Аутор: spp_admin

ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Napisao/la spp_admin na 30/09/2016. Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Зрењанин, 29.09.2016. године, – У организацији невладиних организација Београдског центра за безбедносну политику и Друштва против корупције из Зрењанина, у хотелу „Војводина“, одржана је панел дискусија под називом „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. На дискусији је учешће узео и Синдикат српске полиције. Представници ССП су били члан ГО Синиша Ћук и заменик председника синдиката Миле Лазаревић, који је уједно био и један од панелиста. Излагање су имали и Предраг Петровић, извршни директор БЦБП и Зоран Башић, директор ДРПКО, а модератор је био Владимир Ерцег истраживач БЦБП.

Велику пажњу присутних привукло је излагање Милета Лазаревића, у којем се осврнуо на студију случаја „Борбене патике без борбе“ (инспирисану управо нашим открићима и указивањем на нелогичности у јавној набавци обуће за полицијске службенике), навео још неке примере јавних набавки који изазивају противуречна мишљења и изнео виђење ССП о томе како обезбедити сврсисходно трошење новца у МУП-у, као и о месту синдиката у свему томе.

Његово излагање преносимо у целости:

На почетку бих хтео да организаторима панел дискусије – Београдском центру за безбедносну политику и Друштву против корупције, изразим захвалност што су нам омогућили да у њој активно учествујемо и на тај начин постанемо део овог пројекта, који би, по својој суштини, требало да представља интерес свих запослених у МУП-у. Због тога, иако овде учествујем као представник ССП, верујем да ћу на овом месту представљати и интересе других синдиката запослених у МУП-у, барем оног већег дела.

Како сам схватио, непосредан повод за ову панел дискусију је студија случаја „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“ коју су реализовали аутори из ДРПКО-а.

Због тога би било целисходно да се, одмах на почетку, са неколико речи одредимо, са нашег становишта, према самој студији, дa укaжeмo нa њeнe дoбрe, aли и нa нeкe лoшe стрaнe.

Као што су аутори добро приметили, у МУП Р Србије, за разлику од војске, не постоје усвојени стандарди за униформу, обућу и друге делове опреме, а који би, да постоје, омогућили потенцијалним произвођачима или добављачима да буду много раније упознати са ониме што се од њих очекује, какав се квалитет тражи и тако им дали више времена да се прилагоде захтевима.

Такође, не постоји дугорочни план набавке униформе и делова униформе и њихове замене, чиме би се плански омогућило да се на потенцијалним тендерима јави више заинтересованих клијената, а што би, по некој теорији, требало да допринесе компетитивности учесника на тендеру, односно квалитетнијој „роби“ коју нуде, а као крајњи резултат би требало да буде квалитетније опремање полицијског службеника. А то и јесте крајњи циљ – да се новац пореских обвезника, дакле запослених и у приватном и у јавном сектору, најбоље искористи.

Свакако да би томе у значајној мери допринело да МУП „изађе из ормара“ и да објави тачан број полицијских службеника којима је потребно набавити униформу, обућу и друге делове униформе, а „сакривање“ МУП-а иза „акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места“, који је, видите чуда, службена тајна пре свега за запослене, а онда и за јавност, а није никаква тајна за стране држављане који раде у Министарству, а нису у њему запослени, е то је тотални нонсенс. Морам нагласити да су у већини европских земаља систематизација радних места и број запослених у полицији јавно доступни.

Међутим, чак и да се објави тачан број униформисаних полицијских службеника, нисмо сигурни да би то било довољно. Јер, да ли сви униформисани полицијски службеници треба да имају борбене патике?! Шта је са обичним плитким ципелама? Да ли је иста обућа потреба, рецимо саобраћајне полиције и јединица за специјалне намене, те специјалистичке јединице и Жандармерије? Тек кад се дође до тих одговора, тек онда можемо говорити о планској набавци и занављању униформе и делова униформе?

Аутори студије су добро приметили да је цена коју је „Гепард“ понудио на тендеру неуобичајено ниска и да су постојали предуслови да се због тога њихова понуда одбије. И ми у ССП смо то благовремено приметили, јер сматрамо да се за тај новац не може добити квалитетна борбена патика која испуњава светске стандарде, па није то ни понуда „Круника“ која је нешто виша, али можете ли замислити на какву бисмо осуду из самог руководства МУП-а али и једног дела јавности наишли да смо на то указали. Било би то у смислу: „Види незадовољника, до јуче нису имали ништа, сада им се даје ново и опет су незадовољни“. Не дај, Боже, да смо рекли (иако нас то нико није ни питао): „Хоћемо Хај-текову (Hi-Tech) обућу, какав „Гепард“, какав „Круник“, каква „Сандра-Корпико“, какви бакрачи!“

Овиме сам желео да истакнем неке добре стране поменуте студије ДРПКО-а.

Међутим, тешко је не приметити да поменута студија у истраживачком делу није умногоме одмакла од онога што је ССП урадио још почетком 2015. године.

Као што се из ње да видети, највећа разлика је у томе што је ДРПКО успео да од МУП добије податке о извршеним лабораторијским контролама током 2014. године (узгред, будиречено, и ССП је покушао то исто, али су надлежни у МУП одбили да то учине, што јасно указује на једну другу врсту проблема, а то је да МУП, из само њему знаних разлога, одбија да комуницира са својим запосленима, који су директно заинтересовани за предмет набавке, али је био принуђен да ипак пошаље поменуте извештаје „ван куће“). Ово, дакако, указује на потребу постајања организација из области цивилног сектора попут БЦБП-а и ДРПКО-а, јер се без њих не би дошло до ових извештаја који потврђују наше почетне сумње да није било праве контроле квалитета обуће, да није било међуфазне контроле, да не постоји записник о квалитативној контроли примљене робе у МУП-у, као и неке друге сумње а што потврђује и подношење кривичних пријава против неких одговорних лица у МУП-у.

Сам наслов студије случаја: „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“, није одговарајући, јер се бави само делом набавке борбених патика, и то оном која је везана за фирму „Гепард доо“, а набавка је у истом периоду вршена и преко фирме „Круник доо“ из Београда, а да не спомињемо фирму „Сандра-Корпико“ из Пожаревца чија се обућа појављује у магацинима МУП, а да нема ниједног податка о томе да је она учествовала на тендерима.

Остаје због тога мало горак укус у устима због чињенице да се аутори студије нису потрудили да додатно расветле чињеницу да је „Круник“ у време расписивања тендера, према јавно доступним подацима из АПР-а, имао само једног запосленог, те је зато у самом старту било јасно да се ради само о посреднику у набавци борбених патика. Или можда и није јасно, али је у сваком случају требало показати мало већу иницијативу у разјашњавању свих околности с тим у вези.

Према неким директним, провереним сазнањима, у појединим кутијама са борбеним патикама, налазиле су се декларације и „Круника“ и „Сандре“. Да ли то значи да је „Сандра“ пласирала у МУП своје производе преко „Круника“?! Ако је то тачно, да ли је „Круник“ био потребан као посредник? Ако то није тачно, како се обућа „Сандре“ појавила у магацинима МУП-а? Да ли постоји одговарајућа документација о провери квалитета ове обуће у лабораторијским условима? Да ли је у овом случају било све у складу са словом закона? Ако јесте, да ли је баш било у духу закона?

Све су то питања на која заслужујемо одговор. И ми запослени, али и целокупна јавност.

Из објективних, али и из субјективних разлога: недостатак стручних људи, решавање неких унутрашњих проблема који су нас погодили управо у време када се појавила ова „проблематика“ око набавке униформе и делова униформе, ССП није био у могућности да се овоме посвети на жељени начин, али мислимо да смо, с обзиром на горе изнете околности, довољно учинили и „дали довољно материјала“ да неко други настави тим путем, што на жалост, није искоришћено у довољној мери.

Да не говоримо о томе да је ово била прилика да се читава набавка униформе, борбених патика и чарапа обједини у једну целовиту студију, јер би се тиме могао постићи већи ефекат.

Сада бих се вратио на саму тему ове панел дискусије – Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана. Одговор је за нас једноставан: стручним, професионалним и домаћинским односом према повереним дужностима и обавезама, што би требало да важи за све оне који су укључени у процес јавних набавки у МУП-у. То подразумева идентификовање потреба, дугорочно и средњорочно планирање, утврђивање механизама контроле.

За нас као чланове синдиката је веома важно питање да ли синдикати у МУП-у могу имати улогу у планирању јавних набавки и да ли синдикати у МУП-у могу имати неку улогу у механизмима контроле јавних набавки. Одговор на оба ова питања је : ДА, синдикати у МУП-у, без обзира на њихов статус да ли су репрезентативни или не, могу и морају имати своју улогу, како у планирању јавних набавки, тако, а можда и више, и у контролним механизмима. Мишљења смо да у прилог овоме говоре управо наше активности у вези са набавком униформе, обуће и чарапа и другим деловима униформе. Да није било нас, при томе не мислим искључиво на ССП, већ на синдикате у полицији уопште, тешко да би запослени у МУП-у могли да нађу икога ко би заступао њихове интересе пред послодавцем у вези са спорним набавкама, тешко да би ико за њих сазнао, а тиме и за очите системске недостатке у планирању јавних набавки и контроли читавог процеса.

Наравно да смо свесни чињенице да ни синдикати у МУП-у нису Богом дани па да је за све потребна њихова сагласност, јер нити су увек и у свему довољно стручни, нити су сви увек добронамерни. Ипак, мишљења смо да све оно што се односи на стандард запослених може бити предмет инетересовања синдиката, а то је, у суштини, све оно где се троши новац пореских обвезника. Свако трошење новца неминовно утиче на наш стандард – у позитивном или у негативном смислу. Наравно да сми ми заинтересовани да сваки потрошени динар допринесе побољшању нашег стандарда, а не да у томе назадујемо.

Класичан пример за то је управо наведена студија случаја. Ко у Министарству може бити заинтересованији од полицијског службеника?! Ко ће проводити целокупно радно време у униформи, ко ће стајати на киши више сати, ко ће користити оне смешне чарапе које смо добили ако не он – полицијски службеник. Зато сматрамо да имамо право да будемо део контролног механизма када је у питању набавка ове врсте робе. И имамо право да кажемо: „Од новца пореских обвезника купили сте и дали сте нам смеће. На тај начин сте преварили и нас и њих.“

Ко нам може забранити, и који би нормални ум био против тога, да се интересујемо када је у питању јавна набавка тих чувених ланча пакета, у конкретном случају фирме СЗТР „Ђурђевић“ из Пећинаца. Да ли неко мисли да треба да аминујемо то што су нам на терену даривали свакакво ђубре, уцрвљале месне производе, одвратног изгледа, мириса и укуса, и то без икаквог тендера. Не, ми то нећемо учинити. И опет је потрошен новац пореских обвезника. А онда нам појединци приговарају како, ето, нисмо задовољни, а добијамо храну за бадава. Не, ми не добијамо храну, углавном добијамо нешто што ни пас не би могао да поједе.

И опет, баш на нашу иницијативу, након јавног указивања на сајту ССП, министарство је формирало комисију која је након узорковања и контроле хране на терену, донела одлуку о промени добављача. Посебна занимљивост је то да ни за „Ђурђевића“ нема трагова да је уопште учествовао на тендеру.

Као што видите, ово су више него очигледни примери, где су синдикати као представници запослених довољно стручни и могу и морају имати своју улогу у контролним механизмима. Ми ћемо се за то борити и тражићемо подршку целокупне јавности да ту улогу и добијемо, да је нико не може оспорити.

Постоје и неки други случајеви, где, наравно синдикати уз одређену меру опрезности, могу, до неке границе имати своју улогу. Најбољи пример за то је набавка неколико вишенаменских оклопних возила „Лазар 3“, оклопних возила „М-11“ и „М1-5“-укупно 20 таквих возила, с тим што ће до Нове године у Полицији бити у употреби шест „Лазара-3“ (барем су такве информације пренели неки медији, док други наводе различите цифре). Није на нама да дајемо квалификовану оцену да ли та војна возила одговарају потребама МУП-а, али свакако имамо право да знамо колико је таквих возила набављено, колика је њихова укупна цена, да ли је њихова набавка била предвиђена планом набавки за ову годину. На страну у овом тренутку, незваничне изјаве појединих лица из састава оних јединица које ће ова возила користити, а који су нам рекли да је набавка „Лазара“ несврсисходна. Остаје нејасно ко је то платио и из којих извора? Наравно да се и у овом случају ради о утрошеним огромним средствима из буџета.

При томе припадници тих истих специјалних јединица раде опремљени заштитним прслуцима са, углавном истеклим роком, трајања, а при извођењу гађања немају сви ни основна средства заштите као што су антифони на пример. Поново се ограђујем, јер нисам довољно стручан за ову област, али се питам шта је био приоритет за набавку – возила или основна средства заштите живота и здравља запослених.

Желим овом приликом да истакнем још један проблем који не мора имати директне везе само са овим случајем. Још од времена Слободана Милошевића, када је полицијски службеник поднео највећи терет рата на КиМ, независно од тога ко је био на власти, српски полицајац је у више наврата био принуђен да се из полицајца трансформише у војника и обратно. Све то остављало је негативне последице, тако да је и искусним старешинама понекад веома тешко да руководе јединицама које у свом саставу имају овакве људе, јер иако ова два посла изгледају слично, а нарочито ако је неко схватања да је „униформа-униформа“, они се у великој мери разликују. То се, наравно, дешава и данас, посебно у неким јединицама специјалне намене, када поједини полицијски службеници у неких 10-ак дана треба да се трансформишу из полицајца у војника и обратно.

У том контексту сматрамо да имамо право да поставимо питање шта ова набавка „Лазара“ значи, да ли то значи да ће опет неко морати да из улоге полицајца пређе у улогу војника?!

У неким другим областима је још теже одредити место и улогу синдиката у контролним механизмима и ми смо тога свесни, посебно зато што знамо да немамо довољно стручних људи за те области.

Задржаћемо се овом приликом на информационим технологијама. Свакако да синдикати неће одређивати правац и развој информационих технологија у МУП, а чињеница је да би тај развој требало да допринесе општем добру запослених у МУП-у и општој безбедности грађана. У зависности од плана и програма даљег развоја, као и расположивих средстава из буџета, зависиће и брзина тог развоја као и набавка потребног „хардвера“ и „софтвера“. Кад је у питању набавка „хардвера“ ситуација је можда нешто једноставнија што се тиче контроле набавке, али је много незгоднија ситуација са набавком „софтвера“. Синдикати тешко да могу ту на било који начин арбитрирати и давати квалификоване оцене, али свакако могу имати своје место и улогу, па макар и постављањем питања.

У овом тренутку, можда и најинтересантније питање, је у којој мери се користе сами капацитети МУП-а за прављење одређених апликација, односно софтвера, тј. колики су, у новцу изражени, резултати МУП-а у овој области, а колико је новца потрошено на ангажовање спољних сарадника. То отвара и питања да ли се и за овакву врсту набавки увек расписују тендери или се понекад ради без њих. Како то уопште функционише? Зашто нам се раније дешавало да поједини, добро котирани и перспективни стручњаци, носиоци послова, одлазе из МУП-а, да би се касније, као упосленици приватних фирми (ко је заборавио „Лутру“ и друге фирме бившег министра Михајловића), „враћали“ у МУП и за много веће новце обављали као приватници исти посао у МУП-у? Каква је ситуација у том погледу данас? Зашто се, а пракса тако показује, на уштрб одељења за развој форсира одељење за логистику? Колико се пута, нпр. од 2000. године, увећао састав логистике, а како изгледа данашњи „развој“ у односу на тај период? Какви су тренутно место и улога у МУП-у одељења за развој информационих технологија?

У одговору на ова и бројна друга питања која сам овом приликом поставио, крије се и одговор на питање: Да ли се у МУП-у сврсисходно троши новац?

Ако бих ишта могао да додам било би то да због лошег планирања и трошења буџета, те пробијања одређених трошкова у јавним и тајним набавкама, због непланираних увећаних трошкова услед мигрантске кризе, трошкова организације обезбеђења високоризичних јавних скупова, данак на крају сноси тај исти обични полицијац, који ради мокрих ногу, ком ускраћују право на реалну дневницу, практично му укидају накнаду за путне трошкове, забрањују награђивање и слично.

Што се тиче питања: Како се несврсисходно трошење новца у МУП одражава на безбедност грађана? – могу рећи само следеће:

Само добро психо-физички спреман, добро обучен и добро опремљен полицајац, може бити гарант безбедности штићених лица и објеката и грађана уопште.

Служба за информисање ССП

Пијанац давио полицајца у Краљеву

Napisao/la spp_admin na 28/09/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Пијанац давио полицајца у Краљеву

Краљево, 28.09.2016. године, – У историју безумних и безразложних напада на полицијске службенике забележили смо и један нови вид таквих догађаја који као синдикат најоштрије осуђујемо. За овај напад се „потрудио“ локални пијанац, краљевчанин С.В. (1970.).

Напад се одиграо 26. септембра око 01,30 часова на Тргу српских ратника у Краљеву. Након што је, после краће потере и јурњаве за једним од учесника туче између више лица, полицајац Ненад Миловановић (1980.) сустигао изгредника и започео обављање информативног разговора са њиме, без икаквих жустрих речи или несугласица, изненада се умешао већ поменути С.В.

Као гром из ведра неба он је искочио из мрака и зграбио полицијског службеника Миловановића за врат и, уз погрдне речи „пандурчино, мами цу ти…“, почео га давити, на запрепашћење и чуђење самог полицајца али и учесника туче који је забезекнуто посматрао шта се догађа. Будући много крупнији и физички јачи, успева да обори полицајца на тло, ударцем лактом му наноси лаку телесну повреду у виду расекотине усне. Полицајац Миловановић ипак некако успева да савлада нападача, заједно са пристиглим колегом, веже га лисицама и приведе у станицу.

Шта је тачно био мотив и повод једном локалном пијанцу да нападне полицајца на обавању службеног задатка остаје нам нејасно. Није нам познато ни да ли је и како свој поступак објаснио дежурном јавном тужиоцу, али је чињеница да је након само неколико сати задржавања пуштен на слободу. Како је тужилац квалификовао ово дело, за које кривично дело ће С.В. одговарати, није ни битно на крају крајева јер већ знамо, поучени досадашњом праксом, да ће добити минималну законску казну.

Оно што нас боли, као професионалце и чуваре ове државе, као заштитнике безбедности грађана, јесте то да је опет нападач из притвора изашао брже него полицајац из Дома здравља! Не желимо да прејудицирамо ствари, али се плашимо да ћемо доћи у ситуацију да се полицајци тога сете баш онда кад безбедност буде угрожена некоме од тужиоца!

Мислите о томе!!!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Буџет МУП-а је скоро празан – има ли одговорних?

Napisao/la spp_admin na 27/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Буџет МУП-а је скоро празан – има ли одговорних?

Како време одмиче и календарска година се ближи свом крају, једно те исто питање изнова постаје актуелно. Исто питање као и неколико претходних година, негде у ово доба: како са остатком буџета МУП-а измирити све обавезе према запосленима и другим повериоцима? Запослени у Сектору за материјално-финансијске послове се налазе у деликатној ситуацији – како, са остатком новца у буџету, да одреде приоритете поред толиких захтева и некако „попуне све рупе“.

Кад започнемо анализу у МУП-у, како бисмо пронашли главне кривце за овакво стање у буџету, отварају нам се врата климатизованих и раскошно уређених канцеларија у којима седе руководиоци горе поменутог Сектора, затим Сектора за људске ресурсе, руководиоци 12 Управа у седишту Дирекција полиције, као и већина руководиоца свих Управа ван седишта Дирекције полиције – Подручних полицијских управа, руководиоци задужени за планирање, организовање и реализацију свих активности у министарству. Сви су они помало, свако из свог делокруга рада, сходно својим овлашћењима, допринели оваквом стању буџета.

Задњих неколико година рестриктивне мере Владе Републике Србије у погледу штедње нису заобишле ни онакотанак буџет МУП. И уместо да надлежни руководиоци дигну глас, изврше притисак и искажу стварне проблеме са којима се сусрећу у раду, они су погнуте главе, прећутно све то прихватили и на леђа запослених натоварили последице мера штедње. Наравно они сами, као и високи функционери МУП-а са платама преко 100.000 динара, луксузним лимузинама на личном задужењу и кожним фотељама у топлим канцеларијама, нису то ни осетили, па су се мало и погубили у реалности. Како и не би кад „сит гладном не верује“.

Овде ћемо навести само неке од примера са којим је већина запослених упозната. Сетимо се само лоше планираног конкурса за основну полицијску обуку (ЦОПО), где је, пре неколико година, више од 500 тадашњих полазника, на основу конкурса требало бити распоређено сходно месту свог пребивалишта. И одједном, на крају школовања сваке класе, нечијим исхитреним и непромишљеним одлукама они бивају распоређени у ПУ за град Београд. То је довело до тога да, због нерешених стамбених питања, немогућности одвајања од породице и слично, две трећине њих почиње да свакоднвено путује из удаљених крајева Србије, створивши тако изненада велики расход у делу буџета МУП-а опредељеном за „накнаду трошкова за долазак на посао и одлазак са посла“. Узгред будиречено, то је био један од главних разлога зашто се у том периоду каснило са исплатом путних трошкова и више од годину дана. Овај пример смо навели због садашње ситуације, где нас од стране послодавца, уз активну или прећутну подршку репрезентативних синдиката, очекује доношење катастрофалне Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова. Наравно, оваквих и сличних примера има безброј, ту су и свима нама добро познати чувени тендери за јавне набавке, где нас и дан данас убеђују да нам је МУП, издвојивши средства, обезбедио нове униформе, а заборављају да је то новац нама одузет приликом умањења плате у два наврата, када смо остали без око 18% плате у јесен 2014. године.

„Дана xx.xx.xxxx у xx часова очекује се долазак делегације xx. Потребно је да организационе јединице обезбеде довољан број полицијских службеника…“ . Након оваквих наредбодавних депеша послатих из Дирекције полиције или Управа из њеног састава, прва реакција руководиоца организационих јединица је хватање за главу уз речи: „Шта ће им побогу толико људи? Где да пронађем толики број, организујем и редован рад, а не остварим додатне трошкове МУП-у у погледу прековременог рада, дневница за ангажовање, возила и слично?“ Не залазећи у безбедносне процене које доносе високо позиционирани руководиоци задужени за планирање активности, који очигледно не маре за трошкове у буџету, већ се искључиво воде паролом да је боље да на терену има више полиције него што је то стварно потребно. Наравно да је безбедност свих грађана на првом месту, али је потребно у планирању и организовању послова направити баланс сходно финансијским, техничким и кадровским могућностима. А то се, нажалост, у пракси ретко дешава.

На крају долазимо до оних примера са којима се и најчешће срећемо. Због којих чак и вицеви настају, где је за појединце поштовање правног поретка непозната категорија. Исти ти руководиоци мисле да могу све и да су Богом дати да одлучују о свему. Поједини начелници и командири полицијских управа и станица су уверени како су свемогући, најпаметнији и незаменљиви. Они, који таквим размишљањем и односу према раду крше права запослених на све стране, правдајући се малим буџетом, директно су одговорни за стварање енормних трошкова, који се у буџету не могу предвидети и тачно испланирати. Ти ванредни издаци су последица трошкова у судским и дисциплинским поступцима, као и пенала у виду великих камата, где по обичају МУП увек губи парнице, а све то бива плаћено кривицом горе поменутих руководиоца. Неосноване дисциплинске пријаве, вишак радних сати и прековремени рад, путни трошкови, дненивце, накнаде, јубиларне награде, неискоришћени ГО, све су то случајеви где, најчешће кривицом начелника и командира, долази до непоштовања позитивних правних прописа и директне штете по буџет МУП-а. Нажалост, за све они не сносе никакве финансијске, правне и кадровске последице, због тога опуштено настављају и надаље са истим понашањем, углавном све до пензионисања.

Синдикат српске полиције овим текстом нема намеру да омаловажава било чији рад, желимо искључиво да укажемо на грешке из прошлости, како се не би поновиле и у планирању следећег буџета за 2017. годину. Послодавац је сада на потезу, очекујемо да ће у наредном периоду предузети одговарајуће мере и радње, како би се стало на пут оваквом самовољном понашању и на тај начин остварила уштеда новац у буџету.

Служба за информисање ССП

Предлог Уредбе о накнади путних трошкова лош и неприхватљив!

Napisao/la spp_admin na 22/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Предлог Уредбе о накнади путних трошкова лош и неприхватљив!

Београд, 22.09.2016. године, – Министарство унутрашњих послова обелоданило је јуче свој предлог Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Кључни члан предложене Уредбе јесте управо први члан којим се, у складу са спорним чланом 189. Закона о полицији, предвиђа накнада трошкова само за територију општине рада.

Подсећамо вас да је Синдикат српске полиције одмах након усвајања ЗОП поднео иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости неколико спорних одредби тог закона, међу којима је управо и члан 189. који регулише питање накнаде трошкова превоза. МУП није сачекао мишљење тог суда већ је кренуо у практично раскидање Анекса ПКУ потписаног 17.07.2015. године, а којим је призната примена и на полицијске службенике свих повољности из ПКУ за државне органе.

Предложена Уредба је у супротности са чланом 45. ПКУ за државне органе који гласи:
„Послодавац је дужан да запосленом надокнади трошкове превоза уа долазак на рад и за одлазас са рада у висини цене месечне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају…“

Подсећамо вас да је ЗОП противречан самом себи јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“ Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не – која је разлика у трошковима, чекамо објашњење. А знамо да смисленог и логичног објашњења не може да буде.

Јасно је, након тихог укидања топлог оброка и регреса или, како они тврде, њиховог имплеметирања у плату (мада иста том приликом није увећана), да нам сада следи и практично укидање права на накнаду реалних путних трошкова за долазак и одлазак са посла.

У предлогу Уредбе апсолутно је занемарена одредба става 4. спорног члана 189. ЗОП која даје могућност Влади да пропише износ масималног износа накнаде који се може исплатити, већ ригидно тумачи члан закона и ограничава исплату само за територију општине рада. То ће неминовно довести до даљњег сиромашења полицијскиох службеника, а плашимо се и учесталог одсуствовања са посла, а што може додатно отежати функционисање службе већ довољно оптерећеног сталним увећањима обима послова и хроничним недостатком људства.

Да ли ће репрезентативни синдикати и ово преспавати или ће подићи глас остаје нам да видимо. Оно што се сигурно јесте то да Синдикат српске полиције, као ни до сада, неће ћутати, нити седети скрштених руку. Након консултација са нашим правним тимом изаћи ћемо са детаљнијом анализом и планом даљег поступања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Тексте предлога уредбе:

П р е д л о г:

На основу члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 101/2007 и 95/2010) и члана 189. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016),

Влада доноси

У Р Е Д Б У
о начину и условима остваривања права
на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада
запослених у
Министарству унутрашњих послова

Члан 1.

Запослени у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) има право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада на територији општине или града где запослени обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству.

Члан 2.

Изузетно, запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:

Да Министарство на други начин обезбеди запосленима могућност превоза за долазак и одлазак са рада;

да је актом органа јединице локалне самоуправе, односно града омогућен запосленима долазак и одлазак са рада без накнаде и

да је удаљен са рада или се налази на годишњем одмору, плаћеном или неплаћеном одсуству, службеном путу, боловању или слично, за време трајања одсуства са рада.

Члан 3.

Запосленом у Министарству који на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству има и боравиште, при чему на тој територији постоји установљен систем месечне претплатне карте за јавни превоз и где тај вид превоза покрива релацију место боравиште – место рада, Министарство обезбеђује одговарајућу месечну претплатну карту.

Под одговарајућом месечном претплатном картом у јавном превозу, у смислу ове уредбе, подразумева се претплатна карта издата од превозника која у току једног месеца омогућава неограничен број превоза.

Члан 4.

У случају да на територији из члана 3. став 1. ове уредбе нема установљеног система месечне претплатне карте за јавни превоз, а запослени на истој територији има и боравиште, Министарство исплаћује запосленом накнаду трошка за долазак и одлазак са рада у висини цене појединачне превозне карте која покрива релацију место боравишта – место рада мултипликовану са оствареном присутношћу на раду утврђеном одговарајућим времеником рада.

Висину цене појединачне превозне карте из става 1. овог члана Министарство утврђује по принципу најповољније цене превозне карте прибављене службеним путем у виду одговарајуће потврде од превозника која покрива дату релацију или покрива приближну раздаљину уколико не постоји нити један превозник који покрива релацију боравиште – место рада.

Члан 5.

У случају када се место боравишта запосленог не налази на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству, запосленом се накнада трошкова за долазак и одлазак са рада утврђује применом правила обрачуна која важе за случај да се боравиште и место рада налазе на истој територији општине или града, уз обавезу покривања релације место уласка на територију општине или града – место рада.

Члан 6.

Исплата трошкова накнаде за долазак и одлазак са рада врши се ретроактивно, у односу на претходни месец.

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Правилник о условима за остваривање права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 42/2014).

Руководство ССП у дводневној посети југу Србије

Napisao/la spp_admin na 20/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Руководство ССП у дводневној посети југу Србије

Врање, 14.09.2016. године – Делегација Синдиката српске полиције у саставу председник ССП Лазар Ранитовић, заменик председника ССП Миле Лазаревић, генерални секретар ССП Виктор Ратковић и члан ГО ССП Срђан Јовић боравили су у дводневној посети у Врању и Нишу у циљу упознавања са новопостављеним руководиоцима у неколико организационих јединица и решавања проблематике затечене из ранијег периода, а коју су, нажалост, они наследили.

Прешево, 10,00-11,00 часова – Одржан је састанак са новопостављеним начелником Полицијске станице Прешево Халити Бекимом на коме су присуствовали председник РЦ Врање Зоран Стојчић и члан ГО РЦ Дејан Тасић. Председник ССП Лазар Ранитовић се захвалио начелнику на до сада показаној сарадњи са ССП, са очекивањем да ће и у будућем периоду она бити на задовољавајућем нивоу, како би заједничким снагама превазишли горуће проблеме које муче запослене у тој ПС – велико оптерећење при раду са мигрантима, немогућност награђивања свих који то заслужују, недостатак службених возила и тд.

Начелнику је од стране Дејана Тасића изнето незадовољство запослених који раде у редовним патролама, где је приликом свакодневних интервенција око миграната њихов обим посла знатно повећан, да по инструкцији МУП-а они немају право на посебну накнаду, без обзира што су у контакту са мигрантима и да се осећају дискриминисано у односу на остале колеге. ССП се једини већ годину дана на све начине бори да се ова неправда исправи без покретања судских поступака, нажалост, не наилазимо на разумевање, а све због нечије самовоље, тврдоглавости, а можда и незнања.

Дат је конструктиван предлог, који је од стране начелника прихваћен, да се почевши од овог месеца, сви они који испуњавају горе наведене услове они месечно награђују у тзв „кругу“ (измесеца у месец други људи) повећањем коефицијента плате.

Председник ССП Лазар Ранитовић је упитао начелника зашто није решен проблем тоалета, где око 200 запослених у овој полицијској станици не може користити тоалет због проблема за мокрим чвором. Начелник је одговорио да у сарадњи са ПУ Врање шаљу захтеве и ургенције према Дирекцији полиције како би обезбедили одређена новчана средства да се то реши, или да дају предлог другачијег решења. Али све то стоји у месту. Како решење ове непријатне и срамотне ситауције није ни на помолу Лазар Ранитовић је обећао да ће ССП на следећем састанку са послодавцем упитати надлежне ко то кочи, зашто се ништа не чини по овом питању и наћи модус решења ради поправке мокрог чвора.

Рујан, 11,30-12,30 часова – Одржан је састанак са највишим руководством РЦ ГП према Р.Македонији, на челу са начелником Драганом Лазаревићем. Осим раније поменутих активиста, ССП су на овом састанку представљали и председник СГ РЦ Прешево Небојша Симијоновић и члан синдиката Дејан Ристић.

На почетку састанака председник ССП Лазар Ранитовић се захвалио начелнику на одвојеном времену и додао да смо свесни са којим обимом посла и проблематиком са мигрантима се овај Регионални центар сусреће и како не би дужили састанак договорено је да главна тема буду накнаде за рад са мигрантима и исхрана сходно Одлукама министра. Упитали смо начелника зашто не поступа у складу са Одлукама министра 01 Број 12188/2015 од дана 09.11.2015. године и 01 Број 6368/2016 од дана 26.07.2016. године где су утврђени основни услови за добијање посебне накнаде: специфична подручја и рад са мигрантима? Зашто не пошаље Предлог за добијање посебне накнаде само за оне полицијске службенике који раде у мешовитим патролама са Војском на овим подручјима? Као и раније, добили смо објашњења типа: „То је њихов редован посао и њима не следује посебна накнада“, „Не могу без инструкције или наређења неког одозго то да ураде“ и слично, али генерално, човек више није надлежан по овим питањима, од последњих измена Одлуке.

У горе поменутим Одлукама министра које су важиле до 01.08.2016. године не постије термини „матична јединица, редован рад“ и сл, нити било која друга ограничења у погледу послова и сматрамо да су оваквим начином размишљања и тумачења полицијски службеници оштећени и дискриминисани.

Председник СГ РЦ Прешево упитао је начелника Лазаревића: „Да ли су послати предлози за добијање посебне накнаде искључиво за старешински кадар ангажован у Штабу, са седиштем у Врању, а који је формиран на основу Закључка Владе Р.Србије? Добили смо одговор да њима следује посебна накнада. И зачудили се…

Председник РЦ Врање Зоран Стојчић је изнео две чињенице: Као специфично подручје Врање се не помиње у Одлуци министра и старешински кадар није упућен у специфична подручја, већ ти људи седе у Штабу са седиштем у Врању и додао да је ово велики пропуст руководства РЦ и дискриминација према оним полицијским службеницима који раде у непосредном контакту са мигрантима и да ће ССП од послодавца тражити појашњење, покретање и испитивање нечије одговорности због овога.

Небојша Симијоновић се надовезао на ово и тражио од руководства РЦ да пошаљу требовање за дводелни ланч пакет за оне полицијске службенике који раде са мигрантима. Шеф КПДГ и ОБДГ Милош Јовић је дао одговор да је за то потребно одобрење Директора полиције, невезеано за Одлуку.

Члан ССП, радник СГП Трговиште Дејан Ристић, изнео је низ нелогичности које се тичу мешовитих патрола у Трговишту. Полицијски службеници СГП Тровиште и СГП Бујановац у односу на припаднике Војске не добијају посебну накнаду, храну, воду, немају своје возило, поступају искључиво по њиховом наређењу, сачињавају писмена и тд.

Бујановац, 12,45-13,45 часова – Одржан је састанак са новопостављеним руководиоцима у Полицијској станици Бујановац – начелником ПС Гораном Савићем и командиром ПИ Ивицом Тасићем. Од стране председника ССП Лазара Ранитовића изнете су похвале на њихов рад и додао да је ССП упознат са чињеницом да је, у овом тренутку, ПС Бујановац једна од најоптерећенијих организационих јединица у МУП, са веома комплексном проблематиком. Разлози су следећи: многобројна удаљена и истурена Полицијска одељења, административни прелаз, неколико удаљених пунктова, свакодневна ИЈП ангажовања, непопуњеност и мањак људства, а да при томе станица има само једно исправно теренско возило. Командир и начелник имају доста проблема како то све уклопити у једну целину, са једне стране 24 часа покрити све позиције са мањком људства, са друге свакодневно слати десетак припадника ИЈП у Прихватни центар у Прешеву, и све то постићи једним возилом а уз то да се не омета нормално фунцкионисање осталих делатности у ПС (патролна ,секторска, ОКП…). Начелник и командир су се захвалили Синдикату српске полиције на разумевању, сарадњи и помоћи приликом изношења ових проблема послодавцу и додали да нам је у наредном периоду приоритет хитност у набавци теренских возила за превоз полицијских службеника на поменуте позиције. Ово ће бити један од приоритета ССП у даљем раду, обећао је председник ССП Лазар Ранитовић.

Врање, 14,00 – 15,00 часова. Одржан је састанак са новопостављеним руководством Полицијске управе Врање, начелником ПУ Игором Живковићем и начелником Одељења полиције Ненадом Марковићем.

Председник ССП Лазар Ранитовић изнео је низ похвала на рачун новог руководства у ПУ Врање, где су за кратко време успели да реше неколико радно-правних ствари наслеђених од претходника, а које је у договору са Дирекцијом полиције, ССП тада и покренуо: вишак радних сати, распоред рада два дана унапред, издавање налога за прековремени и приправност, посебна накнада и тд. Међутим остало је неразјашњено зашто се у неколико удаљених организационих јединица ПС Босилеград и ПС Трговиште и даље наставља са старом праксом!? Председник СГ Босилеград Аца Стаменков је то потврдио и изнео низ ствари где је очигледно кршење права запослених: вишак сати као последица лоше организације рада, неправљење распореда рада за два дана унапред, оптерећеност са ИЈП ангажовањима, лоша сарадња командира са синдикатима и тд.

Начелник ПУ Врање Игор Живковић се захвалио на похвалама од стране ССП и додао да има још много тога да се ради и не могу се одједном решити сви проблеми које је наследио од претходног руководства. И поред тога настају нови јер је ПУ Врање оптерећена свим дешавањима око миграната, близином државне границе, постојањем многобројних прелаза, и да функционише са малим бројем људства и возила. Руководство ПУ чини све да обезбеди неколико возила која су хитно потребна, од Дирекције полиције су добили обећања, али то иде споро и због тога покушавају на све начине да од Дирекције за одузету имовину добију два возила, која неће закрпити све рупе, али свакако ће бити велика помоћ.

Председник ССП Лазар Ранитовић је рекао да скоро сваког месеца у Кабинету министра потенцирамо ово питање и да смо од помоћника начелника Управе полиције Небојше Јоксимовића добили обећање да ће ПУ Врање за потребе ПС Прешево и ПС Бујановац добити четири шкоде и евентуално једно теренско возило. Али знамо да су у МУП-у проблем финансије и да морамо чекати да се ово обећање испуни.

Председник РЦ Врање Зоран Стојчић захвалио је начелнику ПУ Врање на помоћи приликом решавања проблематике са вишком сати, разумевању и константном настојању да се и преостали проблеми запослених реше. Још један доказ његовог професионалзима је то да је ССП РЦ Врање за „пет минута“ договором и брзом организацијом успео да од ПУ Врање добије службени аутобус и возило ради учешћа на Полицијади „Златибор 2016“. Апострофирао је чињеницу да је за кратко време начелник ПУ Врање, на захтеве ССП, предузео мере и радње из надлежности према одређене старешинама које учестало крше права радника већ годинама , што претходно руководство није успело годинама.

Закључак на крају ове посете је следећи: Професионалност, знање, стручност, искуство и спремност да се ухвате у коштац са нагомиланим проблемима су синоними новог руководства ПУ Врање, ПС Бујановац и ПС Прешево. Са њима заједно, очекујемо да ПУ Врање буде једна од водећих ПУ у погледу резултата рада и поштовања права радника. Једноставније речено – прави људи су на правим местима.

Врање, 16,00 -18,00 часова. Председник ССП Ранитовић са својим нјаближим сарадницима, одржао је радни састанак са активистима свих Синдикалних група које раде у оквиру Регионалног центра Врање. Извршена је анализа досадашњег рада, констатован напредак у свим сегментима функционисања синдиката на територији ПУ Врање, која последњих година није ни мало једноставна за рад ни полиције нити синдиката. Изразио је задовољство ангажовањем и пожртвованошћу појединих активиста који свакодневно доказују зашто је ССП синдикат са угледом и поштовањем међу запосленима. Изнео је планове рада синдиката на глобалном нивоу и пренео јединствени став Главног одбора – поштен рад, искрен однос према члановима, правна помоћ и заштита – без „куповине“ потенцијалних чланова испразним обећањима и лажима, то је одувек красило ССП и наставићемо са таквим радом и убудуће. Нагласио је и потребу строгог поштовања и придржавања аката Синдиката – статута и Правилника о материјално-финансијском пословању, пре свега. Синдикат је ту да помогне својим члановима и својим активистима а не да финансира МУП, купује климе, информатичку и другу опрему.

Активисти РЦ Врање су изнели своје виђење развоја синдиката на локалном нивоу као и план даљих активности на омасовљењу чланства као основном предуслову за још чвршћи наступ према руководству Полицијске управе. Већ сада смо најбројни синдикат у овој управи, али простора за даљи напредак има сасвим довољно.

15.09.2016. госине, – Делегација ССП је и наредног дана у јутарњим сатима наставила обилазак РЦ Врање, тако да су председник Лазар Ранитовић и члан ГО Срђан Јовић посетили Полицијску станицу Босилеград где су разговарали са руководствима ПС и наше синдиклане групе. Констатовани су проблеми који највише оптерећују нормалан рад и функционисање наведене организационе јединице и запослених у њој. Синдикат српске полиције ће искористити сав свој потенцијал како би се проблеми макар ублажили ако не и уклонили у потпуности.

За то време, заменик председника Миле Лазаревић и генерални секретар Виктор Ратковић су, у друштву председника РЦ Врање Зорана Стојичића, посетили Дејана Јањића, председника синдикалне групе Врање, на његовом радном месту у згради полицијске управе и на лицу места се уверили у јако лоше услове рада на управним пословима, без клима па чак и прозора на појединим просторијама, што сматрамо недопустивим.

„Јумко“, 12,00 – 13,00 часова, – У просторијама некадашњег привредног гиганта одржана је велика хуманитарна акција добровољног давања крви. Активисти РЦ Врање, међу којима је свакако најактивнији вишеструки давалац Дејан Тасић, узели су активно учешће у акцији као и небројено много пута до сада. Више од 40 полицијских службеника, организовано у групи, већином у униформи, одазвало се позиву и дало крв. Међу многим полицајцима-даваоцима треба посебно поменути начелника ПС Прешево Халити Бекимаи ПС Бујановац Горана Савића, који су овим поступком дали пример подређенима и показали да су увек уз њих и народ.

Наши активисти, заменик председника синдиката и генерални секретар, овог пута нису дали крв али су посетили колеге и дали им подршку. У разговору са организаторима акције „Коце заувек“ и са маркетинг менаџерком Телекома, као једним од донатора акције, добили смо низ похвала за Дејана Тасића и остале колеге из нашег синдиката. ССП ће у будућности на разне начине још активиније узети учешће у оваквим акцијама које су заиста за сваку похвали. Полцијски службеници су иначе познати као хумани људи тако да велики одзив никога не треба да чуди.

Ниш, 15.09.2016. године,14,00 часова – Поменута делегација ССП са председником на челу, извршила је обилазак и РЦ Ниш, где је у седишту полицијске управе разговарала са председником тог регионалног центра Славишом Дејановићем, као и са заинтересованим колегама управе, невезано за синдикалну припрадност. Као и свуда, и овде су људи имали да нам изнесу низ проблема и потешкоћа са којим се сусрећу у свакодневном раду, почев од проблема материјалне природе, дотрајале опреме и недостатка основних средстава за рад, па до међуљудских односа изазваним неразумевањем старешинског кадра у појединим деловима управе.

Приликом разматрања планова за даљи рад нашег регионалног центра у Нишу, на омасовљењу чланства и даљем унапређењу функционисања синдиката, дошло се до закључка да је синдикату, у овако великој управи, неопходна помоћ административног радника. Договорено је да у што скорије време синдикат запосли једног радника који би радио у канцеларији у Нишу, а покривао би све наше Регионалне центре у источној и јужној Србији: Ниш, Зајечар, Бор, Прокупље, Лесковац, Пирот и Врање.

Мерошина, 16,00 часова, – Као завршетак ове радне посете руководства синдиката Врању и Нишу, одржан је заједнички састанак активиста и руководстава неколико Регионалних центара: Бор, Зајечар, Ниш и Лесковац. На овом исцрпном састанку, који је потрајао заиста дуго, говорено је о свему ономе што мучи и занима наше активисте на терену. Скоро пуна три часа на питања су одговарали председник Ранитовић, заменик Лазаревић и генерални секретар Ратковић, а ту су била и двојица чланова ГО синдиката из тих регионалних центара Андрија Јеринг и Срђан Јовић.

Како смо у свакодневном раду махом фокусирани на проблеме обичних чланова, на неки начин занемарујући наше активисте, ово је била идеална прилика да они представе своје проблеме и потешкоће са којима се сусрећу у раду – било да ти проблеми долазе од старешина било услед деловања других синдиката, који често немају свој идентитет и идеје, па им је претежни део активности усмерен на ометање нашег рада. Председник Ранитовић је навео да је изузетно задовољан залагањем активиста и функционисањем већине ови регионални центара, али да за напредак рада увек има простора. О закључцима и реализацији направљених планова бићете редовно извештавани кроз наставак активности на терену.

Радним састанком у Мерошини завршена је посета руководства синдиката овом делу Србије. Распоред је био згуснут, темпо убрзан и напоран, али је посета била вишеструко корисна. Наши активисти на терену су имали прилику да у директним разговорима руководству синдиката пренесу своје утиске и проблеме. Председник и његови сарадници су имали добру прилику да боље упознају ситуацију на терену са великом проблематиком у вези са имигрантском кризом, да локалним старешинама и актвистима пруже подршку и дају савете. А многи од уочених проблема у функционисању службе, који из разних разлога не стижу до Дирекције полиције и врха МУП, овога пута ће бити верно пренесени, односно изложени на састанцима у Кабинету министра. Пракса оваквих групних састанака са активистима више комшијских регионалних центара ССП биће настљена.

Служба за информисање ССП

Докле више једни те исти?

Napisao/la spp_admin na 18/09/2016. Objavljeno u Ауторски текстови, Саопштења. Нема коментара на Докле више једни те исти?

Београд, 18.09.2016. године, – На синоћњој конференцији за медије министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је саопштио да је уочи и за време дерби утакмице Партизан-Црвена Звезда, због туча и нарушавања јавног реда и мира приведено укупно 44 изгредника који се представљају „навијачима“. Министар је још саопштио и да је повређено 8 полицијских службеника и да су сви збринути на Ургентном центру. Рече нам министар још и да држава неће дозволити да „навијачи неког убију доказујући тако да воле свој клуб“, или нешто томе слично!

На први поглед је то коректна изјава којој немамо шта приговорити. И заиста све је то лепо речено, подаци о приведенима и повређенима тачни. Али нас полицијске службенике боли нешто друго, оно што није речено, оно што прећуткују сви у овој држави па и министар Стефановић. Као уосталом и сви његови предходници на тој позицији.

Заборавио је министар да напомене да ту није реч ни о каквим навијачима већ напросто хулиганима, добро организованој паравојсци дилера наркотика и клинцима заведеним сјајем богатства и моћи тих „вођа навијача“. И заиста је тако, пре пар дана видесмо да је један од вођа навијача ухапшен као један од највећих дилера у Србији, видесмо и да је рођени брат наших репрезентативки умешан у шверц наркотика, а о некадашњем репрезентативцу, пријатељу са главним нарко-босом и да не говоримо. Више је него јасно је да су везе нашег спорта и трговине наркотици постале веома јаке, скоро па нераскидиве.

Ту полиција ништа неће моћи да уради сама! И то је свима јасно!

Министар унутрашњих послова треба јавно да упита државу Србију зашто је то тако! Зашто се пред сваку дерби утакмицу не питамо да ли ће бити повређених полицајаца и хулигана, већ колико ће их бити, и да ли ће, недај боже, бити мртвих!? Други треба да одговоре зашто су сви ти приведени хулигани на слободи упркос томе што имају на десетине кривичних пријава. Шта нам је са правосуђем, са правном државом? Да ли је на бранику правне државе полиција остала усамљена и једина?

Држава мора или да докаже своју моћ или да призна пораз пред организованим криминалним бандама. Полиција је небројено много пута до сада доказала своју способност и снагу. Али је полицији потребна помоћ других сегмената друштва. Привођењем 44 изгредника проблем се не решава. Већ двадесет година за сваки дерби ми приводимо по 44 изгредника, најмање два-три пута годишње. То даје цифру од ско две хиљаде приведених! Али скривена остаје бројка процесуираних и осуђених! Уместо да седе у затвору, или код куће (након издржавања казне), да им је доживотно забрањен улазак на стадионе и све спортске приредбе, они су и даље ту међу нама. Организују неке нове младе снаге, настављају свој крвави пир. Они су заштићени бели медведи које управо полиција прати и спроводи на гостујуће стадионе, у приватним аутобусима, широм Србије, уместо да време одржавања утакмица проведу на клупама полицијских станица и не иду никуда.

Укинимо публику док проблем не решимо. Учинићемо тако град безбеднијим, а наше супруге и мајке сигурнијим да ће им се њихови најмилији са посла вратити живи и здрави.

И на крају једно питање министру – ти што су јуче приведени, јесу ли већ пуштени кућама? Да ли ће ти исти и данас повредити неког полицајца на „Геј паради“?

Шеф службе заинформисање ССП
Миле Лазаревић

Нека свако одговара за своје поступке, па и старешине!

Napisao/la spp_admin na 15/09/2016. Objavljeno u Обавештења, Правна помоћ. Нема коментара на Нека свако одговара за своје поступке, па и старешине!

Сомбро, 14.9.2016. године, – Председник Регионалног центра Сомбор Синдиката српске полиције, Бобан Ђорђић, у име синдиката је поднео Иницијативу за покретање дисциплинског поступка, начелнику Полицијске управе у Сомбору, против двојице старешина од којих је један заменик командира ПС Апатин, а која нема постављеног командира.

Наиме, против полицијског службеника ПС Апатин, заменик командира поднео је Захтев за покретање дисциплинског поступка због тога што није носио у току службе формацијске борбене патике, а које су му мале, иако је предходно као непосредни старешина упознат са овим проблемом запосленога а запослени је о наведеном сачинио и одговарајући акт. Уместо да предузме мере и радње како би тесну обућу заменио за адекватну, заменик командира на крајње дрзак и перфидан начин првом приликом одлази запосленом у инструктивно-контролну делатност, затиче га у неформацијској обући (обући коју поседује запослени приватно) и одлучује да поднесе Захтев за покретање дисциплинског поступа, а начелник ПУ Сомбор, доноси Закључак чиме је покренут дисциплински поступак против запосленог којом приликом је кажњен ОПОМЕНОМ! Да ту није крај бахатости и безобразлуку говори чињеница да је заменик командира ПС Апатин током контролне делатности фотографисао полицијског службеника у приватној обући, те је у прилог захтеву сачинио „фото-документацију“ оверивши је својеручним потписом!

Синдикат српске полиције се пита докле досеже самовоља појединих руководилаца и старешина који на најгори могући начин ниподаштавају људско достојанство полицијских службеника – извршилаца! Постављамо питање да ли запослени треба да секу прсте или делове стопала како би могли да обују обућу коју су грешком добили мањег броја или им је тесна!? Зар је проблем да руководилац једним телефонским позивом или дописом реши овај проблем преко магацина у оквиру полицијских управа, а они преко централног магацина МУП!? Изгледа да јесте, да је лакше шиканирати и казнити полицијског службеника.

Синдикат српске полиције који се залаже за поштовање права и достојанства полицијских службеника на оваква понашања неће остати нем, већ напротив. Против заменика командира ПС Апатин поднели смо Иницијативу за покретање дисциплинског поступка. Такође, ако је запослени крив што је добио тесну обућу на коју је благовремено указивао, онда је крив и старешина који га је таквог упутио у службу па и он је неопходно по истим аршинима да сноси одговорност те је ССП поднео иницијативу и против тога старешине. Угред, о каквом квалитету обуће – борбених патика се ради запослени који их носе свакодневно знају одлично, али је недавно и шира јавност имала прилике да се увери путем видео снимка посредством ССП-а.

ССП на томе неће стати, поред тога што ћемо помно пратити даље поступке који ће бити директни показатељи да ли су аршини једнаки за све или не у конкретном случају, апелујемо на све запослене да уколико имају сличне проблеме и ситуације да се обрате председницима синдикалних група ССП, а ми као одговорна организација која се искрено бори за права запослених и поштовање људског достојанства предузћемо сва правно дозвољена средства како би заштитили та права и достојанство запосленог!

Служба за информисање ССП

Oбилазак смештајног центра за војску и полицију у месту Ошљане од стране делегације ССП-а

Napisao/la spp_admin na 13/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Oбилазак смештајног центра за војску и полицију у месту Ошљане од стране делегације ССП-а

ЗАЈЕЧАР – Дана 9.9.2016. године представници Синдиката српске полиције у саставу члан Главног одбора Синдиката српске полиције, Јеринг Андрија и шеф стручне Службе за превентивну здравствену заштиту запослених и родну равноправност ССП Игор Стојадиновић, са представницима Војске Србије пуковником Слађаном Стаменковићем замеником команданта здружених снага војске и полиције, потпуковником Грујицом Вучковићем командантом здружених снага у сектору V и командирoм СГП “Вршка Чука“ Млађаном Давидовићем, извршили су заједнички обилазак смештајног центра за војску и полицију у месту Ошљане, Општина Књажевац ка граници са Републиком Бугарском.Приликом посете по самом доласку осетили смо искрену и срдачну добродошлицу поменутих представника Војске са којима смо одмах уочили и евидентирали све проблеме и недостатке, те заједно утврдили моделе њихових решења уз пуну подршку Синдиката српске полиције у циљу стварања што бољих услова за боравак колега и колегиница на овом подручју.

Свесни првобитно затеченог стања приликом обиласка, када смо од стране чланства ССП-а и колега добили велик број фотографија у вези са (не)условима у којима су боравили у смештајном центру Ошљане, наиласком на сам објекат уочили смо да се много тога за кратко време поправило и ставило у функцију за неопходно функционисање. Свакако оно што нам је одмах запало за око, то су постављени мобилни санитарни тоалети, чиме је наша критика приликом предходног обиласка уродила плодом. Потом, смо могли бити задовољни нивоом хигијене у самом објекту иако градња самог објекта датира са почетка прошлог века. На нашу похвалу за учињени велики напредак, од стране представника Војске обавештени смо да је то постигнуто заједничким залагањем и трудом како војника тако и полицајаца и то је нешто што нас је веома позитивно обрадовало. Било нам је драго видети прелепо двориште око објекта које је комплетно рашчишћено и стављено у функцију, а оно што нас је посебно одушевило је изграђени мини терен за одбојку од лаких и приручних средстава, што доказује велику креативност и сналажљивост наших колегиница и колега у најтежим условима.

Што се тиче хране нисмо успели дати ни једну једину примедбу, јер како нам је и од стране наших колега потврђено ради се о једном ланч пакету за доручак и у већини случајева два кувана оброка (за ручак и вечеру) с тим што се повремено у централној кухињи врши комплетна дезинфекција исте, те из ових оправданих и неопходних разлога припадницима уместо куваног оброка за вечеру следи суви – један ланч пакет. Посебан утисак на нас је оставила непобитна чињеница која се односи на то да нема издвајања, да војска и полиција обедују заједно и потпуно исте оброке. Какав је квалитет куваног оброка имали смо прилику да се лично уверимо.

Оно што нас је посебно обрадовало јесте добијена информација која је стигла баш за време посете наше делегације да је Оперативни штаб Здружених снага, свестан чињенице да објекат у Ошљану није у стању да задовољи потребе предстојеће зиме, те је донешена одлука о измештању јединица у једно место у близини, где ће се преузети велелепни сеоски објекат, који смо искористивши прилику обишли и имали прилику да се уверимо да и више него задовољава основне потребе у теренским условима. Локацију нећемо откривати због предстојећих војно-полицијсих службених поступања и задатака.

trenutno-smestajni-objekat — *Тренутно смештајни објекат*

Делегација ССП-а је упозната са хитним и ургентним проблемом који се односи на недостатак два бојлера како би се у потпуности задовољиле основне потребе. Одмах по сазнању о проблему предузели смо оно што је у нашој моћи и очекује се убрзо реализација и превазилажење проблема.

Приликом посете, колегама су уручени најосновнији артикли (кафа, минерална вода, сокови…) као и друге потрепштине за свакодневницу, чиме су били пријатно изненађени самом чињеницом да нису напуштени нити заборављени, већ да постоји неко ко брине о њима и води рачуна да ли имају све неопходне потребштине и у каквим условима бораве.

Напослетку, овај обилазак наших колегиница и колега на терену, свакако се разликује од претходних јер нас је изузетно пријатно изненадила срдачна добродошлица, као и много ствари које су кренуле узлазном путањом, а све то захваљујући Здруженим снагама у оквиру „здружене муке и теренске невоље“.

novi-objekat-u-kome-ce-biti-smesteni-policajci — *Нови смештајни објекат*

novi-toaleti-u-novom-objektu — *Тоалет у новом објекту*

Овом приликом велику захвалност дугујемо нашим домаћинима пуковнику Слађану Стаме нковићу заменику команданта здружених снага војске и полиције, потпуковнику Грујици Вучковићу, команданту здружених снага у сектору V и командиру СГП “Вршка Чука“ Млађану Давидовићу, као нашим изузетним домаћинима. Такође се пуно захваљујемо Општини Књажевац и њеноме председнику, господину Милану Ђокићу о коме смо овом приликом чули само речи хвале везано за њихову максималну логистику и помоћ за превазилажење свих горућих проблема. Такође, велику захвалност дугујемо и локалном становништву, предивним људима-Торлацима, на подручју варошице Минићево и свих села којагравитирају ка Кадибогазу.

Председник СГ Зајечар

Игор Стојадиновић

Осми месечни састанак у Кабинету министра

Napisao/la spp_admin na 13/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Осми месечни састанак у Кабинету министра

Београд, 12.9.2016. године, – Одржан је осми редовни месечни састанак са Радном групом МУП за сарадњу са синдикатима. Делегацију Синдиката српске полиције на састанку чинили су: Лазар Ранитовић – председник ССП, Миле Лазаревић – заменик председника, Виктор Ратковић – генерални секретар, Никола Петровић – председник СГ ОЖ Београд и Мирко Јовнаш – председник СГ УЗО.

Радом радне групе председавао је државни секретар Милосав Миличковић, уз учешће скоро свих редовних чланова Радне групе. Након кратких поздравних речи државног секретара и председника синдиката приступило се раду по унапред достављеним темама.

Чување хемијских материја, предмета КД

На састанку одржаном јуна ове године изнели смо проблем полицијског обезбеђења хемијских материја у Старој Пазови и у Земуну. Тада је заједнички констатовано да у оквиру МУП не постоји могућност решавања овог проблема, као и то да у надлежним судовима и здравствено-медицинским установама нема слуха, нити добре воље да се проблем реши. Стога је државни секретар на себе преузео да министру пренесе ситуацију и потребу директног контакта са његовим колегама из министарства здравља и правосуђа.

Нажалост, ни три месеца касније, иако је државни секратар констатовао да је ово оправдано питање, још увек ништа није урађено, односно договор између министарстава није направљен, а решење је изван домашаја МУП-а. Стога нам преостаје да и даље беспотребно трошимо и људске и материјалне ресурсе.

Проблематика у Управи за обезбеђење

Иако је пре два месеца делегација ССП одржала састанак у Јединици за обезбеђење, са комаднатом ЈЗО Миланом Глишовићем, његовим помоћником Петром Богдановићем и начелником Одељења за обезбеђење ДКП Гораном Исаковићем, одредбе Закона о раду и ПКУ у погледу прековременог рада, посебно у Одељењу за обезбеђење ДКП, се не примењују, указани пропусти се не исправљају, већ се понављају. О величини проблема говори и чињеница да су запослени увидом у редне листе утврдили да су у последње 3 године остварили просечно по око 400 прековремених сати. Иако директно оштећени и обесправљени, они су узели у обзир да би подношење тужбе изазвало додатне трошкове за МУП и додатно оптерећење за ионако мали буџет, па су 31.3.2016. године предали захтеве за склапање споразума о вансудском поравнању, али да чак после више од 5 месеци није израђен и запосленима понуђен споразум о вансудском поравнању.

Представници ССП су као посебно лоше истакли наставак праксе да се на исплатним листама не поклапају остварени и исплаћени сати, а помоћник комаданта ЈЗО Петар Богдановић се прави невешт сматрајући да прописима није прецизно уређена материја прековременог рада, већ да се то треба уредити писаном наредбом или депешом, а до тада, он неће поступити.

Помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић је изнео да је из ЈЗО добио уверавања да је решавање овог проблема започето и да ће у догледно време бити трајно решени. Такве информације из ЈЗО смо демантовали, уз напомену да је стање, како смо већ указали чак погоршано и да је спроведена једна врста одмазде тако што је Петар Богдановић усмено наредио да се запосленима у Одељењу за обезбеђење ДКП више не дозвољава замена смена.

Господин Миличковић је задужио господина Живковића да најкасније до 23.9.2016. године, уз учешће представника Дирекције полиције, организује заједнички састанак предстаника ЈЗО и ССП, на којем ће се решити ови проблеми.

Радне групе за израду подзаконских аката

Крајем августа формирано је укупно седам радних група са задацима израде појединих подзаконских аката. Доносилац решења се позива на члан 124. Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних местау МУП пов. 01 број: 2149/16 од 2.3.2016. године, и у радне групе именује по два представника репрезентативних синдиката. Будући да је наведени Правилник тајна, ми не можемо знати да ли у њему постоји одредба о обавезном укључивању репрезентативних и забрани учешћа синдиката којима није утврђен такав статус. Будући да је доношење планираних правилника изузетно важно и свакако утиче на радно-социјални статус наших чланова, Синдикат српске полиције, као синдикат са знатно више од 10% запослених у свом чланству, тражи учешће у раду тих седам формираних радних група. Сматрамо да то ни на који начин неће ометати рад, нити да угрозити интересе послодавца и репрезентативних синдиката. Напротив, сматрамо да смо кадри да допринесемо усвајању што бољих правилника.

Указали смо и да је пропуштена прилика да се формира и радна група за израду акта о процени ризика. Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем Одлуке о покретању поступка процене ризика, уз подсећање да је рок за доношење овог акта 11.12.2016. године (годину дана од доношења Правилника о изменама и допунама Правилника о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду).

Господин Миличковић је одговорио да је став МУП, у складу са колективним уговором, да само репрезентативни синдикати дају своје представнике у радна тела, а одбијен је и предлог да представници ССП у радне групе делегирају бар посматраче без права гласа. Напоменуо је да ССП, баш као и сви остали заинтересовани синдикати и појединци, радним групама могу доставити своје предлоге аката и да ће радне групе такве предлоге размотрити. Такође, након што ове радне групе буду израдиле нацрте аката, ти нацрти ће бити достављени и Синдикату српске полиције на разматрање и давање мишљења.

Заменик председника Миле Лазаревић је изнео да ће ССП свакако да припреми и достави своје предлоге правилника које треба израдити, уз опаску да изопштавањем из радних група мање губи ССП, али много више запослени и МУП у целини, јер би представници ССП допринели да квалитет тих правилника буде виши. Додао је да представници ССП, због претходних искустава, нису убеђени да ће репрезентативни синдикати приликом израде правилника на прави начин заступати запослене, да су ти синдикати су у више наврата показали своју неспособност да се изборе за повољна решења по запослене, а да је МУП доказао своју способност да усваја неразумљиве и у пракси неприменљиве правилнике, које онда појашњава депешама, па потом и депешама на депешу. Констатује да су већ уочена одређена лоша решења која ће само компликовати живот и посао и запосленима и синдикатима у каснијој борби за „истеривање правде“.

У погледу акта о процени ризика добили смо одговор да још нико не зна ни када се планира израда овог акта, ни да ли се уопште планира, уз напомену да по Закону о безбедности и здрављу на раду не постоји обавеза израде акта о процени ризика за полицијске послове. На питање шта ћемо са више од 10.000 запослених у МУП који нису полицијски службеници, остали смо без икакавог одгоора.

Награђивање радника ангажованих на обезбеђењеу Сабора трубача у Гучи

Предложили смо увећање коефицијента плате свим полицијским службеницима који су били радно ангажовани на посебном обезбеђењу сабора трубача у Гучи, аналогно увећању коефицијента плате припадницима ИЈП, без обзира на припадност ИЈП, чиме ће запослени за исти рад бити на исти начин и награђени (како је Законом о раду и прописано).

Добили смо одговор да није могуће лиенарно увећање зараде свим ангажованим људима због ограничења планираног буџетом МУП-а за ову годину, али да је дата препорука начелницима полицијских управа да те људе награде у оквиру предвиђене квоте за награђивање од 5% укупног броја запослених месечно. Пошто су чланови Радне групе захтевали достављање података о ангажованим полицијским службеницима који су били ангажовани на посебном обезбеђењу сабора трубача у Гучи који нису награђени увећањем коефицијента плате, овом приликом позивамо такве полицијске службенике да се обрате председницима синдикалних група, како би овај пропуст био исправљен.

5. Жандармерија

Прековремени рад

Председник СГ ОЖ Београд Никола Петровић изнео је да се у одредима жандармерије не поштују одредбе Закона о раду и ПКУ којима је регулисано радно време и прековремени рад. Председник ССП Лазар Ранитовић је изнео опаску да је, према подацима којима ССП располаже, невероватно да од 2011. године до данас није написан ниједан једини налог за прековремени рад припадницима одреда, док је то редовна пракса у Команди жандрармерије (бар по речима Горана Дивјака) и поставио питање да ли је могуће да нико никада у одредима жандармерије није остварио ни сат прековремено рада?! Да ли је то праведно?!

Никола Петровић је изнео да постоје случајеви да се редовно радно време планира у трајању дужем од 12 сати, скренувши пажњу на још једну појаву перфидног избегавања могућности остваривања права на прековремени рад на тај начин што се смена планира нпр. „од 16h – до потребе“!, којом приликом је неверицу чланова Радне групе прекинуо показивањем фотокопије примерка једног таквог распореда рада. Којим прописом је предвиђено такво радно време?!

Господин Дивјак је потврдио да је овај проблем уочен и да је евидентан, али да ће он у наредном периоду бити решен. Додао је да је проблем настао због тога што старешине у одредима жандармерије нису разликовале институте прековременог рада и прерасподеле радног времена, односно вишка сати. На то се надовезао председник ССП Лазар Ранитовић поставио питање да ли старешине не разликују тако једноставне ствари заслужују да буду на местима на којима су сада. Господин Дивјак је одговорио да не би улазио у то питање, али да сигурно заслужују чим их је неко ту поставио и поновио да је он лично одредима жандармерије упутио обрасце за прековремени рад, те да очекује да у наредном периоду ових проблема више не буде.

Никола Петровић је том приликом изнео да је тачно да су старешине у одредима те обрасце добили, али да они и даље захтевају да им се проследи депеша, инструкција или упутство где би им се прецизно указало у којим случајевима припадници одреда жандармерије остварују право на прековремени рад.

Помоћник директора полиције Богољуб Живковић је као једно од решења господину Дивјаку предложио слање инструктине контроле.

Исхрана у Одреду у Београду

Поставили смо и питање када ће ресторан МУП на Бежанијској Коси постати функционалан, с обзиром на то да се Одред Жандармерије у Београду снабдева храном из овог ресторана. То има за последицу да полицијски службеници уместо куваног оброка добијају ланч пакете (конзерве) иако нису на терену, уз опаску да су кувани оброци свакао бољи по здравље и спремност полицијских службеника, а, с друге стране, ланч пакети изискују више финансијских средстава од куваних оброка. С тим у вези предложили смо да се док се ресторан на Бежанијској Коси не оспособи, његову функцију преузме неки од других ресторана МУП.

На ово питање одговорио је начелник Сектора за финансије господин Драго Бјелица саопштивши да јер ресторан на Бежанијског Коси ван функције из оправданих разлога (пожар), да су радови у току, тачније при крају и да ће по окончању тих радова бити отворен.

Прекривање тетоважа

Указали смо и на још увек актуелно наређење бившег комаданта Жандармерије генерала Миленка Божовића да припадници Жандармерије приликом ангажовања прекривају тетоваже. Поставили смо питање правног основа за овакву забрану, за шта нисмо добили одговарајући одговор, осим да је то наређење још увек на снази и да је забрана на основу тог наређења, а да је смисао забране да припадници Жандармерије приликом поступања због карактеристичне тетоваже која је изложена не би одали свој идентитет и на тај начин потенцијално угрозили своју безбедност.

Нисмо били задовољни добијеним одговором, посебно у питању правног основа, већ смо предложили да, уколико је процена МУП-а да тетоваже треба прекривати да се то уреди посебним правилником.

Заштитна опрема – антифони

Никола Петровић је указао на још један значајан недостатак и проблем у Жандармерији – недостатак обавезне заштитне опреме – антифона приликом извођења гађања, уз напомену да је обавеза ношења антифона прописана наређењем, као и елаборатом гађања. С обзиром на то да спадају у заштитну опрему и да њихов недостатак може оставити трајне последице по здравље (слух) полицијских службеника, које опет на крају кошта, сматрамо да је неопходно што пре одобрити набавку антифона и исте доставити одредима жандармерије.

Добили смо одговор да су чланови Радне групе свесни овог проблема, али да због недостатка финансијских средстава, антифони до краја текуће године сигурно неће бити набављени.

Предложили смо да, до набавке довољног броја антифона, постојећи који су на личном задужењу буду раздужени и да се поделе полицијским службеницима приликом гађања. Са предлогом се сложио господин Бјелица саопштивши да ће бити издат налог да се види колико укупно има антифона, где се налазе, да се раздуже са личног задужења, а да се након тога поделе одредима у складу са потребама (гађањима).

Задржавање поште

Председник ССП Лазар Ранитовић је указао на неприхватљиву праксу у Жандармерији да се пошта упућена из неке писарнице изван Жандармерије (нпр. из СИВ2) према некој ОЈ или према неком старешини у Жандармерији, задржава у Команди Жандармерије и поставио питање по ком основу се то ради, односно по чијем наређењу?

Господин Дивјак је рекао да од стране синдиката стиже превелика количина поште која омета редован рад писарнице и препоручио да синдикални активисти међусобно опште користећи ресурсе Поште Србије, а не ресурсе службене поште МУП-а, наводећи да ако је неко писмено упућено неком старешини у Жандармерији задржано у Команди Жандармерије, онда за то сигурно постоји неки разлог, нпр. уколико писмено садржи неке податке који захтевају проверу законитости рада запослених.

ССП је става да нико не може задржавати пошту упућену одређеном адресату, јер се на тај начин обесмишљава писмено и онемогућава комуникација између представника синдиката и представника послодавца. Слажемо се да уколико у допису има елемената да Команда Жандармерије, СУК или тужилаштво испитају одређене наводе да такав допис могу задржати у циљу вршења провера, али да свакако адресату морају доставити бар фотокопију дописа. Такође је неприхватљиво да пошту којом међусобно комуницирају синдикални представници било ко отвара без одговарајће наредбе суда, јер се у супротном чини криивично дело Повреда тајности писма и других пошиљки из члана 142. Кривичног законика, уз напомену да се у случају да ово кривично дело учини службено лице у вршењу службе, гоњење предузима по службеној дужности.

Недостатак одговарајућег службеног возила за рад с мигрантима у ПС Шид

Председник ССП Лазар Ранитовић је чланове Радне групе упознао да у ПС Шид због квара једне марице, полицијски службеници по тројицу миграната доводе до службених просторија путничким возилом, којом приликом двојица полицијских службеника седе на возачком и сувозачком месту, а мигранти на задњој клупи, што је евидентно небезбедно, посебно у светлу најновијег догађаја када је мигрант ножем повредио једног мештанина.

Помоћник директора полиције Богољуб Живковић је одговорио да не постоји друго возило (марица) које би могло бити привремено уступљено ПС Шид.

Недостатак струје и воде у објектима карауле Градсково

Напоменули смо да је полицијски службеници у караули Градсково нису имали ни воду, али је на иницијативу ССП, у сарадњи са ЈКП „Водовод“ Зајечар, реализоано водоснадбевање, додуше слабог притиска. Указан је и на проблем недостатка струје у објекту, иако је струја спроведена надомак објекта, али се не може користити док МУП не потпише уговор са ЕПС. У том циљу апеловали смо да МУП хитно потпише овај уговор и полицијским службеницима омогући колико-толико хумане услове.

Руководство синдиката није задовољно исходом данашњег састанка нити постигнутим резултатима, односно одсуством резултата и било каквим смисленим одговором чланова Радне групе, који су великом већином на састанак дошли апсолутно неприпремљени. У таквим условима, термин за састанак у трајању од само пола сата, за синдикат који броји хиљаде чланова, у систему са мноштвом проблема и кршења права запослених, какав МУП јесте, свакако да није добољан за иоле озбиљнију размену аргумената. Апелујемо на Радну групу и господина Миличковића да убудуће одрже квалитетније припремне састанке, како су то иначе и радили у једном периоду, те да на састанку буду спремни да пруже конкретне одговоре на унапред достављена питања.

Делегације ССП на ове састанке не одлазе са бомбастичним и уху полицајца пријатним темама, као што су повишица плате и удељивање једнократне новчане помоћи, или пак зидање јефтиних станова. Свесни смо да су то највеће муке сваког запосленог, али смо још свеснији да Радна група није место где се ти проблеми могу да решавају. Популистичке теме смо оставили неким другим синдикатима а ми спремамо конкретна питања и имамо право да захтевамо још конкретније одговоре на њих.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

ССП на граници у реону Димитровграда и Пирота

Napisao/la spp_admin na 10/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП на граници у реону Димитровграда и Пирота

Регионални центар према Бугарској, 08.09.2016. године, – Делегација Синдиката српске полиције у саставу Срђан Јовћ, члан Главног одбора ССП и Јелена Тасић, председница СГ Бела Паланка, заједно са командиром вода Интервентне јединице Полицијске управе Пирот Владимиром Ђорђевићем, обишла је наше колеге ангажоване на обезбеђењу државне границе према Републици Бугарској у реону Регионалног центра Димитровград.

Делегација је посетила и уз скромне поклоне обрадовала наше колеге ангажоване, заједно са припадницима Војске Србије, ради спречавања илегалног уласка имиграната, у селу Градиње, касарнама у Димитровграду и Пироту, као и на караули Бребевница. У разговору са колегама чули смо већ познате проблеме – лоши услови у спаваонама, катастрофално лоши услови за одржавање основне хигијене и проблем исхране јер се дневна следовања углавном састоје од сувих оброка. На караули Бребевница ни нема текуће воде, снабдевање водом је цистернама и бурадима те је одржавање хигијене скоро па немогуће.

Колегама су том приликом, ради олакшавања боравка на терену, уручени скромни поклони, потрепштине за који су они унапред изразили потребе: вода, сок, кафа, колачи, средства за личну хигијену, средства за чишћење… Те ствари ће им свакако користити, али се видело да им сам долазак наше делагције и осећај да неко од њима брине, значи много више.

Полицијски службеници ангажовани на државној граници су похвалили коректну сарадњу са припадницима Војске али су изразили и примедбе о томе да су војници боље опремљени од полицајаца, како основном техником тако и опремом за извршавање посебних задатака на терену које свакодневно добијају од стране команде Војске Србије.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић