziva kolega na protest na ulici, baš tim povodom, nakon zverskog prebijanja kolege Jevrosimova u Novom Sadu.

Povređeni kolega u vozilu hitne pomoći

Dok su nas napadali kao pojedince, a oni obično bivali u grupi, to smo nekako i razumeli, psihologija mase i povišena hrabrost u grupi je činila svoje. No, došlo je novo vreme – juče, u Subotici, nakon fudbalske utakmice, pojedinac  je provocirao i vređao čitav vod Interventne jedinice policije iz Novog Sada, da bi na kraju fizički nasrnuo na jednog od policajca. Napao je kolegu, odgurnuo ga na ulicu, kolegu udario automobil i naneo mu telesne povrede, srećom lakše.

Dakle, otvorena je nova stranicu ludosti i bezočnosti. Ohrabreni blagom sudskom praksom, kaznenom politikom koja je u stvari sve drugo samo ne kaznena, o prevenciji i odvraćanju potencijalnih izgrednika i da ne govorimo, napadači su sve hrabriji. Uvereni su da, ili neće uopšte biti procesuirani, ili će se izvući sa opomenama i smešnim kaznama. Naći će dobrog advokata, „dobrog“ sa tužiocima i sudijama, kupiće slobodu novcem ili poznanstvom sa nekim uticajnim političarima, tajkunima, moćnicima bilo koje vrste…

Nama policajcima ostaje da se zapitamo: „Dokle, bre, više? I da li će brže kolega iz bolnice ili napadač iz pritvora?“

Da je u ovoj našoj službi bilo pameti, da je bilo rukovodilaca sa integritetom, utakmica juče ne bi ni bila odigrana. U uslovima tropskih vrućina, nezdravo visokih temperatura, rukovodioci MUP su bili dužni da zaštite zdravlje svojih zaposlenih, odbiju obezbeđivanje utakmice i tako odlože njeno odigravanje za neki drugi dan. Ko zna, moždaje baš visoka temperatura doprinela takvom ponašanju izgrednika?

Kako god bilo, možda pod dejstvom alkohola, možda pod uticajem narkotika a možda i dodatno razdražen visokom temperaturom, sve je to diskutabilno osim jedne stvari – njegove ubeđenosti u nekažnjavanje i zaštitu moćnika.

Jer, policajac je ipak samo broj!

Služba za infomisanje SSP
Mile Lazarević

Propusti su ozbiljni, posledice tragične – vreme je za ostavke i smene!

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Apeli. Nema komentara na Propusti su ozbiljni, posledice tragične – vreme je za ostavke i smene!

Svedoci smo da je poslednjih nekoliko godina u porastu broj povređenih vatrogasaca spasilaca prilikom intervencija, a nažalost i pojava intervencija sa smrtnim ishodom vatrogasaca spasilaca.

Sindikat srpske policije dužan je da javno postavi pitanje: U čemu je problem gospodo rukovodioci Sektora za vanredne situacije?

Da li je razlog nesreća neadekvatna radna i zaštitna oprema kojom su opremljeni vatrogasci spasioci? Da li je razlog to što niko od onih koji se bave nabavkom opreme, ne čuje zahteve profesionalaca, koji godinama traže adekvatnu radnu i zaštitnu opremu, već se vode određenim sumnjivim kombinacijama prilikom nabavki?

Da li razlog leži u katastrofalno lošem stanju voznog parka, velikom broju neregistrovanih a ispravnih vozila i neadekvatnoj vatrogasnoj opremi?

Da li je možda jedan od razloga i nedovoljna vatrogasno spasilačka obuka i nepostojanje bilo kakvog trening centra za obuku?

Rukovodstvo Sektora za vanredne situacije godinama unazad se bavi podizanjem kapaciteta određenih humanitarnih centara i organizacija a ono, za šta su imenovani i zaduženi, da li slučajno, da li namerno, ne organizuju i ne razvijaju.

Da li je razlog loša selekcija i nedovoljna popunjenost vatrogasno spasilačkih jedinica a sve bolja popunjenost kancelarijskih radnih mesta?

Da li je razlog i taj što vatrogasci spasioci bivaju eksploatisani suprotno radno-pravnim propisima, a sve sa ciljem da bi „neko„ dokazao kako je sve u redu i da sistem funkcioniše besprekorno?

Da li je razlog to što sistem inspekcijskog nadzora funkcioniše na principu bratsko-kumovskih kombinacija, pa građani a i vatrogasci spasioci stradaju prilikom intervenisanja na objektima, koju nisu ni smeli da rade jer nisu ispunjavali osnovne uslove za rad?

Na svim ovim pitanjima Sindikat srpske policije godinama je insistirao kod nadležnih, ali druga strana je uvek imala opravdanja i izgovore da to nije baš tako te da sindikat ima lošu sliku i neopravdane zahteve. Sada gospodo odgovorite da li ćete Vi da hranite porodicu i decu poginulog vatrogasca spasioca Milana Rmuša i kako mislite dalje da adekvatno vodite sistem vanrednih situacija kada ste izgubili poverenje svih vatrogasaca spasilaca?

SSP zahteva da se što hitnije pristupi poboljšanju uslova rada i obuke Vatrogasno spasilačkih jedinica a sve sa ciljem povećanja bezbednosti građana i imovine, ali i samih vatrogasaca spasilaca. Smatramo da to ne mogu sprovesti kadrovi koji su neradom ili lošim radom godinama unazad dokazivali i konačno i dokazali da nisu u stanju da adekvatno vode sistem, ali su se adekvatno izborili za svoja mesta i svoje interese.

Stoga od kompletnog rukovodstva Sektora za vanredne situacije, načelnika Predraga Marića i njegovih najbližih saradnika zahtevamo momentalne ostavke kao minimum moralnosti i iskazivanja osećaja odgovornosti.

Budući da, iskreno rečeno, sumnjamo u to da će iko povući taj potez i ostavku zaista podneti, sledeći korak nam je zahtev ministru i Vladi RS za smenu nadležnih, sveobuhvatnu istragu i procesuiranje odgovornih za stanje u kom se SVS nalazi i gubitak ljudskih života.

Predsednik sindikata
Lazar Ranitović

Od  moćnih sindikata do sindikalnih ikebana za samo 30 godina

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Od  moćnih sindikata do sindikalnih ikebana za samo 30 godina

Jedna od fejsbuk stranica na srpskom jeziku, „Dnevnik prosečnog Srbende“ ili nekako slično, koja često i na neukusan način, ali uglavnom bolno direktno i više nego svima jasno pokazuje one loše osobine prosečnog čoveka u Srbiji. Naravno, ne bismo se složili da smo samo mi takvi, daleko od toga, u svakom narodu postoje lenji, bahati, osioni, sujetni, hvalisavci itd. No, o tome nekom drugom prilikom.

1987: „NE BUDE LI REGRES I 13., PLATA, GLAVE IMA DA LETU!!!“

2017:“RADI ZA 200 EVRA NA CRNO – ĆUTI, BAJO, BOLJE IŠTA NEGO NIŠTA“

Zaista tužno ali i više nego istinito. Od radnika koji su imali skoro sve, dobre plate i prinadležnosti, ugled u društvu, pitali se za većinu stvari u preduzeću, danas smo postali siromašni najamnici bez prava glasa, zadovoljni što uopšte bilo šta i bilo gde radimo, u velikom strahu da izgubimo i to malo što imamo. A imamo, uglavnom, ništa. Samo se zavaravamo i lažemo da nam je dobro i da će biti bolje.

Sudeći po većini „medija“ (koji to više nisu) nama teče med i mleko, a evropski standard samo što nije. A mi stojimo zaglavljeni negde u zapećku te iste Evrope, na raskršću 19. i 20. veka. Prolazimo bolesti koje su savremena društva preležala pre skoro 200 godina.

Pored države same, pored naroda koji je nezadovoljan socijalizmom poželeo demokratiju i tržišnu kapitalističku privredu (verujemo ne baš ovakvu, niti bi je poželeo da je znao šta ga zaista čeka) OGROMNU ODGOVORNOST za sve što nam se dešava snose sindikati. Najveću, oni najstariji i najbrojniji među njima, kao što je, skoro pa državni, Savez slobodnih sindikata Srbije (čast izuzecima u tom savezu), ali ni većina ostalih se nisu pokazali dostojni imena koja nose: sindikati, samostalni, nezavisni, ujedinjeni, složni…

Rastrzani unutrašnjim ali i međusindikalnim borbama za mesto pod suncem, za brojnost članstva, za priliku druženja i fotkanja sa vlastodršcima, sindikati su većinom zaboravili svoju istorijsku ulogu, pogotovo u tranziciji.

Umesto da sindikati svoje resurse troše u borbi za poboljšanje socijalno-ekononskog statusa zaposlenih i uslova rada, kako godine odmiču, prinuđeni su da vrše pritiske na poslodavca samo da poštuje zakonske akte koje je sam doneo, da se stidljivo protive radu na crno, da novčano pomažu ugroženima i da budu samo gledaoci u raznim Savetima, Komisijama, Forumima …

Za tridesetak godina krug je zatvoren, prešli smo put OD SINDIKATA DO SINDIKALNIH IKEBANA.

Nažalost, danas rukovodstvima u dobrom broju postojećih sindikata, funkcija i sindikalni rad služe za napredovanje u službi ili lično bogaćenje. A ko su i kako funkcionišu SINDIKALNE IKEBANE u MUP-u saznaćete u jednom od narednih tekstova.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Doktor sa šest državnih funkcija!!!

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Prenosimo. Nema komentara na Doktor sa šest državnih funkcija!!!

Nakon poslednjih gafova načinjenih objavljivanjem intervjua sa izmišljenim stručnjacima, uz priloge fotografija stvarnih ljudi, dnevni list „Politika“ nastavlja da briljira objavljivanjem sve gorih članaka. Baš kao da se trenutno uredništvo tog najstarijeg lista, ujedno, jednog od retkih koji još uvek nije tabloidiziran, trudi da uruši kakav-takav ugled koji imaju, teškom mukom povraćen nakon propadanja tokom devedesetih kada je list nazivan „Slobodankom“. Deluje da su na dobrom putu dobijanja novog imena, opet izvedenog iz ličnog imena, samo ovog puta nekog novog (starog?) političara!

No, otom-potom, namera ovog teksta nije lamentiranje nad sudbinom Politike, već nešto drugo. U četvrtak, 27. jula, na naslovnoj stranici tog lista objavljen je tekst sa bombastičnim naslovom „Glume depresiju da bi otišli na bolovanje“! Da li zbog, tek završenog, štrajka u Fiatu, ili zbog nekih drugih koji su i dalje u toku, ali čini se da je tekst tendenciozno napisan, sa ciljem potpore popularne teze naših vlastodržaca da smo lenj, neradan narod, spreman na zabušavanje i obmanjivanje poslodavaca, tih „jadnih“ kapitalista. U tekstu imaju i adekvatnog sagovornika, vrednog doktora Aleksandra Milovanovića koji izjavi sledeće:

„Imao sam slučaj čoveka koji se žalio na depresiju i zbog toga otišao na bolovanje, a onda sam ga video kako se šeta po tržnom centru. Imao sam nameru da tražim kontrolu njegovog bolovanja, ali sam odustao jer on može da se brani time da mu je za depresiju dobro da izađe među ljude.“

Po sredi je apsolutno pogrešna teza i nepoznavanje materije od čoveka koji bi stručnošću trebao da prednjači budući direktorom Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“. Jasno je da gospodin ne poznaje osnovne principe za prevazilaženje depresije: što više provedenog vremena u društvu, posebno sa pozitivnim ljudima (zapravo izbegavanje osamljenosti); što više provedenog vremena napolju, što više kretanja, nikako sedenja, ležanja, gledanja TV-a; dobro spavanje i kvalitetna ishrana; bavljenje sportom, pozitivno razmišljanje…

Ali, ko je u stvari ovaj Politikin stručnjak? Je li možda i on neki lažni, izmišljeni lik?

Daleko od toga, ne da nije izmišljen, nego da ga nema trebalo bi ga izmisliti. Čovek je poseban i zaista sposoban. Ma šta sposoban, sposoban je za najmanje šestoricu! Baš kako to Dimitrije Pantić svojevremeno kaza Šojiću da ga podseća na „dvoglavog Arapina“, ovaj naš doktor vredi za barem šestoricu! Jer toliko funkcija obavlja, skoro toliko plata prima. Ovaj lekar, koji smatra da depresivan čovek nema pravo da izlazi napolje iz kuće i da je odlazak u kupovinu kontraindikovan njegovom stanju i samo dokazuje kako podli radnici žele da prevare gazde, verovatno nikada ne ide na bolovanje jer bi mu od ukupnih mesečnih primanja bio odbijen novčani iznos za koji se može pazariti jedan solidan polovan automobil.

Jedan drugi dnevni list, „Blic“ 16.06.2014. godine piše o „rekorderu po broju poslova koje obavlja i za koje je plaćen novcem iz republičkog budžeta“. U tekstu pod naslovom „Obavlja šest funkcija, tri nije prijavio agenciji“ precizira se „Milovanović ima šest funkcija od kojih tri nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Kako tvrdi za „Blic“, trenutno za četiri prima platu, pa mesečno zaradi najmanje 235.000 dinara.“

Milovanović je prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije zaposlen u Institutu za medicinu rada kao direktor, gde prima mesečno 104.000 dinara, a redovni je profesor i na Medicinskom fakultetu, gde zarađuje 75.000 mesečno. Milovanović je i profesor na Politehničkoj akademiji, gde četiri puta godišnje u vreme ispitnih rokova prima po 50.000 dinara, te član komisije za ocenu radne sposobnosti Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), gde devet meseci u godini prima po oko 5.000 dinara. Do 2009. je radio i kao profesor na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.

Prema saznanjima “Blica”, Milovanović, međutim, Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio da je u januaru te godine imenovan za predsednika Upravnog odbora Klinike za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, gde, kako kaže, tada nije tražio platu, a da li će – “nije znao”. Nije prijavio ni postavljenje na mesto predsednika Republičke stručne komisije za medicinu rada, ali ni rad u komisiji pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. „

Tako „Politikin“ stručnjak za medicinu rada, sisajući državne jasle ZA SKORO ČETVRT MILIONA DINARA MESEČNO, tvrdi da depresivan čovek na bolovanju treba da bude tužen gazdi i tako osuđen na otkaz, jer je otišao u tržni centar, uprkos svom stanju. Pazite se i vi, državni uposlenici na bolovanju, lekar sa šest državnih funkcija vreba da proveri da li, praveći se da ste bolesni, muzete državne pare. Pa da više ostane njemu.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

DISKRETNI HEROJI VATROGASCI!!!

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na DISKRETNI HEROJI VATROGASCI!!!

Dok širom užarenog Jadrana besne veliki požari sumnjivih uzroka, a u Srbiji na požaru znatno manjeg inteziteta dolazi do ozbiljnih povreda nekoliko pripadnika Vatrogasno-spasilačke jedinice, ti momci, naši diskretni heroji, nenaviknuti na pažnju, mimo svoje volje dođoše u epicentar interesovanja svih medija i političara.

Imali smo prilike da vidimo hrvatskog premijera kako, u luksuznoj limuzini sa obezbeđenjem, izlazi na teren i tamo susreće vatrogasce u „Zastavi 750“, čuvenom „fići“, zaostalom iz bivše nam države i dalje u funkciji i upotrebi, ko zna kako i ko zna zašto. Pročitasmo vest kako crnogorski premijer nudi novčane nadoknade od nekoliko stotina evra, svim vatrogascima angažovanim na danonoćnom gašenju vatrene stihije. Videsmo i našeg ministra kako sa najbližim saradnicima obilazi teško povređenog vatrogasca, zbrinutog na Vojno-medicinskoj akademiji, što je, bez sumnje, gest za svaku pohvalu.

Ali…

Odlazak ministra Stefanovića u bolnicu je svakako pozitivna stvar, jedno vreme smo imali ministre koje takve stvari nisu ni najmanje doticale. Sada reaguju, pa makar i neiskreno, medija radi (ne tvrdimo da je to zaista tako), ipak taj gest daje povređenom neku dodatnu snagu i nadu.

A nadu daje i nama u Sindikatu srpske policije, kao organizaciji koja brine o interesima svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Daje nam nadu da će se sa lepih reči i stidljivih, sporadičnih ili ad-hok, pokušaja unapređenja uslova rada, preći na sistemsko rešavanje nagomilanih problema. U poslednjih nekoliko godina je ostvaren napredak u reformama ljudskih resursa, uvedene su mnoge novine, neke zaista revolucionarne i predstavljaju kvalitativan pomak. Urađeno je ponešto i na planu opremanja, nabavljanje su uniforme i još ponešto.

Ali…

Ali to nikako nije dovoljno. Nadležni moraju „otvoriti kesu“ i opredeliti znatnija sredstva za opremanje policijskih službenika, vatrogasaca-spasilaca i svih drugih službenika od kojih zavisi bezbednost građana i države. Jasno nam je da je državi, u predhodnom periodu, prioritet bila, pre svega, fiskalna konsolidacija, smanjenje budžetskog deficita i uštede na svim planovima. Ali, mi smatramo da nije napravljen pravi balans. Budžet je restriktivan tamo gde to ne sme biti, kod nabavki i opremanja vitalnih službi, dok se na nekim mestima i dalje rasipa novac. Pogledajmo samo javna preduzeća koja i dalje gomilaju gubitke, pri tome se rasipajući novcem. Da li je realno, da li je ljudski razumljivo da policajac ili vatrogasac za 20 godina službe, kao Jubilarnu nagradu dobije iznos od 70 hiljada dinara a radnik elektroprivrede za taj isti jubilej blizu 300 hiljada dinara. Da li je rad baš svakog radnik EPS-a, svaka čast pravim rudarima, vredniji od požrtvovanog rada vatrogasca-spasioca, na primer. Treba li spomenuti i to da deca radnika u EPS-u dobijaju novogodišnju poklon čestitku dok je našoj deci tako nešto uskraćeno i zabranjeno zakonom?

No, to je sasvim sporedna stvar u ovoj priči. Akcenat bacamo na opremanje službi koje ovu državu održavaju jednom od najbezbednijih u Evropi, u svakom smislu. Gospoda u Vladi RS moraju da znaju sledeće – da je povređeni kolega vatrogasac imao odgovarajuće odelo on danas ne bi ležao u bolnici sa preko 70% izgorele površine tela!!! Moraju znati da vatrogasno-spasilačke jedinice koriste vozila i opremu stariju od svojih pripadnika, staru po nekoliko decenija! Svako u ovoj državi mora znati i da policajci nemaju zaštitne prsluke u garantnom roku, da nas štiti samo sreća! A sreća je varljiva, ne svemoćna.

Jednostavno, sramne dnevnice i niske zarade možemo i da tolerišemo, izdžaćemo nekako još malo, ali neispravnu opremu ili njen apsolutni nedostatak više ne možemo niti smemo tolerisati. Apelujemo na nadležne da pod hitno  izdvoje sredstva i izvrše neophodne nabavke. Ne treba tu mnogo mudrosti, nek pitaju obične izbvršioce šta nam sve nedostaje, načelnici im svakako ne prenose pravo stanje, kriju istinu, krijući sebe iza ulepšane slike.

Nemojmo čekati neku veliku tragediju pa da onda krenemo!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

 

PRVIH DESET GODINA JE IZA NAS

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na PRVIH DESET GODINA JE IZA NAS

Na današnji dan 2007. godine osnovan je Sindikat srpske policije. Grupica policijskih službenika u Užicu, nezadovoljna delovanjem tadašnjih sindikalnih organizacija, odlučila je da krene svojim putem, do tada nepoznatim. U toj grupi entuzijasta bili su, između ostalih, moramo ih s velikim ponosom spomenuti, oni koje zbog ograničenog prostora ne spomenemo neka nam ne zamere, prvi predsednik novoosnovanog sindikata Glišo Vidović, dugogodišnji predsednik skupštine sindikata Ivan Grizelj, sadašnji predsednik sindikata Lazar Ranitović, bivši generalni sekretar Dragan Ristanović, te sada uveliko penzioneri Sejdo Fera i Voja Petrović. Zamisao im je bila da naprave malu sindikalnu organizaciju koja bi se bavila rešavanjem problema zaposlenih na lokalnom nivou.

No, kako su napravili zdravu organizaciju, o kojoj se dobar glas daleko čuo, uskoro je sindikat prerastao lokalnu sredinu i krenuo da se nezadrživo širi Srbijom. Ubrzo je ovaj „mali sindikat“ izrastao u respektabilnu organizaciju, koja danas deluje u svim policijskim upravama, organizovana u 26 regionalnih centara i 133 sindikalne grupe.

Za razliku od prvih sindikata u MUP, kojima su zaposleni pristupali stihijski i po inerciji, aktivisti SSP su morali da priđu svakom novom članu, objasne mu razloge za osnivanje novog sindikata i potrebu njegovog učlanjenja baš u SSP. Tačan broj članova se neprestano menja, članovi dolaze i odlaze, pristupaju s verom u našu snagu i čestitost, a odlaze uglavnom mimo svoje volje, retko se iščlanjuju nezadovoljni našim radom. Trenutno imamo oko 7.300 članova koji redovno plaćaju članarinu, što je više od hiljdu članova preko broja potrebnog za status reprezentativnog sindikata. Naš jedini veći gubitak u članstvu desio se početkom 2014. godine, kada je, nakon potpisivanja „Briselskog sporazuma“, više od 600 naših članova sa teritorije Kosova i Metohije ostalo bez posla. Drugi razlozi zbog kojih gubimo osetniji broj članova su odlasci u penziju, što je svakako prijatan povod, ali, nažalost, i to što sve veći broj  zaposlenih odlučuje da napusti Ministarstvo unutrašnjih poslova i sreću okuša u drugim delatnostima, najčešće u inostranstvu.

U desetogodišnjoj istoriji Sindikata srpske policije bilo je velikih uspeha, ali i sporadičnih padova, izazvanih destruktivnim radom poslodavca i drugih sindikata. Prvi veliki udar na SSP odigrao se 2011. pod dirigentskom palicom tadašnjeg ministra, kada je nekoliko aktivista, zavedeno slatkim obećanjima, napustilo sindikat i odvelo nekoliko stotina članova.  No, poslodavac nije uspeo u svojoj nameri jer smo nakon tih trzavica postali jači za to iskustvo i uskoro još brže krenuli napred u širenje organizacije i omasovljenje članstva.

Trpeli smo jake udarce i nakon velikog štrajka 2014. kada smo izdani i prodani od strane sindikata koji je štrajk vodio, ne sa ciljem da se izbori za prava radnika, već za mesto omiljenog ministrovog sindikata. Tada su samo aktivisti i članovi SSP-a dobijali prinudne premeštaje. Ali su nam ostali verni, niko od njih nije se iščlanio, a mi smo i njima i svima drugima dokazali da smo pravi – jedini smo sindikat koji je svojim članovima isplatio naknadu za umanjenje plate tokom štrajka. Uostalom, jedini i imamo namenski štrajkački fond!

Jedan veliki udar na Sindikat srpske policije upravo je na delu sada i sprovode ga, udruženim snagama, poslodavac i jedan reprezentativni sindikat, onaj njima omiljeni, koji je odavno izgubio atribut zaštitnika prava zaposlenih. Sindikat srpske policije ima jednu veliku manu, ako se to manom može nazvati, zbog koje smo na udaru – nikada nismo bili ničiji, ni partijski ni tajkunski, uvek samo svoji i naših članova! To je ono što se danas ne prašta, misliti svojom glavom i beskompromisno biti na strani radnika nije zdravo!  Danas je SSP proteran iz prostorija MUP, jedini smo, od masovnijih sindikalnih organizacija, bukvalno izbačeni na ulicu, ne koristimo ništa od resursa države. Visoki funkcioneri MUP vrše pritisak na zaposlene, posebno na starešinski kadar, radi iščlanjenja iz SSP i istovremenog učlanjenja u poslodavčev sindikat, koji sebe, gle ironije, naziva nezavisnim.

Zaposleni su jednoglasni – SSP je jedini preostali svetionik!

Ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da smo od strane sadašnjeg poslodavca već dva puta odbijeni za priznavanje statusa reprezentativnog sindikata. Uprkos pozitivnom nalazu radne grupe formirane upravo sa tim zadatkom, uprkos Zakonu o radu i svim drugim propisima. Jednostavno, zakon sile je bio jači od sile zakona. Sama činjenica da je najnoviji udar na SSP otpočeo u momentu kada su u sindikatu bliskom vrhu MUP-a shvatili da nam ovog puta niko ne može osporiti status reprezentativnog sindikata mnogo govori. Našeg statusa se više boje žuti sindikati nego i sam poslodavac. Znaju da će njihov nerad, podaništvo, prodaja radničkih interesa i borba za lične privilegije rukovodstva tada biti još jasnije vidljivi.

Srećom, status smo odavno dobili među kolegama, poverenje članova smo zaslužili i opravdali, tako da nam i ovaj udar daje dodatni vetar u leđa. Reakcije zaposlenih su upravo suprotne očekivanjima poslodavca – napadi na nas rezultiraju još masovnijim učlanjenjima. Tamo gde nam se iščlani neki uplašeni komandirčić ili nekakav načelnik, dobijamo desetine novih članova među običnim smrtnicima!

Ovaj jubilej, desetogodišnjicu rada sindikata, obeležavamo tiho, baš kao što smo i navikli da radimo, još od osnivanja. Nećemo praviti proslave u elitnim restoranima niti koktele za visokopozicionirane MUP-ove guzice. Istinski praznik SSP, koji redovno proslavljamo sa više od 700 članova, jeste festival sporta i druženja – naša Policijada!

Smatramo da svakako i nije vreme za slavlja, zaposleni u MUP su na dnu, kako po zaradama tako i po opremljenosti! Prinadležnosti zagarantovane zakonima i kolektivnim ugovorima poštuju se samo u teoriji, dok nam je svakodnevica tužna. Krajem druge decenije 21. stoleća srpska policija i dalje radi pomoću štapa i kanapa, od jutra do sutra stoji u kordonu za 150 dinara! Zaslugom reprezentativnih sindikata vera zaposlenih i u sindikate i u bolje sutra je poljuljana, a poslodavac je svestan toga i zadovoljno trlja ruke.

Često se mogu čuti i kritike na račun zaposlenih, kako su lenji, inertni, slabe radničke i sindikalne svesti, ali mi smatramo da su za to odgovorni pre svega sindikati. Pred nama je težak zadatak da najpre povratimo veru ljudima, tek onda ćemo imati snage da se nosimo sa ovim i ovakvim poslodavcem, koji neguje neoliberalnu ekonomiju, klanja se moći kapitala, trošeći ljude tretirajući ih poput potrošnog materijala.

Sindikat srpske policije, aktivisti i rukovodstvo, imamo snage i znamo kako to da uradimo! Spremni smo za nove izazove koji su pred nama! Predstoji nam velika borba za unapređenje i proširenje prava zaposlenih: naknada za topli obrok i regres, očuvanje naknade za putne troškove, uvećanje osnovne zarade, uvođenje dodatka za rad vikendom a posebno nedeljom, redovno snabdevanje uniformom, vozilima i drugom opremom. Peticija sa tim i još nekim zahtevima, koju smo predali Narodnoj skupštini, samo je prvi korak u tom smeru.

Poštovani članovi, srećan nam svima rođendan. Hvala vam na ukazanom poverenju, trudićemo se da budemo još bolji, jer

ZADOVOLJAN ČLAN – JAK SINDIKAT!

MOŽE BITI SAMO JEDAN – SINDIKAT SRPSKE POLICIJE !!!

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević