Skip to main content

Ознака: блага казнена политика

Правосуђе благо према нападачима на полицајце

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Правосуђе благо према нападачима на полицајце

У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.

Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.

Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали „полицијски синдикати“ – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.

Настави са читањем

Малолетна лица нападачи на полицајце

Napisao/la Бобан Ђорђић na . Objavljeno u Ауторски текстови, Саопштења. Нема коментара на Малолетна лица нападачи на полицајце

Н И Ш  – Пре пар дана, 28.2.2017. године, дошло је до још једног напада у низу на полицијског службеника! Овога пута нападач је било малолетно лице! Благом казненом политиком судови, када су у питању кривична дела Напад на службено лице у вршењу дужности и Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, утицали да уместо пада извршења кривичних дела имамо перманетни раст. Оваквим поступањем уместо остваривања генералне превенције имамо ситуацију да држава шаље поруку да напад на полицајца не представља нарочиту друштвену опасност и да извршиоци напада готово да не трпе последице.

полиција амблемУзимајући у обзир све наведено можемо слободно рећи да је сезона лова на полицајце отворена и да се нападачи утркују ко ће већи „трофеј“ уграбити, односно ко ће теже повреде нанети полицијском службенику и на тај начин стећи одређено „поштовање“ унутар криминалног миљеа. Поред тога дошли смо до тога да напад на полицијске службенике врше малолетна лица! Овај показатељ несумњиво потврђује бојазан на коју Синдикат српске полиције указује и апелује на надлежне, да је крајње време да се предузму законске мере које ће овакво стање променити. Протестом у Новом Саду, ССП послао је три недвосмислене поруке и то тужилаштвима и судовима да гоне и суде у складу са законом извршиоце ових кривиичних дела и изричу санкције у законом прописаном распону, да уколико се осећају небезбедним због спровођења закона јасно искажу то, а да ћемо их заштити у складу са законом. Медијима,  да не величају девијантне групе људи као и понашања која су асоцијална и друштвено неприхватљива чиме утичу на свест грађана а пре свега деце.

Када дођемо у ситуацију да малолетно лице без било какве бојазни и устручавања приђе полицијском службенику, зада му ударац затвореном шаком у пределу главе, изненада и ничим изазвано, као и када се такве ситуације понављају, тада засигурно не можемо говорити о спорадичним и изузетним појавама већ о проблему који је општедруштвени и за чије решавање је неопходно укључивање друштва у целини са свим надлежним институцијама! У супротном, уколико и даље институције и друштво буде било немо на овакве учестале појаве, последице ће бити катастрофалне и погубне не само по припаднике једне професије већ по друштво и грађане у целини!

Оно што ако синдикална организација, али и као људска разумна бића, никако не можемо да схватимо, јесте одсуство адекватних реакција начелника Полицијске управе Ниш. И предходног и актуелног. Јер, овај инцидент није ни први, а плашимо се, ни последњи на тој позицији! А старешине и даље, упорно шаљу на задатак по једног полицајца, без средстава везе а самим тиме и могућности за позивање помоћи. Заиста невероватно!

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Синдикат српске полиције организовао је протест у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава, 6. фебруара 2017. године са почетком у „пет до дванаест“ због благе казнене политика према нападачима на полицијске службенике, пристуној већ годинама широм Србије!
Протест је одржан под паролом: „НЕКА БУДЕ ЗАКОН! НЕКА БУДЕ СУРОВ! И НЕКА БУДЕ ЗА СВЕ!“

За наше многобројен заинтересоване чланове који су били спречени да тог дана буду са нама на лицу места, спремили смо видео запис целокупног дешавања тог дана. На снимку можете видети и чути изјаве за медије председника Лазара Ранитовића, као и говоре одржане од стране његових најближих сарадника:

Наш протест је подржан од скоро свих релевантних синдиката у полицији, а на локалном нивоу у Новом Саду, подржали су нас представници оба репрезентативна синдиката. Медијска пажња је била изизетна, сви локални и велика већина медија на државном нивоу испратили су наш протест уз позитивне текстове, а што је заиста преседан, велика већина коментара остављених од стране читалаца и гледалаца били су јако позитивни по полицију уопште- Грађани су на прави начин схватили наше мотиве и разлоге и подржали наше захтеве као потпуно легитимне.

Доминантна парола овог скупа и питање јавности и држави било је:

693A8313cut

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Сигурна судијска кућа

Napisao/la na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Сигурна судијска кућа

Попут неког знака са неба, баш у време када најављујемо протесте против политике судова, њихове благе казнене политике према нападачима на полицајце, стиже текст на блогу судије Мише Мајића. У свом тексту, који вам преносимо у целости, он износи податке истраживања Друштва судија Србије, о великом проценту судија који су се изјаснили да су у каријери трпели притиске са једне или друге стране.

Овај текст директно потврђује нашу полазну претпоставку о томе да судије и тужиоци нису самостални и независни у свом раду како прописи и правда налажу. Уосталом, прочитајте и уверите се сами.

О праву и правосуђу отворено и без цензуре

Сигурна судијска кућа

Најновије истраживање Друштва судија Србије показује да чак 44 одсто судија у Србији осећа притиске, од којих су најчешћи они који долазе од стране политичара посредством представника судске власти и појединих председника судова. Овако су се судије изјасниле, тајно заокружујући понуђене одговоре, верујући да им нико никада неће затражити да о овом проблему проговоре. Јер, када би им било ко неким случајем ово затражио, резултати би били посве другачији! Наједном, нестали би и притисци и судије!

Небројено пута сам се осећао као преварант када сам у присуству наводно изненађених колега говорио о притисцима које судије трпе. Био сам суочаван са негирањем, цоктањем и тврдњама да их „за тридесет година каријере, нико никада није питао за предмет“. Да су то “можда искуства младог колеге?” … Да се можда “млади колега плаши притисака због недовољно искуства?”… Да “можда привиђа” …

Одакле онда тих 44 одсто? Ко су ти људи? Одакле су се сада појавили? Шта они мисле о искуствима “младог безразложно уплашеног колеге”?

Истраживање Друштва судија, ако га правилно разумемо, открива много више од тога да судије трпе притиске. То ионако знају сви осим оних којима је једна од дужности да се праве блесави! Далеко значајније „откриће“ оваквог истраживања је у томе што нам заправо осликава стање међу самим судијама. Једнако као и жртве породичног насиља које и у мраку носе наочари за сунце како би сакриле подливе око очију, судије се у јавности праве да им није ништа. Шегаче се са онима који тврде да повремено добијају батине! Спрдају се са батинама, плашећи се нових премлаћивања! И тек када на тренутак поверују да их нико не види, неки од њих спремни су да пошаљу тајни сигнал у виду заокруженог одговора који говори о ономе шта се заиста дешава „иза затворених врата“.

Да ли су нам онда, попут ситуације код породичног насиља, потребне и судијске сигурне куће и СОС телефони? Социјални радници и психотерапеути специјализовани за мобинг међу гранама власти?

Авај, господо судије … Проблем са нашом браншом је у томе што нема ни сигурних кућа нити СОС телефона за оне који су за животни позив одабрали да буду и сигурна кућа и СОС телефон.

Уместо чекања на помоћ која стићи неће, мораћемо да се сами изборимо са насилницима и моберима!

Зато, маните се анонимних судијских анкета! Њихове резултате ионако одавно можемо да претпоставимо. Уместо тога, позовимо судије да скину наочаре и пудер и проговоре о ономе што се свакодневно “у кругу породице” догађа. Био би то почетак краја накарадног система који већ деценијама на овим просторима баштинимо. Система који се, значајним делом, и одржава на брижљиво негованој судијској анонимности.

Служба за информисање ССП

Оригинални текст можете погледати на БЛОГ СУДИЈЕ МАЈИЋА

ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Претпрошле ноћи у Новом Саду се догодио још један у низу напада на полицијске службенике. Овога пута нападачи су показали висок ниво бруталности и безобзирности – за седам минута жандарму Борису Јевросимову задали су више од 100 бруталних удараца наневши му тешке телесне повреде у виду прелома руке, повреде стопала, бројне модрице и подливе, као и прострелну рану шаке насталу приликом покушаја отимања службеног пиштоља! И све то у присуству његове супруге, не либећи се да и њој повремено задају понеки ударац.

Након исказане безобзирности у току напада, криминалци се приликом доласка интервентне патроле полиције на место догађаја нису дали у бег, већ су – напротив, сасвим мирно и без страха сачекали хапшење!

Управо је тај недостатак страха од казне показатељ да смо, услед благе казнене политике и толерантношћу према криминалу, дошли до критичног тренутка – да код криминалаца настаје одсуство страха од казне и државе. Схватили су да суђења могу отезати у недоглед, да по потреби могу без већих проблема побећи из државе, јер им суд претходно неће одредити притвор; да ће евентуална казна бити веома блага, а да ће у међувремену њихов углед у криминалном миљеу само вртоглаво расти. Овој појави свакако доприносе и медији који зарад јефтине популарности и раста гледаности организују разне ријалитије у којима су осведочени криминалци пожељни учесници и у којима се они јавно хвале својим злоделима, разарајући тако систем нормалних друштвених вредности, односно стварајући други, нови – криминални. И уместо да стану у заштиту друштва и друштвених вредности, судови неретко иду криминалцима на руку. Како другачије објаснити да суд криминалцима више година одлаже издржавање затворске казне зарад учешћа у таквим ријалитијима? И како објаснити да криминалци годинама избегавају издржавање затворске казне под изговорима тешке оболелости, а да при томе исторемено сваког дана обарају личне рекорде у дизању из бенџа? Или – како смо дошли у ситуацију да се вечерас неко мирно шета преко травњака фудбалског стадиона прекидајући утакмицу квалификација за Светско првенство у фудбалу, а да сутра суд расписује потерницу?! Траженог, наравно, нема!

Modus operandi правосуђа и у овом случају је остао исти. Јер, према непровереним и нама заиста несхватљивим информацијама, нападачима на жандарма Јевросимова најпре је одређен притвор, али је убрзо био укинут.

Синдикат српске полиције апелује на Владу Републике Србије, правосуђе и све друге државне органе и установе да хитно предузму мере ради пооштравања казнене политике за нападаче на полицијске службенике. Нису полицијски службеници изнад осталих грађана, али се у односу државе према полицијским службеницима и према криминалцима најбоље огледа колико је држава (не)спремна и (не)способна да се избори са криминалом. Толико пута поновљено „напад на полицајца је напад на државу“ је у потпуности обесмишљено и излизано, а морало би бити један од постулата безбедности државе.

Позивамо и све медије да буду одговорни, да престану са величањем криминала и криминалаца, да се издигну из трке за већим рејтингом и стану у одбрану својих грађана и друштвених вредности.

Јер, све док нам криминалци буду излазили из затвора пре него жртве из болница и све док буду сачекивали патроле на месту злочина са осмехом на лицу – Србија нема будућности!

Крајње је време да држава покаже ко је газда! Уколико то не покаже данас – можда ће сутра бити касно! Ваљда је један 12. март био довољна опомена!

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Текст у Блицу: Борба на живот и смрт