Povodom uočene pojave da se u pojedinim Policijskim upravama naređenjem načelnika policijske uprave pojedinim policijskim službenicima nalaže da obavljaju poslove drugog radnog mesta, pri tom rečene naredbe nemaju vremensko ograničenje (naređenje ostaje na snazi dok postoji potreba službe), pravni zastupnik Sindikata srpske policije gospodin Nikola Perović, daje sledeće mišljenje:

Određivanje drugog mesta rada policijskom službeniku na osnovu naređenja starešine – pravni stav

1.Naredbom rukovodioca organizacione jedinice MUP-a moguće je odrediti, odnosno naložiti policijskom službeniku da obavlja poslove koji nisu u opisu radnog mesta (Rešenjem nadležnog organa raspoređen je na jedno radno mesto a rukovodilac mu nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta za koje ispunjava uslove i u istom statusu), shodno odredbi čl. 20 Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 81/2005 – ispr., 83/2005 – ispr., 64/2007, 67/2007 – ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014), koja odredba kazuje:

„Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta
Član 20
Državni službenik dužan je da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla ili zamene odsutnog državnog službenika.
Vrstu i trajanje poslova određuje pretpostavljeni pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana.
Poslovi mogu da traju i duže od 30 radnih dana ako je potrebno da državni službenik na položaju zameni drugog ili ako na položaju ne radi niko.“

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da je vreme obavljanja poslova na osnovu pisanog naloga pretopstavljenog ograničeno na 30 dana (osim za položaje) kao i da su uslovljeni alternativno postavljenim razlozima kao što su povećanje obima posla ili odsustnost državnog službenika. Pravna priroda alternativno postavljenih razloga koji opravdavaju ovakvo postupanje pretopstavljenog je takva da naredba, kojom se nalaže obavljanje poslova koji nisu u opisu radnog mesta policijskog službenika, zahteva određeno obrazloženje kako bi se policijskom službeniku dali jasni i precizni razlozi zbog kojih je dužan da obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta. Takođe, jasno je da je ovakvo obavljanje poslova ograničeno u svom trajanju na 30 dana te ne postoji zakonski osnov koji bi opravdao stav da naredba ostaje na snazi dok postoji potreba službe. Ovo ujedno predstavlja i izigravanje cilja zakonske norme za koju je evidentno da se ima primeniti u izuzetnim slučajevima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova.

2.Dalje,odredbom čl. 200 Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016) uređena je materija upućivanja u drugu organizacionu jedinicu:

„Uslovi za upućivanje u drugu organizacionu jedinicu
Član 200
Upućivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja privremenu promenu posla – bez promene radnog mesta, ucilju obavljanja konkretnog službenog posla ili zadatka na određenom radnom mestu, gde se od upućenog lica zahtevaju posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti.
Upućivanje zaposlenog može se izvršiti jedanput samo uz njegovu prethodnu saglasnost.
Upućivanje traje najduže godinu dana ili dok traju okolnosti koje su ga uzrokovale.
Rešenjem o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja.
Pravila o upućivanju policijskih službenika propisuje ministar.“

Dakle, iz rečene odredbe proizilazi da se upućivanje može izvršiti isključivo rešenjem a kako su sastavni delovi rešenja o upućivanju, između ostalog, i poukao pravnom sredstvu, to bi policijski službenik imao pravo na izjavljivanje redovnog pravnog leka protiv takvog rešenja. Ovaj vid određivanja obavljanja poslova podrazumeva konkretan zadatak kao i da pri tom zaposleni ima posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti koje su potrebne za izvršenje takvog zadatka, što dalje implicira da je i u ovom slučaju potrebno posebno obrazložiti rešenje kojim se policijski službenik upućuje u drugu organizacionu jedinicu. Na osnovu rečenog, mišljenja sa m da naredba pretpostavljenog kojom se policijskom službeniku nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta, bez vremenskog ograničenja i adekvatnog obrazloženja nije u skladu sa rečenom odredbom zakona.

3.Takođe, u slučajevima kojima se naredbom pretpostavljenog policisjkom službeniku nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta, primećeno je da naredba nosi klasifikacioni broj 112 jedinstvene klasifikacije predmeta po materiji Uputstva o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasnik RS“, br. 10/93, 14/93 – ispr. i 67/2016) koji klasifikacioni broj obuhvata sledeću materiju:

Zasnivanje radnog odnosa i kretanje u službi
– radni odnosi (na neodređeno vreme, na određeno vreme, prethodna provera radne sposobnosti)
– dopunski radni odnosi
– ugovorni odnosi
– raspoređivanje na poslove odnosno radne zadatke
– izbori profesionalnih funkcionera, sudija, sudija za prekršaje
– imenovanje
– izbor poslovodnog organa
– svečane izjave

Kako se raspoređivanje državnih službenika vrši odgovarajućim rešenjem nadležne organizacione jedinice to se podrazumeva i pravo zaposlenog na izjavljivanje pravnog sredstva protiv rešenja o raspoređivanju, međutim u konkretnom slučaju izostaje pouka o pravnom sredstvu, što je sporno sa stanovišta citiranih zakonskih i podzakonskih odredaba.

4. Iz razoga svega rečenog, a posebno imajući u vidu citirane odredbe Zakona, mišljenja sam da izdavanje naredbe policijskom službeniku da obavlja poslove drugog radnog mesta u neodređenom trajanju i bez obrazloženja u kome bi se naveo razlog i okolnosti kojima se opravdava izdavanje naredbe, nije u saglasnosti sa zakonskim normama te da je potrebno da rukovodioci MUP-a preduzmu potrebne radnje kako bi se postupanje u ovakvim slučajevima upodobilo zakonskim noramama.

Dakle, sve koleginice i kolege koji imaju ovakav problem – da su raspoređeni na obavljanje poslova drugog radnog mesta, bilo iz „vaspitno-disciplinskih razloga“, bilo iz njima nepoznatih razloga, mogu da se obrate SSP i naš pravni tim će preduzeti neophodne mere da se ta nepravda i bezakonje otkloni!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević