Београд, 12.4.2018 – У Палати Србија одржан је и четврти овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао помоћник директора полиције Слободан Малешић. Делегацију ССП-а чинили су председник Лазар Ранитовић, чланови Главног одбора Никола Петровић и Срђан Трајковић и заменик председника РЦ Београд Предраг Плазинић.

Разговарало се о следећим темама:

1) Годишње оцењивање рада – неправилности.

Оцењивачи поступају супротно Уредби о оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у. Наиме, највећи број оцењивача није обавио разговор са запосленим чији рад оцењује, а у којем разговору би упознао запосленог са оценом и унетим коментарима, нити саопштавали запосленима шта је потребно да чине како би унапредили свој рад и компентенције.

Такође, оцењивачи се не придржавају рокова прописаних Уредбом, којом је прописано да је рок за саопштавање оцене за други циклус оцењивања 31. јануар, а рок за достављање примерка обрасца закључне годишње оцене рада 1. фебруар. У пракси су ти рокови грубо кршени, јер су оцене најчешће саопштаване током марта, а има примера где се оцене још увек саопштавају (Неготин).

Да ли уредбе и закони важе за све или само за извршиоце? Уколико важе за све – колико је поднето иницијатива, а колико покренуто дисциплинских поступака против оцењивача који нису испунили своје обавезе?

Представници Радне групе кажу да су разлози за пробијање саопштавања оцена и поделе примерака обрасца закључне годишње оцене рада разнолики – несналажење руководилаца, погрешно уношење, недовољан број руководилаца где нпр. командири немају заменика и помоћнике, па не могу да постигну да заврше све послове, као и то да оне који су привремено премештени формалноправно оцењује руководилац организационе јединице где они имају примарно, стално решење, а руководилац организационе јединице у коју су они привремено премештени мора овом првом да достави податке о запосленом. У око 2000 случајева због недостатка руководиоца, оцењивање је вршила Дирекција.

Због свега тога од стране Сектора за људске ресурсе депешом је продужен рок за оцењивање. Сектор је сачекао да сви изврше оцењивање, па тек онда омогућио штампање оцена, а након тога и саопштавање оцена и разговор са запосленима.

У овом делу Сектор апсолутно подржава ССП, јер су примедбе на месту, посебно у делу да руководиоци нису обављали разговор са запосленима и да нису правилно и објектно оцењивали запослене. На обуци коју је Сектор био организовао скренута је посебна пажња да руководиоци приликом оцењивања не треба да буду превише строги, па да оцене буду неоправдано ниске, нити благи, па да оцене буду неоправдано високе, нити да се користи систем тзв. „уравниловке“, где се сви или готово сви запослени оцењују истом оценом, најчешће тројком, нити да запослени за сва мерила и све компентенције буду оцењени истим оценама, већ да оцењивање буде крајње објективно. Руководиоцима је скренута пажња и на то да није могуће да старешине организационе јединице имају високе оцене, а извршиоци ниске, јер је то немогуће.

Због свега овога у наредном периоду Сектор за људске ресурсе планира одржавање додатних обука, где ће се још једном руководиоцима скренути пажња на ове, као и друге проблеме који су у међувремену уочени и који буду уочени.

Представници ССП-а су нагласили да је оцењивање крајње необјективно, углавном на штету запослених, те да имамо случајеве где су извршиоци који су награђени од стране министра или од стране града оцењени оценом три, а да је то недопустиво и да такве старешине треба позвати на одговорност, посебно имајући у виду значај оцене за каријерно напредовање.

2) Проблеми у вези са ограничењем месечног броја сати приправности.

Одлука о ограничавању броја сати приправности на 2.000 сати месечно на нивоу полицијске управе је потпуно неодржива! То је јасно свим руководиоцима, али они не смеју да дају такву повратну информацију Дирекцији полиције, већ се служе разним „триковима“ како би тај проблем „решили“. Наравно, тај проблем се, по правилу, „решава“ на уштрб законом загарантованих права запослених:

• Један од модела је организовање рада у све три смене, иако не постоји никаква потреба за континуираним радом у одређеним сменама. То, наравно, има за последицу да се запослени мрцваре комбиновањем различитих смена, што се у коначности негативно одражава на ефекат рада. Уз то, овај вид организовања рада је одржив само у случају пуног капацитета људства, а с обзиром да предстоји сезона коришћења годишњих одмора – очекују се значајни проблеми у оваквом начину организовања посла.
• Други модел је тзв. модел „мобе“, где се запосленима усмено саопштава да ће у одређеном временском интервалу бити приправни, али се таква приправност нигде не евидентира, па самим тим ни не плаћа. Ово се може врло лако проверити остваривањем увида у распореде рада где ће се закључити да одређени интервали нису „покривени“ ни редовним сменама, ни приправношћу.
• Трећи модел је тзв. модел „трампе“, а он се састоји у томе што се води одвојена, скривена евиденција приправности запослених, а потом им се уместо евидентирања и плаћања приправности, за тај месец увећава коефицијент плате кроз награђивање. И овај модел је наравно противправан и супротан смислу награђивања и приправности.
• Сасвим је сигурно да постоји још много модела, али не постоји модел где ће руководилац да направи реалан план спрам реалних потреба и дотадашњих искустава и броја поступања и да такав план достави Дирекцији полиције, на тај начин показавши да му је за правилно организовање службе потребно више сати приправности од намењених 2.000 месечно.

Тражење изјашњења на ове околности од самих руководилаца је потпуно неефикасно, јер се наравно извештаји и изјашњења „фризирају“, већ би најбоље било спровести анкету (анонимну) са запосленима у којој ће они навести искуства из својих организационих јединица, након чега је у организационе јединице потребно упутити одговарајућу контролу.

Председавајући Малешић је рекао да сасвим сигурно тај зацртани лимит од 2.000 сати није довољан за оно што су стварне потребе, али да се Дирекцији нико није обратио и образложио да је за ту организациону јединицу потребно више сати приправности како би се правилно организовао рад. Напомиње да често за овакве неправилности Дирекција добија информације само од синдиката и да је најчешће случај да старешине не раде како треба.

Лазар Ранитовић је рекао да се слаже да је потребно сагледати реалне потребе за приправношћу и спрам тога одредити број сати приправности, са чим се сложио господин Малешић, рекавши да ће се у предстојећем периоду то полако разрешити. Позвао је представнике ССП да обавесте Дирекцију о сваком појединачном случају неправилне прерасподеле приправности.

3) Плаћено одсуство по основу „обављања личних послова“.

У ОЖ Београд се плаћено одсуство по овом основу мора користити два дана заредом, тј. не може се користити два пута годишње по један дан.

Потребно слање инструктивне депеше.

Заменик начелнице Сектора за људске ресурсе, господин Драган Цветковић је навео да по овом основу није обавезно користити плаћено одсуство два дана заредом, већ да је сасвим исправно и могуће користити плаћено одсуство два пута годишње по један дан, те да ће Сектор у наредном периоду доставити депешу којом ће појаснити овај основ за коришћење плаћеног одсуства. Такође, представници Радне групе су саопштили да ССП у сваком случају другачијег тумачења обавести Радну групу и да ће сваки такав случај бити решен.

4) Премештање дела јединице ОЖ Београд из Липовице у Липовицу 2?

Да ли је ова информација тачна и уколико јесте, да ли је у Липовици 2, по којој је током НАТО бомбардовања дејствовано у више наврата, извршена провера нивоа зрачења и, ако јесте, ко је и када вршио проверу и да ли је зрачење у дозвољеним границама?

Господин Малешић је саопштио да се наведено планира, али да то још увек није ништа решено. Тренутно се врши процена трошкова, а што се тиче зрачења, Институт Винча је вршио мерења и није утврђено да постоје неправилности.

ССП ће захтевати добијање званичног документа да је Институт Винча вршио мерења зрачења и податке о резултатима тих зрачења.

5) Исплата стипендија за децу рањених колега?

Да ли ће и када почети исплата стипендија за децу рањених колега? Напомињеном да је крајем прошле године била исплата стипендија за децу погинулих колега, али не и за децу рањених колега.

Помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе Драгиша Анђелковић је саопштио да је Сектор саставио списак студената. Међутим, потврде које су високошколске установе издавале потврде о студирању из којих се није могло утврдити да ли је реч о редовним или ванредним студентима, због чега је Сектор тим образовним установама упутио дописе за достављање тог податка. Подаци пристижу, ускоро ће Сектор располагати свим подацима и након тога ће почети исплата стипендија, тј. очекује се да ће то бити крајем априла, како је навео помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица.

6) Захтеви за склапање споразума у вези са исплатом накнаде за сменски рад.

С обзиром на то да се Сектор за људске ресурсе депешом обратио запосленима да не подносе тужбе за сменски рад, већ да подносе захтеве за склапање споразума, значајан број запослених је те захтеве поднео. Од подношења тих првих захтева прошло је више од два месеца, али запослени до дана данашњег нису добили никакву повратну информацију. О чему се ради? Зашто нико још увек није добио било какав одговор? Да ли се планира склапање споразума по овом основу и уколико планира – у ком року ће отпочети склапање?

Господин Цветковић је навео да је Сектор за људске ресурсе за оне захтеве који нису испуњавали услове за склапање споразума послао обавештење о томе, за део захтева где није достављена валидна документација се врше додатне провере и захтева додатна документација, док се у појединим случајевима где су захтеви били основани, ти захтеви су прослеђени Одељењу за зараде и бенефиције за израду споразума и потом исплату. Господин Цветковић и господин Бјелица су појаснили да су захтеви били основани у оним случајевима у којима је запослени у одређеном периоду имао сменски рад, а да тим колегама, у оквиру коефицијента нередовности у раду, рад у сменама није био вреднован у основној плати. Након израде споразума уследиће исплате.

Што се тиче склапања споразума о вансудском поравнању у ОЖ Краљеву у вези са оствареним прековременим сатима, господин Цветковић и господин Бјелица су се изјаснили да су споразуми већ прослеђени ОЖ Краљево, те да ће исплата по основу тих споразума бити започета крајем априла.

7) Неисплаћени износи новогодишњих честитки и слатких пакетића.

Приликом исплате новогодишњих честитки у одређеном броју случајева направљени су пропусти, па су поједини запослени остали ускраћени за новогодишњу честитку деци – у потпуности, за неко од деце или за неку од година. Колеге нам се овим поводом обраћају свакога дана, али је тешко утврдити тачан број. Због тога би било најподесније упутити још једну депешу у којој ће се тим колегама објаснити на који начин могу остварити своја права.

Такође, поједине колеге нису добиле „слатки swisslion пакетић“, а негде ови пакетићи уопште нису дељени (СГП Пријепоље, СГП Сјеница, ПС Сјеница,…). Због чега се десио овај пропуст? Ко је одговоран? Да ли је санкционисан? И на који начин ће овај пропуст бити исправљен и у ком року?

Господин Анђелковић је навео да где год постоји пропуст у погледу исплате новогодишње честитке да се ти запослени обрате Сектору за људске ресурсе и да ће бити урађене исправке и извршена исплата.

Што се тиче „слатких swisslion пакетића“ Анђелковић није имао одговарајући одговор наводећи да то није било из домена Сектора за људске ресурсе, јер је реч о донацији, а не о обавези МУП-а према запосленима. Председник Ранитовић је нагласио да, без обзира да ли је ово обавеза МУП-а или није, учињена је дискриминација према појединим запосленима, тј. према читавим организационим јединицама и да је потребно утврдити одговорност.

Господин Бјелица је рекао да је проблем настао вероватно из разлога што старешине тих организационих јединица нису требовале те пакетиће, те да сад не види начин на који се овај проблем може превазићи.

Лазар Ранитовић је с тим у вези најпре констатовао да је, уколико је то случај, потребно утврдити одговорност тих старешина.

8) ППУ у Новом Пазару – необјављивање распореда рада два дана унапред.

Проблем се огледа у томе што се свако мало руководиоцима мора указивати на законску обавезу објављивања распореда рада два дана унапред. Та законска обавеза се, након указивања, спроводи извесно време (неколико дана), а онда се опет распоред сачињава „дан за дан“. С обзиром да су са руководством ППУ у Новом Пазару исцрпљене могућности одрживог договора то је руководиоцима ППУ у Новом Пазару потребно указати на ову обавезу и уједно их упозорити на последицу дисциплинске одговорности у случају неиспуњавања ове обавезе.

Чланови Радне групе су контактирали начелника ППУ у Новом Пазару и он се изјаснио да се у принципу распоред рада објављује два дана унапред осим када неблаговремено не добије податке о ангажовању ИЈП-а.

Прецизирали смо да је проблем заправо само у ПИ Нови Пазар, на шта је Малешић одговорио да ће се контактирати командир ПИ Нови Пазар и да ће се тај проблем решити.

9) Бесмислени лекарски прегледи овлашћених службених лица за регистрацију приватног оружја.

Потпуно је беспотребно и бесмислено вршити лекарски преглед за регистрацију приватног наоружања оних колега које по природи свога посла дуже службено наоружање. Поставља се питање – како је то неко способан да носи службени пиштољ или друго аутоматско оружје, а мора се подвргнути лекарском прегледу за држање и/или ношење личног наоружања?

Потребно је извршити измену одговарајућих прописа и лишити колеге беспотребног излагања трошковима лекарског прегледа.

Малешић је навео да је овај проблем уочен већ приликом награђивања припадника Министарства оружјем, да је покушано да се овај проблем реши, да се сва ОСЛ МУП-а (и Војске Србије) изузму од подвргавања лекарском прегледу, с обзиром на то да већ поседују службено наоружање, али да се није успело, јер је закон морао да остане за све исти.

10) Захтев за привремени премештај колеге из ПС Савски Венац у ПС Ариље

Колеги је након развода припало дете, живи са својим родитељима и дететом у породичној кући у Ариљу, а ради у ПС Савски Венац, па жели премештај у Ариље, колега поднео захтев за премештај, али на писарници ПС Савски Венац неће да заприме тај захтев, а по наредби командира.

Представници Радне групе су се сложили да је то недопустиво и да ће се извршити провере. Командир може да не да сагласност на привремени премештај, али писарница мора да заприми захтев. Околности конкретног случаја биће утврђене.

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић