Skip to main content

Ознака: криминалистичка техника

ПОЛИТИЧАРИ, ДРЖИТЕ ВАШЕ ПРЉАВЕ РУКЕ ДАЉЕ ОД ПОЛИЦИЈЕ!

Господо политичари трећеразредних комби-странака, са бројем гласача мањим од броја чланова Синдиката српске полиције, држите се даље од полиције! Не злоупотребљавајте наше име, не вадите реченице из контекста, не прекрајајте их по свом нахођењу!

Доста нам је политичара који нас користе зарад својих ситних дневно-политичких интереса!

У својим данашњим твитовима делове текста нашег саопштења злоупотребила је извесна Мариника Тепић, позната по томе да је посланица постала као члан једне странке, да је пролетос водила кампању лидеру друге а данас је и сама један од лидера неке нове, треће странке.

Та и таква политичарка, која леже у једној а буди се у другој странци, даје себи за право да оптужује полицију за касну реакцију, прећуткујући једину истину да је патрола полиције одмах по позиву изашла на терен, обезбедила трагове на лицу места и учинила све да се оштећена породица осети безбедном. То је оно што је посао полиције, то је оно што нас као синдикат занима. Нећемо дозволити прљање имена полиције политичарима који од буве праве магарца, заборављајући при томе да је те вечери, на територији ПС Пећинци, било извшено још два кривична дела а да је полиција приоритет дала овом случају. У питању су били класични примери провалних крађа и то код људи који везе са политиком немају, те не стоје ни оптужбе да се ради о некаквом политички мотивисаном застрашивању.

Госпођа Тепић као кључни доказ некакве зле намере полиције износи нашу реченицу „Неко је тада израчунао да ће држава осиромашити због додатка за ноћни рад припадницима криминалистичке полиције!Али намерно пропушта да каже на који период се односи то „ТАДА“, пропушта да цитира једну другу, битнију реченицу која даје ту временску одредницу: „Разлог лежи у томе што су криминалистичкој полицији, након почетка пуне примене првог ПКУ за полицијске службенике 2012. године, укинуте ноћне смене у већини полицијских станица.“

Не верујемо да јој се случајно омакло, убеђени смо да је прећуткивање резултат жеље да одговорност за све лоше у полицији припише садашњој власти и садашњем министру. Истине ради, ноћни рад криминалистичкој полицији у мањим срединама (али и у свим београдским општинама) укинут је у време „Тадић-Дачић власти“ која је одавно промењена. Оно што се није променило јесте ССП и наш критички, али пре свега реалан, однос према свим властима! И тада смо, баш као и сада, указивали на сву погубност таквих мера уштеда! Како рече један коментатор на нашој ФБ страници, таква одлука је „потез једнак ономе када би се, због штедње, укинула дежурства хитне помоћи или ватрогасаца,’јер тада има мање интервенција и екипе често седе беспослене’.“

Оно што данашњем руководству министарства можемо да замеримо јесте то што нису исправили и ту катастрофалну брљотину предходне гарнитуре на власти! На томе ћемо инсистирати у даљим преговорима са Радном групом МУП за сарадњу са синдикатима.

Свакако је овај случај из Пећинаца један од оних које ми полицајци одлично разумемо и са којим се свакодневно сусрећемо али грађани те наше проблеме не виде на тај начин (онако како заиста јесте), већ уз дозу општег револта радије прихватају ствари онако како им злуради сервирају. Наравно, то сервирање бива уподобљено у складу са дневно-политичким потребама за страначко препуцавање.

Управо стога је уследило наше саопштење одмах након првих кривљења истине од стране опскурних политичких ликова!

Верујемо да ће наш глас, глас професионалаца, имати већу тежину и даљи одјек међу грађанима!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Зашто се каснило са увиђајем у Пећинцима?!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује злоупотребу догађаја у Пећинцима и покушај политичара да у своје прљаве борбе увуку полицијске службенике који професионално и одговорно извршавају све службене обавезе.

У јавности су оптужени и већ оглашени одговорнима чланови увиђајне екипе у Пећинцима, јер су „изашли на лице места тек након три сата од пријаве догађаја“. То је мање-више тачно, али се нико, пре осуде тих колега, није запитао зашто је то тако. Политичари, одавно навикнути на разне привилегије, нама обичним смртницима незамисливе, не желе или не могу да схвате реалне проблеме полицајаца на терену. Да ли су можда помислили да је увиђајна екипа имала други започет посао? Или су очекивали да живот стане, све друго буде занемарено и да се сва полиција света стави њима на располагање?

Са колико времена чекања би били задовољни? Сат времена? Пола сата? Пет минута?

Чекање на увиђајну екипу скоро три сата јесте наша професионална брука, то треба признати, али и објаснити зашто је то тако. Најпре треба одмах рећи да у Полицијској станици у Пећинцима не ради ни један криминалистички техничар и да је инспектор морао да сачека његов долазак из Руме. Мање је познато и то да у самим Пећинцима криминалистички инспектори раде само прву смену, због мањка људства. Такође, јавност треба да зна и да о самом увиђају, о изласку или неизласку на лице места, одлучује месно надлежни тужилац а не полиција. Наравно, одлучују и полицијске старешине које, спроводећи наложене мере штедње, у циљу смањења трошкова, оклевају са издавањима налога за прековремени рад. Све те компликације и консултације односе драгоцено време а доносе кашњење.

Можемо овог пута и да занемаримо правила форензичке струке која налажу да је вршење увиђаја, ради квалитетније обраде лица места и прикупљања свих релевантних трагова, сврсисходније вршити на дневном светлу. Али не можемо а да не запитамо колико времена обични грађани чекају на долазак увиђајне екипе? Врло често и по целу ноћ, до јутарње смене! Разлог лежи у томе што су криминалистичкој полицији, након почетка пуне примене првог ПКУ за полицијске службенике 2012. године, укинуте ноћне смене у већини полицијских станица. Неко је тада израчунао да ће држава осиромашити због додатка за ноћни рад припадницима криминалистичке полиције! Треба рећи и да у већини организационих јединица старешине избегавају да издају налоге за приправност. И на томе се штеди! ССП годинама указује на тај проблем али на страни послодавца није било превише слуха за његово решавање.

Али кад се у јавности дигне прашина онда дрвље и камење на обичне извршиоце. Данас је главни проблем кашњење инспектора и техничара, премда је на лицу места била патрола која је обезбедила све трагове и чијим самим присуством су били безбедни и чланови породице на чију штету је извршено кривично дело. Оно што су полицијски службеници, обични извршиоци, могли да ураде, оно што је било до њих, урадили су крајње одговорно и професионално.

Проблем превазилази њихову моћ, а политичари су управо ти који нам могу обезбедити боље услове за рад. Изволите господо, предлажите, гласајте, мењајте законе и унапредите службу. Најлакше је критиковати и износити паушалне оцене!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Доказе скупљамо помоћу штапа и канапа

Када су крим техничари у Полицијској управи за град Београд, а верујемо и у већини осталих управа, почетком ове године сецкали индустријске ПВЦ џакове правећи мале кесице за паковање трагова, када су трагове склоне труљењу паковали у папирне кесе добијене у оближњој пекари, док су куповали рукавице по самоуслугама и апотекама, те користили транспарентне лепљиве фолије произведене давне 1996. године, нису били ни свесни колико су у ствари срећни. Јер, имали су барем нешто.

Након алармирања надлежних, од стране Синдиката српске полиције, на фебруарском састанку у Кабинету министра унутрашњих послова, али и јавно на сајту  синдиката, уследила су објашњења представника Сектора за материјално-финансијске послове, господина Веселиновића и господина Бјелице, да је узрок био недостатак финансијских средстава у прошлој години, да је сада све у реду, да ускоро следи вишемилионска набавка и нормализација ситуације, уз даље редовно снабдевање криминалистичке технике основним средствима и материјалом за рад.

Овако је само у теорији и за камере…

Али…

Од фебруара до јула извршена је достава извесне количине брисева за узорковање биолошких трагова и апсолутно ништа друго. Ништа под милим богом. А залихе утањиле…

Форензичари су принуђени да на терену селективно обрађују лице места, да се сналазе како умеју и знају и за то време смешкају пред грађанима глумећи како је све у најбољем реду. Уместо мулажирања прибегава се фотографисању. А и кад некако прикупе неке трагове на лицу места, тад проблем настаје код паковања – нити имају кесице нити омоте предмета. Најобичније коверте А4 формата постале су мисаона именица!

Просто се запитамо да ли је дошло време да сами правимо прахове за физичке методе изазивања латентних трагова папиларних линија, баш као што је некада давно то радио Љубисав Познановић (извињавамо се новим „стручњацима“ који вероватно задивљени својим личним величинама нису имали времена ни да чују за тог човека), који је из шале мешајући пепео цигарете са неким, само њему познатим, додацима, правио прах и демонстрирао његову ефикасност пред широко отвореним очима полазника крим-техничких курсева.

Овако је било у јануару а данас поред сваке од ових 6 ставки стоји одговор – „НЕМА“!

Или је пак време да у свом извештају о форензичком прегледу лица места, техничар наведе шта је све на лицу места могао и требао да уради а није успео због недостатка материјала за рад? Да више не црвени техничар испадајући нестручан и неспособан пред грађанима и колегама.

Можда ће тек након тога поцрвенети неко други?!

Служба за информисање ССП

Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.

Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.

Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.

Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.

Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!

Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.

Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:


Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.

Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.

Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.


У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.

Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?

Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић