Главни одбор Синдиката српске полиције оценио је Правилник о поступању у пружању психолошке помоћи запосленима у Министарству унутрашњих послова, донет 29. маја ове године, као штур, непрецизан и практично непримењив у пракси. Стиче се утисак да је правилник усвојен реда ради, испуњена је законска обавеза, без истинске жеље да се озбиљније приступи једном од горућих проблема у МУП – психолошкој превенцији и помоћи запосленима, међу којима је и даље огроман број људи са ратним искуствима.

Као што је већ познато, руководство МУП-а одбило је прошле јесени да представнике Синдиката српске полиције укључи у рад Радних група за припрему предлога седам правилника које је министарство, у складу са Законом о полицији, било у обавези да донесе. Руководство ССП није желело да наш синдикат остане по страни, да се препустимо судбини и сачекамо, лоше и рестриктивне предлога правилника па да онда ликујемо и критикујемо га. Напротив, као и увек до тада, предузели смо кораке да предупредимо доношење лошег правилника те смо израдили нашу верзију у којој би психолози добили праву улогу – заштитника психолошког здравља полицијских службеника и осталих запослених, за разлику од предлога Радне групе, за који смо очекивали да ће психолозима наменити улогу „батине“ за запослене!

Стога је стручни тим ССП припремио предлог комплетног правилника и доставио га господину Звездану Радојковићу, помоћнику директора, председнику Радне групе за израду текста правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи. Сматрали смо да је господин био дужан да предлог прегледа, анализира и искористи, не ради задовољења сујете руководства ССП, већ искључиво у интересу свих запослених у МУП, којим смо се и водили приликом одлуке да предлог израдимо упркос неразумном ставу МУП да нас искључи из свих фаза доношења и усвајања правилника који се тичу радно-правног статуса и интереса запослених, чиме је директно прекршен Закон о раду, а наш синдикат доведен у подређен положај. Да ли су предлог уопште прочитали, а камо ли разматрали, није нам познато јер нас господа није удостојила било каквог одговора.

У припреми нашег предлога правилника контактирали смо са колегама из полиција неколико европских земаља, уважили смо њихова искуства из практичне примене њихових правилника и све то имплементирали у предлог који можете погледати на следећем линку: Правилник о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у Министарству унутрашњих послова.

Ипак ће свим запосленим у МУП судбину кројити правилник који можете погледати у прилогу:

Данас, када видимо како изгледа усвојени Правилник о психолошкој превенцији и помоћи, ми одговорно тврдимо да је наш предлог далеко бољи и квалитетнији. Али узалуд нам труд, узалуд нада да је постојала искрена намера да се служба унапреди. Како год било, чињеница је да овај правилник није могао бити усвојен без прећутне сагласности или активног учешћа репрезентативних синдиката. На запосленима је да процене и оцене да ли је наш предлог био велики квалитативни корак унапред и да ли и шта добијају овим усвојеним!

Служба за информисање ССП