Skip to main content

Ознака: годишња оцена

Оцена или освета….. некоме и награда!

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Оцена или освета….. некоме и награда!

Фебруар је месец када влада велика напетост око годишњих оцена за рад. Ове године посебно….Закон о полицији, чија примена је почела у фебруару 2016. године, обрадовао је све нас управо због каријерног напредовања јер смо помислили да заиста можемо напредовати зато што радимо и зато што знамо да радимо.

Проблем у  пракси је углавном због тога што ни један од појединачних елемената за оцењивање није нормативан, осим делимично оцене стручне оспособљености (гађање, физичке провере, провера знања…), те се тиме вредновање нечијег рада практично оставља на „савест” руководиоцима.

А то, сасвим природно, често за последицу има деградирање доброг радника из страха да ће заузети место оног који оцењује, као и уплитање личних међусобних односа што је недопустиво.

Посебну тежину и срж овог проблема представља ограничење на основу члана 167.  Закона о полицији који у ставу 2. као услов за напредовање прецизира да трогодишњи просек оцене не сме  бити нижи од „истиче се – 4“.

Наравно, та срећна вест и почетак система каријерног напредовања кратко је трајала и почетни елан запослених је пао, јер су непосредне старешине, вероватно из страха да неће успети да сачувају своје позиције, свака част појединцима, већ направили паклену стратегију. Како нам не могу одузети квалитетне дипломе, лако проверљиво знање, поштење, квалитет у раду, однос према раду, онда су спремно дочекали једино преостало оружје – годишњу оцену за рад.

Право и овлашћење које им је дато и поверено старешине би морали употребити у складу са правом и правдом….дакле само законито. Међутим…

Старешине, покушајте бар једном да запосленима дате петицу за рад по макар једном или по више критеријума и видећете да то уопште не боли. Зашто сте ви предодређени да имате петице и да их нико осим вас нема. Зашто вас је срамота да кажете да ви имате петицу за рад? Одговор и није потребан, али вас ипак није срамота да кажете „па имате право приговора“. А шта ће старешина написати као одговор на приговор, запослени никада неће сазнати, као ни то да ли је њихов одговор заснован на правно релеватним чињеницама које су једино прихватљиве за право а не „рекла-казала“.

Овим путем желимо да апелујемо на  министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановића, директора полиције Владимира Ребића и све начелнике Сектора и Управа, да на сваки поднети приговор посебно обрате пажњу и да одлуку донесу само на основу правно релеватних чињеница. Јер оцена за рад није само имати мање или више дана годишњег одмора, она је сада нешто много више јер обезбеђује поред свих карактеристика које запослени има и право да напредује и то само захвањујући свом знању, без веза и сумњивих препорука. Од оцене нам зависи и сам посао!

Не дозволите више да се на сваки могући начин вређа достојанство поштених полицајаца и службеника.

С тим у вези, потребно је да, по приговору, извршите и контролу на основу којих су критеријума оцењени запослени. Видећете кроз образац, лако је докучити, како се штимују оцене да би се добила што мања средња оцена. Очекујемо и да против таквих руководиоца покренете поступак за повреду службене дужности. Њиховим злонамерим поступањем диретно се угрожава сама идеја „каријерног напредовања“.

Ово треба схватити озбиљно јер прва помисао на каријерно напредовање је управо спречавње корупције и злоупотреба а сада се отворио нов начин понижавања полицијских службеника и то кроз годишњу оцену.

Прекседник СК ССП
Слађана Грујић

Подсећања ради, и прошле године у ово време писали смо на ову тему, али се ништа није променило за годину дана:
Зашто немамо право жалбе на годишњу оцену?

Хоћемо ли трчати до пензије?

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Хоћемо ли трчати до пензије?

На порталу Министарства унутрашњих послова, у уводном делу текста којим је представљен Сектор за људске ресурсе пише следеће:

Сектор за људске ресурсе обавља послове којима се обезбеђују услови за несметано функционисање Дирекције полиције и осталих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, у вези са функцијом управљања људским ресурсима.

Сектор у координацији са осталим организационим јединицама Министарства, креира и спроводи стратегију развоја људских ресурса, креира и имплементира политику управљања људским ресурсима, усклађује процесе, системе и праксу управљања људским ресурсима са стратешким циљевима и потребама Министарства и са најбољом праксом, оцењује и унапређује квалитет управљања људским ресурсима у целом Министарству.

Заиста лепо замишљено и још лепше написано. Но да ли је заиста тако и у пракси? Нажалост није! Свима нама добро је познат хаос настао увођењем новина у вези са каријерним напредовањем, интерним конкурсима… Треба ли нам бољи показатељ од тога да нико живи више не зна како изгледа Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ни да ли уопште постоји важећи. Чини се да живимо и радимо у вакууму. Нема премештаја, нема напредовања… Описи радних места не постоје, а незаобилазан су услов за расписивање конкурса. Акт о процени ризика више нико ни не спомиње.

Последњих дана приметно је да се у ту неславну трку укључило и Одељење за стручно образовање и обуку, које је део наведеног Сектора за људске ресурсе. Запослени стичу утисак да колеге из тог Одељења сваке године доносе све гори план и програм обуке. Пуно је нелогичности у новинама које нам дају а ми ћемо овде навести само неке од њих.

Да ли је сврсисходно оцењивање запослених у гађању из службеног наоружања у случају када не постоји редован тренинг? Наравно, при томе јединице се деле и шаком и капом. У којој то још држави полицајац за годину дана испали свега 25 метака и то само приликом оцењивања? На дај Боже да на терену морамо да употребимо ватрено оружје кад по годину дана не тренирамо. Господа која осмишљавају тај план и програм очигледно не знају ста значи реалан рад на терену. Заборавили су уживајући у својим канцеларијама, ако су икада и знали. Као да желе додатно да нам отежају и огаде рад у полицији.

Још једна новина, уведена ове године, јесте повећање старосне границе и за жене и за мушкарце, на 45 и 50 година, када је у питању провера физичке спремности. Наравно, поред старосне границе, пооштрили су норме које треба испунити, а које су и онако већ биле поприлично захтевне. При томе су термини за полагање ове године пребачени за месец мај а тиме је и скраћен рок за припрему запослених.

Да ли неко може да објасни колегама ауторима плана, да полицијски службеници већ имају исувише стресан посао да би им још и они претили јединицама. Као и да им објасни да полицијски службеници који оперативно раде не могу по цео дан да тренирају и уче теорију јер морају да раде, да терен не може да сачека да се заврши наша теоријска настава или часови физичког. Уместо да олакшају колегама они нам само стварају додатни стрес са тим њиховим проверама и оцењивањима.

Нажалост, код нас мало ко има разумевања и уместо да надлежни брину да будемо спремни због рада на терену, наметнутим обавезама само нам стварају додатне проблеме.

А оцена нам итекако утиче на напредовање у служби али и доводи до евентуалног отказа радног односа. За било какво напредовање потребан је висок трогодишњи просек, који је заиста тешко изборити. А негативне оцене у две узастопне календарске године дају нам излазну карту из МУП.

Стога нам ти системи провера стварају додатни стрес. По новим нормама, требао би човек да тренира сваког дана, да би успео да добије петицу, а ако сви одемо да тренирамо, неће преостати нико ко ће да ради. Откуда уопште идеја за повећавање норми и старосне границе кад су људи и до сада масовно падали на физичким проверама. Наравно, потежу аргумент и њиме се оправдавају тиме како су нам омогућили часове физичког, не схватајући да велика већина запослених на те часове ретко кад успе да оде јер посао не може да чека. Преостаје нам само да своје слободно време и новац трошимо на плаћање тренинга, теретане и стрељане, што уопште нису мали издаци.

Синдикат српске полиције свакако подржава тежњу да нам полицајци буду обучени, физички оспособљени за све задатке, али систем се мора изменити. Уместо система кажњавања и демотивације, треба увести ситем награде, систем који ће да мотивише људе. Објекти за тренинге нам морају бити доступни у сваком тренутку, да нам свима буду ужитак и издувни вентил, начин да се ослободимо стреса а не, као што је сада случај, извор додатног стреса и малтретирања.

Служба за инфрмисање ССП
Миле Лазаревић

Херојски чинови полицајаца се оцењују двојком!?

Napisao/la na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на Херојски чинови полицајаца се оцењују двојком!?

У  Министарству унутрашњих послова ових дана је у току спровођење годишњег оцењивање запослених. Оцењивање се врши на предлог непосредних старешина као што је то случај био и раније, а оно што је ново, сада добијена оцена има знатно већи утицај, јер каријерно напредовање запосленог у великом степену зависи од исте. Управо то и јесте разлог да се овог пута приступи што реалнијем и поштенијем оцењивању, односно руковођење јасним критеријумима приликом доношења одлуке о оцени. Не сме бити поновљена стара, свима добро позната пракса да старешине својим „миљеницима“ деле добре оцене и шаком и капом, а да скромни и тихи, али добри радници, буду негде у запећку, са осредњим и лошим оценама, а да никоме није јасно зашто је то тако.

Нажалост, поједине старешине, које су срећом у мањини, нису испоштовале струку, нису, према нашем суду, добро извагали и одредили оцене полицијским службеницима у својим организационим јединицама.

Као пример такве праксе, навешћемо случај који је скренуо пажњу на нереално оцењивање запослених, то је случај из Вршца где је наш колега и члан Далибор Вукић оцењен оценом „довољан – 2“. Командир Саобраћајне полицијске испоставе Вршац га је оценио укупном оценом 2.40 мада колега Вукић није имао никакве озбиљне преступе у 2015. години, нити је дисциплински кажњаван, имао је просечне резултате рада на годишњем нивоу, био је чак и награђиван увећањем на плату, и против њега није било икаквих притужби или каквих других представки од стране грађана.

Рекло би се, просечни резултати, просечна и оцена, могла је бити и тројка, али… Оно што је командир свакако превидео јесте подвиг који је својевремено извео управо колега Вукић. Командир би требало да посебно цени подизање угледа полиције у јавности. Овај човек, колега Далибор Вукић, својим поступањем је итекако утицао на поправљање имиџа полиције, тако што су о њему у 2015. години писали медији под насловом „Херој ван дужности: Младић витлао ножем у дому здравља, ухапсио га полицајац који је дошао на терапију“.

Да се подсетимо, колега је дошао на сам крај радног времена у Дому здравља Вршац, да би примио терапију јер је трпео јаке болове. По пријави грађана који  су му пришли и указали на то да једно лице прети ножем у чекаоници Дома здравља у Вршцу, колега је без оклевања, иако у боловима, изашао из ординације пришао лицу и разоружао га.

Данас, када имамо учестале нападе на раднике здравствених установа, који су се завршавали чак и трагичним исходом,  када министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић најављује присуство полицајаца у истим установама, на делу је толерисање старешина који процењују  да се овакви, и слични поступци полицајаца категоришу једва пролазном оценом.

Каква порука, преко оваквих руководилаца у МУП, стиже до запослених али и до грађана и целокупне јавности, остаје нам да сами закључимо. Поставља се питање да ли министар подржава праксу својих подређених да једино релевантно мерило приликом оцењивања полицајаца јесте број казни наплаћених од ионако осиромашених грађања? Желимо да верујемо да министар, који започиње озбиљне реформе МУП, не може подржати искључиво репресију, да схвата неопходност стављања акцента на превентивно деловање полиције.

Стога очекујемо реакцију министра у смеру исправљања ове својеврсне неправде и кориговање годишње оцене колеги Вукићу, али оно што је још битније јесте то да се истовремено заложи за доношење јасних правила и критеријума којих се старешине морају да придржавају приликом будућих одређивања годишњих оцена запосленим радницима.

Тренутно је, одлуком командира у Вршцу, послата порука и полицајцима и грађанима, да се у Србији полицијска пожртвованост, ризиковање свог живота ради заштите живота грађана оцењује једва оценом довољан – 2.

Служба за информисање ССП

Приговор на годишњу оцену

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Приговор на годишњу оцену

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

за чланове ССП и запослене у МУП

 

Због великог интересовања чланства и других запослених у МУП, а поводом годишњег оцењивања на основу Закона о полицији, за годину 2015. обавештавамо вас, упркос другачијим спекулацијама ИМАТЕ ПРАВО НА ПРИГОВОР, т.ј. на подношење жалбе на добијену оцену.

Након што вам оцена буде саопштена, на Упитнику исту потпишете и обавезно упишите ДАТУМ САОПШТАВАЊА. Од тога момента почињу да теку рокови за жалбу.

Правни тим ССП, уз косултације са правним заступницима, мишљења је, да новим Законом о полицији, који је ступио на правну снагу 5. фебруара 2016. године, није предвиђено право жалбе као редован правни лек (о чему је ССП упутио допис министру унутрашњих послова http://ssp.org.rs/zasto-nemamo-pravo-zalbe-na-godisnju-ocenu/), те да би сви запослени који сматрају да су оштећени годишњом оценом, требали у року од 15 дана од потписивања Упитника о оцењивању  да изјаве Приговор на исти, у складу са досадашњом праксом и  законом који је важио у временском периоду на који се оцена односи.

Уколико Министарство унутрашњих послова не буде поступало по Приговорима, остаје простор за ванредни правни лек, односно покретање управног спора.

За више информација контактирајте вашег синдикалног представника у оквиру Синдикалне групе или Регионалног центра.

Ваш Синдикат српске полиције!

Служба за информисање
Бобан Ђорђић