Ознака: Лозница

НИЈЕ СТВАР ДО ФОТО-АПАРАТА, ВЕЋ ДО ОНОГ ШТО СТОЈИ ИЗА ЊЕГА!!!

Napisao/la Милан na 15/09/2021. Objavljeno u Ауторски текстови.

ЛОЗНИЦА – Анализирајући обавештења која смо добили од наших чланова са терена као и самог материјала који је пред нама пожелели смо једноставно да објављујући овај текст укажемо да и поред тога што у седишту ПУ Шабац Синдикат српске полиције, како смо то недавно писали „дише пуним плућима“, када је у питању Лозница то не можемо рећи.

Док се многи питају зашто је то тако, ССП-у је циљ да заврши оно због чега људи верују у њега и због чега су му поклонили поверење а то се ових дана највише огледа кроз давање примедби и сугестија на Нацрт закона о унутрашњим пословима. Недавно смо због недостатка појединих средстава за рад у једној од ОЈ МУП-а у овом граду успели својим ангажовањем да заједно са представником послодавца отклонимо тај недостатак, док је активност тог, како себе називају „јединог“ била таква да то исто средство ускрати запосленим па и својим члановима и остави их да се довијају како своје задатке да обаве, но то ћемо оставити полицајцима да сами процене а многи су то већ и урадили. Негде у дубини свести, нам је мисао да поједини руководиоци посматрајући овакве активности јасно дају до знања да првенство дају управо онима од којих нису могли да обављају редовне послове због многобројних дописа, анонимних поднесака и сл. У овом граду у последње време, пошто су били препознатљиви по писању, поједини функционери тог „јединог“ одлучили су да промене тактику поступања па су почели да утичу на своје братске, рођачке и познаничке везе у другим службама као нпр. комуналној милицији, тако да првенство у санкционисању дају онима који на својим аутомобилима имају симбол неког другог синдиката, а заборављају да исто тако неки сличан уређај као што је фото-апарат може имати и неко ко посматра њихову поступање, чија ће фотографија можда много више вредети од санкције коју у последње време спроводе по правилу селективно и то по наговору. ССП свакако подржава поштовање свих позивитних прописа али спровођење на овакав начин никако не може бити добро, јер се нарушава и однос између служби које би требало да имају изврсну сарадњу. Многи ће се запитати за што се запослени у оваквим ситуацијама обраћају баш нама, одговор је веома једноставан, једино ССП и људи окупљени око њега поред циљева које смо много пута спомињали своје активности усмерава на побољшање пословног амбијента међу запосленима јер задовољан члан представља основ за непрекидан труд ССП-а.

Управо због тога идеја за овај текст се родила и сматрамо да то није добро за службу у целини, да се на овај начин не ради на побољшању пословног амбијента, да је оваква врста сарадње баш супротна од оног каква би требала бити. Надамо се да ће овај текст бити препознат на правом месту и да ће се на време указати појединцима да треба да буду равноправни у свакој ситуацији без обзира на припадност што их уједно и сам закон обавезује бар док су на тим местима.

Жељко Благојевић

Служба за информисање ССП

Пуцњава у Малом Зворнику

Napisao/la Миле Лазаревић na 22/03/2017. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Пуцњава у Малом Зворнику

За само 24 сата исти човек (Антонић Стефан, 23), локални вишеструки изгредник, напао најмање седам полицијских службеника у четири различита инцидента у Лозници и Малом Зворнику и том приликом некима од њих нанео лаке и тешке телесне повреде. У полицијској станици у Малом Зворнику је дошло и до пуцњаве, нападач се самоповредио приликом покушаја отимања службеног оружја једном од полицијских службеника. Тим поводом Синдикат српске полиције издао је следеће саопштење:

Данашњи инцидент је логична последица свих недостатака основних услова за рад полицијски службеници и небриге државе о њима. Стална изложеност опасности и рад под притиском нешто је на шта су сви полицијски службеници спремни и за шта су припремани током школовања. Нажалост, професија је таква и проблема ће увек бити. Али оно на шта полицијски службеници нису припремљени током свог школовања јесте рад у очајним условима, немаштини, лошој или никаквој опремљености.

Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић каже да му је јасно да живот не може да стане и сачека боља времена, да се мора радити у условима које имамо, и да се све полицијски службеници труде да дају свој максимални допринос у борби за бездебност грађана и стабилност јавног реда и мира. Али ми не видимо да је таква пракса и у врху Министарства унутрашњих послова и државе. Напротив, послодавац као да се труди да, додатним компликовањем процедура и наложеним мерама, полицајцима приликом свакодневног поступања што више отежа посао и искомпликује живот. О бесмислености многих наложених мера али и измишљених послова и обавеза могла би се читава једна књига написати. И то би било мало.

Држава нам свакодневним немаром, олаким оптуживањем полицијских службеника, суспендовањем и лишавањем слободе, благом казненом политиком према нападачима на полицајце, њиховим пуштањем на слободу у најкраћем могућем року, даје додатни притисак и практично нас онемогућава да трезвено и смирено размишљамо приликом поступања.

Сетимо се само олаког криминализовања свију нас и то из уста министра лично, када је почетком прошле године говорио о хиљадама криминалаца у нашим редовима и потреби некаквог великог прочишћења наших редова. И шта се десило? Је ли ко изгубио посао због тога? Да ли смо и даље сви криминалци? Или смо великом већином само обични полицајци, професионалци, посвећени послу и својој породици у вечитој трци за преживљавањем. Завршила се та чувена „анализа ризика“ онако како је једино било праведно, али је остала велика брука МУП у јавности, велика мрља над свима нама!

У таквим нељудским условима, када полицајци више нису сигурни у себе и у овлашћења која могу и требају да примене, дешавају се и грешке и инциденти. Онда долази до пропуста, долази до напада, до повређивања и полицајаца и грађана.

Можемо поставити питање шта су надлежни предузели након нашег писања о проблемима изазваних недостатком одговарајућих просторија за задржавање у великом броју полицисјких станица широм Србије? Да ли су и колико просторија надлежни оспособили у ових месец дана? Званичан одговор немамо али смо сигруни да је одговор поражавајући – нису ништа учинили, а оправдање је као и увек „недостатак средстава“, упркос наводном буџетском суфициту и никад бољем стању у државној каси!

Уместо улагања у адаптирање просторија прибегло се старој доброј депеши – директор полиције дао је обавезујуће упутство да задржана лица чувамо у службеним просторијама које никако нису томе намењене. Наравно да тако нешто не само да беспотребно троши људске ресурсе (а само код нас у МУП су људи најјефтинији уместо најскупљи ресурс, но то је друга тема) већ и запослене доводи у потенцијалну, сасвим непотребну опасност, коју је уз мало добре воље могуће елиминисати!

Поводом овог догађаја у међувремену се огласио и министар унутрашњих послова, вест је под насловом „Стефановић: Оштре казне за напад на полицију“објавио портал Мондо, а ми вам је преносимо:

Министар унутрашњих послова Небојша стефановић изјавио је поводом напада на полицијске службенике у Малом Зворнику да ће инсистирати да сви они који се дрзну да нападну полицајце буду оштро кажњавани. Он је објаснио да су полицајци нападнути приликом обављања своје редовне дужности и да је то урадио човек који је помислио да је сасвим нормално да нападна полицијске службенике.

Након овакве вести не можемо а да министру не поставимо следећа питања:
– Шта сте предузели поводом нашег јавног обраћања, уличног протеста и тражења заштите полицијских службеника?
– Да ли сте прочитали наш допис у ком смо тражили састанак на којем би вам предложили идеје за конкретне акције како бисмо нешто променили по том питању?
– Осим фотографисања и јавног заклињања како нећете толерисати нападе на полицајце, шта сте још конкретно предузели?
– Да ли ово залагање за „оштро кажњавање“ важи за све нападаче, без обзира на њихов статус у друштву или чланство у некој политичкој организацији?
– Кад ћете наћи времена за састанак са синдикалном организацијом која окупља преко седам хиљада запослених у МУП?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

У ЛОЗНИЦИ ТРИ ГОДИНЕ БЕЗ ПРИТВОРА – Скупља дара него мера

Napisao/la na 25/02/2017. Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на У ЛОЗНИЦИ ТРИ ГОДИНЕ БЕЗ ПРИТВОРА – Скупља дара него мера

Синдикат српске полиције већ дуже време указује на расипање новца из буџета, новца који су порески обвезници издвојили за унапређење своје личне и имовинске безбедности. Али чини нам се да надлежни остају глуви на наше указивање, наставља се ускраћивање права радника које неминовно доводи до каснијих утужења и судских трошкова, новчане казне по правноснажним пресудама не исплаћују правовремено већ чекају извршитеље и плаћају пенале.

Безброј је примера расипања новца а ми данас, као само још један у низу тих примера недомаћинског пословања МУП и државе Србије, преносимо изврстан текст листа „Лозничке новости“, објављен 24. фебруара на истоименом порталу у потпису Т.М.С.

ВИШЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ ПС У ЛОЗНИЦИ БЕЗ ПРИТВОРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ – Скупља дара него мера

Због тога што просторија за задржавање осумњичених особа не испуњава потребне услове, лознички полицајци већ дуже од три године таква лица одвозе до суседних полицијских станица. За осумњиченог коме је одређено задржавање до 48 сати, најмање четири пута морају да оду до колега код којих га привремено “смештају”. Надлежни знају за овај проблем који ће бити решен када буде новца.

Лозничка полиција дуже од три године осумњичена лица не задржава у својој згради јер просторија која је за то коришћена не испуњава потребне услове. Уместо да буду у Лозници, осумњичена лица полиција превози до суседних Малог Зворника, Богатића или Шапца. О том проблему надлежни су благовремено обавештени, али ситуација још увек није промењена.

Лозничке новости су о овоме својевремено писале, а на недавни покушај да од ПУ у Шапцу званично сазнамо да ли се нешто у међувремену променило добили смо писани одговор – “Поштовани, нисмо у могућности да Вам доставимо тражене податке”, док нам је од Бироа МУП из Београда у телефонском разговору речено да ће “проблем бити решен, али за то тренутно нема новца”.

У лозничкој ПС на ову тему нису могли да говоре, али неки од полицајаца су потврдили да је ситуација непромењена и да осумњичене возе до суседних полицијских станица које имају услове да их задрже у својим објектима. Ако осумњиченог коме је одређено задржавање треба да одвезу до Шапца, онда га прво пребаце до тог града, па се врате празни, када треба да се појави пред надлежним правосудним органима, поново иду по њега. Тако најмање четири пута пређу релацију Лозница-Шабац, односно четири пута по 56 километара, при чему осим трошкова за гориво станица, која иначе, кубури са возним парком, остаје у том периоду и без два полицајца који возе осумњиченог.

У одговору ПУ Шабац који смо добили пре тачно четири године наведено је да се према препоруци Заштитника грађана просторија за задржавање у ПС у Лозници од првог септембра 2013. године не користи за задржавање осумњичених лица. О стању просторија у више наврата је обавештена Дирекција полиције и Управа полиције у Београду, достављен је и допис Министарству унутрашњих послова, Сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управи за заједничке послове. Тражен је новац за реновирање и уређење просторија, не само у Лозници, него и у осталим полицијским станицама у саставу ПУ у Шапцу, али до данашњег дана у Лозници нису почели радови. Тада је саопштено да се просторија за задржавање налази у приземљу зграде полиције. Просторија за задржавање је мала, има нешто мање од пет квадратних метара, руинирана, зидови нису окречени, хигијена је лоша. Није омогућен доток свежег ваздуха у довољној мери као ни природне светлости. Лежај чини бетонска клупа која је опремљена душецима и ћебадима. Грејно тело постоји у просторији, али не и мокри чвор и аларм. У функцији је инсталирани видео- надзор, али је лоше резолуције и не покрива углове целе просторије. У лозничкој полицији нису могли да коментаришу овај проблем који им евидентно отежава рад јер се некада деси да у истом дану по два пута морају да “таксирају” осумњичене до суседних полицијских станица,

Иначе, зграда ПС у Лозници је најстарија у граду. Сазидана је у последњој деценији 19. века и коришћена је као зграда општине, суда, и немачког затвора током Другог светског рата. После је овде усељена полиција, иако зграда није наменски рађена за њене потребе и ту је већ деценијама. Зграда је, иначе, под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Ваљева. – Т.М.С

Служба за информисање ССП