Skip to main content

Ознака: Никола Петровић

Државне старлете под судском заштитом!

Napisao/la na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Државне старлете под судском заштитом!

Још се није слегла прашина коју је пре два дана подигао инцидент у Зајечару, у коме је полицијском службенику, од стране високе функционерке једне владајуће политичке партије, прећено речима “Ускоро те чека гроб“, само зато што је радио свој посао, а већ имамо јасну поруку државе, односно правосуђа, коју можемо свести на то да би нека „државна старлета“ одговарала, она мора неког и да убије! Мада је и то дискутабилно, ако је судити на основу пресуде изречене Душици Јевђеновић, саветници у Министарству иностраних послова, саветници непознатих квалификација и непознатих задужења, али познатој као љубитељки сузаваца у спреју. Госпођица Јевђеновић је данас, због напада на овлашћено службено лице осуђена, а практично ослобођена изреченом условном казном.

Кривично дело напад на овлашћено службено лице за време вршења дужности изгледа служи само као украс у законику?  Чему служи усвајање закона који се не спроводе или ако се и спроводе, спроводе се селективно? Где је нестала (ако је икада и постојала) владавина права у земљи Србији?

Питамо да ли је њој као лицу осуђеном за кривично дело (мада је санкција изузетно блага чиме се губи и њена сврха) место у Министарству иностраних послова?! Или је то можда чак и пожељно? Госпођици очигледно никада и није било место у МИП-у, али негативна селекција је нешто што ће обележити овај период наше земље која симулира државу!

Сетимо се времена „анализе ризика“ којом приликом је министар рекао да криминалцима није место у полицији, са овом његовом изјавом се наравно слажемо, али се опет намеће питање да ли им је онда место у Министарству иностраних послова? Стичемо утисак да је правда селективна а да борба против криминала није искрена већ селективна.

Не можемо остати неми у ситуацију да условно буде осуђен неко ко изврши напад на овлашћено службено лице, неко ко је том приликом претио гасним пиштољем доводећи полицајце у заблуду како поседује ватрено оружје а самим тим су се стекли услови за употребу ватреног оружја од стране полицајаца! На сву срећу, присебношћу и професионалношћу колега, ватрено оружје није употребљено и на тај начин су избегнуте теже последице.

Оваквом пресудом шаље се јасна порука криминалцима „напад на полицију а самим тим и криминал се исплати“. Више пута помињана реченица „напад на полицију је напад на државу“ такође добија други смисао. Због оваквих ствари поглавља за приступање Србије Европској Уници која се тичу правосуђа представљају болну  тачку и камен спотицања. Изгледа да је полицајцима у овим стварима, као и код тужби, последња нада ЕУ са својим институцијама јер нас држава дефинитивно неће заштитити!

Јасно је да систем не функционише, држава не поштује своје сопствене законе па тако ни криминалци не зазиру од казне. Напад на полицајца – напад на државу, условна казна??? Срамота! Једина реална казна је била безусловна казна затвора. У свакој другој држави они би на лицу места били усмрћени због таквог напада на полицијске службенике!

Да ли је потребно цитирати члан закона којим су прописане санкције за ово кривично дело и подсетити јавност да условна казна није предвиђена:

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Зашто касни накнада за путне трошкове?

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Зашто касни накнада за путне трошкове?

Правилник о условима остваривања права на накнаду трошкова за одлазак и долазак са рада у Министарству унутрашњих послова на снази је скоро две године а да и даље имамо великих проблема са његовом применом у пракси. Грешке су заиста разноврсне али редовно и увек на штету запослених.

Најчешћи пример погрешне примене обрачуна настаје „дељење“ месечне карте, где се накнада умањује упркос томе да је запослени радио целог месеца. Поновићемо још једном да свима буде јасно – умањење накнаде настаје само услед одсуства са рада због коришћења годишњег одмора, због привремене спречености за рад или коришћења плаћеног одсуства. У свим осталим случајевима, без обзира на број одрађених смена, запосленом следује целокупна месечна накнада!

Поред наведене неправилности, занимљив је пример Полицијске станице Савски Венац, где је запосленима наметунут непостојећи ценовник аутопревозника „Ласта“ са знатно нижим ценама од реалних и важећих. Иако је Члан. 4. Правилника о условима остваривања права на накнаду трошкова за одлазак и долазак са рада у Министарству унутрашњих послова, децисно и јасно прописује да се: „исплаћује новчана противредност цене одговарајуће претплатне карте превозника по избору запосленог“. Овакво поступање супротно важећим  позитивним правним прописима а на штету полицијских службеника представља основ за покретање дисциплинких па евентуално и кривичних пријава против одговорних.

Поред ових наведених проблема око обрачуна накнаде, запослени у МУП-у суочавају се и са поновним кашњењем исплате накнаде превоза за одлазак и долазак са рада. Овакве појаве доводе до низа негативних последица које опет  на крају коштају Министарство, поменућемо овом приликом покретање евентуалних судских спорова због непоштовања Правилника, кашњење полицијских службеника на посао, повећање броја полицијских службеника одсутних са посла по основу боловања и самим тим и давања за ту врсту одсуства која износи 85% а до 30 дана пада на терет послодавца.

Такође, ових дана евидентно је све веће незадовољство запослених због кашњења накнаде за превоз али и због кашњења накнаде за рад у отеђаним условима на терену, по Одлуци министра. Запосленима у појединим Полицијским управама ова накнада још увек није исплаћена за месец септембар иако је већ почетак децембра месеца. Дакле, иако је некадашња дневница за рад на терену смањена на 150 динара, практично укинута, нема се новца ни за исплату посебне накнаде по Одлуци министра. А можда је и нешто друго у питању? Уколико се утврди да је по среди нечија грешка или нерад, Синдикат српске полиције захтеваће предузимање одговарајућих мера како до таквих грешака више не би долазило.

Што се накнаде за путне трошкове тиче, о термину исплате заосталих потраживања поузданих информација за сада нема. Изјаве званичника МУП-а своде се на то да је новац планиран буџетом за ову намену у овој години утрошен током првих десет месеци и да се чека одобрење министарства финансија за додатна средства. Наравно, одговорних за лоше планирање буџета нема!

Да ли ико може да докучи разлоге зашто та накнада касни само у МУП док запослени у другим државним органима редовно и на време добијају свој новац, па чак и унапред.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Да ли психолошки тестови могу да спрече самоубиства полицајаца?

Napisao/la na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Да ли психолошки тестови могу да спрече самоубиства полицајаца?

Нажалост, у само десетак последњих дана неколико колега одлучило је да „дигну руку на себе“ и на тај начин окончају животе, остављајући породице иза себе. Шта се то дешава па тај ужасни чин постаје све учесталија појава у нашој професији? Да ли је то лош лекарски преглед, лош избор кандидата или нестручност здравствених радника?

Често се после оваквих појава покрене питање систематских прегледа и провере психо-физичких стања полицајаца. Зашто увек каснимо? Зар нисмо научили да је превентива најбољи лек? Зашто лечимо последице а не узрок оваквих и сличних проблема? Ако уђемо у дубљу анализу видећемо да не постоји шаблон по коме се може одредити ко ће доћи у ситуацију да донесе одлуку о томе да у чину самоубиства види једини излаз. Руку на себе дижу полицајци различитих година старости, затим учесници ратова али и они који то нису.

Настави са читањем