Skip to main content

Sindikat danas(1): zašto biti član?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Sindikat danas(1): zašto biti član?

Nikada nije bilo više dilema nego što je to slučaj danas – da li su sindikati i drugi slični oblici udruživanja uopšte dobra ili loša stvar za zaposlene? Svi poslodavci, u različitim oblastima, svojski zastupaju savremenu tezu da sindikati ništa korisno ne rade već koče reforme, a samim tim i ekonomski i svaki drugi razvoj.

Poslodavci ponekad tvrde da ih sindikalne vođe ucenjuju i prete im nepotrebnim udarima i tako sebi neovlašćeno obezbeđuju dodatni prihod ili druge koristi.

Svedoci smo postojanja i takvih sindikalnih lidera koji pokazuju životni standard u neskladu sa svojim osnovnim zanimanjima – nastavnici, rudari, poštanskih radnici, policajci itd. Svedoci smo i meteorskih karijernih uspona pojedinih sindikalnih lidera! Na neka lica prvih ljudi sindikalnih organizadžija navikli smo tako dugo da ih uzimamo zdravo za gotovo, kao da su rođeni i da će uvek biti sindikalci. Najveće i najstariji organizacije među njima imaju moćne elemente korporativne strukture.

Nekada je to opravdano, nekada ne, ali na sindikate po difoltu pada kritika, slično kao na političke partije – da ništa korisno ne rade i nikome ne pomažu, osim ličnom interesu malog kruga ljudi bliskih njihovim liderima.

Dakle, nameće se zaključak da su oni zapravo štetni oblici udruživanja zaposlenih?

Međutim, ljudsko pamćene generalno je kratko, a sećanje na istorijske momente izgleda još kraće i lako se zaboravlja da većina prava koja uživamo danas nisu oduvek bila tu i da su osvajana u nekoj ranijoj fazi, često uz cenu ozbiljnih žrtvava, protesta, štrajkova, otpuštanja sa posla. To ne znači da ta prava ne mogu vrlo lako biti izgubljena. Jesmo li brzo zaboravili blisku prošlost kada smo radili i preko 250 sati mesečno? Bez uvećanja za noćni rad, prekovremeni rad, rad na dan državnih i drugih praznika… Da li je tako brzo izbledelo sećanje na maltretiranje policajaca od strane nadobudnih starešina i kažnjavanje umanjenjem plate bez povoda i bez prava na žalbu?!

Prava su izborena teškom mukom a lako ih možemo izgubiti i zbog toga svako od nas mora da bude spreman, da lično učestvuje u zaštiti svojih prava i legitimnih interesa. Ako nismo spremni da damo sve od sebe, ne možemo ni da očekujemo dobijanje željenog rezultata. Kada nemamo dovoljno snage da se sami odupremo, ona se stiče udruživanjem – formalnim ili ne. Srećom, uvek postoji mogućnost da udružimo snage sa ljudima koji se bore za iste ciljeve i zajedničkim naporima postignemo željeno. Izbor je samo naš lični.

U većini slučajeva, međutim, ljudi shvate ovu mogućnost, na drugačiji, teži način. Tek u, po njih lično, teškom trenutku, kada su im direktno ugrožena prava ili interesi, odlučuju da se pridruže velikoj i jakoj grupi. Pa čak i tada, kada se nešto tako desi i odluče se za pridruživanje sindikatu, brinući samo o sebi, neki od njih i tada žele da ostanu anonimni i ne podlegnu ni minimalnom riziku.

No, to ih ne lišava prava da kritikuju one koji pokušavaju da učine nešto za opšte dobro. To ih ne sprečava da postave pitanje „Šta je to sindikat uradio za njih?“. Zaboravljaju da sindikat nije neka otuđena organizacija, strano tkivo na telu zaposlenih, već smo sindikat svi mi zajedno.

Sindikat je jak onoliko koliko smo složni i koliko su aktivni i na borbu spremni svi njegovi članovi!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Deluju li vam zabrinuto za sudbinu radnika?!

Povećanje plate ili vraćanje dela uzetog?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Povećanje plate ili vraćanje dela uzetog?

Beograd, 30.10.2016. godine, – Nakon što je, na današnjoj konferenciji za medije, predsednik Vlade Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, obavestio javnost o rezultatima pregovora sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda i izneo podatke o visini uvećanja plata zaposlenih u državnom sektoru, nameće se nekoliko zaključaka ali nekoliko pitanja i dalje ostaje otvoreno.

Premijer Vučić je naglasio i to kako je vodio „veliku borbu“ sa MMF-om oko povećanja plata za pripadnike vojske i policije, da je postojalo veliko protivljenje pomenutih koji smatraju da su policajci već „preplaćeni“ i da je umalo došlo i do prekida razgovora baš zbog sporenja oko zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i našeg prava na normalan život.

Članovi i rukovodstvo Sindikata srpske policije nemaju razloga da ne veruju da je zaista tako i bilo i na tom zalaganju iskreno se zahvaljujemo gospodinu Vučiću, mada je to svakako u opisu njegovog posla – obezbeđivanje uslova za dostojanstven život građana Srbije, među kojima smo i mi „ozloglašeno preplaćeni policijski službenici“!

Ipak, ne možemo da ne primetimo da je na delu samo privid uvećanja plate zaposlenima u MUP, a da je ovo, u stvari, najava vraćanja još jednog dela oduzetog. Podsećanja radi, zaposlenima u MUP je krajem leta i početkom jeseni 2014. godine plata umanjena dva puta i da je zbog toga usledio masovni štrajk. Tom prilikom smo svi ostali bez oko, u proseku, 15% naših zarada, najpre kroz umanjenje čuvene „desetke“ a onda i linearno umanjenje od 10%. Štrajk nažalost pamtimo po lošem – jedan reprezentativni sindikat ga je aktivno opstruisao a drugi kasnije izdao.

Danas na delu imamo najavu vraćanja dela oduzetog, nakon januarskih 2%, uskoro ćemo dobiti dodatnih 5% uvećanja osnovice plate, ali je to i dalje daleko od nivoa plata koje smo imali u avgustu 2014. godine. Svesni smo finansijskih teškoća države, nezavidnog platnog bilansa i restriktivnog državnog budžeta, ali ovo je istina koju ne smemo da prećutimo – nema ovde realnog povećanja plate već samo ublažavanja početnog umanjenja. O dvogodišnjoj inflaciji i uvećanju životnih troškova, kao i o naknadni ukupno oduzetog za dve godine, niko i ne razmišlja osim policajaca samih.

Premijer je u obraćanju javnosti najavio i jednokratnu linearnu pomoć svim penzionerima u iznosu od pet hiljada dinara. Svoje, ranije dato, obećanje koje su nam prezentovali reprezentativni sindikati (doduše PSS je govorio o 20.000 a NSP o upola manjoj sumi) o jednokratnoj pomoći zaposlenima u MUP danas nije spomenuo. Ostaje nejasno da li je zaboravio na obećanje ili mu ispunjenje nisu dozvolili predstavnici MMF-a. A možda obećanja nije ni bilo već su nas reprezentativni sindikati, kao i mnogo puta do sada, jednostavno obmanuli?!  

Takođe, zaboravljeno je i da su umanjenjem visine naknade za rad na terenu, odnosno iznosa dnevnice, na mizernih 150 dinara dnevno, direktno pogođeni policijski službenici koji rade u teškim uslovima na održavanju javnog reda i mira i sprečavanju eskalacije nasilja i kriminala. Taj rad i rizik koji sa sobom nosi je podcenjen i nepravedno doveden u istu ravan sa klasičnim službenim putovanjima birokrata i administracije. Naš rad nije „službeno putovanje“. Mi ne „putujemo“, već obavljamo najsloženije i najteže terenske poslove i zadatke u cilju očuvanja bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Verujemo da povećanje iznosa dnevnica za policijske službenike na neoporezovani iznos od 2.201 dinar ne bi bio preveliki zalogaj za budžet države Srbije i da to treba uraditi što hitnije.

Sve u svemu, ovo uvećanje mesečnog primanja svima će nam dobro doći premda ni iz daleka nije dovoljno da policijskim službenicima obezbedi uslove dostojne za život čoveka. Još jednom je potvrđena navika države da od policijskih službenika i svih zaposlenih u MUP očekuje najveće žrtve, da ih bez oklevanja i dobije, a da prilikom „vraćanja duga“ budemo skrajnuti ili u potpunosti zaobiđeni!

Zamenik predsednika SSP
Mile Lazarević

 

Pirotehničari zaslužuju mnogo više!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Pirotehničari zaslužuju mnogo više!

Jedno od relativno novih i manje poznatih zanimanja u ministarstvu unutrašnjih poslova jeste radno mesto klasifikovano kao „poslovi zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava“. Ti poslovi su prema Zakonu o vanrednim situacijama i Uredbi o zaštiti od neeksplodiranih ubojnih sredstava (u daljem tekstu: NUS) u nadležnosti Sektora za vanredne situacije MUP R Srbije.

Da bi svima bilo jasno o kojim ljudima ovde govorimo, reći ćemo kratko i jasno: demineri ili pirotehničari! Oni pripadaju Odeljenju za NUS, Uprave za civilnu zaštitu SVS-a i organizovani su u timove u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Njihovo angažovanje na terenu podrazumeva preuzimanje eksploziva i sredstava za iniciranje iz magacina, prevoz do mesta pronalaska NUS, uništavanje NUS detonacijom na licu mesta ili trasport do privremenih mesta predviđenih za uništavanje. O angažovanjima na pretragama terena radi pronalaska zakopanih NUS, te otkopavanju ili pak zakopavanju pronađenih sredstava, radu u raznim meteo uslovima, na njivi, u šumi…, ne treba ni govoriti, to je već tehnički deo posla koji se od njih očekuje da odrade rutinski, mada u ovom poslu ne sme da bude rutine niti se potrebno znanje stiče u školama. To je visokorizično zanimanje za čije uspešno obavljanje škola nije dovoljna – potrebno je dugogodišnje iskustvo i učenje od starijih u tom poslu, neophodna je hladna glava, visoka koncentracija i mirne ruke!

I motivacija!!! Ipak je reč o zanimanju u kojem se greši samo jednom!

Broj ljudi unus ovoj službi je jako mali, radi ih svega devetorica u celoj Srbiji, u proseku imaju po stotinak celodnevnih angažovanja na terenu! Od toga su dvojica pripadnica Vojske Srbije pridodati na ispomoć MUP. Potreba za novim svežim snagama je velika! Neophodno je odmah dovesti nove, mlade ljude, koji treba da nauče zanat uz već prekaljene pirotehničare, ali nažalost, odziv i interesovanje za ovo izazovno ali i jako rizično zanimanje su jako mali. Osnovne plate zaposlenih na ovim radnim mestima su u rangu plata običnih policijskih službenika, a moramo priznati da to i nije baš logično. Ukoliko su prilikom određivanja visine uvećanja radnog staža uvaženi svi rizici konkretnog radnog mesta i pravilno određeno uvećanje od 6 meseci na godinu dana, ostaje nejasno zašto taj rizik nije vrednovan i prilikom određivanja koeficijenta plate. Da li je tom prilikom presudila sujeta pojedinih načelnika u Sektoru ili Upravi, pa je odlučujući faktor bio „ne mogu oni da imaju veće platu od mene, ipak sam ja načelnik“!

Da li je potrebno naglašavati činjenicu da pirotehničari za celodnevni rad na terenu, u visokorizičnom poslu, kao naknadu dobijaju dnevnicu u čuvenom iznosu od celih 150 dinara?! Da li je onda čudno što novi ljudi ne dolaze, a stari gledaju kuda da pobegnu glavom bez obzira?!

Problem sa naknadom za pirotehničare i njihovu izloženost velikom riziku prilikom angažovanja na terenu elegantno je rešen u Vojsci Srbije – odlukom ministra definisana je „Pirotehnička naknada“ i ona trenutno iznosi 4.400 dinara po danu. Naravno, uz to sledi i poseban dodatak za ishranu na terenu ali i ograničenje efektivnog rada u direktnom kontaktu sa NUS na 5 sati dnevno! Ima li potrebe za pojašnjenjem ovih mera?

Sindikat srpske deminerpolicije smatra da je, zbog svega iznetog, neophodno hitno donošenje odluke ministra kojom bi ovoj kategoriji zaposlenih bio uvećan iznos dnevnice, odnosno naknade za angažovanje za rad sa NUS. Smatramo da rad na poslovima sa migrantima svakako nije rizičniji od posla sa neeksplodiranim ubojnim sredstvima, a da je broj ljudi na ovim radnim mestima, kao i broj njihovih angažovanja na terenu, takav da uvećanje naknade ne bi trebalo da predstavlja nepremostivu finansijsku prepreku za MUP.

U posebnom dopisu ministru zahtevaćemo poštovanje ravnopravnosti zaposlenih u različitim državnim organima i poštovanje principa koji govori o tome da isti rad treba da bude jednako vrednovan i plaćen! Tražićemo da ministar dr Nebojša Stefanović donese posebnu odluku kojom će ispraviti navedenu nepravdu učinjenu ovim ljudima. Odluku kojom će uvesti posebnu naknadu za njihov terenski rad, pojačanu ishranu na terenu i poštovanje ograničenja dužine trajanja efektivno rada sa NUS.

Verujemo da će ministar imati razumevanja i svesti da će takvom odlukom sprečiti izumiranje ovog zanimanja u MUP. A potreba za ovim zanimanjen nikada neće prestati s obzirom na burnu ratnu prošlost naše zemlje i činjenice da smo samo u poslednjih stotinak godina imali nekoliko ratova i bombardovanja.

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

U zdravom telu zdrav duh!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na U zdravom telu zdrav duh!

Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova širom Srbije imali su prilike da ovih dana u objektima za ishranu vide i konzumiraju bogatu ponudu povrća u raznim oblicima. Bilo je tu doduše i nešto malo konzervirane tunjevine, ali je dominirao krompir, prženi, pečeni, kuvani. Naravno, bilo je i bogate ponude pirinča uz barenu šargarepu i kupus salatu.

Uporniji i strpljiviji mogli su da nađu način i dobiju pržena jaja, i to bi bilo sve od namirnica životinjskog porekla.

Nadležni kažu da je u toku javna nabavka mesa i mesnih prerađevina, da će problemi biti rešeni uskoro, da se prestaje sa hitnim i iznuđenim isporukama mimo tendera i da je to jedini razlog trenutne nestašice jer „jednom je morala da se podvuče crta“.

Cinični kažu kako, eto, MUP brine o stanju zdravlja zaposlenih te ih sa „nezdravog“ crvenog mesa preusmerava na zdraviji režim ishane. A da će koleginice i kolege imati lepšu liniju.

A mi se pitamo da li je moguće da je ovako nešto uopšte moguće u velikom sistemu, kakav MUP svakako jeste. Da li će neko odgovarati zbog ovoga, ne pitamo se uopšte jer odgovor svi znamo – naravno da niko neće odgovarati, opravdanje i izgovor na nestručnost i nerad, u šumi propisa, uvek se mogu naći, pa makar koliko malo bili uverljivi.

Sindikat srpske policije mora da postavi pitanje šta bi se, ne daj bože, desilo u ratnim uslovima. Pa nama ni municiju ni municiju ne bi mogli da doture. Zašto se sindikati uopšte zamaraju temama poput vozila, zaštitnih prsluka, kvalitetnije službene obuće i druge opreme, kad mi ni hrane nemamo kako treba i dolikuje!

Sindikat srpske policije ovu situaciju smatra porazom i sramotom Ministarstva unutrašnjih poslova. Nažalost, samo jednim u nizu.

Svedoci smo i da nam ovog meseca ponovo kasni isplata naknada za dolazak i odlazak sa posla. Nakon višemesečnog, koliko toliko ustaljenog rasporeda i isplate do petog u mesecu, sada smo opet u prilici da nam nadležni ne mogu dati smislen odgovr o planu dinamike narednih isplata.

Kako SSP nezvanično saznaje razlog problema u kojima se nalazi budžet MUP danas rezultat je nasleđa sadašnjeg rukovodstva i sadašnjeg ministra, koje su dobili od Dragana Jočića i Ivice Dačića. Naime, u toku su prinudne naplate sa računa MUP po izvršnim nalozima suda, koji su konačno potvrdili presude po našim davnašnjim tužbama za prekovremeni, noćni, praznizni rad itd. Još jednom se pokazalo da je pravda spora ali dostižna.

A ministarstvo je imalo i više nego dovoljno dug vremenski period da zaposlenima ponudi sporazum o vansudskom poravnjanju i tako izbegne bespotrebne dodatne troškove. Na predlog SSP u tom smislu, tadašnji ministar Dačić odgovorio je u stilu „brigo moja pređi na drugoga“, odnosno odložio rešavanje problema u svom mandatu.

Imamo dobar osećaj da sadašnje rukovodstvo, planom donošenja Uredbe o naknadi putnih troškova (neustavnom i nezakonitom) pravi istu grešku, možda čak i svesno, jer će se to, praktično ukidanje naknada, vratiti kao bumerang upravo MUP-u, sa iznosima znatno uvećanim kamatama i sudskim troškovima. A onda ćemo za par godina ponovo imati kašnjenje isplata, ukidanje nagrađivanja, nestašice hrane i nekvalitetnu opremu, ali ćemo i tada znati zašto nam se to dešava.

Nadamo se da će kod planiranja budžeta MUP za 2017. godinu biti dovoljno pameti da se realnije predvide pozicije za isplate sudskih naloga i drugih troškova s tim u vezi. Da se ne desi kao ove godine, da planirani novac za 2016. godinu bude ustrošen već krajem maja.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Druga strana medalje

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Druga strana medalje

Žandarmerija kao organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, namenjena je za izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka na teritoriji Srbije. Jedinica u javnosti uživa visok ugled, njeni pripadnici važe za sposobne i beskompromisne borce za očuvanje bezbednosti građana i države.

U promotivnim spotovima, na pokaznim vežbama i prilikom poseta državnih zvaničnika jedinici, vidi se sav sjaj, dobra opremljenost, vrhunska obučenost i odlučnost! Ali svaka medalja ima dve strane… Onu drugu, tamnu stranu, javnost ne vidi ali je pripadnici jedinice itekako osećaju na svojoj koži.

Sindikat srpske policije želi ovom prilikom da javno ukaže na realnu, neulepšanu istinu.

Pripadnici Žandarmerije često obavljaju raznorazne zadatke van sedišta Odreda, najčešće na otvorenom terenu. Pored svih problema sa kojima se tamo sreću i suočavaju, a koji su u opisu posla, nažalost čekaju ih i krajnje prozaični problemi za koje slobodno možemo reći  da su zajednički svim službama bezbednosti u ovoj pokradenoj i osiromašenoj državi. To su uslovi smeštaja i boravka njenih pripadnika. Na priloženim fotografijama može da se vide krajnje diskutabilni uslovi u kojima se čuva i priprema hrana za ljude na terenu.

A mi postvljamo pitanje zašto ni jedna delegacija MUP ili pak sam premijer prilikom posete žandarmima na terenu, nije stigao na jedno od ovakvih mesta? Zašto i koga lažemo prikrivajući stvarnost? Ko god da je dolazio u obilazak žandarmima, odvođen je u bivše vojne baze koje su koliko-toliko funkcionalne, ali niko nije otišao da pogleda u kakvim uslovima rade i borave ljudi na pozicijama! Istina je poražavajuća i mnogo gora od onog što su videli zvaničnici koji su navedene baze posetili.

Zašto pojedinci u rukovodstvu Žandarmerije krije istinu, ulepšavaju je i na taj način obmanjuju ministra ili premijera? Time svesno propuštaju priliku da, ukazujući im na stvarne probleme, pokušaju da obezbede dodatna materijalna sredstva i upristoje uslove za boravak pripadnika jedinice!

Nemojmo zaboraviti da su, u bliskoj prošlosti, pripadnici jedinice oboljevali od mišje groznice (bolest slična hemoralgijskoj groznici) i drugih srednjevekovnih bolesti, u svetu odavno iskorenjenih. Nekolicini obolelih kolega ostale su trajne posledice po zdravlje a neki su čak i pnezionisani nakon toga.

Pored uslova na terenu, za koje se ponekad i mogu da nađu opravdanja i izgovori, poražavajuća je činjenica da je i u Odredu u Beogradu situacija krajnje alarmantna a prizori potresni. Prostorije za boravak i presvlačenje kolega podsećaju pre na scene iz horor filmova negoli na smeštajni prostor pripadnika jedinice posebne namene.

Služba za informisanje SSP

Dokle više jedni te isti?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Saopštenja. Nema komentara na Dokle više jedni te isti?

Beograd, 18.09.2016. godine, – Na sinoćnjoj konferenciji za medije ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović je saopštio da je uoči i za vreme derbi utakmice Partizan-Crvena Zvezda, zbog tuča i narušavanja javnog reda i mira privedeno ukupno 44 izgrednika koji se predstavljaju „navijačima“. Ministar je još saopštio i da je povređeno 8 policijskih službenika i da su svi zbrinuti na Urgentnom centru. Reče nam ministar još i da država neće dozvoliti da „navijači nekog ubiju dokazujući tako da vole svoj klub“, ili nešto tome slično!

Na prvi pogled je to korektna izjava kojoj nemamo šta prigovoriti. I zaista sve je to lepo rečeno, podaci o privedenima i povređenima tačni. Ali nas policijske službenike boli nešto drugo, ono što nije rečeno, ono što prećutkuju svi u ovoj državi pa i ministar Stefanović. Kao uostalom i svi njegovi predhodnici na toj poziciji.

Zaboravio je ministar da napomene da tu nije reč ni o kakvim navijačima već naprosto huliganima, dobro organizovanoj paravojsci dilera narkotika i klincima zavedenim sjajem bogatstva i moći tih „vođa navijača“. I zaista je tako, pre par dana videsmo da je jedan od vođa navijača uhapšen kao jedan od najvećih dilera u Srbiji, videsmo i da je rođeni brat naših reprezentativki umešan u šverc narkotika, a o nekadašnjem reprezentativcu, prijatelju sa glavnim narko-bosom i da ne govorimo. Više je nego jasno je da su veze našeg sporta i trgovine narkotici postale veoma jake, skoro pa neraskidive.

Tu policija ništa neće moći da uradi sama! I to je svima jasno!

Ministar unutrašnjih poslova treba javno da upita državu Srbiju zašto je to tako! Zašto se pred svaku derbi utakmicu ne pitamo da li će biti povređenih policajaca i huligana, već koliko će ih biti, i da li će, nedaj bože, biti mrtvih!? Drugi treba da odgovore zašto su svi ti privedeni huligani na slobodi uprkos tome što imaju na desetine krivičnih prijava. Šta nam je sa pravosuđem, sa pravnom državom? Da li je na braniku pravne države policija ostala usamljena i jedina?

Država mora ili da dokaže svoju moć ili da prizna poraz pred organizovanim kriminalnim bandama. Policija je nebrojeno mnogo puta do sada dokazala svoju sposobnost i snagu. Ali je policiji potrebna pomoć drugih segmenata društva. Privođenjem 44 izgrednika problem se ne rešava. Već dvadeset godina za svaki derbi mi privodimo po 44 izgrednika, najmanje dva-tri puta godišnje. To daje cifru od sko dve hiljade privedenih! Ali skrivena ostaje brojka procesuiranih i osuđenih! Umesto da sede u zatvoru, ili kod kuće (nakon izdržavanja kazne), da im je doživotno zabranjen ulazak na stadione i sve sportske priredbe, oni su i dalje tu među nama. Organizuju neke nove mlade snage, nastavljaju svoj krvavi pir. Oni su zaštićeni beli medvedi koje upravo policija prati i sprovodi na gostujuće stadione, u privatnim autobusima, širom Srbije, umesto da vreme održavanja utakmica provedu na klupama policijskih stanica i ne idu nikuda.

Ukinimo publiku dok problem ne rešimo. Učinićemo tako grad bezbednijim, a naše supruge i majke sigurnijim da će im se njihovi najmiliji sa posla vratiti živi i zdravi.

I na kraju jedno pitanje ministru – ti što su juče privedeni, jesu li već pušteni kućama? Da li će ti isti i danas povrediti nekog policajca na „Gej paradi“?

Šef službe zainformisanje SSP
Mile Lazarević

Da li psihološki testovi mogu da spreče samoubistva policajaca?

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Da li psihološki testovi mogu da spreče samoubistva policajaca?

Nažalost, u samo desetak poslednjih dana nekoliko kolega odlučilo je da „dignu ruku na sebe“ i na taj način okončaju živote, ostavljajući porodice iza sebe. Šta se to dešava pa taj užasni čin postaje sve učestalija pojava u našoj profesiji? Da li je to loš lekarski pregled, loš izbor kandidata ili nestručnost zdravstvenih radnika?

Često se posle ovakvih pojava pokrene pitanje sistematskih pregleda i provere psiho-fizičkih stanja policajaca. Zašto uvek kasnimo? Zar nismo naučili da je preventiva najbolji lek? Zašto lečimo posledice a ne uzrok ovakvih i sličnih problema? Ako uđemo u dublju analizu videćemo da ne postoji šablon po kome se može odrediti ko će doći u situaciju da donese odluku o tome da u činu samoubistva vidi jedini izlaz. Ruku na sebe dižu policajci različitih godina starosti, zatim učesnici ratova ali i oni koji to nisu.

Nastavi sa čitanjem

Vojnici, vatrogasci i policajci ili silovatelji, ubice i dileri droge: o kome država zaista brine?!

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Obaveštenja. Nema komentara na Vojnici, vatrogasci i policajci ili silovatelji, ubice i dileri droge: o kome država zaista brine?!

Poslednjih dana svedoci smo pojačanih mera obezbeđenja državne granice, gde združenim snagama vojska i policija nastoje da imigrante spreče u ilegalnom prelasku granice. Među njima svakako i neki novi akteri bombaških i drugih terorističkih napada širom Evrope. Te nove okolnosti aktuelizovale su pitanje ocene odnosa države prema svojim „čuvarima“!

Sa terena stižu više nego poražavajuće vesti o (ne)uslovima rada i boravka pripadnika vojske i policije na terenu. Vesti prate i fotografije kao nemi, ali nepobitni svedoci tih katastrofalnih uslova.

U objektima nekadašnjih vojnih karaula, napuštenim pre deceniju i po, prepuštenim zubu vremena, nedostaje skoro sve osim zidova. Rasklimatana vrata, polupana stakla prozora, krovovi koji prokišnjavaju, toaleti nefunkcionalni ili ne postoje uopšte. Nedostaju osnovni higijenski uslovi, nedostaje voda za piće, u većini objekata nema struje, vojnici i policajci obeduju pod vedrim nebom, a nuždu obavljaju u obližnjim šumarcima… O bilo čemu drugom, suvišno je…

Nasuprot nama, koji zakone poštujemo i državu branimo, onima sa druge strane zakona ništa ne nedostaje. O njima brigu vode i država i silne nevladine organizacije. Njima su obezbeđeni svi „potrebni“ uslovi. Licima koja se nalaze na izdržavanju zatvorskih kazni, dakle silovateljima, ubicama, dilerima droge, lopovima i njima sličnim, obezbeđena je hrana i voda, normativno određena po visokim standardima, gde nijedna kalorija ne sme da ne bude na broju! Država ulaže i ogromna sredstva u renoviranje i izgradnju novih zatvora, kako bi se uskladili sa najvišim evropskim standardima, što je i razumljivo s obzirom na to da smo u 21. veku.

Ali nije logično, niti razumljivo, da na drugoj strani za nas koji sprovodimo zakone, koji čuvamo granice, omogućujemo ličnu i imovinsku sigurnost svih građana, ti visoki standardi ne važe. Za nas i nešto osnovno kao dostupnost vode za piće ili iole prihvatljivog smeštaja, predstavlja nedostižni „luksuz“.

Zašto država štedi najviše baš na svojim „čuvarima“? Kakvu poruku država time šalje? Da li su zato nama i jedinima umanjene plate u dva navrata? Zašto su dnevnice svedene na smešnu meru? Gledano sa strane, policajci i vojnici prolaze znatno lošije od zatvorenika! Koja je svrha krivične sankcije ako policajac, vojnik ili običan civil na slobodi prolazi lošije od osuđenog ubice, silovatelja ili dilera droge?  Kome je ova država „majka“ a kome „maćeha“, i da li to tako treba i da bude?

Da se ova priča ne završi samo na našim ličnim utiscima, daćemo i kratak pregled odredbi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i poređenje sa našom tužnom sudbinom:

  • Član 105: Zatvorenik koji se radno angažuje ima pravo na naknadu za rad koja iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u R. Srbiji, s tim što se za rad duži od punog radnog vremena (40 sati nedeljno) uvećava za 50% . Dakle radna dnevnica lica na izdržavanju kazne je oko 200 dinara minimalno, a naknada za prekovremeni rad je 50%. Nije potrebno podsećati da je dnevnica policajca 150 dinara, a naknada za prekovremeni rad 28,6%.
  • Član 106: Upravniku zatvora ostavljena je mogućnost da osuđenog posebno novčano nagradi. S druge strane, kod nas se retko nagrađuju oni koji to najviše zaslužuju. Takvi se, bili smo zimu svedoci, stavljaju na spiskove za otpuštanja, a nagrađivanja se najčešće sastoje u međusobnom nagrađivanju starešina.
  • Osuđenici imaju pravo na dnevni, nedeljni i godišnji odmor (u okviru zatvora, razume se). A koliko se poštuje pravo na dnevni i nedeljni odmor policajaca svima nam je poznato. Nažalost. Ni pravo na godišnji odmor nije uvek sveto.
  • Član 82: Ishrana osuđenika je besplatna i mora biti podobna da održi njihovo dobro zdravlje i snagu. Minimum tri obroka dnevno vrednosti najmanje 12.500 džula (3.000 kalorija), a onima koji rade na težim poslovima i porodiljama sledi posebna ishrana koju odredi lekar. Tu su svakako kuvana jela.
    Tako njima, a nas šta zapadne – „konzerve“, buđavi Đurđević, trulo voće  i sumnjivi keks ofarban u boju ambalaže.
  • Član 83: Osuđenom licu u svakom momentu mora da bude dostupna voda za piće. Za razliku od policajaca i vojnika na karaulama, kojima je i to luksuz!
  • Član 84: Osuđenici imaju pravo na besplatno rublje, odeću i obuću prilagođenu klimatskim prilikama, a ako to posao koji obavljaju zahteva – posebnu radnu odeću, obuću i opremu. Izgled odeće i obuće ne sme delovati omalovažavajuće i ponižavajuće. Država dakle brine i njihovim osećanjima, ali zato mi nosimo pocepanu, iskrpljenu i šarenoliku uniformu, i to ako je imamo, ako smo je kojim slučajem dobili ili često i sami kupili.

Neupućenim čitaocima sve ovo će delovati nadrealno i neverovatno, ali nama policajcima ne. Mi znamo da je situacija još tužnija i gora nego što ovaj tekst može da opiše. Naviknuti smo da trpimo i čekamo to neko „bolje sutra“ koje nikako da dođe. Došli smo u situaciju da se sindikati hvale, a zaposleni raduju pokojem kupljenom paketu vode ili sokova. Zaista smo dotakli dno.

A šaljive reči Nikole Pašića o potrebi ulaganja u zatvore, jer „Posle vlasti sigurno neću nazad u školu, al’ u zatvor moguće je.“ pokazaše se poprilično istinite – nijedna vlast vojsci, policiji i vatrogsascima ne poklanja pažnju koju zavređuju!

Član Statutarne komisije
Nikola Petrović

Quo vadis, Srbijo: Policajci u nehumanim uslovima, a kriminalci u „svili i kadifi“?!

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Apeli, Autorski tekstovi. Nema komentara na Quo vadis, Srbijo: Policajci u nehumanim uslovima, a kriminalci u „svili i kadifi“?!

Preševo, Bujanovac, KZB, jun 2016. godine – Sindikat srpske policije je u nekoliko navrata ukazivao na loše uslove u kojima borave i rade policijski službenici u Kopnenoj zoni bezbednosti i na područjima Preševa i Bujanovca. Ukazivali smo na lošu ishranu, lošu organizaciju, nehigijenske i nebezbedne uslove rada, loše uslove smeštaja… Nažalost, moramo opet.

Radi bolje ilustracije značaja ove teme za državu, osvrnućemo se na neke bitne, suštinske karakteristike države.

Naime, u pravnoj teoriji se jedna od osnovnih karakteristika države smatra to što država raspolaže tzv. monopolom fizičke sile. To joj omogućava da bude jača od svih drugih vlasti u društvu, jer sve druge može da potčini i natera ih na poslušnost. Taj monopol fizičke prinude je oličen u postojanju legalnih i legitiminih oružanih snaga, pre svega vojske i policije. U redovnim, mirnodopskim uslovima, policija je to krajnje sredstvo države kojim postiže poštovanje pravnog poretka. I upravo od efikasnosti policije zavisi poštovanje i očuvanje pravnog poretka.

A kako se postiže efikasnost policije? Dobrom materijalno-tehničkom opremljenošću, dobrom obučenošću, stalnim stručnim usavršavanjem i osposobljavanjem, dobrom organizacijom i koordinacijom, iskorenjivanjem koruptivnih elemenata, pravilnim vrednovanjem rezultata i karijernim napredovanjem i, naravno, dobrim uslovima rada policijskih službenika.

 

Kopnena zona bezbednosti je jedna od najkritičnijih bezbednosnih tačaka u Srbiji, ako ne i najkritičnija. Samim tim, potreba za efikasnošću policije je izraženija u odnosu na neke druge delove Srbije. To nas opet vraća na stvaranje uslova za efikasnost policije. Ovog puta zadržaćemo se na uslovima rada policijskih službenika.

A kakvi su ti uslovi? Najjednostavnije bi se to moglo opisati jednom rečenicom – To nisu uslovi, već NEUSLOVI!

To što policijski službenici celodnevno patroliraju, što peške, što vozilima, u punoj opremi po velikim vrućinama, to je sastavni deo policijskog posla i na to se, manje-više, ne može uticati. I na to se nijedan policajac ne žali. Štaviše, svesni važnosti zadatka koji obavljaju, s ponosom nose policijsku uniformu i obeležja Srbije!

Ali to što policijski službenik nakon dvanaestočasovnog iznurujućeg patroliranja dolazi da se „odmori“ u metalnom kontejneru bez klima uređaja, što se umiva i „tušira“ polivajući se iz plastičnih flaša i što obavlja fiziološke potrebe u uslovima s kraja XVI i s početka XVII veka, to nisu uslovi u kojima treba da žive i rade oni koji su tu da omoguće postojanje pravne države.

Tako su pripadinici Inteventne jedinice policije u Cakanovcu (Preševo) smešteni u metalnom kontejneru bez ijednog klima uređaja. Za fiziološke potrebe imaju na raspolaganju jednu WC šolju, jedan pisoar i poljski WC. Za potrebe održavanja higijene imaju jedan tuš na kojem često nema vode, pa se „tuširaju“ uz pomoć vode koju ugreju u plastičnim flašama na suncu. I umivanje i pranje ruku obavljaju na sličan način. Iako samo nekoliko metara odatle, postoji klimatizovan objekat sa pristojnim tušem i toaletom i sa devet praznih soba, on se ne čuva za neke „posebne“, nije za obične smrtnike. Starešine ne samo da ne vode brigu o zdravlju podređenih i o tome kako da ih zaštite od velikih vrućina, već čine sve da im i ovako teške uslove rada dodatno otežaju tako što su do 17h (dakle za vreme najvećih dnevnih temperatura) zabranili da van radnog angažovanja nose šorceve i papuče. Poseban rizik za zdravlje ovih ljudi je i to što lanč pakete koje dobijaju drže u tim istim „užarenim“ kontejnerima, pa se hrana često kvari. Ujedno se ne poštuje depeša Odeljenja za organizovanje ishrane i smeštaja MUP kojom je naloženo da se od 1.6.2016. godine iz sastava lanč paketa izbace brzokvarljive namirnice, odnosno namirnice koje treba čuvati na temperaturnim režimima predhladnjača, kao i namirnica čija se konzumacija mora obaviti odmah nakon pripreme bez dugotrajnog odlaganja.

U Risovcu (Bujanovac), pak, u kontejnerima ima klima uređaja. Ali svi oni su na spratu gde spavaju starešine. Na spratu u na kojem spavaju i borave izvršioci – nema nijednog klima uređaja.

U Kadrovoj Čuki (Bujanovac) u kontejneru postoje dva klima uređaja. Ali bez freona. Niko ne želi da nabavi freon i osposobi klima uređaje, a dosadašnji dobavljač to neće više da čini, jer mu nije plaćeno ni za freon koji je nabavljen još pre dve godine.

 

Srbijo, ovo su „uslovi“ u Cakanovcu (Preševo) u kojima danonoćno rade tvoji policajci!

Ovde obavljaju fiziološke potrebe…

wc cakanovac

Ovako se umivaju…

umivaonik cakanovac

A ovo je „tuš kabina“…

tus cakanovac

 

S druge strane, ovo su uslovi za kriminalce koje stigne ruka zakona.

Soba u zatvoru u Padinskoj Skeli.

soba - padinska skela

WC u Centralnom zatvoru u Beogradu.

wc - centralni zatvor

Quo vadis, Srbijo?!

 

Služba za informisanje SSP
Viktor Ratković

Načelnikovi inicijali na službenom vozilu!?

Napisao/la na . Objavljeno u Akcije, Autorski tekstovi. Nema komentara na Načelnikovi inicijali na službenom vozilu!?

Nameće nam se pitanje o kojoj količini sujete i samoljublja se tu radi, kada jedan načelnik u MUP sebi dozvoli drskost da na zaduženo službeno vozilo postavi registarske tablice sa svojim inicijalima?! Šta je to u njemu što ga navodi da se, u toj meri, poistoveti sa službom i da se prema državnoj imovini ophodi kao prema svojoj dedovini?

Da li je ovaj gospodin, inače načelnik OSP u Kragujevcu, svestan šta je uradio? Ili je toliko izgubio vezu sa stvarnošću i osećaj morala i odgovornosti? Na nov automobil „Golf 6“, koji vozi već godinama, Slobodan Đorić je postavio tablice „KG098SĐ“. Srećom, novi načelnik policijske uprave, pre par dana mu je oduzeo to vozilo, inače bi uskoro, možda, na vozilu osvanula i tablica sa natpisom „Đora“ ili nekim sličnim nadimkom, do sada viđanim samo kod gastarbajtera i mafijaških vođa.

Istovetan slučaj imali smo i u Užicu, gde je novi načelnik, nakom smene svoje predhodnice, na zaduženom službenom automobilu u nasleđe dobio i tablice sa njenim inicijalima „DJ“. Ta načelnica, Dragica Jeftović, sada bivša, naravno ne samo zbog te registarske oznake, bila je poznata i po tome što je u četvorospratnoj zgradi, kompletno stepenište „ukrasila“ sa preko sto uramljenih fotografija. Naravno, isključivo njenih fotografija sa bivšim ministrima i drugim funkcionerima MUP, grada i države Srbije.

Takođe bivši, načelnik OKP u Prijepolju Rešat Saliagić, je svojevremeno na čak dva vozila OKP (koja su bila kod njega na zaduženju, jedno, pa drugo) postavljao tablice PP001RS i PP008RS i hvalio se time.

Gospodinu načelniku iz Kragujevca, SSP iskreno želi da se uskoro pridruži svojim kolegama iz Prijepolja i Užica, i vrlo brzo i on dobije titulu „bivši“!

Svesni smo i da ovo nisu usamljeni slučajevi, već skoro pa uobičajena praksa kod samoljubivih funkcionera. Nažalost, predviđene sankcije za takvo ponašanje nema, ali mi nećemo ostati nemi. Pozivamo kolege, koje će ostati potpuno anonimni, iz više nego razumljivih razloga, da nam i dalje šalju ovakve i slične primere nemoralnog ponašanja, uz prateće fotografije. Da barem mi u SSP te fukcionerske „veličine“ učinimo šire poznatim i izložimo ih zasluženom preziru i podsmehu.

Služba za informisanje SSP