Beograd, 12.4.2018 – U Palati Srbija održan je i četvrti ovogodišnji mesečni radni sastanak predstavnika Sindikata srpske policije i Radne grupe za saradnju sa sindikatima u MUP-u. Sastankom je, u odsustvu državnog sekretara Dijane Hrkalović, predsedavao pomoćnik direktora policije Slobodan Malešić. Delegaciju SSP-a činili su predsednik Lazar Ranitović, članovi Glavnog odbora Nikola Petrović i Srđan Trajković i zamenik predsednika RC Beograd Predrag Plazinić.

Razgovaralo se o sledećim temama:

1) Godišnje ocenjivanje rada – nepravilnosti.

Ocenjivači postupaju suprotno Uredbi o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u. Naime, najveći broj ocenjivača nije obavio razgovor sa zaposlenim čiji rad ocenjuje, a u kojem razgovoru bi upoznao zaposlenog sa ocenom i unetim komentarima, niti saopštavali zaposlenima šta je potrebno da čine kako bi unapredili svoj rad i kompentencije.

Takođe, ocenjivači se ne pridržavaju rokova propisanih Uredbom, kojom je propisano da je rok za saopštavanje ocene za drugi ciklus ocenjivanja 31. januar, a rok za dostavljanje primerka obrasca zaključne godišnje ocene rada 1. februar. U praksi su ti rokovi grubo kršeni, jer su ocene najčešće saopštavane tokom marta, a ima primera gde se ocene još uvek saopštavaju (Negotin).

Da li uredbe i zakoni važe za sve ili samo za izvršioce? Ukoliko važe za sve – koliko je podneto inicijativa, a koliko pokrenuto disciplinskih postupaka protiv ocenjivača koji nisu ispunili svoje obaveze?

Predstavnici Radne grupe kažu da su razlozi za probijanje saopštavanja ocena i podele primeraka obrasca zaključne godišnje ocene rada raznoliki – nesnalaženje rukovodilaca, pogrešno unošenje, nedovoljan broj rukovodilaca gde npr. komandiri nemaju zamenika i pomoćnike, pa ne mogu da postignu da završe sve poslove, kao i to da one koji su privremeno premešteni formalnopravno ocenjuje rukovodilac organizacione jedinice gde oni imaju primarno, stalno rešenje, a rukovodilac organizacione jedinice u koju su oni privremeno premešteni mora ovom prvom da dostavi podatke o zaposlenom. U oko 2000 slučajeva zbog nedostatka rukovodioca, ocenjivanje je vršila Direkcija.

Zbog svega toga od strane Sektora za ljudske resurse depešom je produžen rok za ocenjivanje. Sektor je sačekao da svi izvrše ocenjivanje, pa tek onda omogućio štampanje ocena, a nakon toga i saopštavanje ocena i razgovor sa zaposlenima.

U ovom delu Sektor apsolutno podržava SSP, jer su primedbe na mestu, posebno u delu da rukovodioci nisu obavljali razgovor sa zaposlenima i da nisu pravilno i objektno ocenjivali zaposlene. Na obuci koju je Sektor bio organizovao skrenuta je posebna pažnja da rukovodioci prilikom ocenjivanja ne treba da budu previše strogi, pa da ocene budu neopravdano niske, niti blagi, pa da ocene budu neopravdano visoke, niti da se koristi sistem tzv. „uravnilovke“, gde se svi ili gotovo svi zaposleni ocenjuju istom ocenom, najčešće trojkom, niti da zaposleni za sva merila i sve kompentencije budu ocenjeni istim ocenama, već da ocenjivanje bude krajnje objektivno. Rukovodiocima je skrenuta pažnja i na to da nije moguće da starešine organizacione jedinice imaju visoke ocene, a izvršioci niske, jer je to nemoguće.

Zbog svega ovoga u narednom periodu Sektor za ljudske resurse planira održavanje dodatnih obuka, gde će se još jednom rukovodiocima skrenuti pažnja na ove, kao i druge probleme koji su u međuvremenu uočeni i koji budu uočeni.

Predstavnici SSP-a su naglasili da je ocenjivanje krajnje neobjektivno, uglavnom na štetu zaposlenih, te da imamo slučajeve gde su izvršioci koji su nagrađeni od strane ministra ili od strane grada ocenjeni ocenom tri, a da je to nedopustivo i da takve starešine treba pozvati na odgovornost, posebno imajući u vidu značaj ocene za karijerno napredovanje.

2) Problemi u vezi sa ograničenjem mesečnog broja sati pripravnosti.

Odluka o ograničavanju broja sati pripravnosti na 2.000 sati mesečno na nivou policijske uprave je potpuno neodrživa! To je jasno svim rukovodiocima, ali oni ne smeju da daju takvu povratnu informaciju Direkciji policije, već se služe raznim „trikovima“ kako bi taj problem „rešili“. Naravno, taj problem se, po pravilu, „rešava“ na uštrb zakonom zagarantovanih prava zaposlenih:

• Jedan od modela je organizovanje rada u sve tri smene, iako ne postoji nikakva potreba za kontinuiranim radom u određenim smenama. To, naravno, ima za posledicu da se zaposleni mrcvare kombinovanjem različitih smena, što se u konačnosti negativno odražava na efekat rada. Uz to, ovaj vid organizovanja rada je održiv samo u slučaju punog kapaciteta ljudstva, a s obzirom da predstoji sezona korišćenja godišnjih odmora – očekuju se značajni problemi u ovakvom načinu organizovanja posla.
• Drugi model je tzv. model „mobe“, gde se zaposlenima usmeno saopštava da će u određenom vremenskom intervalu biti pripravni, ali se takva pripravnost nigde ne evidentira, pa samim tim ni ne plaća. Ovo se može vrlo lako proveriti ostvarivanjem uvida u rasporede rada gde će se zaključiti da određeni intervali nisu „pokriveni“ ni redovnim smenama, ni pripravnošću.
• Treći model je tzv. model „trampe“, a on se sastoji u tome što se vodi odvojena, skrivena evidencija pripravnosti zaposlenih, a potom im se umesto evidentiranja i plaćanja pripravnosti, za taj mesec uvećava koeficijent plate kroz nagrađivanje. I ovaj model je naravno protivpravan i suprotan smislu nagrađivanja i pripravnosti.
• Sasvim je sigurno da postoji još mnogo modela, ali ne postoji model gde će rukovodilac da napravi realan plan spram realnih potreba i dotadašnjih iskustava i broja postupanja i da takav plan dostavi Direkciji policije, na taj način pokazavši da mu je za pravilno organizovanje službe potrebno više sati pripravnosti od namenjenih 2.000 mesečno.

Traženje izjašnjenja na ove okolnosti od samih rukovodilaca je potpuno neefikasno, jer se naravno izveštaji i izjašnjenja „friziraju“, već bi najbolje bilo sprovesti anketu (anonimnu) sa zaposlenima u kojoj će oni navesti iskustva iz svojih organizacionih jedinica, nakon čega je u organizacione jedinice potrebno uputiti odgovarajuću kontrolu.

Predsedavajući Malešić je rekao da sasvim sigurno taj zacrtani limit od 2.000 sati nije dovoljan za ono što su stvarne potrebe, ali da se Direkciji niko nije obratio i obrazložio da je za tu organizacionu jedinicu potrebno više sati pripravnosti kako bi se pravilno organizovao rad. Napominje da često za ovakve nepravilnosti Direkcija dobija informacije samo od sindikata i da je najčešće slučaj da starešine ne rade kako treba.

Lazar Ranitović je rekao da se slaže da je potrebno sagledati realne potrebe za pripravnošću i spram toga odrediti broj sati pripravnosti, sa čim se složio gospodin Malešić, rekavši da će se u predstojećem periodu to polako razrešiti. Pozvao je predstavnike SSP da obaveste Direkciju o svakom pojedinačnom slučaju nepravilne preraspodele pripravnosti.

3) Plaćeno odsustvo po osnovu „obavljanja ličnih poslova“.

U OŽ Beograd se plaćeno odsustvo po ovom osnovu mora koristiti dva dana zaredom, tj. ne može se koristiti dva puta godišnje po jedan dan.

Potrebno slanje instruktivne depeše.

Zamenik načelnice Sektora za ljudske resurse, gospodin Dragan Cvetković je naveo da po ovom osnovu nije obavezno koristiti plaćeno odsustvo dva dana zaredom, već da je sasvim ispravno i moguće koristiti plaćeno odsustvo dva puta godišnje po jedan dan, te da će Sektor u narednom periodu dostaviti depešu kojom će pojasniti ovaj osnov za korišćenje plaćenog odsustva. Takođe, predstavnici Radne grupe su saopštili da SSP u svakom slučaju drugačijeg tumačenja obavesti Radnu grupu i da će svaki takav slučaj biti rešen.

4) Premeštanje dela jedinice OŽ Beograd iz Lipovice u Lipovicu 2?

Da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, da li je u Lipovici 2, po kojoj je tokom NATO bombardovanja dejstvovano u više navrata, izvršena provera nivoa zračenja i, ako jeste, ko je i kada vršio proveru i da li je zračenje u dozvoljenim granicama?

Gospodin Malešić je saopštio da se navedeno planira, ali da to još uvek nije ništa rešeno. Trenutno se vrši procena troškova, a što se tiče zračenja, Institut Vinča je vršio merenja i nije utvrđeno da postoje nepravilnosti.

SSP će zahtevati dobijanje zvaničnog dokumenta da je Institut Vinča vršio merenja zračenja i podatke o rezultatima tih zračenja.

5) Isplata stipendija za decu ranjenih kolega?

Da li će i kada početi isplata stipendija za decu ranjenih kolega? Napominjenom da je krajem prošle godine bila isplata stipendija za decu poginulih kolega, ali ne i za decu ranjenih kolega.

Pomoćnik načelnice Sektora za ljudske resurse Dragiša Anđelković je saopštio da je Sektor sastavio spisak studenata. Međutim, potvrde koje su visokoškolske ustanove izdavale potvrde o studiranju iz kojih se nije moglo utvrditi da li je reč o redovnim ili vanrednim studentima, zbog čega je Sektor tim obrazovnim ustanovama uputio dopise za dostavljanje tog podatka. Podaci pristižu, uskoro će Sektor raspolagati svim podacima i nakon toga će početi isplata stipendija, tj. očekuje se da će to biti krajem aprila, kako je naveo pomoćnik načelnika Sektora za materijalno-finansijske poslove Drago Bjelica.

6) Zahtevi za sklapanje sporazuma u vezi sa isplatom naknade za smenski rad.

S obzirom na to da se Sektor za ljudske resurse depešom obratio zaposlenima da ne podnose tužbe za smenski rad, već da podnose zahteve za sklapanje sporazuma, značajan broj zaposlenih je te zahteve podneo. Od podnošenja tih prvih zahteva prošlo je više od dva meseca, ali zaposleni do dana današnjeg nisu dobili nikakvu povratnu informaciju. O čemu se radi? Zašto niko još uvek nije dobio bilo kakav odgovor? Da li se planira sklapanje sporazuma po ovom osnovu i ukoliko planira – u kom roku će otpočeti sklapanje?

Gospodin Cvetković je naveo da je Sektor za ljudske resurse za one zahteve koji nisu ispunjavali uslove za sklapanje sporazuma poslao obaveštenje o tome, za deo zahteva gde nije dostavljena validna dokumentacija se vrše dodatne provere i zahteva dodatna dokumentacija, dok se u pojedinim slučajevima gde su zahtevi bili osnovani, ti zahtevi su prosleđeni Odeljenju za zarade i beneficije za izradu sporazuma i potom isplatu. Gospodin Cvetković i gospodin Bjelica su pojasnili da su zahtevi bili osnovani u onim slučajevima u kojima je zaposleni u određenom periodu imao smenski rad, a da tim kolegama, u okviru koeficijenta neredovnosti u radu, rad u smenama nije bio vrednovan u osnovnoj plati. Nakon izrade sporazuma uslediće isplate.

Što se tiče sklapanja sporazuma o vansudskom poravnanju u OŽ Kraljevu u vezi sa ostvarenim prekovremenim satima, gospodin Cvetković i gospodin Bjelica su se izjasnili da su sporazumi već prosleđeni OŽ Kraljevo, te da će isplata po osnovu tih sporazuma biti započeta krajem aprila.

7) Neisplaćeni iznosi novogodišnjih čestitki i slatkih paketića.

Prilikom isplate novogodišnjih čestitki u određenom broju slučajeva napravljeni su propusti, pa su pojedini zaposleni ostali uskraćeni za novogodišnju čestitku deci – u potpunosti, za neko od dece ili za neku od godina. Kolege nam se ovim povodom obraćaju svakoga dana, ali je teško utvrditi tačan broj. Zbog toga bi bilo najpodesnije uputiti još jednu depešu u kojoj će se tim kolegama objasniti na koji način mogu ostvariti svoja prava.

Takođe, pojedine kolege nisu dobile „slatki swisslion paketić“, a negde ovi paketići uopšte nisu deljeni (SGP Prijepolje, SGP Sjenica, PS Sjenica,…). Zbog čega se desio ovaj propust? Ko je odgovoran? Da li je sankcionisan? I na koji način će ovaj propust biti ispravljen i u kom roku?

Gospodin Anđelković je naveo da gde god postoji propust u pogledu isplate novogodišnje čestitke da se ti zaposleni obrate Sektoru za ljudske resurse i da će biti urađene ispravke i izvršena isplata.

Što se tiče „slatkih swisslion paketića“ Anđelković nije imao odgovarajući odgovor navodeći da to nije bilo iz domena Sektora za ljudske resurse, jer je reč o donaciji, a ne o obavezi MUP-a prema zaposlenima. Predsednik Ranitović je naglasio da, bez obzira da li je ovo obaveza MUP-a ili nije, učinjena je diskriminacija prema pojedinim zaposlenima, tj. prema čitavim organizacionim jedinicama i da je potrebno utvrditi odgovornost.

Gospodin Bjelica je rekao da je problem nastao verovatno iz razloga što starešine tih organizacionih jedinica nisu trebovale te paketiće, te da sad ne vidi način na koji se ovaj problem može prevazići.

Lazar Ranitović je s tim u vezi najpre konstatovao da je, ukoliko je to slučaj, potrebno utvrditi odgovornost tih starešina.

8) PPU u Novom Pazaru – neobjavljivanje rasporeda rada dva dana unapred.

Problem se ogleda u tome što se svako malo rukovodiocima mora ukazivati na zakonsku obavezu objavljivanja rasporeda rada dva dana unapred. Ta zakonska obaveza se, nakon ukazivanja, sprovodi izvesno vreme (nekoliko dana), a onda se opet raspored sačinjava „dan za dan“. S obzirom da su sa rukovodstvom PPU u Novom Pazaru iscrpljene mogućnosti održivog dogovora to je rukovodiocima PPU u Novom Pazaru potrebno ukazati na ovu obavezu i ujedno ih upozoriti na posledicu disciplinske odgovornosti u slučaju neispunjavanja ove obaveze.

Članovi Radne grupe su kontaktirali načelnika PPU u Novom Pazaru i on se izjasnio da se u principu raspored rada objavljuje dva dana unapred osim kada neblagovremeno ne dobije podatke o angažovanju IJP-a.

Precizirali smo da je problem zapravo samo u PI Novi Pazar, na šta je Malešić odgovorio da će se kontaktirati komandir PI Novi Pazar i da će se taj problem rešiti.

9) Besmisleni lekarski pregledi ovlašćenih službenih lica za registraciju privatnog oružja.

Potpuno je bespotrebno i besmisleno vršiti lekarski pregled za registraciju privatnog naoružanja onih kolega koje po prirodi svoga posla duže službeno naoružanje. Postavlja se pitanje – kako je to neko sposoban da nosi službeni pištolj ili drugo automatsko oružje, a mora se podvrgnuti lekarskom pregledu za držanje i/ili nošenje ličnog naoružanja?

Potrebno je izvršiti izmenu odgovarajućih propisa i lišiti kolege bespotrebnog izlaganja troškovima lekarskog pregleda.

Malešić je naveo da je ovaj problem uočen već prilikom nagrađivanja pripadnika Ministarstva oružjem, da je pokušano da se ovaj problem reši, da se sva OSL MUP-a (i Vojske Srbije) izuzmu od podvrgavanja lekarskom pregledu, s obzirom na to da već poseduju službeno naoružanje, ali da se nije uspelo, jer je zakon morao da ostane za sve isti.

10) Zahtev za privremeni premeštaj kolege iz PS Savski Venac u PS Arilje

Kolegi je nakon razvoda pripalo dete, živi sa svojim roditeljima i detetom u porodičnoj kući u Arilju, a radi u PS Savski Venac, pa želi premeštaj u Arilje, kolega podneo zahtev za premeštaj, ali na pisarnici PS Savski Venac neće da zaprime taj zahtev, a po naredbi komandira.

Predstavnici Radne grupe su se složili da je to nedopustivo i da će se izvršiti provere. Komandir može da ne da saglasnost na privremeni premeštaj, ali pisarnica mora da zaprimi zahtev. Okolnosti konkretnog slučaja biće utvrđene.

Služba za informisanje SSP
Viktor Ratković