U svim policijama sveta postoje psiholozi koji su na usluzi svim zaposlenima koji obavljaju izuzetno stresan i nadasve opasan posao kao što je policijski. U našem Ministarstvu postoji vrstan i stručan kadar i sjajni psiholozi kojima se ne dopušta da rade ono što najbolje znaju, da budu psiholozi i da budu na usluzi zaposlenima, onima kojima je pomoć neophodna ili su pod stresom. U čijem je to interesu ???

Članom 145. Zakona o policiji, nisu definisane ingerencije i realne aktivnosti psihološkog tima Odseka za psihološku prevenciju. SSP je predao predlog izmene Zakona o policiji koji se odnosi isključivo na delatnosti službe psihološke prevencije, radi se o  izmenama  kojima bi ozakoniloe postojanje i oblasti rada psihologa u MUP-u.

Psihološka služba je trenutno smeštena u okviru Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, Uprave za ljudske resurse, Odeljenja za zdravstvo i psihološku prevenciju, Odsek za psihološku prevenciju. Pri tom, poslovi tima psihologa u okviru Odseka ne mogu se podvesti pod poslove ove Uprave koja suštinski ne reprezentuje koncept ljudskih resursa, već i dalje jeste kadrovska služba. Psihološka delatnost se ne može svesti na kadrovsku psihologiju, a još manje na posao koji obavlja kadrovska služba. Takođe, poslovi psihologa se moraju sagledavati mnogo šire, a ne isključivo iz ugla medicine rada (što je trenutno dominantan trend).

Priroda psihološkog posla je takva da vrlo često može doći do sukoba interesa kada nadređeni (nepsiholog, koji je i psihologu nadređen) zahteva od psihologa nešto što je protivno Zakonu o psihološkoj delatnosti, ili Pravilniku o izradi i korišćnju psiholoških instrumenata (bilo da se odnosi na selekciju ili potraživanje izveštaja o privatnim podacima pojedinca).

Dešava se da starešine, nepsiholozi, traže prevođenje stručno psiholoških termina, kao i usmeravanje psiholoških izveštaja na način koji ugrožava integritet psihološke službe i zaposlenih. Odluka i odgovornost o tome šta će biti napisano u izveštaju, mora biti samo i isključivo doneta od strane psihologa, jer ga obavezuju načela profesije (često se dešava da vrlo važni izveštaji sa predlogom mera ne budu prosleđeni na upućene adrese, prosledi se tek kada se desi neka vanredna situacija, koja bi se možda izbegla da je urađeno po nalogu psihologa).

U slučaju incidentnih događaja, procedura saglašavanja sa odlaskom na teren za psihologa, otežava i prolongira efikasno izvršavanje zadataka. U nekim slučajevima, u kojima postoji pojačana psihološka pozornost, istu nije uvek moguće obrazložiti nepsihologu, a da interesi pojedinca u problemu budu zaštićeni.

Po sadašnjoj sistematizaciji, psiholozi po policijskim upravama se nalaze u odeljenjima za logistiku, što otežava njihovo funkcionisanje. Njihovi nadređeni često nisu upoznati sa činjenicom da je rad preventivnih službi mahom terenski i da se postignuće ne može meriti kvantitetom već kvalitetom obavljenog posla (takvu procenu može vršiti samo stručnjak iz te branše, dakle  psiholog).

Tako je i sam Odsek za psihološku prevenciju još uvek pod ingerencijom doktora medicine rada, koji je na ovo mesto došao iz civilstva bez poznavanja problematike i strukture MUP-a, a psihologe MUP-a pokušava da stavi u funkciju poslova medicine rada. Rigidno nije bio spreman da prihvati sugestije i nastojanja Odseka  za rešavanjem nagomilanih problema iako je o tome bio mnogo puta i pismeno obaveštavan. Ne samo da nije pokazao inicijativu nego je održavao konstantnu blokadu rada Odseka (nije iz Odseka prosleđivao važne izveštaje, predloge, mišljenja, takođe je učinio nedostupnim informacije važne za funkcionisanje Odseka, zabranio je psiholozima uvid u dokumentaciju o prijemima u MUP – šta li se tu nalazi što psiholozi ne smeju da vide?). Takvim subjektivnim stavom, on pokušava da devalvira psihološku službu, ponizi i omalovaži, ponašajući se u svakoj prilici lično, a ne profesionalno. Najnoviji primer je što šefa Odseka nije ni informisao da se formira Radna grupa za izradu akta o proceni rizika na radnim mestima u MUP-u, a to bi trebala da bude multidisciplinarna radna grupa, koju bi činili i članovi koji su prošli vrlo ozbiljnu obuku, a u Odseku postoji i psiholog koji je obuku prošao. Ipak psihologa nema u grupi na čijem je on čelu, zašto? Brojni su ovakvi primeri i za sve postoji dokumentacija koja se može dobiti na uvid.

Tzv. periodični lekarski pregledi koji se odnedavno rade po PU, a o kojima psiholozi Odseka, takođe, nisu informisani, predstavljaju ogroman odliv novca, a malu dobit. Dnevno se pregleda između 50 i 100 ljudi. Ekipa iz ZZZZR MUP-a te poslove obavlja na terenu, ovi pregledi obuhvataju specijalističke preglede, kao i pregled psihologa. Odgovorno mogu da tvrdim da ne postoji „psiholog supermen“ koji može da pregleda toliko ljudi za jedan dan i da ta procena bude adekvatna i valjana, a o ostalim pregledima lekara specijalista neka sude sami pregledani policajci.

Sve to znači da zbog odsustva nadležnosti i nedovoljnog broja psihologa  često nepostoji mogućnost da se izađe u susret potrebama zaposlenih. Tako je  ova usluga bila dostupna samo manjem broju zaposlenih policajaca. Samim tim su zaposleni prepušteni „veštinama“ starešina da prepoznaju neke specifične probleme ( iz domena psihološkog) i njihovim sposobnostima da ih rešavaju. Naravno ne može se očekivati od starešina da se nose sa ovom vrstom problematike. Tako na terenu često dolazi do kulminacija usled nerešavanja ili neadekvatnog rešavanja situacija koje se pored nezadovoljstva poslom, velikom izloženošću stresnim situacijama, konfliktima, lošim međuljudskim odnsima, završavaju i samoubistvom. Policijski službenici se upućuju na ciljane lekarske preglede čim otvore bolovanje sa nekom šifrom F (postavlja se pitanje zakonskog osnova za ovo), gde dobijamo samo tipske izveštaje od ZZZZR MUP-a, koji se skupo plaćaju, a niko se ne bavi pravim tretmanom zaposlenih i uzrocima nastanka pojedinih psiholoških problema koji su često vezani za sam rad u MUP-u.

Nužno je napomenuti da veliki broj kandidata za prijem u radni odnos, nakon što ne zadovolje psihološke kriterijume, ponovo budu poslati na revizijski pregled (i po više puta, što su značajna sredstva koje MUP izdvaja). Obaveza psihologa je da još jednom istaknu da je za dobru, kvalitetnu, selekciju, potrebno izmeniti trenutnu proceduru prijema u radni odnos. Zbog trenutne procedure prijema dolazimo u situaciju da imamo zaposlene koji posle tri do pet godina provedenih u MUP dobiju šifru F, bolesti zavisnosti, alkoholizam, nasilje u porodici, pretnje samoubistvom ili na kraju i samoubistvo. Dobra selekcija je osnov svake prevencije.

 Kada govorimo o odsustvu selekcije prilikom prijema za rad u MUP, kao posledicu imamo neadekvatan kadar, a poseban problem je odsustvo bilo kakve selekcije za starešinski kadar. Na to nam često ukazuju zaposleni, što se vidi i u radu psihologa na terenu (pad efikasnosti, loša komunikacija, konflikti, a neretko i mobing). U prilog činjenici da je psihološka selekcija  isključivo pravo poslodavca i da je to  u skladu  sa Zakonom o policiji, čl 145. ide i i čl.55. pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je navedeno da Uprava za ljudske resurse neposredno vrši psihološke preglede svih kandidata za prijem na rad u Ministarstvo“. Nameće se pitanje, zašto se ne poštuje Pravilnik koji smo sami doneli?

Lekarski pregledi (lekarska uverenja) za prijem u MUP koje obavlja ZZZZR MUP-a, uključuje i psihološki pregled, koji neki često nazivaju selekcijom iako on to zasigurno nije, obavlja se u krajnje neadekvatnim uslovima koji su u suprotnosti sa Zakonima. Testiranje kandidata  se obavlja u pregrađenom hodniku bez ikakve ventilacije i dnevnog svetla, što rezultira  konstantnom i  jakom  bukom (sve vreme testiranja se iz hodnika čuje razgovor, galama, kašalj, lupanje vrata, zvonjava mobilnih telefona pacijenata i medicinskog osoblja okolnih ordinacija). Ova situacija je osujećujuća, ponižavajuća i krajnje kompromitujuća za ispitanike. Po mišljenju naših psihologa, u ovim okolnostima je teško doći do adekvatne psihološke procene kandidata.

Ono što je važno je i to da sve te lekarske preglede plaća MUP, a stalno govorimo o smanjenju troškova. Zašto?

Ovo je još jedan od važnih argumenata da se prava selekcija obavlja od strane  psihologa u MUP, jer poseduju akedvatnu bateriju testova prilagođenu specifičnostima poslova, a dugogodišnja praksa ih čini najkompetentnijim za ovaj posao.

Sa tim u vezi Odsek za psihološku prevenciju je u Elaboratu Centralna psihološka služba MUP-a (koji je dostavljen Ministru unutrašnjih poslova) detaljno razradio predlog modela profesionalne selekcije, gde je predviđeno  da tek nakon prolaska kroz proces selekcije kandidati ulaze u naredne faze prijema, koje podrazumevaju angažovanje službi izvan MUP-a, što bi bila ogromna finansijska ušteda.

Nakon dugogodišnjeg ukazivanja na navedene probeme od strane Odseka, uz zalaganje SSP konačno imamo rešenje na vidiku. U julu i avgustu 2013. godine, na više održanih  sastanaka, u organiizaciji SSP,  visoki rukovodioci MUP-a  su bili spremni da čuju i prihvate rešenja pomenitih, nagomilanih problema. Drago nam je što su nam oni sada postali aktivni saradnici u rešavanju ovih nagomilanih problema, i konstruktivna podrška za stvaranje jedinstvene, jake i funkcionalne psihološke službe MUP-a, koja bi kao takva mogla da preuzme poslove selekcije, prevencije i pružanja svih usluga iz svoje nadležnosti svim zaposlenima u MUP.

Šef Stručne službe za psihološku prevenciju
psiholog, Mirjana Smiljanić