Skip to main content

Аутор: spp_admin

Фебруарски састанак у Кабинету министра

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Фебруарски састанак у Кабинету министра

БЕОГРАД, 10.2.2017. године, – У Палати Србија одржан је други месечни састанак у текућој години са Радном групом за сарадњу са синдикатима којим је председавао господин Жељко Веселиновић. Председник Радне групе, државни секретар, господин Милосав Миличковић био је одсутан због службених обавеза. Делегацију Синдиката српске полиције сачињавали су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, члан ГО Бобан Ђорђић, председник РЦ Врање Зоран Стојчић и председник СГ Прешево Небојша Симијовновић.

Теме о којима се разговарало су следеће:

1. Крајње нехумани услови рада у јединици за обезбеђење одређених личности и објеката

На претходном састанку упознали смо руководство Министарства унутрашњих послова са стањем и ситуациојом у Одељењу за обезбеђење дипломатско-конзуларних представништава који немају решен санитарни чвор током рада што представља велик проблем запосленима услед физиолошких потреба. Помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић рекао је да ће се упутити допис старешинама који ће изаћи на терен сагледати ситуацију и изнаћи решење како би се проблем превазишао. Докле се стигло са превазилажењем проблема?

Одговор је дао помоћник директора полиције, Богољуб Живковић који је изјавио да су извршене анализе на 33 локације где припадници Одељења за обезбеђење ДКП врше обезбеђење објеката те у складу са утврђеним дати су предлози Сектору за материјално финансијске послове ради решења овог проблема а без кога није могуће решавање. На 22 локалитета биће највероватније постављени покретни тоалети уз адекватне дозволе неопходне ради постављања и омогућавања употребе. На одређеним локалитетима биће пронађен објекат са тоалетом где ће припадници несметано моћи да обављају физиолошке потребе, док на одређеним локалитетима где није било могуће решити проблем на поменуте начине организоваће се замена полицијских службеника ради обављања физиолошке потребе од стране непосредних старешина.

2. Деминери у СВС

На једном од састанака покренули смо питање одобравања виших накнада за ангажовање тих људи на терену, приликом уклањања неексплодираних минско-експлозивних средстава. Према информацијама којима ССП располаже, Сектор за ванредне ситуације дао је подршку тој иницијативи, Сектор за материјално-финансијске послове дао сагласност с обзиром да то неће изазвати велике трошкове, али је на крају ипак донешена негативна одлука. Наводно је неко из Кабинета министра све то стопирао.

Наше питање гласи да ли је то истина, и уколико јесте тражимо образложење за такав исход?

Одговор на питање дао је заменик начленика Сектора за материјално-финансијске послове, господин Жељко Веселиновић који је изјавио да није ништа стопирано већ да ће кроз Правилник о платама у будућем периоду бити регулисано између осталог и питање накнаде како за деминере тако и за друге полицијске службенике приликом ангажовања. Даље, Веселиновић је навео да ће бити новина које се односе на услове за остваривање накнаде а где пре свега поред поменутог територијалног принципа ( пример Одлука о накнади у вези рада са мигрантима) којом су дефинисана подручја на којима важи накнада за рад са мигрантима у износу од 1.800 динара), бити уведен функционални принцип, где ће запослени на основу посла који обављају остваривати услов за посебну накнаду, нпр. фудбалске утакмице проглашене јавним скупом високог ризика. Износ по функционалном принципу ће највероватније уместо досадашње дневнице од 150 динара, износити до 500 динара с тим што наведено право ће дерогирати право на дневницу, што ће бити посебно уређено. Такође, по речима Веселиновића уколико буде било финансијског простора у буџету МУП-а моћи ће та накнада бити  увећана у складу са могућностима одлуком од стране министра што ће представљати новину у односу на досадашње нормативно уређење када се о оваквим и сличним принадлежностима изјашњава Влада Р. Србије, што ће умногоме уз поменути финансијски  предуслов олакшати измену предметне одлуке.

3. Потрошни матријал за криминалистичку технику

Дужи низ година стање са основним потрошним материјалом неопходним приликом вршења и најбаналнијих увиђаја јако је лоше. Недостају средства за откривање, фиксирање, паковање, обраду трагова… Истина, то стање се незнатно поправља у последње две године, али је и даље далеко испод минимума потребног за нормално функционисање службе. Потребно је убрзати набавке јер су магацини празни, као и определити додатна средства уколико је то могуће, или средства већ опредељена за НКТЦ сврсисходније расподелити. Џаба нам супер опремљене и савремене лабораторије ако са терена не стижу квалитетно фиксирани и адекватно изузети трагови уз помоћ адкеватних средстава.

Министарство је свесно наведног проблема саопштили су господа Веселиновић и Бјелица, разлог зашто у претходној години је мањкало опреме и средстава је у финансијама. Убрзо се завршава набавка средстава у вредности од више десетина милиона динара чиме ће засигурно овај проблем бити отклоњен и запослени на терну не би требало да имају проблем недостатка опреме и средстава за несметан рад када је у питању један од најбитнијих послова у погледу обезбеђења доказа за успешно вођење каснијих кривичних поступака.

4. Нови систем полагања ОПВ,  СФО и гађања ватреним оружјем

Велике проблеме у пракси изазваће најновије промене у систему провера. Старосна граница је повишена без дубљих анализа нити увида у здравствено стање запослених, већ је као репер узето продужење просечног животног века у Србији, док је чињеница да је само у прошлој години у инвалидску пензију отишло више од хиљаду полицајаца! При томе су додатно повишене и пооштрене норме које треба задовољити а у већини организационих јединица скоро да не постоје озбиљни услови за наставу и тренинге.

Посебна прича јесте провера и оцењивање гађања из ватреног оружја. Једини тренинг јесте управо сама та провера. Да ли је реално очекивати испуњење строго прописаних услова ако полицајац само једном годишње испали 25 метака?

Потребно је враћање старосних граница на раније вредности, као и норми на провери физичке спремности. Такође, потребно је омогућити више, а минимум још један термин за гађање ватреним оружјем, који би били у сврси обуке и тренинга, без оцењивања.

Одговор на постављена питања дао је начелник Одељења за стручно образовање и обуку, господин Милан Радивојевић који је изјавио да је аналогно повећању услова за одлазак у старосну пензију, неопходно било и подићи критеријуме за ослобађање од полагања ОПВ и СФО запосленима како не би смо били у ситуацији да запослени последњих десет година пре одласка у пензију немају физичке провере а да паралелно имају статус ОСЛ, односно УОСЛ и овлашћења за употребном средстава принуде, што представља уједно законску обавезу према Закону о полицији. Оно што је поменуто Одељење имало у виду и уважило јесте смањење одређених дисциплина за запослене старосне доби од 40 до 45 година а на основу анализе, степена насталих повреда итд, јесте укидање дисциплине „скок у даљ“ и „трчање на 50 метара“.

Када је у питању гађање ватреним оружјем и сам послодавац је свестан неопходности чешћег тренинга и оцењивања гађања ватреним оружјем, где је узимајући у обзир све околности планом и програмом уврстио годишње три гађања за сва три нивоа обуке у зависности од тога који ниво је запослени претходно положио и којом оценом.

Председник Лазар Ранитовић подсетио је присутне нарочито начелника Радивојевића да је ССП у претходном периоду ССП указао на пропуст који је уочен при логовању на платформу Moodle где је могуће улоговати се на туђи налог јер су све лозинке исте – представљају име.презиме и ЈМБГ, где свако ко има намеру може злоупотребити једноличност приступних шифри и сазнањем ЈМБГ другога запосленог ући на његов налог и решавати тестове чиме може намерно нанети штету. Начелник Радивојевић је изјавио да до њега лично није дошао било какав акт са поменутом садржином, али без обзира на тај пропуст Одељење за стручно образовање и обуку ће тежити усавршавању саме платформе, чиме ће се све уочене неправилности отклонити.

5. Мере штедње

Речено је да су престали да важе основни разлози за мере штедње, који су били на снази током друге половине прошле године. Међутим и даље је у пракси на снази забрана награђивања увећањем коефицијента плате старешинског кадра и свих запослених изван дирекције полиције. Зашто је то тако и до када ће важити? На претходном састанку смо добили одговор да нема сметњи да се запослени због одговарајућих резултата у раду награде у оквиру квоте од 5% али како није послата депеша која би дерогирала претходно упућену која је увела ово правило руководиоци не предлажу запослене изван дирекције полиције за увећање коефицијента зараде. Потребно упутити депешу руководиоцима да је све запослене могуће наградити у оквиру квоте од 5%.

Такође, на снази је и прећутна наредба да се старешинама не одређује и не плаћа приправност. Чак им је и долазак на посао изван радног времена, у појединим полицијским управама, ограничен на тај начин да им се бележи само један сат радног времена, без обзира на реално проведено време на служби. Зашто су ти људи дискриминисани?

Одговор на питања дали су господин Жељко Веселиновић и господин Драго Бјелица. Сектор за материјално-финансијске послове, Дирекција полиције и Сектор за информациону технологију кроз оформљену радну групу раде на креирању платформе којом ће бити омогућено да кроз одговарајући програм свака полицијска управа, односно сектор или др. организациона јединица у оквиру МУП-а може кроз буџетска средства која су јој уступљена на коришћење из масе новчаних средстава на име награђивања искористити највише 0,85% где ће аутоматски преко система бити онемогућено даље награђивање. Такође, увешће се могућност награђивања у износима од 5%, 10%, 15% и 20% у оквиру поменутог лимита – коефицијента у висини од 0,85%. Тиме ће руководици добити слободу да на основу резултата награде више запослених различитим увећањем коефицијента уз обавезу истицања запослених којима је увећан коефицијент на огласној табли, ради потпуне транспаретности али и поштовања наложене наредбе министра.

До одпочињања примене поменутог на снази је и даље могућност награђивања у оквиру квоте од 5%, с тим што овај износ није лимитиран на запослене у оквиру Дирекције полиције већ се односи на све запослене, дакле и ван Дирекције полиције. Сви запослени могу бити награђени у оквиру поменуте квоте од 5%.

6. Проширење дејства Одлуке министра број 6362/2016-02

Председник Лазар Ранитовић, упутио је допис министру унутрашњих послова господину др Небојши Стефановићу ради модификовања Одлуке број 6362/2016-2 од 1.8.2016. године те проширења дејства одлуке на територије општина Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница а због теренског рада запослених који бивају упућивани на именоване територије. Да ли је предлог ССП министар узео у разматрање и да ли ће модификовати предметну Одлуку како би сваки запослени који су ангажвани на подручјима остварили услов за посебну накнаду у износу од 1.800 динара?

Територије општина Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница од дана 11.1.2017. године Одлуком министра уврштене су као теритриторије где упућеним полицијским службеницима припада накнада за теренски рад и рад са мигрантима  у висини од 1.800 динара.

 7. Предлог у вези рационалног трошења и уштеда приликом рада са мигрантима у подручју дефинисаном Одлуком министра на територији РЦ ГП према Р. Македонији

Предлог са којим су упознати руководиоци РЦ ГП према Р. Македонији и са којим се слажу, тиче се уштеда и мотивације за рад полицијских службеника распоређених у РЦ ГП према Р. Македонији који раде исте послове као упућени из других организационих јединица. Распоређени у РЦ ГП према Р. Македонији су вође патроле, сва одговорност је на њима, а не исплаћује им се посебна накнада, чиме су дискриминисани те им опада морал за радом. Предлог је да полицијских службеници РЦ ГП према Р. Македонији бораве на терену по 15 дана као и колеге упућене из унутрашњости. На тај начин би обављали своје редовне послове, радили са мигрантима као и упућени, смањили би се трошкови МУП-а у погледу трошкова доласка и повратка запослених из унутрашњости, смањила би се ангажовања из других ОЈ и не би се стварао вишак сати, а створили би се услови да им се исплати накнада на основу Одлуке министра. Побољшало би се безбедносно стање како у орг. јединицама одакле долазе запослени из унутрашњости тако и на подручју РЦ ГП према Р. Македонији. У прилог иде непобитна чињеница да боље познају терен него упућени, чиме би адекватније одговорили на све задатке

Одговоре поводом теме дао је заменик начелника Управе полиције, господин Зоран Јоксимовић, који је изјавио да није могуће због организације посла, безбедносне процене и планова упутити запослене из наведеног РЦ ГП према Македонији у др. РЦ ГП како би остварили услов јер су они у матичној јединици носиоци посла, познају терен и њима долазе припадници на испомоћ где заједно обављају поверене послове и задатке у вези са мигрантском кризом. Уколико би и један пол. службеник био упућен у др. РЦ ГП тада би мањкало патрола ради покривености терена јер без матичног полицијског службеника није могуће обављање послове безбедан и  адекватан начин. Накнада је дефинисана из разлога јер упућени пол. службеници су одсутни од куће, обављају теренски рад, након смена бораве у колективном смештају што представља разлику у односу на матичне полицијске службенике који одлазе након завршене смене кућама. Поред наведеног да није испомоћи из других ПУ, матични полицијски службеници би свакако обављали кроз редован рад послове у вези спречавања илегалног преласка границе и др. послове у складу са законом.

8. Веома лоша и неадекватна исхрана полицијских службеника на караули Боранце у КЗБ према АП КиМ.

Делегација ССП је обишла колеге ангажоване на поменутој караули где је сагледавајући основне проблеме са којима се сусрећу у овом објекту у коме бораве заједно са припадницима војске Србије константовано да су услови за смештај  задовољавајући али да је потребно радити на побољшању истих. Оно што је основни проблем који се већ неколико последњих месеци констатно понавља јесте неквалитетна храна која се доставља на терену. Наиме,15-дневно требовање огледа се у једноличној храни – (15 конзерви рибе,месног нареска и 15 готових јела пасуља за све припаднике,устајало,бајато и полу-буђаво воће) без следовања које је предвиђено Правилником и Упутством о исхрани у теренским условима. Поражавајуће делује чињеница да у оквиру МУП-а постоје две категорије припадника полиције који обављају исте послове – док на припадници Жандармерије имају сву неопходну и квалитетну храну дотле на истим пословима и у сличним условима нашим колегама у касарни Боранце се доставља 15-дневно следовање пасуља за целу смену. Непосредни руководиоци у ПУ Крушевац препознали су овај проблем и желели да га реше, све се свело на размену дописа и обавештења а да се нису поправљени услови исхране.

Управа за смештај и исхрану која је одговорна за адекватно снабдевање припадника полиције на терену  очигледно да није у стању да се избори са овим проблемом јер је одговор који су понудили у смислу да је то храна које тренутно има у магацину најблаже речено увредљив и поражавајући.

Такође, поред проблема са храном у објекту недостају и основна средства за хигијену, за дезинфекцију и одржавање објекта.Распали душеци,мемљива и прашњава ћебад и јастуци страве и ужаса, су потенцијална опасност за здравље припадника полиције са већ регистрованим кожним осипом код једног колеге. Предлажемо да припадници на караули Боранце добијају иста следовања хране као и припадници Жандармерије. Да се изврши дезисекција, дератизација и дезинфекција објекта карауле и да се обезбеде одговарајућа чиста ћебад и јастуци.

Одговоре на питања дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да ће се решити проблем једноличне хране кроз спровођење планираних тендера чиме ће се не само решити једноличност саме хране, односно биће разноврсна већ ће се знатно побољшати сам квалитет исте. Када су у питању следовања хране полицијских службеника у односу на припаднике Жандармерије не постоји никаква дискриминација нити има говора о било чему сличном већ се на основу правилника врши подела хране. Наиме, правилницима је регулисано колико се троше полицијски службеници, припадници посебних јединица и специјалних јединица те им самим тим припада неопходна количина хране прецизно прорачуната заснована на емпиријским чињеницама ради обављања задатака. С тим у вези не може запослени припадник ИЈП који носи само пушку имати једнако сагоревање калорија у односу на запосленог припадника Жандармерије који носи, борбени прслук са муницијом, панцир, шлем, борбени ранац и тсл.

  Служба за информисање ССП

 

 

 

 

 

 

ТУЖБЕ за додатни коефицијент плате 30-50%

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ТУЖБЕ за додатни коефицијент плате 30-50%

Чланом 146. претходног Закона о полицији било је утврђено да се основна плата запослених у МУП-у састоји од основице и од основног и додатног коефицијента, а да висину тог коефицијента утврђује министар, уз сагласност Владе.

Такође, чланом 147. претходног Закона о полицији било предвиђено да додатни коефицијент увећава плату за 30 до 50% у односу на плате других државних службеника.

У циљу правилног постављања тужбеног захтева, правни тим ССП обратио се надлежним органима од којих ће добити званичне податке о висини основних нето зарада запослених за период за који тужбени захтев може бити поднет (фебруар 2014 – јануар 2016), а који подаци ће служити као доказ у судским поступцима (ко се одлучи да поднесе тужбе).

Потом ће бити извршене консултације са судским вештацима економске струке, како би се на појединим примерима утврдило колика је разлика између основне нето зараде запослених у МУП-у и државних службеника (што са средњом, што са вишом, што са високом стручном спремом).

Након овога добићете ПОТПУНЕ, ПРЕЦИЗНЕ И ТАЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о основаности оваквих тужби, као и износима разлика у заради за сваку од катергорија запослених у МУП-у, тј. колико би износио тужбени захтев.

На основу свега тога, свако од вас имаће могућност да расуђује да ли ће или неће подносити тужбу.

Адвокати ССП ће спремити обрасце тужби и чланови ССП неће сносити трошкове ангажовања тих адвоката.

Међутим, у погледу судских трошкова поступка, те трошкове сносе странке у поступку, тј. у случају да суд донесе пресуде којима буде усвојио наше тужбене захтеве, трошкове поступка ће сносити МУП, али у случају да суд одбије наше тужбене захтеве – трошкови поступка ће пасти на терет савког од нас ко буде тужио.

Због тога апелујемо на се запослене у МУП-у да се не „падате“ на лепе речи и лепа обећања, већ да се стрпите до добијања тачних, прецизних и подтупних података, па да тада одлучите шта вам је чинити.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Распад инфо система – реална претња?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Распад инфо система – реална претња?

Нови докази несврсисходности трошења новца и недостатку дугорочних планова и стратегија у Министарству унутрашњих послова свакодневно пристижу на адресу Синдиката српске полиције. Запослени су овај синдикат препознали као једину организацију која се искрено бори за корените квалитативне промене у МУП. У своје руководиоце и њихове добре намере одавно су изгубили поверење, а свима је јасно да се већина других синдиката овим темама не бави већ члановима подилази ситним демагошких причама.

Након нашег писања о прављењу беспотребних судских трошкова без последица по одговрне, те након писања о лошој опремљености криминалистичке технике, јавили су нам се колеге из Сектора за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије. Колеге се жале на неправедно мале плате, коефицијенте одређене некада давно док су опслуживали по пар компјутера, док је данас посао знатно обимнији и сложенији. Кажу и да нема основних резервних делова, опрема се шаље на поправку у централни магацин где по неколико месеци стоји непоправљена. Неки системи, попут „станичних евиденција“ су у реалном проблему да прате савремена дешавања, програми застарели, неприлагођени савременијим рачунарима и оперативним системима.

Дешава се и да, као пре неколико дана, због нестручно изведене канализационе мреже, приликом изливања у у просторије у којим се налазе сервери, руководиоци траже од инжењера да узму рукавице и чисте нечистоћу, а да им након одбијања тог посла (јер би то требало да ураде они који су за овакву ситуацију и одговорни) прете отказима!

У примедбама се осврћу и на споре сервере, недостатак батерија за радио-станице, о куповини ролни за телефакс, о сумњама у намештене тендере, о непотизму и рођачким везама. А врх сектора оптужују да се, уместо одржавањем опреме, бави, пре свега самоодржањев на том врху. Спомињу и то да су стручни људи у подрумима а нечије швалерке на руководећим местима.

Заиста тешке и директне оптужбе, писане нервозном руком, уз горчину која извире из сваке речи, те је најбоље да их пренесемо у целости. На приложеној фотографији налази се допис колега из једног од Одељења САТИТ-а:

sektor veza

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Подела пакетића малишанима у Сокобањској!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Акције. Нема коментара на Подела пакетића малишанима у Сокобањској!

Београд, 27.01.2016. године, – Синдикат српске полиције даровао је децу штићенике болнице у Сокобањској 13. Наиме, јуче је свој дан прославила школа која ради у Клиници за рехабилитацију „Др Милисав Зотовић“ и при томе угостила и деци уиз суседне Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију.

На предлог16195531_10211492458488570_707807428978982952_n нашег активисте Дејана Величковића, председника СГ Полицијска бригада, који је службено често присутан на овом терену и добро је упознат са великом животном борбом коју та деца воде, са великим пожртвовањем и љубави којом их воде наставници и лекари, синдикат је обезбедио 50 пакетића и јуче их даровао малишанима.

За дан школе деца су припремила рецитације и певање песама о Светом Сави, а у квизу знања на ту тему учествовале су „мушка“ и „женска“ екипа. Треба ли уопште наглашавати да су знали одговоре на сва питања и да је резултат био нерешен?

Акцији обезбеђивања и поделе пакетића, поред СГ Полицијска бригада, одазвале су се и централа синдиката као и СГ Раковица, СГ СИВ2 и СГ Нови Београд. Наравно, велику захвалност дугујемо и донатору који је желео да остане анониман.

Председник синдиката 16387941_10211492446808278_70436070725572288_nЛазар Ранитовић је имао част да се обрати окупљеној деци, настваницима, лекарима и родитељима деце. Он се захвалио на прилици и добијеној могућности да деци улепшамо дан и дарујемо им пакетиће са слаткишима и играчкама. Захвалио се и малишанима на одговорима којима су и нас маторе подсетили на оно што смо давно учили и можда заборавили.

Поред пакетића подељених деци, Синдикат српске полиције поклонио је и неколико већих играчака које ће остати на клиници и служити свој деци.

Професорка српског језика Наташа Војиновић, која предаје овој деци, била је ганута нашим гестом и изразила је велику захвалност, али и пренела нам утиске о поверењу и љубави коју деца гаје према полицији и полицајцима. Стога и не чуди да је главна атракција био наш Величко који се једини појавио у униформи.

Након представе, пакетиће су поделили Лазар Ранитовић, Дејан Величковић, Срећко Зимоњић, Блажо Лучић и Предраг Плазинић.

Ову акцију су медијски пропратили и новинари дневног листа „Ало“ којима се искрено захваљујемо, а њихову репортажу можете погледати на следећем линку: ИЗНЕНАЂЕЊЕ НА КЛИНИЦИ „Мислили смо да нема пакетића, па су се појавили полицајци!“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Претпрошле ноћи у Новом Саду се догодио још један у низу напада на полицијске службенике. Овога пута нападачи су показали висок ниво бруталности и безобзирности – за седам минута жандарму Борису Јевросимову задали су више од 100 бруталних удараца наневши му тешке телесне повреде у виду прелома руке, повреде стопала, бројне модрице и подливе, као и прострелну рану шаке насталу приликом покушаја отимања службеног пиштоља! И све то у присуству његове супруге, не либећи се да и њој повремено задају понеки ударац.

Након исказане безобзирности у току напада, криминалци се приликом доласка интервентне патроле полиције на место догађаја нису дали у бег, већ су – напротив, сасвим мирно и без страха сачекали хапшење!

Управо је тај недостатак страха од казне показатељ да смо, услед благе казнене политике и толерантношћу према криминалу, дошли до критичног тренутка – да код криминалаца настаје одсуство страха од казне и државе. Схватили су да суђења могу отезати у недоглед, да по потреби могу без већих проблема побећи из државе, јер им суд претходно неће одредити притвор; да ће евентуална казна бити веома блага, а да ће у међувремену њихов углед у криминалном миљеу само вртоглаво расти. Овој појави свакако доприносе и медији који зарад јефтине популарности и раста гледаности организују разне ријалитије у којима су осведочени криминалци пожељни учесници и у којима се они јавно хвале својим злоделима, разарајући тако систем нормалних друштвених вредности, односно стварајући други, нови – криминални. И уместо да стану у заштиту друштва и друштвених вредности, судови неретко иду криминалцима на руку. Како другачије објаснити да суд криминалцима више година одлаже издржавање затворске казне зарад учешћа у таквим ријалитијима? И како објаснити да криминалци годинама избегавају издржавање затворске казне под изговорима тешке оболелости, а да при томе исторемено сваког дана обарају личне рекорде у дизању из бенџа? Или – како смо дошли у ситуацију да се вечерас неко мирно шета преко травњака фудбалског стадиона прекидајући утакмицу квалификација за Светско првенство у фудбалу, а да сутра суд расписује потерницу?! Траженог, наравно, нема!

Modus operandi правосуђа и у овом случају је остао исти. Јер, према непровереним и нама заиста несхватљивим информацијама, нападачима на жандарма Јевросимова најпре је одређен притвор, али је убрзо био укинут.

Синдикат српске полиције апелује на Владу Републике Србије, правосуђе и све друге државне органе и установе да хитно предузму мере ради пооштравања казнене политике за нападаче на полицијске службенике. Нису полицијски службеници изнад осталих грађана, али се у односу државе према полицијским службеницима и према криминалцима најбоље огледа колико је држава (не)спремна и (не)способна да се избори са криминалом. Толико пута поновљено „напад на полицајца је напад на државу“ је у потпуности обесмишљено и излизано, а морало би бити један од постулата безбедности државе.

Позивамо и све медије да буду одговорни, да престану са величањем криминала и криминалаца, да се издигну из трке за већим рејтингом и стану у одбрану својих грађана и друштвених вредности.

Јер, све док нам криминалци буду излазили из затвора пре него жртве из болница и све док буду сачекивали патроле на месту злочина са осмехом на лицу – Србија нема будућности!

Крајње је време да држава покаже ко је газда! Уколико то не покаже данас – можда ће сутра бити касно! Ваљда је један 12. март био довољна опомена!

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Текст у Блицу: Борба на живот и смрт

 

Хоћемо ли трчати до пензије?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Хоћемо ли трчати до пензије?

На порталу Министарства унутрашњих послова, у уводном делу текста којим је представљен Сектор за људске ресурсе пише следеће:

Сектор за људске ресурсе обавља послове којима се обезбеђују услови за несметано функционисање Дирекције полиције и осталих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, у вези са функцијом управљања људским ресурсима.

Сектор у координацији са осталим организационим јединицама Министарства, креира и спроводи стратегију развоја људских ресурса, креира и имплементира политику управљања људским ресурсима, усклађује процесе, системе и праксу управљања људским ресурсима са стратешким циљевима и потребама Министарства и са најбољом праксом, оцењује и унапређује квалитет управљања људским ресурсима у целом Министарству.

Заиста лепо замишљено и још лепше написано. Но да ли је заиста тако и у пракси? Нажалост није! Свима нама добро је познат хаос настао увођењем новина у вези са каријерним напредовањем, интерним конкурсима… Треба ли нам бољи показатељ од тога да нико живи више не зна како изгледа Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ни да ли уопште постоји важећи. Чини се да живимо и радимо у вакууму. Нема премештаја, нема напредовања… Описи радних места не постоје, а незаобилазан су услов за расписивање конкурса. Акт о процени ризика више нико ни не спомиње.

Последњих дана приметно је да се у ту неславну трку укључило и Одељење за стручно образовање и обуку, које је део наведеног Сектора за људске ресурсе. Запослени стичу утисак да колеге из тог Одељења сваке године доносе све гори план и програм обуке. Пуно је нелогичности у новинама које нам дају а ми ћемо овде навести само неке од њих.

Да ли је сврсисходно оцењивање запослених у гађању из службеног наоружања у случају када не постоји редован тренинг? Наравно, при томе јединице се деле и шаком и капом. У којој то још држави полицајац за годину дана испали свега 25 метака и то само приликом оцењивања? На дај Боже да на терену морамо да употребимо ватрено оружје кад по годину дана не тренирамо. Господа која осмишљавају тај план и програм очигледно не знају ста значи реалан рад на терену. Заборавили су уживајући у својим канцеларијама, ако су икада и знали. Као да желе додатно да нам отежају и огаде рад у полицији.

Још једна новина, уведена ове године, јесте повећање старосне границе и за жене и за мушкарце, на 45 и 50 година, када је у питању провера физичке спремности. Наравно, поред старосне границе, пооштрили су норме које треба испунити, а које су и онако већ биле поприлично захтевне. При томе су термини за полагање ове године пребачени за месец мај а тиме је и скраћен рок за припрему запослених.

Да ли неко може да објасни колегама ауторима плана, да полицијски службеници већ имају исувише стресан посао да би им још и они претили јединицама. Као и да им објасни да полицијски службеници који оперативно раде не могу по цео дан да тренирају и уче теорију јер морају да раде, да терен не може да сачека да се заврши наша теоријска настава или часови физичког. Уместо да олакшају колегама они нам само стварају додатни стрес са тим њиховим проверама и оцењивањима.

Нажалост, код нас мало ко има разумевања и уместо да надлежни брину да будемо спремни због рада на терену, наметнутим обавезама само нам стварају додатне проблеме.

А оцена нам итекако утиче на напредовање у служби али и доводи до евентуалног отказа радног односа. За било какво напредовање потребан је висок трогодишњи просек, који је заиста тешко изборити. А негативне оцене у две узастопне календарске године дају нам излазну карту из МУП.

Стога нам ти системи провера стварају додатни стрес. По новим нормама, требао би човек да тренира сваког дана, да би успео да добије петицу, а ако сви одемо да тренирамо, неће преостати нико ко ће да ради. Откуда уопште идеја за повећавање норми и старосне границе кад су људи и до сада масовно падали на физичким проверама. Наравно, потежу аргумент и њиме се оправдавају тиме како су нам омогућили часове физичког, не схватајући да велика већина запослених на те часове ретко кад успе да оде јер посао не може да чека. Преостаје нам само да своје слободно време и новац трошимо на плаћање тренинга, теретане и стрељане, што уопште нису мали издаци.

Синдикат српске полиције свакако подржава тежњу да нам полицајци буду обучени, физички оспособљени за све задатке, али систем се мора изменити. Уместо система кажњавања и демотивације, треба увести ситем награде, систем који ће да мотивише људе. Објекти за тренинге нам морају бити доступни у сваком тренутку, да нам свима буду ужитак и издувни вентил, начин да се ослободимо стреса а не, као што је сада случај, извор додатног стреса и малтретирања.

Служба за инфрмисање ССП
Миле Лазаревић

Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Радити помоћу штапа и канапа, при томе испуњавати све обавезе и постизати изванредне резултате, могуће је само у Србији. Само у МУП Р Србији је могуће и то да послодавац такво нешто очекује, прима здраво за готово као нешто најнормалније, а да не обезбеди ни основне услове за рад.

Службених возила нема, униформе једва и то оне најлошијег квалитета. Панцирима давно рок истекао, бојево гађање укидали због штедње, награђивање запослених такође… Нема новца ни за редовну регистрацију свих возила, штеди се на хефталицама и муницији за исту. Папир купују запослени а тонере пуне синдикати. Гранични прелази нам личе на талибанске пунктове у Авганистану. Дневнице су нам 150 динара, ланч-пакети једнолични или црвљиви. У ресторанима меса не беше месецима ни за лек. Само наши адвокати задовољно трљају руке јер су постпуци против МУП-а одавно сигурица „из кеца“, лака парница и још слађа парица!

Па и у таквим неусловима служба ипак функционише, како-тако. Искључиво захваљујући људима!

Насловна фотографија представља требовање криминалистичке технике једне београдске полицијске станице и одговор из Одељења. Нема, нема, има мало, добио си један… Па ти онда ради, снађи се мајсторе. Од контаминације и заразе заштити се навлачењем рукава, зимско је време, рукави су дугачки. Уз помоћ фора и трикова изазови трагове, фиксирај их погледом, упакуј у кесу из оближње пекаре. Зли језици, или добро обавештени извори, говоре да се то скоро десило чак и са траговима увиђаја једног убиства у Београду!

Али руководство тог Одељења криминалистичке технике у ПУ за град Београд не сноси ни најмању одговорност за недостатак основних средстава. Кривци су негде другде, тамо горе изнад, ал тешко им је ући у траг, на делу је својеврсна игра жмурке. У Националном криминалистичко-техничком центру кажу да одговорни седе у Управи криминалистичке полиције. У УКП пак кажу кривци су у Сектору за материјално-финансијске послове, не одобравају планиране набавке у потпуности, умањују наручене количине опреме и репроматеријала, штеди се… А у том сектору кажу – УКП није добро испланирао своје потребе, нису знали и умели.

Рад криминалистичке технике, као најважније карике у доказивању извршења кривичних дела у време тужилачких истрага, и даље је потцењен. Рад техничара скоро да нико не цени или цени врло мало. Најчешће се користе флоскуле као што су „то су они што сликају“, „зовни их да сликају“, „мазала“ и слично. То пре свега долази од непознавања тог посла, стручности и прецизности који он захтева јер шефови не знају како изгледа бранити прикупљене трагове на суду.

Али још већи проблем, од тог људског фактора, представља неопремљеност криминалистичке технике. Већ деценијама та струка је задња рупа на свирали сваког министра, сваког начелника криминалистичке полиције… А зашто је то тако, најбоље је објаснио наш пензионер, дугогодишњи предавач на курсевима за крим. технику, свима добро познат Миле Вукашиновић, који је оставио неизбрисив траг у служби и значајно унапредио рад технике:

„Биће овако док год се успех полиције мери по 50 година старом методу. Док се у развијеном свету гледа однос између броја пријављених кривичних дела и оних ПРАВОСНАЖНО судски решених (значи квалитетно доказаних), код нас су битни „ПОЛИЦИЈСКИ“ решени предмети. Отишла је тужилаштву кривична пројава „против познатог извршиоца“, најчешће без валидних материјалних доказа. Па се после кука како „ми криминалце хапсимо, а суд их пушта“. Када томе додамо и магични паралелни „П“ уписник за штеловање статистике, ето државе где се министар хвали резултатима, а криминал реално цвета. Још ми је мука од ситуација када оперативци и шефови ОКП НИСУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ за готове форензичке идентификације, јер их сматрају сувишним када је извршилац познат. Тужиоци, поуздано знам, о овоме знају веома мало и не постоји фактор који би овакву праксу најзад уподобио са неким развијеним светом у који се, безуспешно, покушавамо угурати.“

Ко је дозволио да криминалистичка техника нема основна средства за рад није баш најјасније али је поразно да за рукавице молимо по медицинским установама или сами купујемо, да купујемо кесе за паковање трагова… Фолије за фиксирање трагова и средства за изазивање латентних отисака срећом није могуће наћи у слободној продаји иначе би техничари и на ту куповину били принуђени. О набавци савременије опреме је илузорно и размишљати, увек је ту онај чувено одговор „Нема новца!“. А новца има итекако…

Као што је о томе ССП већ писао у последње време, новца има али се расипа на беспотребне ствари. Само прошле године је из буџета МУП по тужбама, извршним судским пресудама, исплаћено преко 1,6 милијарди динара, мада је планирано свега 600 милиона. У 2017. је за те намене испланирано 1,2 милијарде динара. Да ли да очекујемо да ће то бити довољно, или ће износ бити вишеструко премашен???

Како год било, свакако би тај новац, тих 1,2 милијарде динара беспотребних трошкова, направљених заслугом бахатих и нестручних руководилаца, било мудрије искористити за опремање, на пример, криминалистичке технике.

До када ће у МУП бити толерисано недомаћинско пословање а последице бахатости пребациване на обичне извршиоце. До када ће врхунском способношћу бити сматрано сналажење, жицкање папира и спајалица у другим државним органима или приватним привредним субјектима?

Време је да свако почне да ради свој посао. Господо у врху министарства, људима обезбедите средства за рад па онда очекујте и захтевајте резултате!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.

Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.

Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.

Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.

Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!

Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.

Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:

Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.

Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.

Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.

У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.

Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?

Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Ослобађајућа пресуда полицијском службенику, који је за време боловања био на свадбеном весељу колеге, имплицира да запослени за време боловања није у кућном притвору и може нормално да живи, колико му то природа болести дозвољава. Старешине немају право да врше контролу на начин на који су то навикли, нити да забадају нос у приватне ствари полицајаца.

О кршењу права запослених на приватност током привремене спречености за рад говорили смо и писали много пута у последњих неколико година, али као да то појединцима међу старешинама није довољно. И даље се врши незаконита контрола боловања у складу са неком депешом која је у супротности са:

  • Законом о раду који превиђа мере у случају сумње у оправданост боловања;
  • Законом о здравственој заштити који регулише чување лекарске тајне;
  • Законом о заштити података о личности који регулише материју заштите, прикупљања и обраде личних података грађана.

О могућностима које закони пружају послодавцу прилажемо и Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 133-00-1/2010-02 од 08.02.2010. године:

„Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), у члану 103. став 1. прописана је обавеза запосленог да у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У ставу 5. истог члана је прописано да послодавац, који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Према члану 179. тачка 6) Закона о раду, ако се утврди да је запослени неоправдано користио боловање или га злоупотребио, послодавац може да му откаже уговор о раду.“

Један од новијих примера безумних поступака старешина који слепо поштујући наведену депешу испадају смешни, десио се у Полицијској управи Чачак. Како је у Ивањици дошло до тога да дисциплински поступак буде покренут против полицајца због свадбеног весеља рођака и колегинице, као и шта се све ту дешавало погледајте на приложеним фотографијама. ССП пратити ситуацију на терену и, ако устреба, према старешинама али и према докторима ћемо иницирати судске поступке уколико дође до компромитовања осетљивих заштићених података будући да имамо ситуације где старешине зову лекаре и интересују се о болести запосленог.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полицајац убоден ножем у Барајеву

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Полицајац убоден ножем у Барајеву

Поводом најновијег напада на полицијског службеника на дужности, у Барајеву, којом приликом је телесне повреде задобио колега М.Николић, Синдикат српске полиције дао је следеће саопштење за медије:

Руководство Синдиката српске полиције снажно осуђује још један у низу напад на колегу на извршењу службених задатака.  М.Николић је убоден ножем у раме и у леђа, приликом рутинске интервенције, но пуком срећом повреде нису теже природе, те је он захваљујући присебности и обучености, мада повређен, савладао нападача и задржао га до доласка помоћи. Посебну ноту целом случају даје прва изјава нападача, који је као разлог напада навео то да га је полицајац, приликом проласка кроз локал, „мрко погледао“!

ССП апелује на министра Небојшу Стефановић да искористи свој положај и алармира јавност, да целокупном друштву предочи опасности по заједницу у којој се ни полицајци не осећају сигурно и заштићено. Желимо да верујемо да ће држава коначно кренути у обрачун са изгредницима, да ће на делу, а не само на речима, показати одлучност у борби против свих видова насиља.

Доста нам је празних обећања и толерисања напада на полицијске службенике. Надамо се да и овај нападач неће изаћи на слободу брже неголи повређени колега из болнице!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић