У свим полицијама света постоје психолози који су на услузи свим запосленима који обављају изузетно стресан и надасве опасан посао као што је полицијски. У нашем Министарству постоји врстан и стручан кадар и сјајни психолози којима се не допушта да раде оно што најбоље знају, да буду психолози и да буду на услузи запосленима, онима којима је помоћ неопходна или су под стресом. У чијем је то интересу ???

Чланом 145. Закона о полицији, нису дефинисане ингеренције и реалне активности психолошког тима Одсека за психолошку превенцију. ССП је предао предлог измене Закона о полицији који се односи искључиво на делатности службе психолошке превенције, ради се о  изменама  којима би озаконилое постојање и области рада психолога у МУП-у.

Психолошка служба је тренутно смештена у оквиру Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управе за људске ресурсе, Одељења за здравство и психолошку превенцију, Одсек за психолошку превенцију. При том, послови тима психолога у оквиру Одсека не могу се подвести под послове ове Управе која суштински не репрезентује концепт људских ресурса, већ и даље јесте кадровска служба. Психолошка делатност се не може свести на кадровску психологију, а још мање на посао који обавља кадровска служба. Такође, послови психолога се морају сагледавати много шире, а не искључиво из угла медицине рада (што је тренутно доминантан тренд).

Природа психолошког посла је таква да врло често може доћи до сукоба интереса када надређени (непсихолог, који је и психологу надређен) захтева од психолога нешто што је противно Закону о психолошкој делатности, или Правилнику о изради и коришћњу психолошких инструмената (било да се односи на селекцију или потраживање извештаја о приватним подацима појединца).

Дешава се да старешине, непсихолози, траже превођење стручно психолошких термина, као и усмеравање психолошких извештаја на начин који угрожава интегритет психолошке службе и запослених. Одлука и одговорност о томе шта ће бити написано у извештају, мора бити само и искључиво донета од стране психолога, јер га обавезују начела професије (често се дешава да врло важни извештаји са предлогом мера не буду прослеђени на упућене адресе, проследи се тек када се деси нека ванредна ситуација, која би се можда избегла да је урађено по налогу психолога).

У случају инцидентних догађаја, процедура саглашавања са одласком на терен за психолога, отежава и пролонгира ефикасно извршавање задатака. У неким случајевима, у којима постоји појачана психолошка позорност, исту није увек могуће образложити непсихологу, а да интереси појединца у проблему буду заштићени.

По садашњој систематизацији, психолози по полицијским управама се налазе у одељењима за логистику, што отежава њихово функционисање. Њихови надређени често нису упознати са чињеницом да је рад превентивних служби махом теренски и да се постигнуће не може мерити квантитетом већ квалитетом обављеног посла (такву процену може вршити само стручњак из те бранше, дакле  психолог).

Тако је и сам Одсек за психолошку превенцију још увек под ингеренцијом доктора медицине рада, који је на ово место дошао из цивилства без познавања проблематике и структуре МУП-а, а психологе МУП-а покушава да стави у функцију послова медицине рада. Ригидно није био спреман да прихвати сугестије и настојања Одсека  за решавањем нагомиланих проблема иако је о томе био много пута и писмено обавештаван. Не само да није показао иницијативу него је одржавао константну блокаду рада Одсека (није из Одсека прослеђивао важне извештаје, предлоге, мишљења, такође је учинио недоступним информације важне за функционисање Одсека, забранио је психолозима увид у документацију о пријемима у МУП – шта ли се ту налази што психолози не смеју да виде?). Таквим субјективним ставом, он покушава да девалвира психолошку службу, понизи и омаловажи, понашајући се у свакој прилици лично, а не професионално. Најновији пример је што шефа Одсека није ни информисао да се формира Радна група за израду акта о процени ризика на радним местима у МУП-у, а то би требала да буде мултидисциплинарна радна група, коју би чинили и чланови који су прошли врло озбиљну обуку, а у Одсеку постоји и психолог који је обуку прошао. Ипак психолога нема у групи на чијем је он челу, зашто? Бројни су овакви примери и за све постоји документација која се може добити на увид.

Тзв. периодични лекарски прегледи који се однедавно раде по ПУ, а о којима психолози Одсека, такође, нису информисани, представљају огроман одлив новца, а малу добит. Дневно се прегледа између 50 и 100 људи. Екипа из ЗЗЗЗР МУП-а те послове обавља на терену, ови прегледи обухватају специјалистичке прегледе, као и преглед психолога. Одговорно могу да тврдим да не постоји „психолог супермен“ који може да прегледа толико људи за један дан и да та процена буде адекватна и ваљана, а о осталим прегледима лекара специјалиста нека суде сами прегледани полицајци.

Све то значи да због одсуства надлежности и недовољног броја психолога  често непостоји могућност да се изађе у сусрет потребама запослених. Тако је  ова услуга била доступна само мањем броју запослених полицајаца. Самим тим су запослени препуштени „вештинама“ старешина да препознају неке специфичне проблеме ( из домена психолошког) и њиховим способностима да их решавају. Наравно не може се очекивати од старешина да се носе са овом врстом проблематике. Тако на терену често долази до кулминација услед нерешавања или неадекватног решавања ситуација које се поред незадовољства послом, великом изложеношћу стресним ситуацијама, конфликтима, лошим међуљудским однсима, завршавају и самоубиством. Полицијски службеници се упућују на циљане лекарске прегледе чим отворе боловање са неком шифром Ф (поставља се питање законског основа за ово), где добијамо само типске извештаје од ЗЗЗЗР МУП-а, који се скупо плаћају, а нико се не бави правим третманом запослених и узроцима настанка појединих психолошких проблема који су често везани за сам рад у МУП-у.

Нужно је напоменути да велики број кандидата за пријем у радни однос, након што не задовоље психолошке критеријуме, поново буду послати на ревизијски преглед (и по више пута, што су значајна средства које МУП издваја). Обавеза психолога је да још једном истакну да је за добру, квалитетну, селекцију, потребно изменити тренутну процедуру пријема у радни однос. Због тренутне процедуре пријема долазимо у ситуацију да имамо запослене који после три до пет година проведених у МУП добију шифру Ф, болести зависности, алкохолизам, насиље у породици, претње самоубиством или на крају и самоубиство. Добра селекција је основ сваке превенције.

 Када говоримо о одсуству селекције приликом пријема за рад у МУП, као последицу имамо неадекватан кадар, а посебан проблем је одсуство било какве селекције за старешински кадар. На то нам често указују запослени, што се види и у раду психолога на терену (пад ефикасности, лоша комуникација, конфликти, а неретко и мобинг). У прилог чињеници да је психолошка селекција  искључиво право послодавца и да је то  у складу  са Законом о полицији, чл 145. иде и и чл.55. правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова, где је наведено да Управа за људске ресурсе непосредно врши психолошке прегледе свих кандидата за пријем на рад у Министарство“. Намеће се питање, зашто се не поштује Правилник који смо сами донели?

Лекарски прегледи (лекарска уверења) за пријем у МУП које обавља ЗЗЗЗР МУП-а, укључује и психолошки преглед, који неки често називају селекцијом иако он то засигурно није, обавља се у крајње неадекватним условима који су у супротности са Законима. Тестирање кандидата  се обавља у преграђеном ходнику без икакве вентилације и дневног светла, што резултира  константном и  јаком  буком (све време тестирања се из ходника чује разговор, галама, кашаљ, лупање врата, звоњава мобилних телефона пацијената и медицинског особља околних ординација). Ова ситуација је осујећујућа, понижавајућа и крајње компромитујућа за испитанике. По мишљењу наших психолога, у овим околностима је тешко доћи до адекватне психолошке процене кандидата.

Оно што је важно је и то да све те лекарске прегледе плаћа МУП, а стално говоримо о смањењу трошкова. Зашто?

Ово је још један од важних аргумената да се права селекција обавља од стране  психолога у МУП, јер поседују акедватну батерију тестова прилагођену специфичностима послова, а дугогодишња пракса их чини најкомпетентнијим за овај посао.

Са тим у вези Одсек за психолошку превенцију је у Елаборату Централна психолошка служба МУП-а (који је достављен Министру унутрашњих послова) детаљно разрадио предлог модела професионалне селекције, где је предвиђено  да тек након проласка кроз процес селекције кандидати улазе у наредне фазе пријема, које подразумевају ангажовање служби изван МУП-а, што би била огромна финансијска уштеда.

Након дугогодишњег указивања на наведене пробеме од стране Одсека, уз залагање ССП коначно имамо решење на видику. У јулу и августу 2013. године, на више одржаних  састанака, у органиизацији ССП,  високи руководиоци МУП-а  су били спремни да чују и прихвате решења поменитих, нагомиланих проблема. Драго нам је што су нам они сада постали активни сарадници у решавању ових нагомиланих проблема, и конструктивна подршка за стварање јединствене, јаке и функционалне психолошке службе МУП-а, која би као таква могла да преузме послове селекције, превенције и пружања свих услуга из своје надлежности свим запосленима у МУП.

Шеф Стручне службе за психолошку превенцију
психолог, Мирјана Смиљанић