Ужице, 07.07.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције, Лазар Ранитовић, упутио је допис министру унутрашњих послова, господину Небојши Стефановићу, у којем образлаже неопходност побољшање услова рада полицијских службеника анагжованих на обезбеђењу међународног музичког фестивала „Exit“ и тражи да сво ангажовано људи будство буде адекватно награђено путем увећања коефицијента плате.
Наравно, исти захтеви истакнути су и за предстојећи Драгачевски сабор трубача у Гучи. Допис можете прочитати на приложеним фотографијама:
Обавештавамо вас да, од почетка јуна, Синдикат српске полиције више не користи службене просторије Министарства унутрашњих послова. То се дешава вољом послодавца у циљу испуњења жеље „највећег“ синдиката (како то они за себе воле да кажу, а далеко су од највећег, питање је и да ли су најбројнији још увек). Да вам буде јасније – то је онај синдикат који је заслужан за очајан статус свију нас.
Пресељење изазива неке додатне трошкове организацији али никако не значи да се ССП гаси и да више не постоји и не ради! Напротив! ССП може бити угашен само вољом вас чланова, ако изгубите поверење у наш рад. Свакако не одлуком послодавца или других синдиката.
Не наседајте на приче како је МУП раскидом споразума довео до тога да ССП више не постоји. Нити је тачно, нити је могуће. Те приче шире високи официри МУП на руководећим положајима у тој квази-синдикалној организацији, у покушају да вас збуне, наведу на исчлањење и тиме ослабе ССП који се наметнуо као последња брана кршењу радних права запослених.
То што је споразум раскинут само намеће другачије облике рада наших активиста, неће бити плаћеног одсуства за синдикални рад али ће зато они проводити више времена са вама, биће ту да вас чују и посаветују. Активисти ће користити своје слободно време за бављење синдикатом, неће користити службена возила и просторије послодавца, али и то има својих предности.
Синдикат, да би у пуном смислу био радничка организација, мора бити што независнији од послодавца! У том смислу, послодавцу хвала што нам даје прилику да се додатно докажемо и покажемо да ли смо дорасли ситуацији. Уосталом, наше колеге синдикалце, пре стотинак година су хапсили и убијали, па су остварили напредак. А сетимо се и тога, да су пре само десетак година, наше колеге, зачетници синдикализма у полицији Србије, добијали отказе, али их је суд вратио на посао.
Право и правда често нису на истој страни, правда јесте спора али је достижна!!! Ово је можда Голгота коју ССП мора да прође да би неки други, лажни синдикати, нестали са сцене!
Били смо у оваквој ситуацији и након последњег штрајка полиције, када нас је све издао, гле чуда, баш тај исти квази-синдикат, па смо од тада порасли и увећали бројност за скоро 2000 људи. Прве реакције чланства и других колега, осим неверице да је ССП државни непријатељ број један, јако су позитивне и дају нам додатну снагу. Од почетка маја, када је обелодањен раскид споразума, нама је приступило неколико стотина нових чланова, који, скоро у глас, кажу: „Браво, нисте се продали. Ви сте једини који радите у интересу запослених!“.
Сви наши активисти, који су и до сада радили искрено, радиће и даље и без плаћеног одсуства, никада нисмо били синдикат који је уживао привилегије и користио силу и моћ која извире из блиских поданичких односа са послодавцем, већ смо уживали углед због нашег начина рада који се неће променити ни сада!
Ваша законом загарантована права и даље ће бити наша основна брига!
Никоме у врху министарства није у интересу да МУП добије још један репрезентативан синдикат. Данас, када је Полицијски синдикат Србије протеран на улицу, потписом оног другог, репрезентативног квази-синдиката, послодавац, практично без икаквог отпора, доноси правилнике и друге акте лоше по запослене. Признавањем статуса нашем синдикату, то ће се променити – биће потребна два потписа за сагласност на ПКУ и било који други акт, а наш потпис неће бити бланко, наш печат неће становати у Кабинету и бити „на изволте“.
Схвативши да нам овај пут репрезентативност не могу оспорити, послодавац и квази-синдикат су се ујединили, не да се боре за боље сутра запослених, већ против ССП. То само значи да смо озбиљан противник, да нас виде као велику опасност и гаранта да запосленима сутра буде боље.
Обавештавамо вас о новим адресама наших канцеларија у Београду, Новом Саду и Нишу.
Канцеларија синдиката у Београду, од данас се налази на адреси Вишеградска 6/II, у приземљу стамбене зграде, позиционирана у непосредној близини неколико објеката МУП: Полицијске станице Савски Венац у којој је и обрачунска служба целе Полицијске управе за град Београд у Савској улици, Јединице за обезбеђење у Сарајевској, зграде МУП у Кнеза Милоша и Завода за здравствену заштиту у Дурмиторској. Тамо вас чека наша колегиница Мира у времену од 07,30-15,30 часова, сваког радног дана, а број телефона у канцеларији је: 011/362-98-61.
Положај канцеларије у Београду
Канцеларија ССП у Новом Саду, од данас није на адреси у ул.Павла Папа бр.46, а нова локација је у близини, неколико стотина метара даље, у ул. Арсе Теодоровића бр.5 канцеларија број 13 у приземљу пословне зграде НИС-а (из улице Павла Папа трећа лево гледано од Булевара Ослобођења). Са радом у овој канцеларији почињемо од понедељка, евентуално уторка 06.06.2017. године а до тада све информације и помоћ можете добити од председнице РЦ Нови Сад на познате бројеве телефона.
Положај канцеларије у НовомСаду
Нова локација канцеларије у Нишу, од данас, 01.06.2017. године, уместо у згради ПУ Ниш, јесте непосредној близини у Тржном центру „Калча“, на другом спрату, локал L-2. Тамо вас чека наша колегиница Марија у времену од 07,30-15,30 часова, сваког радног дана.
Положај канцеларије у Нишу.
О новој локацији канцеларије у Ужицу накнадно ћемо вас обавестити.
У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.
Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.
Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали „полицијски синдикати“ – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.
Синдикат српске полиције организовао је протест у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава, 6. фебруара 2017. године са почетком у „пет до дванаест“ због благе казнене политика према нападачима на полицијске службенике, пристуној већ годинама широм Србије!
Протест је одржан под паролом: „НЕКА БУДЕ ЗАКОН! НЕКА БУДЕ СУРОВ! И НЕКА БУДЕ ЗА СВЕ!“
За наше многобројен заинтересоване чланове који су били спречени да тог дана буду са нама на лицу места, спремили смо видео запис целокупног дешавања тог дана. На снимку можете видети и чути изјаве за медије председника Лазара Ранитовића, као и говоре одржане од стране његових најближих сарадника:
Наш протест је подржан од скоро свих релевантних синдиката у полицији, а на локалном нивоу у Новом Саду, подржали су нас представници оба репрезентативна синдиката. Медијска пажња је била изизетна, сви локални и велика већина медија на државном нивоу испратили су наш протест уз позитивне текстове, а што је заиста преседан, велика већина коментара остављених од стране читалаца и гледалаца били су јако позитивни по полицију уопште- Грађани су на прави начин схватили наше мотиве и разлоге и подржали наше захтеве као потпуно легитимне.
Доминантна парола овог скупа и питање јавности и држави било је:
Подигнимо глас док не буде касно – заштитимо и себе и друштво:
СТОП ДАЉОЈ КРИМИНАЛИЗАЦИЈИ ДРУШТВА!!!
Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку о одржавању протеста у Новом Саду, у улици Сутјеској 3, испред зграде судова и тужилаштава, у понедељак 6. фебруара 2017. године у 11.55 часова!
Поштоване колегинице и колеге, време је свима нама да се пробудимо из овог ружног сна који траје већ дуго и у којем нас:
Нападају и повређују за време вршења службе;
Брутално пребијају наочиглед чланова породице;
Омаловажавају у јавности и газе наше достојанство све више и све безочније;
Гурају нам прст у око благом казненом политиком, ослобађањем нападача, окорелих криминалаца;
Годинама већ радимо у катастрофално лошим условима, безнађе је све веће, млади и стручни нас све више напустају и одлазе! Али све има своје границе! Нећемо и не смемо даље да ћутимо! Време ја за акцију, време је да свима покажемо незадовољство и неслагање са тренутним стањем у судовима и тужилаштвима и њиховом односу према полицијским службеницима!
Нека батињање колеге у Новом Саду буде прво пред којим нисмо ћутали!!!
Синдикати у полицији не сносе одговорност за ово стање у ком се налазимо, одговорност је на државним органима који толеришу таква поступања судова и тужилаштава. Али смо итекако обавезни да преузмемо све што је у нашој моћи да то неправедно и неиздрживо стање променимо!
Позивамо све чланове ССП и свих других синдиката да нам се придруже. Позивамо друге синдикате и старешински кадар МУП да дођу и заједно са нама изразе неслагање са некажњеним пребијањем полицајаца и грађана. Позивамо јавност, државне институције, грађане Новог Сада и све људе добре воље да дођу и пруже подршку својој полицији!
Од правосуђа не тражимо ништа мимо закона, напротив – само примену закона у пуној мери! Тражимо да покажу храброст и заштите и нас и себе, а тиме и читаво друшво!
Нека буде закон! Нека буде суров! И нека буде за све!!!
Претпрошле ноћи у Новом Саду се догодио још један у низу напада на полицијске службенике. Овога пута нападачи су показали висок ниво бруталности и безобзирности – за седам минута жандарму Борису Јевросимову задали су више од 100 бруталних удараца наневши му тешке телесне повреде у виду прелома руке, повреде стопала, бројне модрице и подливе, као и прострелну рану шаке насталу приликом покушаја отимања службеног пиштоља! И све то у присуству његове супруге, не либећи се да и њој повремено задају понеки ударац.
Након исказане безобзирности у току напада, криминалци се приликом доласка интервентне патроле полиције на место догађаја нису дали у бег, већ су – напротив, сасвим мирно и без страха сачекали хапшење!
Управо је тај недостатак страха од казне показатељ да смо, услед благе казнене политике и толерантношћу према криминалу, дошли до критичног тренутка – да код криминалаца настаје одсуство страха од казне и државе. Схватили су да суђења могу отезати у недоглед, да по потреби могу без већих проблема побећи из државе, јер им суд претходно неће одредити притвор; да ће евентуална казна бити веома блага, а да ће у међувремену њихов углед у криминалном миљеу само вртоглаво расти. Овој појави свакако доприносе и медији који зарад јефтине популарности и раста гледаности организују разне ријалитије у којима су осведочени криминалци пожељни учесници и у којима се они јавно хвале својим злоделима, разарајући тако систем нормалних друштвених вредности, односно стварајући други, нови – криминални. И уместо да стану у заштиту друштва и друштвених вредности, судови неретко иду криминалцима на руку. Како другачије објаснити да суд криминалцима више година одлаже издржавање затворске казне зарад учешћа у таквим ријалитијима? И како објаснити да криминалци годинама избегавају издржавање затворске казне под изговорима тешке оболелости, а да при томе исторемено сваког дана обарају личне рекорде у дизању из бенџа? Или – како смо дошли у ситуацију да се вечерас неко мирно шета преко травњака фудбалског стадиона прекидајући утакмицу квалификација за Светско првенство у фудбалу, а да сутра суд расписује потерницу?! Траженог, наравно, нема!
Modus operandi правосуђа и у овом случају је остао исти. Јер, према непровереним и нама заиста несхватљивим информацијама, нападачима на жандарма Јевросимова најпре је одређен притвор, али је убрзо био укинут.
Синдикат српске полиције апелује на Владу Републике Србије, правосуђе и све друге државне органе и установе да хитно предузму мере ради пооштравања казнене политике за нападаче на полицијске службенике. Нису полицијски службеници изнад осталих грађана, али се у односу државе према полицијским службеницима и према криминалцима најбоље огледа колико је држава (не)спремна и (не)способна да се избори са криминалом. Толико пута поновљено „напад на полицајца је напад на државу“ је у потпуности обесмишљено и излизано, а морало би бити један од постулата безбедности државе.
Позивамо и све медије да буду одговорни, да престану са величањем криминала и криминалаца, да се издигну из трке за већим рејтингом и стану у одбрану својих грађана и друштвених вредности.
Јер, све док нам криминалци буду излазили из затвора пре него жртве из болница и све док буду сачекивали патроле на месту злочина са осмехом на лицу – Србија нема будућности!
Крајње је време да држава покаже ко је газда! Уколико то не покаже данас – можда ће сутра бити касно! Ваљда је један 12. март био довољна опомена!
