Skip to main content

Аутор: spp_admin

УЗБУНА У ЖАНДАРМЕРИЈИ

Према најновијим информацијама са терена, у београдском одреду Жандармерије у току је невиђена хајка на запослене који су се „дрзнули“ да крену у борбу за своја права! Акценат је наравно на члановима нашег синдиката, нашим активистима и према Синдикату српске полиције у целини.

Командири и командирчићи дају себи за право да на испраћају смене прете колегама речима „Од Нове Године ће све бити другачије, због ССП-а!“ Труде се да спрече запослене да изборе своја права, обећавају им „незгодне“ смене у распореду, саветују их „добронамерно“ да одустану од захтева…

А људи су само затражили увид у своје временике рада и налоге за службене задатке за последње три године!!! Чега се то плаши руководство одреда уколико је рађено све по законима а људима поштено плаћен рад? Или пак није па се на овај начин надају избећи одговорност?

Господо старешине, неће вам то проћи!

Председник ССП Лазар Ранитовић разговарао је вечерас са командантом јединице, господином Гораном Драговићем, који је згрожен понашањем своји подређених. Командант је обећао да ће се лично заложити да такви притисци буду обустављени још вечерас! Такође, нагласио је свој став, подударан са ставом директора Ребића и министра Стефановића, да сваки рад мора да буде плаћен! Сваки минут! Да уопште не сме бити полемике на ту тему, нити за тако нештоима разлога!

Верујемо у искреност команданта и надамо се да ће мобинг и злостављање запослених престати! Али опет поручујемо онима који су то радили и раде (а они ће се сами препознати) да неће остати некажњени! Против свих ћемо поднети одговарајуће иницијативе и пријаве! Наши правни заступници су посебно инспирисани за ту врсту „стручњака“.

Министру унутрашњих послова, директору Полиције и команданту Жандармерије, овом приликом, постављамо и једно логично питање: Коме је у интересу да, у освит новогодишњих празника, у време појачаних мера безбедности због опасности од тероризма, уноси немире и шири незадовољство међу припадницима јединице? Нама у синдикату сигурно није до тога!

Појединце подсећамо на Закон о спречавању злостављања на раду и саветујемо да проуче члан 152. Кривичног законика Србије.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Рекордна заплена хероина на граничном прелазу Хоргош

ХОРГОШ – 19.12.2016. године на граничном прелазу са Републиком Мађарском заплењена је рекордна количина од 39,4 кг хероина од стране полицијских службеника Станице граничне полиције Хоргош.

horgos-1Приликом редовне контроле на излазу из земље у зеленом контролном пролазу, намењеном путницима који немају ништа за царињење, у понедељак заустављен је аутомобил марке „нисан“ албанских регистарских ознака, којим је троје албанских држављана, чланова породице, путовало из Албаније ка Мађарској. Одличном проценом колега аутомобил је издвојен за детаљну контролу, па је најпре у поду испод патоснице испред сувозачевог седишта примећена метална плоча која није фабричка. Када је скинуто сувозачево седиште и отворена поменута накнадно уметнута плоча, у шупљини пода возила је уочено пет пакета обмотаних жутом лепљивом траком, који су обликом и начином паковања указивали на то да се ради о неком наркотику и један пакет беле боје такође сумњивог садржаја. Између пакета су се протезали жица и канап, чија намена у првом тренутку није била позната, те је с тога из безбедносних разлога даља контрола била обустављена до доласка контра-диверзионе екипе МУП-а, док су колеге СГП Хоргош обезбедиле лице места. Албански држављани су лишени слободе и одређена им је мера задржавања до 48 часова након чега ће уз кривичну пријаву бити предати Вишем тужилаштву у даљу надлежност. Очито се ради о опојном средству намењеном тржишту Европске уније чија улична вредност износи више милиона евра.

horgos-4 horgos-3

Синдикат српске полиције жели да истакне овакве резултате колега који професионалним радом, личним залагањем и дубоком свешћу огромне већине запослених у Министарству унутрашњих послова када је у питању борба против свих облика криминала доприносе безбедности Републике Србије, региону али и земљама ЕУ, што представља сатисфакцију за даљи рад. Сигурно да се овакав однос према раду може окарактерисати дубоким патриотизмом и да запослини не мере ниво патриотизма висином дневнице. С друге стране свакако да је непоходно и потребно пре свега да би се одржао висок ниво мотивације за рад, али и подстицај на друге запослене како би имали високе резултате рада,  адекватно наградити запослене који су допринели овом историјском резултату када је у питању заплена наркотика на граничном прелазу Хоргош.

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

 

 

Споменик палим борцима у ратовима деведесетих

Панчево, 24.12.2016. године, – Данас је у центру града Панчева подигнут споменик у част палим борцима, припадницима Војске и Полиције који су своје животе изгубили током ратова деведесетих година, од 1991. до 1999. године.

Иницијатива за подизање споменика потекла је од господина Октавијана Секешан председника организације Српски ратни ветерани Панчево, а подржана је од стране Синдиката српске полиције.

Идеја да се подигне спомен обележје стара је петнаестак година и коначно, после 17 од завршетка страдања у ратовима деведесетих, подигнут је споменик на ком су уклесана имена погинулих бораца из Панчева.

Пригодним речима члановима породица погинулих, пријатељима, личним поштоваоцима и представницима организација које поштују пале у ратовима обратили су председник удружења бораца Тодор Стојановић и представник Синдиката српске полиције Небојша Ристић.У име председника Владе Војводине Игора Мировића и лично име Душана Бајатовића обратио се Иван Ђоковић, члан Владе Војводине.

Председник организације Српски ратни ветерани Панчево која је споменик и подигла Октавијан Секешан извинио се и погинулима што им се споменик диже после тако дуго времена а речи извињења упутио је и њиховим породицама. Како је истакао ветерани споменик дају граду и породицама како би био место окупљања и сећања.

Свечано откривање споменика била и прилика да се поделе захвалнице, а посебна захвалност упућена је Душану Бајатовићу који је лично преко удружења Српских ратних ветерана донирао новац за подизање споменика.

Породице, пријатељи и поштоваоци на споменику поново су видели своје али сада по први пут у центру Панчева где су им имена на једном месту. Простор за заједничко сећање на погинуле у ратовима 90-тих у центру Панчева је створен.

Кратко обраћање15723925_1061150423997058_476225777_n председника ССП РЦ Панчево Небојше Ристића преносимо у целости:

Поштоване колегинице и колеге, поштоване породице палих бораца, господине Ђоковићу, драги суграђани, велика је част данас бити на овом месту. Велика ми је част прилика коју имам, да се обратим присутнима у име свих колега који памте, сећају се и поштују жртве људи који су дали за слободу Србије оно највредније што су имали, дали су своје животе. Они су дали животе, нису имали среће да у слободи уживају, да уживају гледају своју децу како расту, неки нису ни имали прилику да постану родитељи. Они су жртвујући животе отишли право у легенду, у незаборав. А ми смо дужни да одржимо сећање на њих, да никада не избледи. Овај споменик ће нам помоћи у томе, нас ће подсећати а новим генерацијама говорити о тим јунацима, усмеравајући их на прави пут – пут поноса и части! И зато хвала господину Октавијану на иницијативи и господину Душану Бајатовићу на огромном помоћи коју је пружио, хвала и свима другима који су дали свој допринос да данас стојимо испред овог предивног обележја. Нека је вечна слава нашим јунацима!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Састанак са Радном групом: Одсуство партнерског односа

Београд, 12.12.2016. године – Одржан је последњи овогодишњи састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу са синдикатима. Делегацију Синдиката српске полиције чинили су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић и генерални секретар Виктор Ратковић. Радом Радне групе председавао је државни секретар Милосав Миличковић.

Састанак је протекао у атмосфери одсуства партнерског односа од стране чланова Радне групе (част изузецима!) јер се показало да Радна група за значајан део проблема запослених у МУП-у нема слуха. Проблеми запослених се често неосновано минимизирају, претходно договорена решења се неретко не реализују, а из излагања и понашања већине чланова Радне групе се могло закључити да су на састанак дошли потпуно неспреми, не удостојивши се да прочитају достављене теме, образложења и предложена решења. Такво понашање не предстаља чин непоштовања представника ССП, већ запослених које ССП представља, а то је веома поразно – и за МУП и за државу у целини.

Као честа образложења Радне групе за различите проблеме јесте да нема новца. Међутим, ССП је увек инсистирао да новца има, али да се он често троши ненаменски н нерационално, наводећи примере неспремности МУП-а да у случају спорова склопи споразуме о вансудском поравнању, што потом неминовно води до стварања непотребних, а енормних судских трошкова, разуме се – на терет МУП-а. Као пример недомаћинског пословања у МУП-у је и то што се сваког јутра припадницима Жандармерије стационираним у Јасенову довози 10 хлебова чак из Врњачке Бање, те да би се, у случају набавке хлеба у оближњој Новој Вароши, на годишњем нивоу само по овом основу уштедело скоро два милиона динара (на име утрошеног горива, одржавања возила и дневница возача-достављача).

Списак предложених тема, са детаљно образложеним проблемима и предложеним решењима можете погледати овде – teme-za-kabinet-2012-12.

  1. Евидентирање и обрачун радних сати запослених упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната и на подручју КЗБ

Представници Радне групе упознати су са чињеницом да се примена прописа који се односе на обрачун радних сати упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната разликује од ОЈ до ОЈ, те да се стиче утисак да имамо бар по три закона о полицији и закона о раду, а не само по један. Предложили смо да се у циљу уједначавања и правилне примене прописа свим ОЈ достави обавезна инструкција којом ће се омогућити да се полицијским службеницима за сваки дан проведен на „посебном задатку“ рачуна осам сати рада, осим уколико у току дана нису били ангажовани дуже од 8 сати, када ће им се рачунали ефективно проведени сати на раду. Такође смо указали да се ни на који начин не може искључити увећање плате по основу рада на дан државног празника и рада ноћу.

Иако смо указали да је предложену обавезну инструкцију неопходно доставити „на терен“ што пре, представници Радне групе сматрали су да је реч о озбиљној проблематици, па да ће овим поводом, најпре организовати састанак свих ОЈ, након чега ће изнаћи решење, које ће потом бити достављено ССП, ради изјашења да ли се слажемо са предложеним решењем проблема.

  1. Исхрана припадника ИЈП (и других полицијских службеника) ангажованих на државној граници Р. Србије последњег дана ангажовања (приликом „смене“)

Председник ССП Лазар Ранитовић указао је на проблем што припадници ИЈП (и других полицијски службеници) ангажовани на државној граници последњег дана ангажовања, тј. када се врши „смена“, имају обезбеђен само доручак. С обзиром на то да им „смена“ стиже тек око 12-13 часова, а натраг до своје матичне ОЈ у путу проведу још од 4 до 6 сати, дакле у матичну ОЈ се враћају између 16 и 19 часова поподне, председник Ранитовић је предложио да се полицијским службеницима приликом повратка у матичне ОЈ обезбеди ланч пакет на име ручка.

Овај предлог је од стране Радне групе прихваћен као неспоран, напоменувши да то зависи искључиво од старешине који требује оброке.

ССП ће пажљиво пратити како ће се поједине старешине убудуће понашати у оваквим ситуацијама. У том смислу позивамо све полицијске службенике да нас обавесте у случају непоштовања напред договореног.

  1. Несклапање споразума због вишка радних сати које су остварили запослени у ППУ у Врању и у ЈЗО

Председник ССП Лазар Ранитовић је представницима Радне групе саопштио да ће ССП, с обзиром на то да у претходних годину дана, и поред великог броја састанака, постигунтих договора и датих обећања да ће се склапањем споразума о вансудском поравнању решити проблем неевидентирања и необрачунавања оствареног вишка радних сати запослених у ППУ у Врање и у ЈЗО, у наредном периоду пружити сву потребну правну подршку свим запосленим који буду желели да овим поводом против МУП-а поднесу одговарајуће тужбе, напоменувши да одговорност за настале непотребне судске и друге трошкове спорова сносе руководиоци предметних ОЈ, предложивши њихово дисциплинско кажњавање.

Представници Радне групе су саопштили да је решавање овог проблема при крају и да руководиоцима ППУ у Врању и у ЈЗО, као и у Сектору за материјално-финансијске послове треба оставити још мало времена. Председник Ранитовић је изразио сумњу да ће се, с обзиром на досадање искуство, било шта променити и да примећује одсуство искрене воље у МУП-у да се овај проблем коначно реши, додајући да ће се тужба испоставити као једини начин.

  1. Проблеми ватрогасаца-спасилаца у Горњем Милановцу

На примедбе ССП о необучености свих ватрогасаца-спасилаца, те лошег стања „техничког возила“ и опреме, као и да је приступна саобраћајница за ауто-пут у лошем стању, помоћник начелника СВС Бојан Костић је констатовао да ко 80-85% „техничких возила“ у СВС недостаје комплетна опрема, а да нема новца за набавку. У погледу приступне саобраћајнице истакао је да су у СВС свесни овог проблема, али да су за његово решавање потребна знатна материјална средстав, а да то не зависи од СВС. Међутим, негирао је да су ватрогасци-спасиоци необучени, већ да су сви прошли обуку за техничке интервенције, али да је тачно да је посебну специјалистичку обуку прошао само један од њих, а што је опет у складу са неким пројекцијама и могућностима СВС, те да је тај ватрогасац-спасилац обавезан да своја знања стечена на специјалистичкој обуци по повратку у своју ОЈ пренесе осталим запосленим.

Заменик председника ССП Миле Лазаревић је изнео податак да у великом броју ВСЈ имамо запослене људе без основне противпожарне обуке, који не смеју да излазе на интервенције. У време највећих пожара и несрећа, када је преко потребан сваки расположиви човек, ти људи остају да седе у станици. При томе они остварују сва права из радног односа и примају исту плату као и људи који се свакодневно излажу ризику по здравље и живот. Хитно је потребно све запослене обучити за основне интервенције гашења пожара, с обзиром на ионако мали број ватрогасаца по глави становника!

  1. Проблеми запослених у Жандармерији

Генерални секретар ССП Виктор Ратковић подсетио је чланове Радне групе да је пре месец дана договорено да ће се припадницима Жандармерије ангажованим на обезбеђењу КПЗ Пожаревац након осмочасовног радног ангажовања, сваког дана издавати осмочасовни налози за приправност, али да још увек није издат ниједан налог за приправност.

Помоћник комаданта Жандармерије Горан Дивјак је одговорио на ову констатацију рекавши да је ту проблем мултиплициран због постојања још неколико издвојених објеката које Жандармерија обезбеђује, па ако би се налог за приправност издао онима који обезбеђују КПЗ Пожаревац, онда би морао и свим осталима који обављју такве послове. На опаску Лазара Ранитовића да налог и треба да добију сви који су у режиму приправности, господин Дивјак је одговорио да најпре треба отклонити неке нејасноће, у ком циљу је већ упутио допис свим старешинама ради изјашњења по овом питању, те да треба очекивати да ће коначан став Жандармерије по овом питању бити саопштен до краја недеље. У погледу обезбеђења хране (уместо ланч пакета) господин Дивјак је истакао да је проблем што са Министарством правде није постигнут споразум.

Чланови Радне групе су саопштили да не постоје услови да се припадницима Жандармерије који раде у Липовици организује превоз из града. Такоше, то свакако не би искључило трошкове за месечне маркице за превоз за део пута од куће до полазне тачке из града. Такође, тренутно не постоје услови да се и припадницима Жандармерије у патролама ПУ за град Београд обезбеди оброк.

У вези са набавком и репарацијом панцира, господин Дивјак је саопштио да ће репарација постојећих, односно набавка нових панцира бити одрађена током 2017. и 2018. године, као и да ће за нове припаднике Жандармерије и за припаднике чија је униформа поцепана ускоро почети подела нове униформе.

  1. Исплата увећане зараде када запослени мења руководиоца или када има додатно оптерећење на раду

Проблем непоштовања одредби Закона о раду, Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике у вези са неиздавањем решења за „замену руководиоца“, а потом и необрачунавања увећања плате по том основу, као и проблематику „замене извршиоца“, односно оставривања права на додатак на плату за додатно оптерећење на раду, изложио је заменик председника ССП Миле Лазаревић.

Чланови Радне групе сматрају да су одредбе које се тичу „замене руководиоца“ потпуно јасне и захтевали су достављање података о ОЈ у којима се ове одредбе не примењују, а ради указивања руководиоцима тих ОЈ о неправилном поступању.

У погледу додатка на плату за додатно оптерећење на раду није постигнута сагласност, јер су чланови Радне групе били становишта да то више не постоји, али су након опаске генералног секретара ССП Виктора Ратковића да је то прописано чланом 12. ПКУ за полицијске службенике, додали да су те одредбе нејасне и непрецизне и да захтевају озбиљну анализу.

  1. Продаја одмаралишта МУП-а?

У вези са информацијама да ће МУП отуђити одмаралишта, одговор је дао начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица, рекавши да та опција још увек није разматрана, уједно констатујући да су ти објекти у лошем стању, а да су трошкови одржавања огромни, па да не искључује могућност да ће се МУП у ближој или даљој будућности, приликом неког „резања трошкова“, уместо нпр. ускраћивања неких потреба полицијским станицама, одлучити да отуђи одмаралишта. На питање представника ССП шта се у том случају планира са запосленима у одмаралиштима, господин Бјелица је одговорио да, пошто још увек нема одлуке о продаји тих објеката, да нема ни плана шта ће бити са запосленима у тим објектима, али да ће свакако, у случају продаје објеката постојати и неки план и програм решавања питања запослених. На питање представника заменика председника ССП Мила Лазаревића због чега појединим лицима ангажованим на одређено време, односно по уговору о привременим и повременим пословима (нпр. у објекту на Бежанијској Коси), још увек није продужен уговор, добијен је одговор да ће уговори бити продужавани у складу са потребама за ангажовањем радника.

  1. Динамика исплате посебних наканда, накнаде путних трошкова, солидарне помоћи, јубиларних награда…

Динамика исплате посебних накнада полицијским службеницима ангажованим на подручју границе и КЗБ врши се у складу са динамиком и тачношћу спискова које достављају организационе јединице ангажованих, што за последицу има да су поједини полицијски службеници примили посебну накнаду за септембар, а други нису. У сваком случају новца за ове намене има, а исплата се врши у просеку два месеца након ангажовања.

Новац опредељен за путне трошкове је потрошен. Министарству финансија је упућен захтев да се одобре додатна средства за исплату још две накнаде путних трошкова (за септембар и октобар) и са Министарством финансија је постигнут начелан договор о одобравању ових средстава тако да ће та исплата бити извршена крајем децембра текуће године.

Исплате јубиларних награда вршиће се динамиком израде решења у другој половини децембра. Новац за ову намену је обезбеђен и сви који остварују право на јубиларну награду биће исплаћени.

Начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица је саопштио да је формирана комисија која ће до 31.12.2016. године обрађивати пристигле захтеве за солидарну помоћ и да ће сви који испуњавају услове, а поднели су уредну документацију, добити одређени износ солидарне помоћи, а сходно висини трошкова којима су били изложени. Напоменуо је да је велики број до сада пристиглих захтева непотпун, те да је неопходно извршити њихову допуну. На постављена питања о тачним критеријумима и начином рада комисије, нисмо добили прецизне одговоре, па смо стекли утисак да и у самом МУП-у постоје велике недоумице у погледу овог питања. Представници ССП изнели су примедбу да комисија не може окончати свој рада 31.12.2016. из простог разлога што ће део запослених право на солидрану помоћ остварити самим крајем децембра, те да рад комисије мора бити продужен и у јануару, што је изазало недоумицу код предстаника Радне групе. Представници ССП изнели су и став да се на део запослених у МУП-у који се сматрају државним службницима, а можда и на полицијске службенике, и током 2014. и 2015. године примењивао ПКУ за државне органе, а с обзиром на то да потраживања из радног односа застаревају тек протеком три године, имају право на солидарну помоћ и за случајеве из 2014. и 2015. године – представници Радне групе су то категорички одбили, изневши да се ПКУ за државне органе није примењивао на запослене у МУП-у све до Анекса ПКУ за полицијске службенике, те да је примена одредби ПКУ за државне органе за чију примену нису обезбеђена средства у буџету Републике Србије, на разделу МУП-а, за 2015. годину, отпочела тек 1.1.2016. године.

Став МУП-а је да, у складу са чланом 16. Закона о буџету, запослени у МУП-у не остварују право на новчану честитку на име новогодишњег поклона деци запосленог до 15 година старости, те ће поднети захтеви бити одбијени. Представници ССП су изнели да сматрају да МУП, ако нема правну, онда свакако има моралну обавезу да деци оних који свакога дана ризикују своје животе ради очувања безбедности грађана и државе, од којих су неки и дали свој живот, обезбеди новогодишње поклоне, одосно новчане честитке на име новогодишњих поклона и да ће ССП у наредном периоду инсистирати на томе.

Генерални секретар
Виктор Ратковић

До када ће неплаћене казне бити сметња?

Ужице, 13.12.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас допис министру унутрашњих послова др Небојши стефановићу и в.д. директора полиције Владимиру Ребић којим је указано на потребу хитног отклањања проблема у раду запослених у Управи за управне послове. Наиме, одредбе у Закону о прекршајима које је Уставни суд прогласио незаконитим и даље изазивају велику штету и губитке за државу и грађане, али и непријатности и проблеме нашим колегама на управним пословима.

Проблем је лако решив само је потребна добра воља два министарства!

ПРЕДЛОГ
за предузимање мера за издавање обавезног упутства

Обраћамо Вам се овим поднеском у циљу предузимања потребних мера за издавање обавезног упутства о поступању организационих јединица Министарства приликом поступања у управним стварима грађана Републике Србије а све имајући у виду ситуацију насталу након доношења одлуке Уставног суда Iуз-367/13 која се односи на одредбу чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016).

Наиме, дана 08.12.2016 године у „Сл. гласнику РС“, бр. 98/2016“ објављена је одлука Уставног судаIуз-367/13 од 03.11.2016. године којом је утврђено да одредбе чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016)нису у складу са Уставом Републике Србије, те је даном објављивања одлуке Уставног суда наведени члан престао да важи. Речена одредба се односи на последице уписа у регистар неплаћених новчаних казни у смислу да се кажњеном лицу, док не измири у целости дуговани износ, неће дозволити:

1) издавање возачке дозволе и пробне возачке дозволе;
2) издавање потврде о регистрацији, саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, потврде о привременој регистрацији возила и привремених регистрацијских таблица;
3) одјава возила.

Међутим, грађани који долазе у матичне Полицијске станице ради добијања наведених исправа а који имају неизмирене новчане казне и даље нису у могућности да остваре своја права из разлога што су ти подаци унети у регистар по налогу суда који је донео одлуку која је основ за унос, у смислу чл. 333 Закона о прекршајима а Министарство унутрашњих послова нема правни механизам да врши измену тако унетих података.

Имајући у виду да се наведена одлука Уставног суда односи искључиво на последице уписа у регистар новчаних казни, као и чињеницу да брисање из регистра по измирењу новчане казне или изрицања суплеторног затвора врши искључиво суд, то указујемо на опасност од настанка штете за буџет Републике Србије и Министарство унутрашњих послова као и потребу промптног деловања у сарадњи са Министарством правде у циљу издавања потребних упутстава о поступању.

Наиме, како је правни основ забране из чл.336 Закона о прекршајима отпао доношењем одлуке Уставног суда а Министарство унутрашњих послова, како је речено, нема правни основ нити механизам за брисање података из регистра неплаћених казни, јер се исте бришу након испуњења или замене у затворску казну од стране надлежног суда, то су практично запослени у МУП-у доведени у ситуацију да, услед недостатка потребног упутства својим поступањем, осујећују права грађана што потенцијално доводи до настанка штете. Ова могућност настанка штете изражена је кроз нарушавање права на мирно уживање имовине (нпр. немогућност употребе моторног возила услед одбијања издавања регистрационих таблица) а још је израженија код привредних субјеката који се, exampli causa,(нпр. одговорно лице у правном лицу има неплаћену казну) нађу у истој ситуацији и при том имају возни парк од више теретних возила код којих тзв. ауто дан износи и преко 500 евра а који би потражили накнаду штете пред надлежним судом.

Имајући у виду претходно наведено потребно је да се у сарадњи са Министарством правде хитно реагује те да се запосленима у МУП-у изда потребна инструкцију, односно обавезно упутство о поступању у случајевима које је уређивао чл.336 Закона о прекршајима. Тиме ћете поред отклањања нелогичности и штете по грађане и државу, отклонити опасност од избијања озбиљнијих инцидената који се могу изродити услед непријатности којима су тренутно изложени запослени у раду са странкама. Грађани нису дужни да трпе последице неусклађености одлука државних органа, запослени још мање да трпе непријатности и неосноване оптужбе од стране тих истих грађана.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Поверенику за равноправност – Притужба због посебне накнаде

Изменама и допунама Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државаних службеника и намештеника, углавном у делу који се односи на службена путовања, захваћени су и запослени у Министарству унутрашњих послова. Смањивање службене дневнице на мизерних и срамотних 150 динара највише је погодило управо полицијске службенике који обављају најтеже и најризичније послове (Копнена зона безбедности, обезбеђења високоризичних јавних скупова, рад са мигрантима, пратње и слично). Министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је, увидевши  ову неправду, урадио оно што смо у неколико наврата од њега тражили. Иако није имао овлашћења, законске услове, а вероватно и политичку снагу да повећа износ службене дневнице на пређашњи период и разграничи класична службена путовања од упућивања на извршавање службеног задатка,  урадио оно што је једино било и могуће – у складу са чланом 13. Став 3. Правилника о платама запослених у Министарству унутрашњих послова дана 09.11.2015. године  донео је Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у Министарству унутрашњих послова раде под отежаним теренским условима и дефинисао износ накнаде од 1.500, односно 1.800 динара почев од 20.07.2016. године.  На тај начин је бар делимично успео да помогне и ублажи штету коју трпе запослени на терену  услед смањивања службених дневница.

Међутим, као што је свима познато у Министарству унутрашњих послова постоји мноштво правника, економиста и осталих стручњака који су нашли за сходно да ефекте ове Одлуке минимизирају. Урадили су то у неколико наврата, слањем на терен контрадикторних и неразумних депеша, својевољно тумачећи и додајући још „неопходних“ услова који морају бити испуњени да би се стекло право исплату посебне накнаде. На тај начин су ставили у други план основни и главни циљ Одлуке министра – да се исплати накнада полицијским службеницима који раде са мигрантима у специфичним подручјима, и они који своје послове обављају у најризичнијем делу –  Копненој зони безбедности.

Као што је познато Синдикат српске полиције је у више наврате тешком и мукотрпном борбом  представнике послодавца из неколико Управа успео да „натера“  да поштује Одлуку министра. И то ипак само делимично. Тада смо дошли до закључка да су се појединци осилили и, из чисте обести и љубоморе, дали себи за право да обезвреде намеру министра, јер су једноставно одбили да појединим категоријама полицијских службеника потпишу налоге за исплату посебну накнаду и то полицијским службеницима који своје послове обављају :

–   у Копненој зони безбедности (КЗБ);
–  на подручју општине Прешево (рад са мигрантима);
–  границе са Републиком Македонијом општина Прешево (рад са мигрантима);

Њихово оправдање, али и званично тумачење  је било то да сви они који обављају своје редовне послове на овим специфичним и ризичним подручјима не испуњавају услове за исплату посебне накнаде, иако прве две Одлуке министра које су важиле до 20.07.2016. године не разликују термин редован посао од упућивања из других организационих јединица.  На то смо указали и Министру унутрашњих послова, али дошли смо до закључка да су га они који га тапшу по рамену разуверили, вероватно правдајући се уштедама, чувајући при том добра радна места са дупло већом платом од просечне плате полицијског службеника.

На крају, остале су нам две солуције, прву смо већ искористили и Поверенику за заштиту равноправности послали Притужбу. Позивајући се на одредбе из Закона о забрани дискриминације, очекујемо од Повереника да у складу са својим овлашћењима МУП-у да препоруку за исплату посебне накнаде горе поменутим категоријама полицијских службеника, почевши од 14.10.2015. године,  уколико до исплате не дође, Повереник одговорнима треба да поднесе прекршајне пријаве и упозна јавност са овим случајем дискриминације.

Сачекаћемо одговор Повереника и у зависности од тога иницираћемо покретање судских спорова ради ретроактивне исплате посебне накнаде полицијским службеницима почев од 14.10.2015. године и наравно тражићемо дисциплинску, али и кривичну одговорност оних који нису поступали у складу са Одлукама министра. Текст притужбе Поверенику можете прочитати испод:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

СОЛИДАРНА ПОМОЋ – УПУТСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Иако је од законом прописане обавезе да донесе правилник којим ће прописати „ближе услове и критеријуме за доделу, као и висину солидарне помоћи“ (члан 176. став 4. Закона о полицији) прошло више од десет месеци, министар ту своју обавезу још увек није испунио. То има за последицу општу неинформисаност, не само запослених који би право на солидарну помоћ хтели да остваре, већ и неинформисаност служби МУП-а које би требало да решавају по тим захтевима запослених. Да све буде још горе, до пре само месец-два МУП је оспоравао право запослених на солидарну помоћ! Када се то има у виду илузорно је говорити да ли постоји неки општи МУП-ов образац захтева за остваривање права на солидарну помоћ, а камо ли неко упутство у вези са овим.

Године синдикалне борбе нису нас изненадиле оваквим поступцима МУП-а, па смо, уз помоћ наших правних заступника, предузели све како би запосленима у МУП-у, најпре указали на могућност остваривања овог права, а потом и одговорили на многа ваша питања: Како поднети захтев? Коме поднети захтев? Коју документацију доставити? Шта чинити уколико није достављена потребна документација?

Право на солидарну помоћ прописано је већ Законом о полицији (члан 176). Ово право, међутим, није предвиђено Посебним колективним уговором за полицијске службенике (ПКУзаПС), што је само још један у низу показатеља колико је ПКУзаПС неповољнији у односу на друге ПКУ, а за шта одговорност сноси синдикат који је на њега ставио свој потпис. Штета по полицијске службенике је отклоњена потписивањем Анекса ПКУзаПС, којом приликом је члан 47. допуњен ставом 2. који гласи: „На сва права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније, примењиваће се одредбе ПКУ за државне органе (ПКУзаДО).“

Ко има право на солидарну помоћ?

Чланом 43. ПКУзаДО предвиђено је право на солидарну помоћ у случајевима:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен и
8) рођења детета запосленог.

Члановима уже породице сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

 

Да ли постоје додатни услови за остваривање овог права?

Постоје. У погледу остваривања права на солидарну помоћ за случај рођења детета, уколико су оба родитеља запослена у државним органима, право остварује само мајка детета. У том смислу, приликом подношења захтева од стране запосленог чија супруга није запослена у државном органу потребно је приложити и доказ (потврду) да је супруга незапослена (од Националне службе за запошљавање), односно да није запослена у државном органу (од послодавца супруге), односно да супруга није остварила ово право (од послодавца супруге).

Такође, право на ортопедска помагала и апарате, на здравствену рехабилитацију и др. може се остварити под условом да запослени то право није остварио у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

 

Колики је износ солидарне помоћи?

Прецизан износ солидарне помоћи предвиђен је само за случај рођења детета запосленог – у висини просечне зараде. Износ солидарне помоћи по другим основима није прецизиран, већ је утврђен само највиши износ солидарне помоћи који запослени може остварити, и то:

  • за основе од 1 до 5 – највише до висине три просечне зараде, а на основу уредне документације и у складу са средствима обезбеђеним у буџету;
  • за основ 6 – највише до висине две просечне зараде и
  • за основ 7 – највише до висине просечне зараде.

Под просечном зарадом подразумева се просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У прилогу је табеларни преглед висине солидарне помоћи у 2016. години.

visina-solidarne-pomoci-2016

Да ли постоји прописан образац захтева? Како и коме поднети и предати захтев?

Не постоји општи образац за подношење захтева. Као што смо навели, МУП је и овом приликом заказао не утврдивши образац захтева, већ је препустио запослене саме себи. Но, у принципу, нема препреке да се захтев поднесе без неке посебне форме и у рукопису. Оно што је битно и што захтев мора да садржи су: подаци о подносиоцу (име и презиме, ЈМБГ, организациона јединица у којој је запослен), позивање на одговарајући правни основ (члан 43. ПКУзаДО и одговарајућа тачка), опис чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи и одговарајућу документацију у прилогу захтева.

Међутим, како бисмо својим члановима, али и свим другим запосленим у МУП-у олакшали подношење захтева, правни заступник ССП је израдио образац захтева за добијање солидарне помоћи (који можете преузети овде: zahtev-za-solidarnu-pomoc-obrazac-ssp).

Захтев се подноси Сектору за људске ресурсе МУП-а – Одељењу за зараде и бенефиције и можете га предати било којој писарници било које организационе јединице у МУП-у или јавном поштанском услугом. Пошто, нажалост, још увек постоје руководиоци организационих јединица у МУП-у и запослени у писарницама који тврде да не могу примати поднеске који нису адресирани на ту организациону јединицу, таквим „познаваоцима права“ скрените пажњу на одредбу из члана 56. става 1. Закона о општем управном поступку којом је прописано да је орган надлежан за пријем поднесака (писарнице и сл.) дужан да прими поднесак који му се предаје.

Важно: обавезно чувајте свој примерак захтева са пријемним печатом, односно потврду о слању пошиљке.

Коју документацију приложити уз захтев?

Најкраће речено, уз захтев је потребно приложити сву документацију којом се доказује постојање одлучних чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи. Тако је, нпр. за рођење детета потребно приложити извод из матичне књиге рођених за дете и потврду о томе да је супруга незапослена или запослена у приватном сектору или да није остварила право на солидарну помоћ по овом основу (ако је запослена у државном органу). За случај смрти члана уже породице, осим извода из матичне књиге умрлих за преминулог, потребно је доставити и доказ о сродству запосленог са преминулим (као доказ о сродству са преминулим родитељем најподеснији је извод из матичне књиге рођених за запосленог, јер се у њему налазе и подаци о родитељима). За остале случајеве (дужа или тежа болест, набавка ортопедских помагала и апарата, здравствена рехабилитација, тежа инвалидност, набавка лекова) потребно је доставити сву документацију којом се доказују одлучне чињенице, као и потврду (од Републичког завода за здравствено осигурање или Завода за социјално осигурање или Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање) да то право није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Шта ако уз захтев није поднета сва неопходна документација?

Уколико приликом подношења захтева није поднета сва неопходна документација, постоји могућност, у складу са чланом 133. ставом 2. Закона о општем управном поступку, да се захтев допуни тако што ће се доставити допуна захтева (образац можете преузети овде: dopuna-zahteva-za-dobijanje-solidarne-pomoci).

Шта ако захтев не поднесем до 31.12.2016?

Иако је најављено да ће комисија МУП заседати само до 31.12.2016. и да ће, самим тим, разматрати само захтеве пристигле до тог датума, односно да запослени чији захтеви буду пристигли након 31.12.2016. године неће остварити правно на солидарну помоћ, остваривање права на солидарну помоћ не може бити ускраћено у случајевима када захтев није поднет до 31.12.2016. године из оправданих разлога (нпр. немогућност прибављања документације у кратком року).

Управо на овом примеру се још једном показује незнање свих оних из МУП-а и репрезентативних синдиката који тврде да захтеви који не буду пристигли до 31.12.2016. неће бити разматрани. Најпре, не постоји императивна одредба којом је прописан преклузивни рок за достављање предметних захтева. Дакле, не може се као основ узимати рок који није прописан. С друге стране, у случају када би постојао рок за достављање захтева, рокови се не рачунају на тај начин што се релевантним сматра датум када је захтев пристигао (у овом случају комисији), већ датум када је поднесак (захтев) предат органу надлежном за пријем поднесака (писарницама у МУП-у), односно даном предаје пошти, уколико се поднесак упућује поштом препоручено, а што је прописано чланом 92. Закона о општем управном поступку. Треба додати и то да рок за предају захтева свакако не може бити 31.12.2016. године, јер један део запослених не би био у могућности да благовремено достави захтеве због немогућности прибављања релевантне документације, па би такав рок био непримеран. Примера ради, запослени којем се роди дете 31.12.2016. године, не би био у могућности да поднесе захтев за остваривање права на солидарну помоћ због рођења детета, чиме би му ово право било фактички ускраћено.

У случају да мандат рада комисије не буде продужен, односно комисија не прихвати да разматра захтеве пристигле након 31.12.2016. године, ССП ће свим својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ и заштиту у циљу остваривања права на солидарну помоћ.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

AПЕЛ: Председниче, премијеру, господо министри, помозите да полицајци коначно добију СВОЈ кров над главом!

Београд, 8.12.2016 – Коначно, и на опште задовољство запослених у МУП-у, дочекана је вест да ће после дугогодишње неправде бити решено стамбено питање и стамбени статус запослених у МУП-у којима су додељени станови предходних година, али који то право нису могли остварити услед правног вакуума узрокованог изменама законских и подзаконских аката, односно новим Законом о становању и одржавању зграда.

Влада је на седници 17.11.2016. године коначно усвојила Предлог Закона о становању и одржавању зграда и упутила га у скупштинску процедуру.

Међутим, 2.12.2016. године, након објављивања чланка у дневном листу „Блиц“ о могућим злоупотребама у погледу омогућавање откупа државних вила од стране државних функционера, потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић је дала саопштење за јавност да ће из Предлога закона о становању и одржавању зграда бити уклоњени чланови 153, 154. и део члана 152, а који се односе на питање права откупа станова у јавној својини.

Поштујући новинарско занимање и професију, више је него очигледно да је у конкретном случају на својеврстан начин „злоупотребљена“ новинарска професија, имајући у виду да се законска решења у конкретном случају односе само на „обичне“ људе који дуги низ година чекају да реше своје животне и егзистенцијалне муке и проблеме у погледу стамбеног статуса.

stanoviНаиме, одредбама чланова 152, 153. и 154. предложеног Закона о становању и одржавању зграда се ни на који начин и ни под којим условима није предвиђена могућност да се станови које користе државни функционери по основу „службени станови“ могу откупити. Предметни чланови искључиво се односе на могућност откупа станова који су додељени запосленим у законом спроведеном поступку по Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника државне својине („Службени гласник РС”, бр. 41/02, 76/02, 125/03, 88/04, 68/06-УС, 10/07, 107/07 и 68/09) и Уредбом о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини („Службени гласник РС”, бр. 102/10 и 117/12 – УС). Поступку доделе станова претходио је оглас или конкурс на којем су могли да учешће узму сви запослени у органу или организацији, под строго дефинисаним условима и правилима.

С друге стране, члановима 152, 153. и 154. је искључена могућност откупа станова које државни функционери користе као „службене станове у јавној својини“, јер је као предуслов предвиђено једино уколико се стан користи по основу уговора о закупу на одређено време и на основу правоснажне одлуке о додели стана у закуп донете у складу са складу са наведеним уредбама.

За службене станове који се користе на основу предметних уредби не постоје нити се сачињавају уговори о закупу, већ уговори о привременом коришћењу стана на време док траје обављање службене дужности, јер се такви станови користе док траје државна функција државним функционерима, без накнаде за становање, осим обавезе плаћања дажбина и текућег одржавања.

На основу наведеног недвосмислено се да утврдити и закључити да је искључена свака могућност откупа било каквих службених станова или вила у јавној својини кроз стилизацију чланова 152, 153. и 154. предложеног Закона.

Такође, Предлогом Закона искључена је и могућност откупа/куповине вила и станова којима газдује-располаже ДИПОС, јер се такви станови користе у складу са Законом о јавној својини, Законом о посебним условима продаје одређених непокретности у државној својини, у складу са Уредбом о условима и отуђењу непокретности непосредном погодбом,давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда, а не у складу и на основу Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини.

Дакле, чланови 152, 153. и 154. Предлога Закона о становању и одржавању зграда се односе искључиво на станове у јавној својини који су били предмет доделе на основу Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини. Самим тим, предложени Закон о становању и одржавању зграда се не може поистовећивати, нити доводити у везу са Предлогом Закона о условима продаје одређених непокретности у својини Р. Србије, који је председник Р. Србије Томислав Николић почетком августа 2015. године вратио на поновно одлучивање.

Овим поводом председник Синдиката српске полиције упутио је допис председнику државе Томиславу Николићу, премијеру Александру Вучићу, министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорани Михајловић и министру унутрашњих послова др Небојши Стефановићу, као и дневном листу „Блиц“, са апелом да снагом ауторитета и снагом аргумената на темељу заштите права и грађана, утичу да се чланови 152, 153. и 154. предлога Закона о становању и одржавању зграда усвоје у свом изворном облику и благовремено спречи неправда у односу на велики броја грађана и њихових породица који годинама уназад уз издвајање немалих материјалних средстава за закуп станова, чекају да се исправи дугогодишња правна неправда.

У допису се подсећа да се ССП годинама залагао и аргументовано указивао на проблеме у којем су нашле многе наше колеге, њихове породице, као и деца и супруге страдалих, погинулих и заслужних полицијских службеника, те да се на предметни допис гледа као на вапај запослених који је ССП само исказао.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе…  Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Некад ни награда министра није довољна!

Велику пажњу запослених у Министарству унутрашњих послова привукла је најава успостављања система каријерног напредовања. Пробуђене су наде хиљада запослених који годинама вредно и савесно раде, дају себе служби у потпуности, а заузврат не добијају било какво признање, осим тапшања по рамену. Тапкају при томе у месту у својим каријерама, гледајући неке друге колегинице и колеге како метеорском брзином напредују, пењу се на лествици радних места, прескачући и по неколико степеника.

У последњих десетак година имали смо прилику да видимо заиста зачуђујуће успоне у каријерама, где су полицајци од вођа патроле или сектора стизали за свега пар година до високих чинова, пуковника па чак и генерала. Тим метеорским успонима, наравно, кумовале су кумовско-рођачке, завичајне али и синдикалне и пре свега политичке везе. Подршка једног репрезентативног синдиката или одговарајуће странке (владајуће у том тренутку) била је сигурна улазница у „високо друштво“.

И данас је тако још увек! Искрено се надамо не још задуго јер како својевремено изјави министар Небојша Стефановић, најављујући новине у Закону о полицији: „Каријерно напредовање значи да чин стичете искључиво на основу знања и заслуга, током обављања посла, полицајац да би напредовао мора показати пожртвовање, резултате и мора да има одговарајућу школу.“

Управо то – пожртвовање, знање и добри резултати јесте оно што краси нашег колегу из једне подручне Полицијске управе и што нас је подстакло на ову причу. Тај полицијски службеник придодат је Одељењу криминалистичке полиције још давне 2008. године. Дужи низ година остварује изванредне резултате а као признање за тај и такав рад стигла је и вредна награда и то из руку министра. Проглашен је за полицајца године у Полицијској управи за 2015. годину и том приликом награђен револвером.

Међутим, дугогодишњи рад, многобројна признања и награда министра нису били довољни да тај колега напредује. Он и даље ради одговоран посао, посао криминалистичког инспектора, а прима плату обичног полицијског службеника. На предлог за распоређивање у ОКП добијен је одговор да за њега нема места!

И можда би такав одговор мање болео да није оне приче из другог пасуса овог текста, а тога је било и у тој ПУ у изобиљу. Многи су напредовали брзо и преко реда, а за изврсног полицајца, вредног и пожртвованог, ето, нема места!

Свесно и намерно избегавамо помињање именом и полицијске управе и конкретног колеге, да му не нанесемо додатну штету, уколико прораде сујете одговорних, али и због тога што конкретна имена не значе много – у нашем тексту многи се могу препознати! Надамо се да ће се неко у врху Дирекције полиције осетити прозваним, кад прочита овај текст, те покренути механизме за изналажење системских решења за овакве примере. А решење се за одличног радника мора наћи. Нема алтернативе уколико желимо успешну и ефикасну службу заиста, а не само пред камерама.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић