Ima li nas dovoljno na ulicama?
Usvajanje i izmene tek usvojenih zakona, usklađivanje podzakonskih akata, prilagođavanje zahtevima različitih nevladinih organizacija najčešće u vezi sa ljudskim, manjinskim pravima, zaštitom porodice, zaštitom podataka o ličnosti, te migrantska kriza i angažovanja na terenu i slične obaveze predstavljaju dodatno opterećenje na radu zaposlenih u MUP-u. To prouzrokuje povećani obim posla na ulici, gužvu na šalterima, dugotrajno čekanje na graničnim i administrativnim prelazima, obavezu vođenja mnogobrojnih duplih evidencija i obaveštavanja, a izvršilaca je sve manje i manje.
Ne razmatrajući opravdanost smanjenja, ionako, već malog broja ljudstva u organizacionim jedinicama, probleme rukovodioca da u takvim uslovima nesmetano organizuju rad, pokriju sve linije rada, a pri tome poštujući zakonske propise, oni koji takve poslove nikada nisu ni radili donose diskutabilne i svima nama nerazumne odluke. Dobro je njima poznato da izvršioci, ali i rukovodioci OJ ne mogu glavu podignuti od tolikog posla, pokrivajući praznine i obavljajući neodložne poslove drugih kolega koji zbog takvih odluka nisu ni prisutni u tim jedinicama. A pored svega toga, nastavlja se praksa nedovoljne koordinacije Direkcije i svih Sektora MUP-a sa OJ u sedištu i van MUP-a, opstaje strah da se nadređenom jednom za svagda kaže „mi nemamo dovoljno ljudstva i vozila, ne možemo taj zadatak izvršiti“. Kako bi se dodvorili nadređenom, većina rukovodioca OJ prihvata sve što im se predloži, pojedini bi čak skočili u bunar ako im se tako naredi, ne mareći za posledice. A to sve kad-tad dođe na naplatu. Zbog takvog odnosa prema poslu i kolegama, kao krajnju posledicu imamo ugrožavanje sistema bezbednosti i uskraćivanje prava zaposlenih. Već je ustaljena praksa da zbog toga bivaju pokrenuti sudski sporovi koje, po nepisanom pravilu, MUP uvek gubi. I nažalost, to sve direktno ide na štetu budžeta i građana koji u vidu poreza odvajaju sredstva kako bi se osećali bezbednima i zaštićenima.
Rukovodioce to ne interesuje jer novac ne klizi iz njihovog džepa. Bitno je da sebe „pokriju“, daju neku novu ideju i dobiju bolje radno mesto. Jedna od takvih „genijalnih“ ideja je plan da se formira „B“ formacija IJP. Ne možemo a da ne postavimo dva logična pitanja: „Šta će nam?“ i „Šta nam se to sprema?“. Poznato nam je da već postoji „A“ formacija IJP, koja radi sve i svašta ( utakmice, rad na terenu, rad sa migrantima, razna obezbeđenja itd.) i da njihova angažovanja na terenu predstavljaju noćnu moru svakog rukovodioca OJ. Nedovoljan broj ljudstva, godišnji odmori, bolovanja i još kada pristigne depeša „da je potrebno za sutrašnji dan hitno organizovati, na primer, 15 pripadnika IJP za rad na terenu od 15 dana, obezbediti vozila i logističku podršku“ je kap koja prelije čašu. Postupiti se po naređenju mora, a odreći se velikog broja zaposlenih na 15 dana je previše! I tako svakog drugog-trećeg meseca. I evo sada još jedne glavobolje – „B“ tim IJP.
Da li formiranjem „B“ tima IJP možemo očekivati još više angažovanja na terenima širom Srbije? Da li će IJP preuzeti baze u KZB? Hoće li jednu utakmicu umesto 30 sada obezbeđivati 60 pripadnika? Da li vi gospodo iz fotelja znate šta je to onaj pravi policijski posao kojeg uporno i tvrdoglavo marginalizujete? Ovakvim načinom rada povlačite ljude sa ulica, sektori ostaju nedovoljno pokriveni, informacija sa terena će biti sve manje jer nismo na radnom mestu. Sve će to uticati na porast kriminaliteta, ali i na vašu statistiku gde svake godine imamo manje izvršenih KD i gde je skoro svaka stanica najbolja u Srbiji, po tome, a kriminalaca je sve više.
Sindikat srpske policije će u narednom periodu uložiti dodatne napore i konstantno vršiti pritisak na poslodavca da razmotri ove probleme sa kojima se susreću u OJ, zaslugom pojedinaca koji ne mare za to. Osim za zaštitu prava zaposlenih u MUP-u, javno ukazujući na propuste borićemo se da se smanji stopa kriminaliteta na ulicama, a da policajaca bude više tamo gde su potrebniji – rame uz rame sa građanima. A ne po šumama, kućicama, bolnicama… Te stvari mogu, a i trebalo bi da rade druge nadležne institucije.
I na kraju prenosimo poruku jednog člana SSP: „Kolege, nemojte se nervirati, sve ovo što se dešava u MUP-u je normalno“.
Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić
Prilikom redovne kontrole na izlazu iz zemlje u zelenom kontrolnom prolazu, namenjenom putnicima koji nemaju ništa za carinjenje, u ponedeljak zaustavljen je automobil marke „nisan“ albanskih registarskih oznaka, kojim je troje albanskih državljana, članova porodice, putovalo iz Albanije ka Mađarskoj. Odličnom procenom kolega automobil je izdvojen za detaljnu kontrolu, pa je najpre u podu ispod patosnice ispred suvozačevog sedišta primećena metalna ploča koja nije fabrička. Kada je skinuto suvozačevo sedište i otvorena pomenuta naknadno umetnuta ploča, u šupljini poda vozila je uočeno pet paketa obmotanih žutom lepljivom trakom, koji su oblikom i načinom pakovanja ukazivali na to da se radi o nekom narkotiku i jedan paket bele boje takođe sumnjivog sadržaja. Između paketa su se protezali žica i kanap, čija namena u prvom trenutku nije bila poznata, te je s toga iz bezbednosnih razloga dalja kontrola bila obustavljena do dolaska kontra-diverzione ekipe MUP-a, dok su kolege SGP Horgoš obezbedile lice mesta. Albanski državljani su lišeni slobode i određena im je mera zadržavanja do 48 časova nakon čega će uz krivičnu prijavu biti predati Višem tužilaštvu u dalju nadležnost. Očito se radi o opojnom sredstvu namenjenom tržištu Evropske unije čija ulična vrednost iznosi više miliona evra.
