Skip to main content

Mi smo brana bezakonju pre advokata, tužilaca, sudija… nalaze se policajci !

Napisao/la Milan na . Objavljeno u Autorski tekstovi. 3 komentara na Mi smo brana bezakonju pre advokata, tužilaca, sudija… nalaze se policajci !

Ubistvo advokata Dragoslava Ognjanovića snažno je odjeknulo u celoj Srbiji. Naime, pre dva dana u večernjim časovima na Novom Beogradu u pasažu zgrade gde je živeo sa suprugom i desetomesečnom ćerkom, sa više od pet hitaca usmrćen je poznati advokat kojom prilikom je ranjen i njegov 26-godišnji sin iz prethodnog braka koji je sa ocem bio u društvu. Pre advokature Ognjanović je `90. godina radio u policiji kao inspektor na suzbijanju krvnih delikata.

„Advokatska profesija je deo pravosudnog sistema i napad na advokata ujedno napad na pravosudni sistem“, zvanično je saopšteno iz Društva sudija Srbije.

Advokati su danas stupili u sedmodnevni štrajk, iz Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda mogle su se čuti reči: „Pogođeni smo ali ne i zastrašeni, mi nemamo pravo na strah“.

Udruženje tužilaca nakon ubistva advokata oglasilo se apelom kako je bezbednost uslov za vladavinu prava.

Nesporno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti u cilju rasvetljavanja ovog svirepog ubistva, za to vreme pojavili su se mnogi stručnjaci i analitičari, a slobodno možemo reći i teoretičari zavere koji ne samo da dezinformišu javnost, unose nemir i paniku među građane i stvaraju veštačku atmosveru straha; već otežavaju rad policije i pravosudnih organa pre svega tužilaštva. Svi imamo jedan cilj, a to je otkrivanje svih okolnosti i učinioca ovog svirepog ubistva i privođenje pravdi uz adekvatnu sankciju.

Sindikat srpske policije ukazuje na činjenicu da je napad na policijske službenike koji su prva brana borbe protiv svih vidova kriminala i korupcije nedopustivi i apelovali smo nebrojeno puta kada su se dešavali napadi na policajce koji su za posledicu imali teške telesne povrede i smrtni ishod, da je potrebna snažna reakcija društva, a pre svega pravosudnih organa. To je indikator na koji je potrebno odmah reagovati i iz svih raspoloživih sredstava uzvratiti udarac kriminalu i korupciji, jer mi smo brana bezakonju iza nas nalaze se advokati, tužioci, sudije, građanke i građani, državni funkcioneri… Ukoliko napadi i ubistva pre svega policijskih službenika proteknu bez adekvatne reakcije države i društva u celini uključujući i sve komore, udruženja, društva i sl. organizacije onda je sasvim logičan sled događaja da neman neće stati nego će se osnažiti i želeti dalje i više… Ujedno apelujemo na medije i podsećamo da prilikom izveštavanja poštuju etiku i kodeks profesije novinara te objektivno izveštavaju i objavljuju proverene informacije, bez glorifikacije kako bi na čitaoce ostavili dodatni utisak. Posebno ukazujemo na činjenicu gde se pridaje medijska pažnja upravo kategoriji ljudi čija prošlost je devijantna kroz razne emisije, rijalitije i druge emisije zabavnog karaktera, čime se omladini šalje pogrešna poruka i doprinosi narušavanju moralnih vrednosti kod najosetljivije populacije stanovništva, a koja predstavlja budućnost našeg društva.

Slažemo se sa Udruženjem tužilaca Srbije, nema vladavine prava bez bezbednosti i poručujemo – policajac je stub bezbednosti, tužioci tražite pritvor i stroge kazne prilikom napada na policajce!

Slažemo se sa Društvom sudija Srbije napad na advokata je napad na pravosudni sistem, ali i tražimo da u skladu sa zakonom postupaju i osuđuju napadače i ubice na policajce, da se ne libe odrediti pritvor u fazi istrage jer jedno je sigurno ako brana popusti a policajac je brana svi smo ugroženi!

Advokatska komora Srbije i Beograda su izgubile jednog velikog pravnika, jednog vrhunskog stručnjaka krivičara, ovaj gubitak je nenadoknadiv.

Sindikat srpske policije upućuje iskreno saučešće porodici.

Na samome kraju želimo istaći da će pravda i pravo pobediti, da će dobro nadjačati zlo, da građani imaju poverenja u svoju policiju i puste je da obavi ono što je njen posao a to je pronalazak i privođenje pravdi ubice.

Služba za informisanje SSP

 

Jedno je sigurno reprezentativni sindikati biju tuđe bitke!

Napisao/la Milan na . Objavljeno u Autorski tekstovi. 2 komentara na Jedno je sigurno reprezentativni sindikati biju tuđe bitke!

Sindikalizam u Ministarstvu unutrašnjih poslova je relativno mlad. Tako mlad i ujedno tako istrošen, izlizan, zaprljan… Pitamo se zašto je toliko malo vremena potrebno da se kontaminira ono što vekovima unazad nije kada je reč o sindikalizmu u opštem smislu uspelo raznim grupama i sistemima na svetskom nivou…? Sindikalizmu u MUP-u je bilo potrebno manje od decenije da sistemski gotovo iskoreni ono što je smisao sindikalizma, a to je vera kod ljudi, kod zaposlenih da ujedninjeni i dosledni mogu i da hoće da se izbore za bolje sutra…

Kako se uspeva iskoreniti kod ljudi vera i nada da bi moglo biti bolje i da je potrebno da zaposleni budu homogeni upravo na slikovit način ilustrovaće današnja emisija na televiziji sa nacionalnom frekvencijom „N 1“. Neki bi rekli „američka televizija“, drugi „jedna od retkih bez uticaja-slobodna“, ali mi je zovemo televizija sa nacionalnom frekvencijom. Za nas je onda kao i svaka druga televizija. Dakle, danas u 17,15 časova imaćemo prilike da gledamo megdan dva reperezentativna sindikata kako će ukrstiti mačeve i iz svih mogućih oružja udariti jedni na druge u pokušaju da objasne građanstvu Srbije, a ujedno i zaposlenima u MUP-u kako su oni baš ti kojima je potrebno ukazati poverenje, koji su pravi, koji su čisti, koji su sjajni i koji ih zastupaju na najbolji mogući način; te kako su oni drugi sve suprotno od ovih prvih i kako je neophodno obrisati ih sa sindikalne scene MUP-a. Da li su i da li će ikada ovi predstavnici sesti za sto i da se dogovore oko konkretnih koraka ne bi li zajedno nastupili prema poslodavcu a kako bi nama radnicima bilo bolje i kako bi se izborili za bolji status i veća prava… ? Pre će asteroid udariti u zemlju, nego što ćemo to doživeti, na žalost, pa zato nam i jeste ovako!

Za nedovoljno upućene valjalo bi napomenuti da u MUP egzistira preko 30 sindikata od kojih se samo njih četiri mogu nazvati sindikatima prema broju članova naravno, ostalo je sve loš pokušaj pojedinaca ali i poslodavca kroz istoriju sindikalizma. Od ta četiri sindikata dva su reprezentativna. Ono što je tragično jeste da su oba reprezentativana sindikata svrstana, što mu dođe kao priklon određenim strukturama obično političkim, te su tako jedni uz vlast dok su drugi uz opoziciju. Sada polako stvari postaju jasnije… Dakle nemamo mi ovde borbu za ljudska prava, za prava radnika… Mi ovde imamo političku borbu… Bitno je svrstati se, biti crn ili beo, levi ili desni. Postavlja se pitanje gde smo tu mi zaposleni u MUP? Gde su naša prava? Ko ih zastupa, kako i na koji način? Jedno je sigurno reprezentativni sindikati biju tuđe bitke ! Oni više nisu u službi svoga članstva, zaposlenih. Oni se ne bore da bi smo zadržali stečena prava i izborili se nova veća i dostojna čoveka u 21. veku. Gde se i za koga bore više nije tajna, svima je jasno.

Danas je najteže biti nesvrstan! Ako nisi levi onda si desni, ako nisi desni onda si levi… Ne možeš biti u sredini… ili si naš ili si njihov i tako u krug… Sindikat srpske policije je svrstan i on je na strani zaposlenih u MUP, ali to svrstavanje je imaginarno ono ne postoji niti se prihvata, od SSP-a se očekuje sve samo da ne bude nesvrstan ali SSP iako ukazuje na svoju svrstanost a to je sindikalizam, prava radnika i borba za bolji status i veća prava ne priznaje mu se to. Suprotno Ustavu, zakonima i svim podzakonskim aktima otet je status reprezentativnosti SSP-u. Za nas je to samo deo borbe i stvar procesa, jer jedno je sigurno mnogi su dolazili i odlazili ali SSP je uvek bio tu za sve zaposlene i odolevao i vremenima i ljudima i tako će i dalje biti.

Pozivamo sve zaposlene da ugase TV i upale mozak, popune pristupnicu SSP-a i daju još veću snagu i legitimitet jedinom dostojnom da nosi ime sindikata u MUP!

Služba za informisanje SSP

KONTROLNA DELATNOST

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. 1 komentar na KONTROLNA DELATNOST

Svakodnevno je očekujemo, ali ona nikako da dođe. Za jedne je strah, a za druge mehanizam za kažnjavanje i ispravku grešaka. Za neke je, pak, dugo očekivana mogućnost lečenja ličnih frustracija i privatnih problema sveteći se prema neistomišljenicima. Neko je zbog slabih rezultata doživljava kao jedinu mogućnost napredovanja u službi.

Šta u stvari predstavlja kontrolna delatnost?

Vrsta je rukovodne delatnost i njen primarni cilj je otkrivanje sistemskih i pojedinačnih propusta, grešaka i njihovo pravovremeno rešavanje. Naravno, prilikom obavljanja kontrolne delatnosti, obaveza je i sagledavanja one druge strane. Poželjno je razgovorati sa kontrolisanim subjektima, razmeniti mišljenja mišljenja, dati predloge i sugestije koji mogu uticati na povećanje efektivnosti u radu, poboljšanje uslova rada, motivacije zaposlenih i td. 

Da li se ovako radi u praksi?

Naravno da ne.

Osim rešavanja gore pomenutog primarnog cilja, u većini slučajeva, ovaj mehanizam nije sredstvo za dobijanje pravih informacija sa terena. Da li je u pitanju strah, neznanje, ili prećutni dogovor i neobaveštavanje nadležnih, znaju samo rukovodioci.

Kako izgleda priprema, ali i vršenje kontrolne delatnosti?

Ako je očekivana, najčešće iz vrha MUP-a, uključuju se zaposleni, neretko i sa metlama i kosilicama u rukama. Ispred objekta posete visoke delegacije, onako u uniformisani, bave se komunalnom delatnošću, a uniformu naravno skidaju kada, recimo, kreče prostorije u tom objektu. Sklanjaju se sa vidika stara i poluispravna vozila koja se najčešće koriste, a postavljaju sva raspoloživa ispravna.

Ovakvim postupcima se u stvari fingira pravo stanje sa terena i zbog toga do vrha dolaze nepotpune informacije –  nemamo dovoljno zaposlenih, koriste se neispravna vozila, stari i dotrajali računari, a kancelarije su neadaptirane, uglavnom prenatrpane papirima.

Ako je neočekivana, u pitanju su verovatno rukovodioci iz područne organizacione jedinice. Oni, koji je vrše profesionalno, poseduju visok prag tolerancije, uočene propuste i greške u koraku ispravljaju i stručnim savetima pomažu da se one više ne dogode. Naravno, kažnjavanje se i kod njih podrazumeva u onim izuzetnim situacijama.

A oni drugi, svojih dugo očekivanih „pet minuta“  vešto koriste i svojim iritantnim nastupima, pokazuju silu prema zaposlenima. Svrhu postižu najčešće pritiscima i metodom kažnjavanja, ne trudeći se da dublje uđu u problematiku i isprave zatečenu grešku. Njih niko ne voli, čak ni pretpostavljeni, kojem stalno serviraju predloge za pokretanje disciplinskih postupaka. Usled nedostatka razultata rada, ovi predlozi su i njihov glavni adut za napredovanje u službi.

Šta je svima njima zajedničko?

Prilikom obavljanja kontrolne delatnosti, malo ko pridaje pažnju na one stvari koje nas kao sindikat interesuju – uslove rada, nedostatak sredstva za rad, neadekvatne prostorije, neispravna vozila, uniforme, poštovanje PKU oko određenih prava i td.

I ako ih možda ima, takvi Izveštaji ne dolaze na ona mesta gde je i potrebno. Najčešće završe u nečijoj fioci i tu skupljaju prašinu.

Iz svega navedenog, možemo dobiti odgovore na sledeća pitanja:

  • Da li kontrolna delatnost u većini slučajeva predstavlja jednu vrstu prihološkog napada na zaposlene? Odgovor je DA.
  • Da li se na kontrolnu delatnost možemo osloniti kao na sredstvo za poboljšanje uslova rada, poštovanje propisa i td? Odgovor je NE.

Pravo stanje sa terena vrh MUP-a može dobiti uglavnom od pojedinih sindikata.

Među njima prednjači Sindikat srpske policije.

Zbog toga smo s jedne strane respektovani, a s druge i najomraženiji među ozloglašenim rukovodiocima.

Time se izuzetno ponosimo.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

DIRLJIVA PRIČA O AKCIJI SPASAVANJA

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. 1 komentar na DIRLJIVA PRIČA O AKCIJI SPASAVANJA

Događaj o kojem pišemo podseća na zaplet nekog dobrog filma ili knjige.

Sve se desilo u ranim jutarnjim časovima, 12.07.2014 godine. Četvoročlanu porodicu Stevanović, koja je mirno spavala u svom stanu broj 22, na trećem spratu zgrade u Loznici, probudio je oko 5 sati ujutro vrisak komšinice sa četvrtog sprata „Ustajte ljudi, požar“.

Zoran Stevanović, glava porodice, iskočio je iz kreveta, osvrćući se ka krevecu gde je ležao njegov osmomesečni sin Vuk i sobi gde je spavala trogodišnja ćerka Milica.

Na brzinu se obukao i krenuo ka izlaznim vratima. Kako je otvorio vrata, gust crni dim i plameni jezici su onemogućavali da izađe iz stana u hodnik. Zoran je dobro reagovao, zatvorio je vrata, uzeo dušek, nakvasio ga vodom i stavio na već vrela ulazna vrata da spreči prodiranje dima u stan. Deca su čula galamu, uplašila se i počela  da plaču. Supruga Marina je pokušavala da ih smiri.

Zoran navodi: „Okretao sam se po stanu, telefonirao prijateljima i samo gledao kako da spasem porodicu i izvedem ih iz zgrade“.

Nakon dvadesetak minuta, u sobi je primetio odsjaj od rotacionih svetala sa vozila. Pogledao je kroz prozor  i bilo mu je lakše. Stigli su vatrogasci, koji su odmah pristupili gašenju izvora požara na drugom spratu, i pošto se nisu mogli probiti kroz hodnik, krenuli su da sa kamiona usmeravaju merdevine ka njegovom prozoru.
Ubrzo je stariji vatrogasac bio na merdevinama, popeo se do prozora na trećem spratu, i izgovorio sledeće reči:  „Prvo deca i žena, ne bojte se,  biće sve u redu“.

Te njegove reči, pogled pun smirenosti kao i vešti pokreti, dali su nadu porodici Stevanović i osećaj sigurnosti da mogu da mu povere najmlađe članove svoje porodice.

Pošto je njegov sin bio star samo 8 meseci, vatrogasac je predložio da ga stave u torbu, što su i uradili, i zaširnali je. Iz torbe je virila samo glava deteta. Vatrogasac je uzeo torbu, stavio je oko vrata i uz tepanje detetu, spustio ga do kolega koji su čekali na platformi.

Odmah nakon toga, ponovo se popeo se do prozora porodice Stevanović. Na redu je bila trogodišnja Milica, koja nije htela da ide sa „čikom“, bez plišanog mede kojeg je čvrsto držala u naručju. Kolega Radosav Pavlović je uzeo devojčicu, čvrsto je zagrlio jednom rukom, dok je ona grlila plišanog medu i tako se spustio do platforme. Roditelji su odahnuli, deca su bila spašena. Nakon dece, koja su odmah odvezena do bolnice, spušteni su i roditelji Marina i Zoran.

Te večeri je evakuisano 34 stanara iz zgrade. Brzom akcijom vatrogasaca i prisebnošću stanara sprečene su teže posledice požara, koji je izbio zbog spoja na instalacijama u jednom stanu na drugom spratu.

Deca našeg sagovornika su  odmah nakon pregleda puštena iz bolnice, dok je jedno dete zadržano tri dana na lečenju.

Možda se pitate, zašto o ovom događaju pišemo četiri godine posle?  

Zato što su se članovi porodice Stevanović obratili predstavniku Sindikata srpske policije – sindikalne grupe Loznica, sa željom, da se javno zahvale kolegi vatrogascu-spasiocu Pavloviću, kao i svim drugim kolegama u MUP-u Loznica, koji svakodnevno, a ponekad rizikujući i svoje živote brinu o bezbednosti građana Loznice.

Kolega  Pavlović skromno odgovara da spasavanje građana nije samo njegova zasluga, već zajednički napor kolega iz vatrogasno-spasilačke jedinice i kolega iz PS Loznica.  Te večeri je bio van dužnosti, ali je na poziv kolega došao i dao sve od sebe, kao i proteklih  31 godinu , kad god je za tim postojala potreba.

Hvala kolegi Pavloviću, a hvala i porodici Stevanović, koja ume  da ceni i prepozna iskrenu odanost i požrtvovanost pripadnika MUP-a na izvršenju svakodnevnih zadataka.

Služba za informisanje SSP

NOVI KONKURS, STARA BOLJKA

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na NOVI KONKURS, STARA BOLJKA

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je dva odvojena konkursa za upis na osnovu policijsku obuku – 549 polaznika za potrebe PU za grad Beograd i 351 polaznika za potrebe 22 policijske uprave širom Srbije. Uzimajući u obzir već najavljena dešavanja, pre svega penzionisanja na osnovu člana 173a Zakona o policiji, redovnog penzionisanja, nastupajuće sistematizacije, možemo reći da su ovi konkursi bili i očekivani. Međutim, jedna stvar nama bode u oči, a to je nemogućnost Ministarstva da konačno reši goruće pitanje u nekoliko policijskih uprava, a tiče se manjka zaposlenih. Naravno, među njima prednjači PU za grad Beograd. Menjaju se ministri, rukovodioci Uprava i Sektora, zakonski akti, ali, nastavlja se sa starom praksom….

Naime, kao jedan od uslova koje kandidat mora ispuniti da bi se prijavio na konkurs je pitanje mesta prebivališta. U tački tri je naveden uslov „da ima prijavljeno prebivališe na teritoriji organizacione jedinice za koju se raspisuje konkurs“. Možda ovo, na prvi pogled, ne bi bilo čudno, ali ako uporedimo sa ranijim konkursima, u prethodnih desetak godina, broj odziva, ali i problema koji su nastali zbog toga, možemo reći da se uporno ponavljaju stare greške. Jedna od njih je, pokušaj da se na ovaj način, PU za grad Beograd popuni sa budućim polaznicima iz unutrašnjosti Srbije

Nevezano sa kog aspekta gledali, bezbednosnog, finansijskog, psihološkog, demografskog, porodičnog, jedno je sigurno. Ovaj konkurs za prijem u radni odnos 549 budućih policijskih službenika u PU za grad Beograd, stvoriće glavobolju svima. Nemogućnost Ministarstva unutrašnjih poslova, da u Beogradu pronađe 549 kandidata, samo po sebi govori da su primanja policijskog službenika veoma mala, a obim posla i rizik povećan, ali i da je ugled ministarstva narušen iz nama dobro znanih razloga.

FINANSIJSKI I DEMOGRAFSKI ASPEKT – Setimo se samo čuvene 2010. i  2011. godine. Odluka tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, da mimo uslova konkursa i planiranja, rasporedi preko 400 svršenih polaznika COPO u PU za grad Beograd, direktno je uticala na promenu načina života tih ljudi, motivaciju u radu, rezultate rada, ali i na iznenadnom stvaranju ogromnih troškova. Zbog nerešenog stambenog pitanja u Beogradu, „novi“ policijski službenici, odlučili su, da ne menjaju svoje mesto prebivališta, odnosno boravišta. Neplanski donošena Odluka ministra je na taj način poremetila njihov porodični život, ali i budžet MUP-a, u razdelu putnih troškova. Još uvek se dobro sećamo kašnjenja u isplatama od čak 9 meseci…

Koliko su samo poziva, molbi, zahteva za premeštaje i spajanje porodice dobijali rukovodioci u PU za grad Beograd, samo oni znaju. Čak ni tadašnji direktor policije Milorad Veljović nije imao rešenja za ovaj veliki problem. A troškovi su rasli, svake godine su bili sve veći i veći. Trpeo je budžet MUP-a, a prema našim procenama, on je svake godine dopunjivan putem rebalansa, sa dodatnih 150-200  miliona dinara. Sindikat srpske policije je i tada ponudio kompromisno rešenje i posle velikih napora, uspeli smo da vratimo jedan deo zaposlenih svojim domovima. Nažalost, ne sve koji su to i želeli. A do dana današnjeg ovaj problem nije rešen.

Naravno, novih 539 mučenika, koji će iskoristiti dobru statističku mogućnost i pre konkursa se prijaviti na jedan dan u Beogradu, ne shvataju ozbiljnost ove situacije. Jureći za korom hleba, stalnim zaposlenjem (pitanje je do kada će tako biti),  u početku neće stvariti dodatne troškove sebi, a ni MUP-u. Kasnije, kada budu shvatili, jedni će, radi rešavanja stambenog pitanja, podići kredit i zarobiti pola svoje plate, a drugi, možda promeniti prebivalište i jedan dobar deo svog života provesti u autobusima. A, oni, koji se ne snađu, živeće kao podstanari. 

Najveću korist od svega ovoga imaće stanodavci u Beogradu i zadovoljno će trljati ruke. Polovinu policijske plate, koju će mučenik dobijati u Beogradu, biće odvajana u ove svrhe. Pitamo se, da li se onda isplati za ovu razliku od  20.000 dinara, napustiti toplinu svog doma i raditi kao policajac u Beogradu? Ili je možda bolje ostati, biti blizu svoje porodice i mučiti se kod privatnika za malo veći iznos od tih 20.000 dinara? I tako pustiti ovaj konkurs za prijem u PU za grad Beograd, da propadne.

A kako ovaj konkurs može uticati na bezbednost građana i imovine u Beogradu, motivacije i rezultate rada, čitaćete u nekom od narednih tekstova.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

GRAĐANI, POLICAJCI…  NISTE U PRAVU!!!

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na GRAĐANI, POLICAJCI…  NISTE U PRAVU!!!

MUP HITNO DA REAGUJE!!!
(MEĐUSOBNI ODNOS GRAĐANA I POLICIJE, PRAVA I OBAVEZE GRAĐANA I OVLAŠĆENJA POLICIJE)

Gledajući ovaj, ali i brojne druge video zapise na internetu, izvode se dva zaključka:

1) građani ne poznaju svoje obaveze i ovlašćenja policije (a obavezni su)!
2) policija ne poznaje svoja ovlašćenja i granice prava građana (a morali bi, zato su plaćeni iz budžeta koji pune građani)!

Stiče se utisak da policijski službenici, usled nepoznavanja svojih ovlašćenja, često ustuknu pred „agresivnijim“ nastupom građana i ne primenjuju svoja ovlašćenja ili ih primenjuju ograničeno ili nedovršeno. Prosto su zbunjeni i zatečeni! A to ne sme da se događa!
Ovo je posebno porazno s obzirom na činjenicu da se ovo neznanje manifestuje u jeku godišnje provere teorijskih znanja, gde policijski službenici listom pokazuju perfektno znanje!

Samo o ovom snimku može se sastaviti čitav elaborat o neznanju građana i policije!
Zbog toga, MUP HITNO MORA sprovesti program EFIKASNE (ne postojeće = reda radi) obuke i EFIKASNOG sticanja znanja policijskih službenika!

Takođe, MUP HITNO MORA sprovesti program edukacije građana o policijskim ovlašćenjima, načinu ponašanja građana prilikom postupanja policijskih službenika i načina ostvarivanja svojih prava u vezi sa postupanjem policijskih službenika!
Ne dozvolite da nam građane naopako savetuju telefonom neki priučeni pravnici, jer posledice mogu biti kobne!

PRIMARNU ODGOVORNOST SNOSI NAJVIŠE RUKOVODSTVO MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA!

HOĆETE LI KONAČNO POČETI DA RADITE SVOJ POSAO???!!!
POSAO ZA KOJI VAS PLAĆAJU GRAĐANI! I POSAO ZA KOJI STE POLOŽILI ZAKLETVU GRAĐANIMA I OTADŽBINI!

 

https://www.srbijadanas.net/video-snimak-policijske-brutalnosti-na-blokadi-saobracaja-u-zupanjcu-video/

Služba za informisanje SSP

Napomena: Izvorni tekst je, uz nekoliko izmena, preuzet sa ličnog profila kolege Viktora Ratkovića, predsednika SG Prijepolje.

VEST samo u Srbiji

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na VEST samo u Srbiji

U osvit jučerašnjeg dana putem svih medija, naročito onih sa nacionalnom frekvencijom, brzinom svetlosti je preneta informacija da je policajac u Boru teško ranio provalnika, koji ga je prethodno, prilikom pokušaja bekstva, napao i poprskao biber-sprejom. Događaj koji je na prvi pogled vest, a koji to nikako ne bi trebao biti! Zbog čega je nastupila takva i tolika degeneracija društva, da se smatra IZUZETKOM činjenica da je policajac upotrebio vatreno oružje U SKLADU SA ZAKONOM, da bi odbio napad od sebe i sprečio bekstvo lica?! Zašto je novinarima toliko ekskluzivan takav događaj? Da li se u Italiji sa tolikom medijskom pažnjom isprati događaj kada Karabinjeri automatskim oružjem izrešetaju vozilo koje se nije zaustavilo po njihovoj naredbi? Ili, pak, kada u Americi policajac prilikom rutinske kontrole usmrti čoveka samo zato što je bez njegove dozvole spustio ruke sa volana? Ne, u uređenim zemljama poput navedenih, takva reakcija policajca se podrazumeva!

Gospodo novinari i urednici medija, vest je trebala biti činjenica da je provalnik iz Bora 2014. godine izvršio ubistvo, ni manje ni više nego svog oca, za šta je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od čitave tri godine?!! O takvom skandaloznom kažnjavanju najtežeg krivičnog dela ste trebali pisati i izveštavati, vršeći opravdan i dozvoljen „pritisak“ na gospodu iz pravosuđa, ne bi li se pomenuti konačno odlučili da rade svoj posao u interesu društva i zaštite javnog poretka. O nedostatku javne debate, stručnih diskusija i panela, u kojima bi se ukazivalo na navedene probleme, da i ne govorimo.

Međutim, ako je nešto i pozitivno u opisanoj dramatizaciji događaja u Boru, to je svakako pravovremena reakcija ministra Stefanovića, koji je jasno i nedvosmisleno, kako to i dolikuje, stao u odbranu kolege, najavivši inicijativu za pooštravanjem kaznenih odredbi za krivična dela protiv policijskih službenika. Tako nešto će, bez dileme, doprineti pozitivnoj promeni društvene svesti u vremenu narastajućeg broja slučajeva ometanja i(li) napada na policijske službenike prilikom vršenja službenih poslova i radnji, a ko zna, možda i povratku nekadašnjeg ugleda i poštovanja koje smo, ne tako davno, uživali. U ostvarenju tog cilja Sindikat srpske policije će, kao i do sada, pružiti iskrenu podršku i pomoć.

A do tada, poštovane koleginice i kolege, ne libite se da u ovakvim i sličnim situacijama, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi, upotrebite sredstva prinude! Budite sebi i svojim porodicama NA PRVOM MESTU, zaštitite sebe i kolegu do sebe, uzvraćajući onima koji kidišu na nas na način i jezikom koji oni jedino shvataju…jezikom reciprociteta!

Član GO SSP
Siniša Ćuk

Zaboravljeni dragulj MUP na Goču: CVETNA DOLINA

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Zaboravljeni dragulj MUP na Goču: CVETNA DOLINA

Na obroncima planine Goč, na  pitomih 700 metara nadmorske visine, nalazi se odmaralište Ministarstva unutrašnjih poslova „Cvetna Dolina”. Hotel raspolaže sa nešto malo više od 60 ležajeva, sobe su od jednokrevetnih  do trokrevetnih, svaka soba poseduje kupatilo. Odmaralište je i komercijalnog karaktera pa ga, pored radnika MUP-a, mogu  koristiti i ostali zainteresovani građani.

Ovo odmaralište nekada je bilo mnogo posećenije, u poslednje vreme je, možemo slobodno reći nepravedno zanemareno. Ovo nas zaista čudi ako uzmemo više nego simbolične cene smeštaja, koje se kreću 1050,00 dinara po osobi za trokrevetnu  sobu do  1550,00 za jednokrevetnu,  za radnike Ministarstva i članove njihovih porodica, dok je za ostale građane cena simbolično viša. Naravno, govorimo o PUNOM PANSIONU, sa uključena sva tri dnevna obroka. Smeštaj je više nego pristojan s obzirom na cenu.

Što se tiče plaćanja, pre dve godine Sindikat srpske policije izdejstvovo je kod nadležnih iz MUP-a omogućavanje plaćanja na odloženo. Putem administrativne zabrane do 6 mesečnih rata.

Praksa u svim zemljama u okruženju, pa i zemljama članicama EU, jeste da postoje ovakva  odmarališta za odmor po povoljnim cenama, za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ono što ovaj hotel čini posebnim je ljubazno osoblje hotela i topla porodična atmosefera, ukusna hrana u restoranu. U sastavu hotela je mini park sa  ljuljaškama i klackalicama za decu, odmah tu je i nekoliko staza za sankanje. Na desetak kilometara od hotela nalazi se i ski staza sa žičarom. Hotel je interesantan i van zimske sezone obzirom da se u blizini nalazi mnoštvo obeleženih staza za planinarenje, a u letnjoj sezoni moguće je korišćenje bazena sa termalnom vodom.

Hotel je okružen četinarskom šumom, mnoštvom potoka i  izvora, netaknutom prirodom, mir i tišina koji ga okružuju čini ga pravim mestom za odmor. O kvalitetu vode dovoljno govori da se u neposrednoj blizini nalazi i fabrika vode „LA FANTANA”. Na 20-tak kilometara udaljenosti nalazi se uvek atraktivna Vrnjačka Banja sa mnoštvom zabavnih i turističkih sadržaja.

Bilo da se odlučite da ovde provedete vikend, ili pak porodičan odmor, nećete pogrešiti.

Služba za informisanje SSP
Nikola Petrović

 

Predsednik SSP Lazar Ranitović – REKAPITULACIJA 2017.

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Predsednik SSP Lazar Ranitović – REKAPITULACIJA 2017.

Ova protekla, više nego burna 2017. godina za Sindikat srpske policije donela je niz velikih iskušenja. U njoj smo proslavili desetogodišnjicu od osnivanja ali smo se i suočili sa možda i najtežom situacijom u tom decenijskom postojanju. Uprkos svemu Sindikat srpske policije završava ovu godinu sa nikad brojnijim članstvom – ima nas više od 7500! Formirali smo veliki broj novih sindikalnih grupa. Pokušavali su da nam preotmu aktiviste i članstvo, a uspeli su samo da odvedu Brankoviće!

No, namera ovog teksta nije priča uvezi sa problemima u radu samog sindikata, već kratak prikaz urađenog i započetog na rešavanju problema sa kojima se susreću naši članovi, zbog kojih i postojimo! Još dok su drugi praznovali i odmarali prošlog januara, mi smo već radili punom parom, pa ćemo krenuti od samog početka godine. Neke teme smo pokretali više puta, neki rešeni problemi pojavljivali su se u drugim jedinicama, tako da je naš rad mnogo širi i obimniji od ovde prikazanog.

Poštovane koleginice i kolege, kao što i sami možete da uvidite prostim čitanjem ovog teksta, ne postoje teme koje SSP izbegava ili pitanja koja ne smemo da postavimo! To odlično znaju svi oni koji su nam se obratili molbom za pomoć! Poznato je da imamo čak 15 stalno angažovanih advokata i da nas niko ne može ućutkati jer smo čista obraza, neukaljanog ličnim interesima! Naša stara parola je „Zadovoljan član, jak sindikat!“ I zato…

MOŽE BITI SAMO JEDAN SINDIKAT SRPSKE POLICIJE!!!

JANUAR

  • Pomoćna policija. Pitali smo čemu ili kome bi ona služila. Uredba Vlade o njenom osnivanju ekspresno je povučena.
  • Društvena odgovornost. Učestvovali smo u velikom broju humanitarnih akcija, dobrovoljno davali krv, delili paketiće deci sa posebnim potrebama u Beogradu i Kruševcu.
  • Naknada za rad u otežanim uslovima. Tražili smo proširenje odluke za naknadu za rad u posebnim uslovima na opštine Raška, Novi Pazar, Sjenica i Tutin.
  • Prijem u radni odnos svršenih studenata KPA. Već na januarskom mesečnom sastanku smo postavili ovo pitanje, nastavili smo i kasnije da ga ponavljamo iznova i iznova. To je rezultiralo prijemom više od 300 studenata u ovoj godini!
  • Interni konkursi i privremeni premeštaji. Ukazivali smo na bespotrebno komplikovanje administracije i loše efekte primene internih konkursa na izvršilačka radna mesta. Rezultat toga jeste njihovo ukidanje predviđeno predloženim izmenama i dopunama Zakona o policiji.
  • Patrolna vozila. Nastavili smo da poslodavca podsećamo na ono što su i rukovodioci MUP odlično znali – katastrofalno loše stanje voznog parka. Rezultat je usledio krajem leta – podeljeno je više od 700 novih patrolnih vozila.
  • Zabrana nagrađivanja starešina u Direkciji policije i zaposlenih u drugim delovima MUP. Insistirali smo na ukidanju zabrane nastale krajem 2016. pravdane problemima u budžetu MUP. Naši argumenti su prihvaćeni.
  • Sudski troškovi i rasipanje novca. Ukazivali smo na neracionalnost pojedinih odluka, na nesavestan rad rukovodilaca koji uskraćivanjem prava radnika prave bespotrebne troškove ministarstvu u kasnijim sudskih troškovima. Pozvali smo ministra da preduzme mere u tom pravcu. Smatramo da je bilo pozitivnih promena ali da prostora za napredak ima i dalje.
  • Broj policijskih službenika. Ukazali smo javnosti na činjenicu da je policajaca na ulici malo, nedovoljno. Da čuvena „analiza rizika“ nije bila ni potrebna – kriminalce treba oterati iz službe drugim metodama. Pozvali smo ministra da zaposli još novih, mladih policijskih službenika. To je i činjeno u nekoliko navrata u 2017. te je zaposleno ukupono 747 policijskih službenika, svršenih studenata KPA i polaznika COPO.
  • Nedostatak opreme za kriminalističku tehniku. Izneli smo poražavajuće podatke i pred poslodavca i pred javnost. Forenzičari su ostavljeni da se „snalaze“. Hroničan nedostatak osnovnih sredstava za rad je ublažen u dobroj meri tek početkom jeseni, potpisivanjem trogodišnjeg ugovora o snabdevanju.
  • Fizičke provere. Ukazali smo na nelogičnost izmena pravilnika koja donosi fizičke provere zaposlenima starosti do 50 godina (ranija granica bila 45) ali i na realne probleme kod ocenjivanja zaposlenih iz gađanja vatrenim oružjem. Nažalost, ovde nismo naišli na dobar prijem kod poslodavca, nema promena.
  • Država na kolenima. Nakon brutalnog prebijanja kolege u Novom Sadu kulminiralo je sve ono na šta smo godinama ukazivali – sve češći i sve brutalniji napada na policijske službenike su nedopustivi. Pozvali smo i ministra i javnost da nas podže i zaštite.
  • Informacioni sistem. Ukazali smo na postojanje realne opasnosti da nam informacioni sistem oživi kolaps. Nema redovnog ulaganja i zanavljanja opreme, nema ulaganja u ljude kroz zapošljavanje stručnjaka, obuku i usavršavanje postojećih resursa. Rezultat su ozbiljne nabavke (nažalost i dalje daleko od realno potrebnog) opreme posle dužeg vremena.

FEBRUAR

  • Obilazili smo kolege na terenu u hladnim i zavejanim pograničnim delovima.
  • Na vreme smo (07.02.) ukazali na nepravilan obračun plate i postojanje realne opasnosti od velikog broja utuženja;
  • Protest na ulici u Novom Sadu (06.02.) i sastanak sa nosiocima pravosudnih funkcija;
  • Tražili smo zajedničku akciju ministarstva i svih sindikata na polju zaštite policijskih službenika;
  • Nehumani uslovi rada u Jedinici za obezbeđenje
  • Tražili smo veće dnevnice za deminere u SVS
  • Ukazivali smo na lošu ishranu ljudi na terenu
  • Upozorili smo zaposlene na sudske troškove tužbi kojim ih obmanjuju reprezentativni sindikati
  • Ukazivali na loš sistem ocenjivanja
  • Tražili opremanje patrola saobraćajne policije radi povećanja njihove bezbednosti na putu
  • Tražili da putni troškovi ne budu obračunavani po novom ZOP
  • U javnosti govorili o šteti zbog nesvrsishodnih javnih nabavki
  • Branili smo i odbranili odmarališta na Zlatiboru i Vrnjačkoj Banji
  • Održavali smo sećanja na poginule kolege organizovanjem memorijalnih sportskih takmičenja

MART

  • Kritikovali smo Pravilnik o pripravnosti jer je ništa više od prepričanih članova ZOP;
  • Ostvarili smo saradnju sa Samostalnim sindikatom putara Srbije
  • Kritikovali smo uredbu o ocenjivaru u kojoj jedna od odrebi glasi  „Ako je ocenjivač rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice, ocenjivač je ujedno i kontrolor“.
  • Potencirali smo nedostatak jasnih propisa o poslovima nespojivim sa policijskim. (izmenama ZOP konačno će biti jasna situacija u vezi sa dodatnim radom zaposlenih)
  • Tražili smo da godišnje ocene zaposlenih budu javne
  • Prvi smo kritikovali Pravilnik o solidarnoj pomoći koji ju je praktično ukinuo u pojedinim osnovama

APRIL

  • Kritikovali smo Uredbu o načinu sprovođenja disciplinskog postupka u MUP koja prediđa mogućnost da disciplinski sudija ne bude pravnik.
  • Pokrenuli smo postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova radi otklanjanja nedoumica u primeni PKU;
  • Po prvi put u MUP sklopljen je sporazum o vansudskom poravnjanju za naplatu viška radnih sati, naravno zaslugom SSP.
  • Tražili smo izradu legitimacija za sve zaposlene u MUP, što će biti realizovano predviđenim izmenama ZOP.
  • Učestvovali smo na Prvomajskoj uličnoj šetnji sindikata u Beogradu

MAJ

  • Skupili smo više od 14000 potpisa kolega za Peticiju za pokretanje inicijative izmene pojedinih odredbi ZOP i drugih propisa koji regulišu radna prava zaposlenih u MUP. Tražili smo:
  1. Ukidanje čl. 172 ZOP – prezumpcija nevinosti (biće ukinut izmenama ZOP)
  2. Izmenu čl. 167 kojim je regulisano napredovanje u služvi (ukidanje proseka od najmanje 4)
  3. Izmenu čl. 189 koji su praktično ukinuta naknada za putne troškove (biće ukinut izmenom ZOP)
  4. Izmene čl. 176 kojim je regulisana solidarna pomoć (izmenama ZOP nešto će biti ispunjeno, a nešto će putem izmene podzakonskog akta)
  5. Izmene čl. 154 u vezi sa rasporedom rada (najmanje 48 sati unapred)
  6. Izmene članova 124-128 u vezi sa upotrebom vatrenog oružja (proširiti onove za upotrebu)
  7. Povećanje iznosa dnevnica (delimično već izmenjeno za pojedine aktivnosti, od sledeće gdine očekujemo podizanje vrednosti svih dnevnica sa 150 na 900 dinara)
  8. Sprečavanje primene Zakona o sistemu plata u javnom sektoru na policijske službnike (primena je odložena)
  9. Vraćanje regresa i toplog obroka, odnosno iskazivanje naknade u novcu
  10. Poništenje predloga za prodaju Narcisa i Promenada (postupak otuđenja je obustavljen)
  11. Izmene ZOP po pitanju nabavke uniforme i građanskog odela (podeljenja je uniformi za Žandarmeriju, Policijsku brigadu i UGP, uskoro se očekuje i podela pripadnicima IJP)
  12. Jednokratno povećanje zarade u iznosu od 10% (upravo se realizuje u januaru 2018.)
  13. Uračunavanje vremena provedenog u putu u radno vreme (realizovano odmah nakon predaje peticije)

JUN

  • Kritikovali smo loš Pravilnik o psihološkoj pomoći
  • Tražili smo utvrđivanje liste težih bolesti i povreda van rada
  • Opet smo ukazivali na loše strane stalnog odlaganja usvajanja sistematizacije
  • Tražili smo hitnu nabavku vozila, ukazivali na probleme sa računanjem radnog vremena, internim konkursima, kašnjenju u isplati naknada…
  • Održali smo jubilarnu desetu Policijadu i to po prvi put u trajanju od dva dana.
  • Žalili smo se na kršenje prava policajaca od strane vojnih starešina
  • Tražili smo (i dobili depešu) zaštitu pri radu na ekstremno visokim temperaturama

JUL

  • Tražili smo (i dobili) posebnu naknadu za angažovane na obezbeđenjima Egzita i Guče
  • Podsećali smo na nepravdu načinjenu prema kolegama sa teritorije KiM učinjenu krajem 2013. godine
  • Ukazivali smo na nedopustivo loše uslove rada i nedostatak vozila i opreme u SVS
  • Po ko zna koji put ukazivali na lošu ishranu na terenu
  • Pomagali smo uspehe naših vatrogasaca na međunarodnim takmičenjima
  • Tražili smo smenu načelnika SVS nakon tragične smrti kolege vatrogasca

AVGUST

  • Tražili smo primenu instituta pripravnosti i za starešine u Direkciji policije i pripadnike VSJ, kojima je pravo na naknadu prećutno zabranjeno.
  • Ukazali smo na probleme sa elektronskim ocenjivanjem radnika kao i sa greškama i propustima starešina (izdejstvovali smo instruktivnu depešu)
  • Podržali smo pooštravanje kazni za upotrebu petardi
  • Aktivno smo učestvovali u izradi predloga izmena i dopuna ZOP

SEPTEMBAR

  • Rešili smo problem sa obračunom radnog vremena u IJP Šabac
  • Pohvalili smo kapitalni nabavak čak 700 patrolnih vozila
  • Ukazali smo na loše uslove rada saobraćajne policije u Novom Sadu (rešeno ubrzo nakon toga)
  • Žalili smo se zaštitniku prava građana povodom nekih nezakonitosti u novoj sistematizaciji
  • Pisali smo disciplinske prijave komandirima
  • Izdejstvovali smo zaposlenje supruge pokojnog kolege vatrogasca iz Niša i ćerke pokojnog policijskog službenika iz Velike Plane

OKTOBAR

  • Pozdravili smo ministra koji je konačno stao u zaštitu policajaca
  • Ukazivali smo na nedopustivost kontrole bolovanja na način kako to zamišljaju pojedini komandiri
  • Tražili smo izmene pravila službe i zabrane intervencija od strane jednog policijskog službenika (Izrada akta je u toku)
  • Podržali smo inicijativu za uvođenje doživotne kazne zatvora za izvršioce zločina nad decom
  • Tražili smo uvećanje plate za dodatno opterećenje kolega koji predaju u školama, u projektu „Osnovi bezbednosti dece“ (ministar nagradio sve predavače)
  • Rešavali smo brojne probleme u Upravi granične policije

NOVEMBAR

  • Podržali smo akciju „Čepom do osmeha“
  • Tražili smo isplatu novogodišnje poklon-čestitke deci zaposlenih, objašnjavali proceduru i postupak ostvarivanja prava
  • Usprotivili smo se političkoj zloupotrebi policije u Pećincima
  • Uspeli smo da veliki broj naših amandmana postane sastavni deo predloga izmene ZOP

DECEMBAR

  • Podneli smo tužbe za isplatu naknade za višak sati u JZO, s obzirom na nerazumevanje starešina u toj jedinici
  • Još početkom novembra saopštili smo, a početkom decembra i potvrdili, da očekujemo isplatu jednokratnog novčanog bonusa svim zaposlenima
  • Izborili smo se za instruktivnu depešu ministra kojom su potvrđene preporuke usvojene u postupku mirenja koji je sprovela RAMRRS
  • Podelili smo paketiće svoj deci naših članova uzrasta do 10 godina, ali isto tako i deci pokojnih kolega, deci sa posebnim potrebama u Kruševcu.

Vaš predsednik
Lazar Ranitović

 

Od  moćnih sindikata do sindikalnih ikebana za samo 30 godina

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Od  moćnih sindikata do sindikalnih ikebana za samo 30 godina

Jedna od fejsbuk stranica na srpskom jeziku, „Dnevnik prosečnog Srbende“ ili nekako slično, koja često i na neukusan način, ali uglavnom bolno direktno i više nego svima jasno pokazuje one loše osobine prosečnog čoveka u Srbiji. Naravno, ne bismo se složili da smo samo mi takvi, daleko od toga, u svakom narodu postoje lenji, bahati, osioni, sujetni, hvalisavci itd. No, o tome nekom drugom prilikom.

1987: „NE BUDE LI REGRES I 13., PLATA, GLAVE IMA DA LETU!!!“

2017:“RADI ZA 200 EVRA NA CRNO – ĆUTI, BAJO, BOLJE IŠTA NEGO NIŠTA“

Zaista tužno ali i više nego istinito. Od radnika koji su imali skoro sve, dobre plate i prinadležnosti, ugled u društvu, pitali se za većinu stvari u preduzeću, danas smo postali siromašni najamnici bez prava glasa, zadovoljni što uopšte bilo šta i bilo gde radimo, u velikom strahu da izgubimo i to malo što imamo. A imamo, uglavnom, ništa. Samo se zavaravamo i lažemo da nam je dobro i da će biti bolje.

Sudeći po većini „medija“ (koji to više nisu) nama teče med i mleko, a evropski standard samo što nije. A mi stojimo zaglavljeni negde u zapećku te iste Evrope, na raskršću 19. i 20. veka. Prolazimo bolesti koje su savremena društva preležala pre skoro 200 godina.

Pored države same, pored naroda koji je nezadovoljan socijalizmom poželeo demokratiju i tržišnu kapitalističku privredu (verujemo ne baš ovakvu, niti bi je poželeo da je znao šta ga zaista čeka) OGROMNU ODGOVORNOST za sve što nam se dešava snose sindikati. Najveću, oni najstariji i najbrojniji među njima, kao što je, skoro pa državni, Savez slobodnih sindikata Srbije (čast izuzecima u tom savezu), ali ni većina ostalih se nisu pokazali dostojni imena koja nose: sindikati, samostalni, nezavisni, ujedinjeni, složni…

Rastrzani unutrašnjim ali i međusindikalnim borbama za mesto pod suncem, za brojnost članstva, za priliku druženja i fotkanja sa vlastodršcima, sindikati su većinom zaboravili svoju istorijsku ulogu, pogotovo u tranziciji.

Umesto da sindikati svoje resurse troše u borbi za poboljšanje socijalno-ekononskog statusa zaposlenih i uslova rada, kako godine odmiču, prinuđeni su da vrše pritiske na poslodavca samo da poštuje zakonske akte koje je sam doneo, da se stidljivo protive radu na crno, da novčano pomažu ugroženima i da budu samo gledaoci u raznim Savetima, Komisijama, Forumima …

Za tridesetak godina krug je zatvoren, prešli smo put OD SINDIKATA DO SINDIKALNIH IKEBANA.

Nažalost, danas rukovodstvima u dobrom broju postojećih sindikata, funkcija i sindikalni rad služe za napredovanje u službi ili lično bogaćenje. A ko su i kako funkcionišu SINDIKALNE IKEBANE u MUP-u saznaćete u jednom od narednih tekstova.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević