ЈОШ ЈЕДНО НЕОБЈАШЊИВО УЧЛАЊЕЊЕ У нсп
Како другачије, осим криминалом и великим безобразлуком, окарактерисати следећа дешавања:
– Човек се, незадовољан њиховим радом, из нсп исчлани октобра 2013. године;
– У време поплава с пролећа 2014. не добија помоћ од те организације уз објашњење „ниси више наш члан, немаш право“;
– Изненада, мимо свог знања и воље, поново постаје њихов члан с јесени 2017. године. Можда случајно, али некако баш у време када им Полицијски синдикат Србије тражи преиспитивање статуса;
– На утврђивању репрезентативности ССП појављује се приступница тој организацији потписана у његово име (фалсификована) и датирана на 24.01.2018. године (дан након подношења захтева ССП).
Занимљива коинциденција! Буди директну сумњу да је неко, за сада непознато лице, из те организације, извршило најмање два кривична дела фалсификовања – најпре с јесени 2017. (ради учлањења у ту органиазцију) а потом и почетком ове године (ради оспоравања репрезентативности ССП).
Колега је написао изјаву (на доњој фотографији) и у обрачунској служби покренуо процес како би утврдио на основу чега му одбијају проценат зараде на рачун те организације.
Ако МУП не буде имао уверљиво објашњење ових натприродних појава, правосуђе ће морати да разјашњава још једно волшебно учлањење у некадашњи синдикат полиције.
Та организација свакако више није синдикат већ брука професије и свих запослених у министарству! Позивамо све колегинице и колеге да их казне на најбољи могући начин – исчлањењем! Одузмите им прилику да манипулишу вашим новцем, вашим поверењем и угледом!
Не дозволите им да тргују вашим радничким интересима зарад својих каријера!
Служба за информисање ССП
Сви осим НСП и НПСС. Оба ова „синдиката“ репрезентативност ССП-а сматрају својим синдикалним убиством. Због тога не чуди утисак са састанака Радне групе да је НСП-у и НПСС-у више стало да ССП не буде репрезентативан, него ССП-у да буде репрезентативан. И не чуди што се поступак утврђивања претворио у поступак оспоравања репрезентативности ССП-а. С тим што је поступак, или боље рећи подухват оспоравања започет много раније него поступак утврђивања наше репрезентативности. „Подмлађивање“ приступница према незаконито прибављеним списковима „дуплих“ чланова, потписивање приступница без датума на којим је касније уписиван датум подношења нашег захтева за утврђивање репрезентативности, непоступање (и поред ургенција) дела обрачунских служби МУП-а по захтевима за исчлањење из НСП-а и за одбијање чланарине нових чланова ССП-а, нуђење помоћи за бољим радним местима активистима ССП-а који би „прелетели“ у НСП, ширење неистина о гашењу ССП-а,…
А онда смо дошли и до поступка утврђивања репрезентативности. Поступка који је, према Закону о раду, требало да буде окончан 7.2.2018. године. Ипак, први састанак Радне групе за утврђивање репрезентативности одржан је свега два дана раније – 5.2.2018. Не доводећи у питање досадашње професионалне резултате именованих чланова Радне групе, показало се а је ово ипак посао за запослене у Сектору за људске ресурсе, посебно за оне правничке струке и за оне који су добро упућени у синдикализам. Због тога не чуди што ће ова Радна група ући у историју по томе што је у правни систем Републике Србије инсталирала нови правни акт – „став“. У том смислу – „депеша“ као врховни правни акт МУП-а сасвим сигурно одлази у историју. Јер „став“ је тако снажан и необорив правни акт да сви закони, Устав и међународне конвенције пред њим бледе.