Pretprošle noći u Novom Sadu se dogodio još jedan u nizu napada na policijske službenike. Ovoga puta napadači su pokazali visok nivo brutalnosti i bezobzirnosti – za sedam minuta žandarmu Borisu Jevrosimovu zadali su više od 100 brutalnih udaraca nanevši mu teške telesne povrede u vidu preloma ruke, povrede stopala, brojne modrice i podlive, kao i prostrelnu ranu šake nastalu prilikom pokušaja otimanja službenog pištolja! I sve to u prisustvu njegove supruge, ne libeći se da i njoj povremeno zadaju poneki udarac.

Nakon iskazane bezobzirnosti u toku napada, kriminalci se prilikom dolaska interventne patrole policije na mesto događaja nisu dali u beg, već su – naprotiv, sasvim mirno i bez straha sačekali hapšenje!

Upravo je taj nedostatak straha od kazne pokazatelj da smo, usled blage kaznene politike i tolerantnošću prema kriminalu, došli do kritičnog trenutka – da kod kriminalaca nastaje odsustvo straha od kazne i države. Shvatili su da suđenja mogu otezati u nedogled, da po potrebi mogu bez većih problema pobeći iz države, jer im sud prethodno neće odrediti pritvor; da će eventualna kazna biti veoma blaga, a da će u međuvremenu njihov ugled u kriminalnom miljeu samo vrtoglavo rasti. Ovoj pojavi svakako doprinose i mediji koji zarad jeftine popularnosti i rasta gledanosti organizuju razne rijalitije u kojima su osvedočeni kriminalci poželjni učesnici i u kojima se oni javno hvale svojim zlodelima, razarajući tako sistem normalnih društvenih vrednosti, odnosno stvarajući drugi, novi – kriminalni. I umesto da stanu u zaštitu društva i društvenih vrednosti, sudovi neretko idu kriminalcima na ruku. Kako drugačije objasniti da sud kriminalcima više godina odlaže izdržavanje zatvorske kazne zarad učešća u takvim rijalitijima? I kako objasniti da kriminalci godinama izbegavaju izdržavanje zatvorske kazne pod izgovorima teške obolelosti, a da pri tome istoremeno svakog dana obaraju lične rekorde u dizanju iz bendža? Ili – kako smo došli u situaciju da se večeras neko mirno šeta preko travnjaka fudbalskog stadiona prekidajući utakmicu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu, a da sutra sud raspisuje poternicu?! Traženog, naravno, nema!

Modus operandi pravosuđa i u ovom slučaju je ostao isti. Jer, prema neproverenim i nama zaista neshvatljivim informacijama, napadačima na žandarma Jevrosimova najpre je određen pritvor, ali je ubrzo bio ukinut.

Sindikat srpske policije apeluje na Vladu Republike Srbije, pravosuđe i sve druge državne organe i ustanove da hitno preduzmu mere radi pooštravanja kaznene politike za napadače na policijske službenike. Nisu policijski službenici iznad ostalih građana, ali se u odnosu države prema policijskim službenicima i prema kriminalcima najbolje ogleda koliko je država (ne)spremna i (ne)sposobna da se izbori sa kriminalom. Toliko puta ponovljeno „napad na policajca je napad na državu“ je u potpunosti obesmišljeno i izlizano, a moralo bi biti jedan od postulata bezbednosti države.

Pozivamo i sve medije da budu odgovorni, da prestanu sa veličanjem kriminala i kriminalaca, da se izdignu iz trke za većim rejtingom i stanu u odbranu svojih građana i društvenih vrednosti.

Jer, sve dok nam kriminalci budu izlazili iz zatvora pre nego žrtve iz bolnica i sve dok budu sačekivali patrole na mestu zločina sa osmehom na licu – Srbija nema budućnosti!

Krajnje je vreme da država pokaže ko je gazda! Ukoliko to ne pokaže danas – možda će sutra biti kasno! Valjda je jedan 12. mart bio dovoljna opomena!

Generalni sekretar SSP
Viktor Ratković

Tekst u Blicu: Borba na život i smrt