Дугогодишњем системском кршењу радних права запослених у МУП, путем нереализације оствареног вишка радних сати на месечном нивоу, коначно је дошао крај. Или би то барем тако требало да буде, након препоруке Сектора за људске ресурсе, коју је министар преточио у обавезујућу инструкцију.

Свесни смо да ће то тешко ићи у пракси, опет ће се наћи неки Пера Богдановић. За неупућене то је чувени заменик начелника у управи за обезбеђење (сада ЈЗО) којем нико никада није успео да објасни колико који месец има радних дана. Направио је Пера својом тврдоглавошћу велику штету Министарству унутрашњих послова, запосленима ускраћивао зарађено а буџету натоварио судске и адвокатске трошкове по многобројним тужбама. Натоварио и отишао, нема нервозе, срећно је пензионисан, а штету ће платити грађани, порески обвезници из својих џепова.

Сада, након што је депешом министра одаслатом диљем министарства, одговорнима наређено поштовање закона (што је само по себи апсурдно, јер закон мора бити поштовани без депеше, зар не?) у погледу броја радних сати, планирања и поштовања прерасподеле радног времена, те ликвидацију тог вишка остварених сати кроз слободне дане или у складу са правилима о прековременом раду, долазимо до нових проблема.

Наиме, уз оволики број полицијских службеника – извршилаца, поред оволиког обима посла и преузимања све нових и нових обавеза, план ће бити јако тешко спроводив у пракси!

Немогуће је вишак сати реализовати кроз слободне дане полицајаца јер једноставно неће имати ко да ради редован посао, доказаће се наше тврдње – вишка запослених нема на улици, међу полицајцима! Вишкови су евентуално у администрацији, ако их уопште и има, јер се и њима посао усложњава свакодневно!

Немогуће ће бити и све те вишкове радних сати обрачунати као прековремени рад, јер буџет МУП није планиран у складу са тим, тешко ће бити без озбиљног ребаланса. Још озбиљнијом се чини ситуацијаако се подсетимо да је тај буџет већ пренапрегнут бројним извршним пресудама, као и чињенице да су накнаде за путне трошкове планиране по донетој, никада усвојеној Уредби, која је у тоталном нескладу са важећим Законом о раду.

Пред нама је неколико могућих путева:

• запошљавање потпуно нове радне снаге;
• реорганизација и реално упошљавање полицијсих службеника тренутно ангажованих на администратино-техничким пословима;
• ребаланс буџета МУП;
• или растерећење службе од пратећих, придодатих послова, као што су бројна обезбеђења свакаквих јавних скупова, објеката и личности без реалне потребе или на пример „изигравање судских позивара и поштара“;
• реалније безбедносне процене код обезбеђења јавних скупова и анагажовање минималног броја полицијских службеника;

Можда и грешимо, ипак је ово једна анализа нас синдикалаца аматера, можда ће све то лако бити решиво. Остаје нам да видимо, време ће показати и бити најбољи судија. Али заиста не очекујемо решење преко ноћи. Ови проблеми су гајени годинама, нарасли су до неиздрживости, па ни решење не може бити једноставно и брзо.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић