Skip to main content

Ознака: контрола боловања

Контрола боловања је осетљиво питање

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Правна помоћ, Преносимо. Нема коментара на Контрола боловања је осетљиво питање

У одбрану радничких права
РОДОЉУБ ШАБИЋ: Петљање Владе у боловање може да буде кривично дело

Контрола боловања је у прошлости често била тема којом се  бавио Синдикат српске полиције. Указивали смо на недопустивост самовоље полицијских старешина којима је контрола боловања најчешће била средство за некакво дисциплиновање радника. Наши правни заступници годинама воде битке у одбрани чланова синдиката против којих су покретани дисциплински поступци због наводне злоупотребе боловања. А „злоупотребе“ су наводно бивале утврђене управо кршењем закона који регулишу ову област. Апеловали смо на министре и директоре полиције, али смо бивали принуђени и да подносимо одговарајуће дисциплинске и кривичне пријаве против појединих старешина. (Контроле боловања – још једна победа ССП, Допис министарству здравља)

Данас је поново то питање актуелизовано, контрола боловања заокупља пажњу шире јавности након последњих изјава власника неких приватних предузећа али и услед неспретних реакција челника министарства за рад и министарства здравља.

Наравно, као и небројено пута до сада, делује као да је у одбрани радничких права најгласнији Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. У ствари, господин Шабић указује на кршење закона које доноси контрола боловања уколико буде спроведена на предвиђени начин. Још једном се доказује да је одбрана закона уједно и одбрана радних права, да закони бивају кршени најчешће на штету радника, а врло често обратно.

Преносимо комплетан текст објаљен на сајту Повереника:

„ВАНРЕДНЕ КОНТРОЛЕ БОЛОВАЊА“ – БЕЗ ОСНОВА У ЗАКОНУ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности покренуо је 5.10.2017. поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству здравља, поводом вести објављеној на веб сајту Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, коју су пренели многи медији, а у којој се између осталог наводи: „Министри Владе договорили су са амбасадором Кине у Србији и директором смедеревске Железаре механизам контроле боловања… као и на који начин ће се он спроводити… ово ће бити једна врста пилот пројекта, који ће, уколико буде дао добре резултате, бити опште примењиван…“

Имајући у виду да било какав механизам контроле боловања подразумева обраду података о личности, и то података који су по закону нарочито осетљиви, Повереник је од оба министарства затражио да се у року од три дана изјасне о томе шта наведени „пилот пројекат“ као и „договорени механизам контроле боловања“ подразумевају, који је правни основ за наведену обраду података о личности, као и о низу других релевантих питања.

Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања, иако креатор наведених вести, у остављеном року није дало никакво изјашњење.

Министарство здравља је у задатом року дало изјашњење. У свом изјашњењу Министарство је навело да оно не стоји иза вести о ванредној контроли боловања, те да министар здравља нити Министарство, нису давали никакве изјаве с тим у вези, нити достављали медијима саопштења у вези с тим питањем.

Министарство је у изјашњењу такође навело да је, како је то Повереник и нагласио отварајући поступак надзора, постојећи механизам контроле боловања предвиђен чланом 164. Закона о здравственом осигурању, те да у складу са садржином те законске одредбе здравствена инспекција Министарства не врши надзор над остваривањем боловања.

Независно од тога колико вести о „пилот пројекту“ и „договореном“ механизму контроле боловања имају реалан основ, Повереник ће Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања, а и Влади Србије, (будући да је председница Владе и након отварања поступка надзора давала изјаве којима је најављивана „ванредна контрола боловања“), упутити одговарајућа упозорења.

Повереник још једном упозорава на чињеницу да здравствени подаци спадају у категорију нарочито осетљивих података, чија се заштита осим Законом о заштити података о личности додатно јемчи и Законом о правима пацијената. Органи власти су у обавези да се уздрже од било каквих активности које подразумевају обраду ових података на начин ван оног који је изричито предвиђен и уређен важећим законом. Што се контроле боловања тиче, у случају сумње у злоупотребу права на боловање, послодавци имају право да користе механизме утврђене Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.

Међутим, тим механизми не предвиђају никаква овлашћења и активности Владе или министарстава. Идеја да би се те активности могле заснивати на некаквим „пилот пројектима“ и „механизмима контроле боловања“ договореним са било ким, била би израз погрешног дилетантског тумачења закона или нечег горег, али у сваком случају упуштање у такве активности довело би до кршења више закона, масовног кршења права грађана и самим тим извршења великог броја кажњивих прекршаја, чак и кривичних дела.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Доктор са шест државних функција!!!

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Доктор са шест државних функција!!!

Након последњих гафова начињених објављивањем интервјуа са измишљеним стручњацима, уз прилоге фотографија стварних људи, дневни лист „Политика“ наставља да бриљира објављивањем све горих чланака. Баш као да се тренутно уредништво тог најстаријег листа, уједно, једног од ретких који још увек није таблоидизиран, труди да уруши какав-такав углед који имају, тешком муком повраћен након пропадања током деведесетих када је лист називан „Слободанком“. Делује да су на добром путу добијања новог имена, опет изведеног из личног имена, само овог пута неког новог (старог?) политичара!

Но, отом-потом, намера овог текста није ламентирање над судбином Политике, већ нешто друго. У четвртак, 27. јула, на насловној страници тог листа објављен је текст са бомбастичним насловом „Глуме депресију да би отишли на боловање“! Да ли због, тек завршеног, штрајка у Фиату, или због неких других који су и даље у току, али чини се да је текст тенденциозно написан, са циљем потпоре популарне тезе наших властодржаца да смо лењ, нерадан народ, спреман на забушавање и обмањивање послодаваца, тих „јадних“ капиталиста. У тексту имају и адекватног саговорника, вредног доктора Александра Миловановића који изјави следеће:

„Имао сам случај човека који се жалио на депресију и због тога отишао на боловање, а онда сам га видео како се шета по тржном центру. Имао сам намеру да тражим контролу његовог боловања, али сам одустао јер он може да се брани тиме да му је за депресију добро да изађе међу људе.“

По среди је апсолутно погрешна теза и непознавање материје од човека који би стручношћу требао да предњачи будући директором Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“. Јасно је да господин не познаје основне принципе за превазилажење депресије: што више проведеног времена у друштву, посебно са позитивним људима (заправо избегавање осамљености); што више проведеног времена напољу, што више кретања, никако седења, лежања, гледања ТВ-а; добро спавање и квалитетна исхрана; бављење спортом, позитивно размишљање…

Али, ко је у ствари овај Политикин стручњак? Је ли можда и он неки лажни, измишљени лик?

Далеко од тога, не да није измишљен, него да га нема требало би га измислити. Човек је посебан и заиста способан. Ма шта способан, способан је за најмање шесторицу! Баш како то Димитрије Пантић својевремено каза Шојићу да га подсећа на „двоглавог Арапина“, овај наш доктор вреди за барем шесторицу! Јер толико функција обавља, скоро толико плата прима. Овај лекар, који сматра да депресиван човек нема право да излази напоље из куће и да је одлазак у куповину контраиндикован његовом стању и само доказује како подли радници желе да преваре газде, вероватно никада не иде на боловање јер би му од укупних месечних примања био одбијен новчани износ за који се може пазарити један солидан полован аутомобил.

Један други дневни лист, „Блиц“ 16.06.2014. године пише о „рекордеру по броју послова које обавља и за које је плаћен новцем из републичког буџета“. У тексту под насловом „Обавља шест функција, три није пријавио агенцији“ прецизира се „Миловановић има шест функција од којих три није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Како тврди за „Блиц“, тренутно за четири прима плату, па месечно заради најмање 235.000 динара.“

Миловановић је према подацима са сајта Агенције за борбу против корупције запослен у Институту за медицину рада као директор, где прима месечно 104.000 динара, а редовни је професор и на Медицинском факултету, где зарађује 75.000 месечно. Миловановић је и професор на Политехничкој академији, где четири пута годишње у време испитних рокова прима по 50.000 динара, те члан комисије за оцену радне способности Националне службе за запошљавање (НСЗ), где девет месеци у години прима по око 5.000 динара. До 2009. је радио и као професор на Медицинском факултету у Косовској Митровици.

Према сазнањима “Блица”, Миловановић, међутим, Агенцији за борбу против корупције није пријавио да је у јануару те године именован за председника Управног одбора Клинике за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, где, како каже, тада није тражио плату, а да ли ће – “није знао”. Није пријавио ни постављење на место председника Републичке стручне комисије за медицину рада, али ни рад у комисији при Националној служби за запошљавање. „

Тако „Политикин“ стручњак за медицину рада, сисајући државне јасле ЗА СКОРО ЧЕТВРТ МИЛИОНА ДИНАРА МЕСЕЧНО, тврди да депресиван човек на боловању треба да буде тужен газди и тако осуђен на отказ, јер је отишао у тржни центар, упркос свом стању. Пазите се и ви, државни упосленици на боловању, лекар са шест државних функција вреба да провери да ли, правећи се да сте болесни, музете државне паре. Па да више остане њему.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Ослобађајућа пресуда полицијском службенику, који је за време боловања био на свадбеном весељу колеге, имплицира да запослени за време боловања није у кућном притвору и може нормално да живи, колико му то природа болести дозвољава. Старешине немају право да врше контролу на начин на који су то навикли, нити да забадају нос у приватне ствари полицајаца.

О кршењу права запослених на приватност током привремене спречености за рад говорили смо и писали много пута у последњих неколико година, али као да то појединцима међу старешинама није довољно. И даље се врши незаконита контрола боловања у складу са неком депешом која је у супротности са:

  • Законом о раду који превиђа мере у случају сумње у оправданост боловања;
  • Законом о здравственој заштити који регулише чување лекарске тајне;
  • Законом о заштити података о личности који регулише материју заштите, прикупљања и обраде личних података грађана.

О могућностима које закони пружају послодавцу прилажемо и Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 133-00-1/2010-02 од 08.02.2010. године:

„Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), у члану 103. став 1. прописана је обавеза запосленог да у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У ставу 5. истог члана је прописано да послодавац, који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Према члану 179. тачка 6) Закона о раду, ако се утврди да је запослени неоправдано користио боловање или га злоупотребио, послодавац може да му откаже уговор о раду.“

Један од новијих примера безумних поступака старешина који слепо поштујући наведену депешу испадају смешни, десио се у Полицијској управи Чачак. Како је у Ивањици дошло до тога да дисциплински поступак буде покренут против полицајца због свадбеног весеља рођака и колегинице, као и шта се све ту дешавало погледајте на приложеним фотографијама. ССП пратити ситуацију на терену и, ако устреба, према старешинама али и према докторима ћемо иницирати судске поступке уколико дође до компромитовања осетљивих заштићених података будући да имамо ситуације где старешине зову лекаре и интересују се о болести запосленог.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ССП упутио допис Министарству здравља у вези контроле боловања

Napisao/la na . Objavljeno u Дописи. 3 коментара на ССП упутио допис Министарству здравља у вези контроле боловања

Поштована госпођо Ђукић-Дејановић,

 У прилогу акта достављамо Вам депешу (инструктивни акт) број 2319 од 26.10.2007.године коју је упутио начелник Управе полиције генерал Младен Курибак која се тиче привремене спречености за рад полицијских службеника по основу коришћења боловања.

Синдикат српске полиције сматра да су поједине одредбе предметне депеше у супротности са Законом о здравственој заштити (чланом 30. (Право на приватност и поверљивост информација); чланом 31. (Право на самоодлучивање и пристанак); чланом 36. (Право на увид у медицинску документацију); чланом 37. (Право на тајност података) ) те је захтевао да се предметна депеша стави ван снаге и сачини нова – законита.

Настави са читањем