Skip to main content

Ознака: петиција

БЕЗ УБИЦА ДЕЦЕ НА УЛИЦИ!!!

Синдикат српске полиције поздравља успешан завршетак акције фондације „Тијана Јурић“ којом су прикупљани потписи на иницијативу за увођење казне доживотног затвора.

Како је раније данас саопштено из те фондације, за само неколико дана скупљено је близу сто хиљада потписа грађана. Тачан број потписа знаће наредних дана, након административно-техничке обраде и предавања Народној Скупштини.

Наведена фондација је покренула иницијативу са идејом да убице деце, малолетника и трудница буду кажњавани осудама на доживотну робију и без права условног отпуста. Без обзира на примедбе и дилеме правника било је дивно видети праве реке људи, где су по киши и ветру читаве породице стрпљиво чекале на ред да својим потписом пруже допринос како убице деце не би слободно шетале улицама.

Без икакве сумње, народ је исказао јединствен став, сада је држава на потезу. Сви одговорни грађани наше земље, а нарочито родитељи, немају дилему да ли држава мора учинити тај важан корак у правцу безбедности деце. Небројени су примери убица повратника који након издржавања казне понављају најтежа кривична дела и то се мора спречити.

Што се тиче очекивања да ће бити примедби Савета Европе по овом питању, ми сматрамо да се продужењем саме казне не укида право осуђеника на ублажавања казне. Подсећамо јавност да је у Србији тренутно око 70 кажњеника осуђених на казну од 40 година затвора од којих је 35 осуђено због силовања и убистава малолетних лица. А посебно наглашавамо да је од њих чак 34 повратника. Само један убица је имао чист досије пре извршења злочина!

Верујемо да ће држава имати снаге да спроведе вољу народа чиме ћемо постати безбедније друштво за наше најмлађе!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Виртуелни топли оброк и регрес у МУП-у!

Преко милион радника у Србији, међу којима и запослени у Министарству унутрашњих послова, или не прима никакву накнаду за топли оброк, или је тај износ симболичан. Баш као и регрес, и овај део зараде за нас, запослене у МУП, не постоји чак ни на платним листићима, постоји само у изјавама званичника Сектора за материјално-финансијско пословање..

Прецизних података о броју радника којима су ова право ускраћена формално или фактички нема, али чињеница да, топли оброк и регрес не добија ни гро оних којима је послодавац држава. Наиме, за око пола милиона запослених у јавном сектору те ставке су само део коефицијента зараде, и то ако је веровати надлежнима јер их запослени не виде чак ни у коефицијенту. Кажу, тај износ накнаде не мора бити изражен у номиналном износу, ту је он негде, „кумулативно изражен кроз коефицијент“, ма шта то заиста значило!

Многи од оних који у Србији ову накнаду и примају не могу да се похвале њеним износом. Забрињавајуће велики број фирми исплаћују на име топлог оброка динар дневно што је испод сваког достојанства и представљају изругивање прописа уз директно понижавање радника. Замислите само то да постоје радници који месечно добију 22 динара на име накнаде за топли оброк!

Иначе, износи који би, на име накнаде за топли оброк, требали да добијамо кроз плату, су око 20 одсто просечне или минималне зараде у Србији, односно од 4.000 до 8.000 динара месечно. Ако знамо број запослених у МУП и узмемо неку средњу вредност накнаде од 6.000 динара месечно долазимо до износа од преко 250 милиона динара, за колико запослени бивају ускраћени а МУП, односно држава направе уштеду. На годишњем нивоу то износи преко три милијарде динара, те уз званично приказани, а фактичко непостојећи регрес у приближно истом износу, долазимо до запањујућег износа за који запослени бивају ускраћени у само једној години – преко 6 милијарди динара.

Не желећи да споримо искреност изјава званичника да су топли оброк и регрес уграђени у плату не можемо а да не приметимо бројне нелогичности у таквом ставу. На пример, запослени којег, под било којим изговором, послодавац казни умањењем коефицијента плате, аутоматски добија и умањење накнаде за топли оброк и регрес, што није логично али ни законито. Је л то кажњеном раднику следује пола ручка??? Кажњавање глађу? А тек којом математиком успевају да обрачунају топли оброк за време боловања или годишљег одмора? Уз прековремене, ноћне и радне сате на дане државних празника?

Нигде логике, наравно. Али, с обзиром да чак и судови верују држави и послодавцима, остаје и нама само да им верујемо и надамо се некаквој измени садашњих прописа. Стога су у петицији, за коју је Синдикат српске полиције скупљао потписе и коју смо предали Народној Скупштини, међу осталима, били и захтеви да накнаде за топли оброк и регрес запосленима у МУП буду јасно изражене у платним листићима и да их почнемо да примамо реално, а не само у „кумулативном износу“! Надајмо се да ће народни посланици имати слуха за наше захтеве, ма колико они сами били „мажени и пажени“ регресираним ценама у свом скупштинском ресторану! Уосталом, потписе на петицију ставило је више од десет хиљада запослених у нашем министарству а то нико не сме да игнорише!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Одржана седница Скупштине ССП

Београд, 18.05.2017. године, – У хотелу „Н“ у Београду одржана је редовна годишња седница Скупштине Синдиката српске полиције, којој је присуствовало 42 делегата из целе Србије уз још десетак гостију.

Раније већ најављена централна тачка седнице, усвајање измена и допуна Статута ССП, ради усклађивања са реалним потребама изазваним сталним растом и ширењем организације, успешно је реализована. Статут, са усвојеним изменама и допунама, ступа на снагу у року од петнаест дана и верујемо да ће нам олакшати рад и допринети одржавању контуинираног раста органиазције и у погледу броја чланова и броја Синдикалних група, али и у погледу јачања органа и тела синдиката, којима ће рад свакако бити олакшан.

Друга, неочекивана и изненадна али итекако реална, централна тема седнице, постао је једнострани раскид споразума о сарадњи и социјалном дијалогу од стране Министарства унутрашњих послова. Образложење о недостатку техничко-просторних услова у МУП је вероватно свима познато, ал сумњамо да је ико у њега поверовао. Кључ лежи у једној другој реченици образложења која гласи отприлике да „нисмо испунили очекивања послодавца“ и која нас чини јако поносним јер може само да значи да смо испунили очекивања наших чланова и свих запослених у министарству за које се искрено и упорно боримо!

Председник ССП Лазар Ранитовић

Делегати Скупштине су једногласно дали подршку и поверење Главном одбору синдиката и председнику Лазару Ранитовићу, да наставе борбу за чланове и услове рада, свим дозвољеним правним и другим средствима.

Закон о раду, конвенције Међународне организације рада, прописи Европске уније којој наша држава тежи, јасно су на нашој страни и искористићемо сваки правни лек који нам је на располагању. Ми никада нисмо били непријатељи ни послодавцу ни држави Србији, већина чланова нашег руководства и чланства учествовала је у одбрани земље. Ми смо супарници и ривали, што је и разумљиво, послодавцу, али нажалост и неким другим водећим синдикалним организацијама који су преговарајући о одредбама ПКУ за полицијске службенике више мислили на своје него на интересе радника.

Непријатељи можемо бити, као и до сада, корумпираним појединцима и криминализованим струјама, на било ком нивоу у министарству. Али ту смо, верујемо, на истој линији са руководством МУП и министром Стефановићем.

Руководство ССП поручује члановима да се овим раскидом Споразума ништа ново не дешава када су они и њихова права  у питању. ССП је и даље ту за вас, са својим 16-чланим правним тимом и армијом од стотину активиста! Ви ове новонастале прилике нећете ни осетити! Нашим активистима ће бити отежани услови рада, користиће своје слободно време да дођу до вас и изборе се за вас. Чланови породица наших активиста ће осетити на својој кожи наше појачане активности, недостајаћемо им мало више, ал то је цена на коју смо сви пристали оног момента када смо се у ово упустили!

Петиција је, јасно је свима, већ дала неколико резултата, осетиће то неки од вас кроз повећање плате до којег ће доћи урачунавањем времена пута на ангажовању у радно време, као и доследнијом применом института прерасподеле радног времена и каснијим обрачуном оствареног вишка радних сати. Наставићемо са притиском на послодавца до испуњења свих захтева из петиције, а поуздано знамо да се већ ради на решавању њих неколико. До повећана бедних плата и још беднијих дневница мора доћи!

Пред Синдикатом српске полиције је ускоро неколико битних задатака којима се окрећемо у наредном периоду:

  • Одбрана права на коришћење просторија у МУП;
  • Полицијада „Златибор 2017“, 16. и 17. јуна;
  • Фактичко констатовање реалности – ССП је репрезентативан синдикат, по броју чланова, по Закону о раду. Још само МУП да то призна!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!!!

Неки од многобројних излагача:

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

НСП НАСТАВЉА ДА ОБМАЊУЈЕ ПОЛИЦАЈЦЕ НАВОДНИМ ТУЖБАМА ЗА РЕГРЕС И ТОПЛИ ОБРОК

Без трунке образа и савести НСП покушава да на сваки начин прикупи бар по неку приступницу и спречи суноврат у који, вишегодишњим издајама запослених, заслужено падају. Њихови активисти у појединим организационим јединицама настављају да шире причу о тужбама за топли оброк и регрес. И то раде само на локалном нивоу, позив на тужбе не можете пронаћи на њиховој фејсбук страници или сајту, јер се прибојавају да, без обзира на то што су тужбе фарса, послодавац позив на тужбе може схватити као атак на њ, а пудлица не жели ни најмањи ризик губитка господара.

Да се не би створио утисак да се прича без аргумената, појаснићемо – аргументовано и тачку по тачку.

I Иза приче о адвокатима (Драган Лазаревић, Марко Митић, Биљана Радојковић, Миодраг Раданчић, Милош Кукурековић, Душан Живковић, Наташа Станковић, Сандра Михајловић, Ивана Павловић, Александара Бурић, Мирјана Бурић Лазаревић, Биљана Антић, Марко Николић) који ће без динара на име трошкова заступања и који ће, уместо полицајаца, платити све судске трошкове и трошкове вештачења, чак и у случају да се изгуби спор, крије се једна квака. Потпуно је тачно да се са тим адвокатима закључује уговор или им се даје пуномоћје и представници Синдиката српске полиције су разговарали са адвокатом Драганом Лазаревићем и адвокатом Марком Митићем још 14.2.2017, а потом и са адвокатом Иваном Раденковићем 16.3.2017. године. И истина је да СЕ ПОЛИЦАЈЦИ ДОВОДЕ У ЗАБЛУДУ. Не од стране адвоката,већ од стране актииста НСП. Наиме, без обзира на то што се потпушу ти уговори или пуномоћја, тужбе се не подносе. Заправо, поднето је пет огледних тужби, па уколико се у њима успе, поднеће се и остале, уколико не – ником ништа. Осим још једног изиграног поверења полицајаца! Али то је дугогодишњи начин рада НСП и начин опстајања на „синдикалној“ сцени. Навикли су они да издају колеге. То је на својој кожи најбоље осетило 1.280 колега са Косова и Метохије који су напросто избрисани са радног списка МУП-а, баш као и 1.475 колега који су требали доћи под исти мач кроз „анализу ризика“, на коју је НСП ставио свој потпис; или колеге које су након продатог штрајка у кафани напросто разбацане по другим организационим јединицама. Нећемо даље, за све НСП издаје је потребна читава студија, нажалост, вратимо се на тему нове преваре.

Дакле, поднето је само пет пробних тужби и ништа више. Преостале ТУЖБЕ НЕЋЕ БИТНИ НИ ПОДНЕТЕ! Јер уговори и пуномоћја који нам се сада нуде на потписивање не значе ништа, осим да нас неки тамо адвокат „капарише“ да ће нас он тамо негде за годину-две-три заступати у тужбама, али под условом да ових пет тужби које су поднели „прође“. А у којој фази поступка је тих поднетих пробних тужби? У тој да није одржано ни прво рочиште.

Уколико сте сумњичави, а ви једноставно од тих адвоката и/или свог председника СГ тражите да вам дâ на увид у суду заведену тужбу и када се испостави да је нема, схватићете и да је све лажа и обмана.

Зато, не падајте на ове глупе и јефтине форе неодговорног „синдиката“, већ памет у главу. Имајте у виду и чињеницу да када изгубите спор суд не досуђује да судске трошкове сноси адвокат, већ странка у поступку, дакле ми. Е, сад, тачно је да ми потом можемо, по основу уговора, тужити адвоката, а по добијању спора захтевати наплату, али…
1) то ће да потраје, а суд ће већ да почне да вам трошкове одбија од плате;
2) ако се у спор упусти и спор изгуби само 10.000 колега, а како је процењени износ судских трошкова око 50.000 динара, да ли мислите да би било који адвокат могао да исплати 500.000.000 динара на име тих наших судских трошкова?
Дакле, наплатило би се само неколико нас, оних који би први тужили адвокате, остали би остали празних шака.

II А хајде да размотримо и каква је СУДСКА ПРАКСА по овом питању…

Постоји преко 20 пресуда апелационих судова којима су тужбени захтеви у погледу регреса и топлог оброка ОДБИЈЕНИ. Међу њима су и они примери где су колеге пре више година тужили за прековремени и ноћни рад, рад на дан државног празника, а истовремено за топли оброк и регрес. Тада су им тужбени захтеви у делу за прековремени и ноћни рад и рад на дан државног празника усвојени, а у делу за топли оброк и регрес ОДБИЈЕНИ. У прилогу је и део из образложења једног апелационог суда, као и одлука Уставног суда по жалби за регрес и топли оброк.

III Напослетку, размотримо и као је проблематика регреса и топлог оброка уређена ВАЖЕЋИМ ПРОПИСИМА.

— Законом о раду (члан 118. став 1. тачке 5. и 6) је прописано да запослени има право на регрес и топли оброк, у складу са општим актом (тј. ПКУ). Дакле, Закон о раду се упућује на ПКУ. ПКУ за државне органе (члан 29. став 2) је прописано да су у коефицијент плате садржани и накнада трошкова за регрес и топли оброк. Дакле, већ нам је плаћено у оквиру плате (тј. тако је прописано).

— Законом о полицији (члан 185. став 6) је прописано да се топли оброк и регрес уређује прописом којим је уређен систем плата у јавном сектору, а то је… Закон о систему плата запослених у јавном сектору. А њиме је прописано (члан 32. став 3) да висину топлог оброка и регреса утврђује Влада, али… НАКОН ШТО СЕ СТЕКНУ УСЛОВИ У БУЏЕТУ. А пошто буџетом овај расход није планиран – опет ништа.

ССП ће, као и до сада, поступати одговорно и искрено и тек када будемо сигурни да има основа за неки тужбени захтев – о томе ћемо вас известити. Заправо, наши правни заступници управо раде конципирању тужбеног захтева по два основа и у наредних неколико дана целокупном чланству ће бити омогућено бесплатно правно заступање у тим тужбама.

А што се тиче регреса и топлог оброка – то што тренутно немамо право на то – захвалите се репрезентатиним синдикатима што ово право нису уредили колективним уговором. Један од основих циљева ССП по добијању репрезентативности ће бити јасно прописивање права на регрес и топли оброк, не колективним уговором, већ законом. И управо овај циљ је и један од захтева актуелне петиције.

ЗАТО – ХЕМИЈСКУ У ШАКЕ И ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ КАКО БИ СЕ, БАР ЗА УБУДУЋЕ, ИЗБОРИЛИ ДА ПРАВО НА РЕГРЕС И ТОПЛИ ОБРОК БУДЕ ЈАСНО ПРОПИСАНО ЗАКОНОМ!

ИСКРЕНО, ПОУЗДАНО, ЈАКО – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!

РАСКИД СПОРАЗУМА – ПОТВРДА ДА СМО НА ПРАВОМ ПУТУ!

Колегинице и колеге, чланови Синдиката српске полиције, част нам је да је МУП још једним својим поступком доказао да смо ЈЕДИНИ ПРАВИ СИНДИКАТ – да смо једини штит и уточиште запослених у МУП-у.

Наиме, МУП је једнострано раскинуо споразум о сарадњи и социјалном дијалогу са ССП-ом потписан 25.8.2015. године, незадовољан бројним и интензивним активностима ССП-а, сталним указивањем на кршења људских и радничких права запослених, на незаконит рад  појединаца у врху Министарства, те изношењем у јавност нерационалног трошења новца, а на уштрб примања запослених.

Наравно, свесни смо да је кључна ствар, „кап која је прелила чашу“, управо покренута петиција за измену појединих прописа ради унапређења материјалног статуса запослених и услова рада.

Нисмо изненађени овим потезом послодавца који је сасвим логичан из аспекта његових интереса, јер је по први пут дошао у ситуацију да се сусретне са правим репрезентативним синдикатом. Позната им је чињеница да тренутно бројимо преко 7.500 чланова, да свакодневно имамо огроман прилив нових чланова, те да ће им постати неодрживо негирање нашег одавно заслуженог статуса репрезентативног синдиката. Ускоро се очекују и преговори о новом ПКУ за полицијске службенике и наравно да послодавцу не треба преговарач који мисли својом главом и у интересу запослених. Један репрезентативни синдикат су истерали на улицу, сада покушавају и нас одстранити, а како би са својим „синдикатом“ потписали нови ПКУ по својој, а не по мери радника.

У нареденом периоду очекујте аброве и пијачарска наклапања, како од стране послодавца, тако и од стране њихових „синдиката“, којима наравно, као и свим организационим јединицама МУП-а, руководе високи официри, који су у претходном периоду у неколико наврата зарад личних интереса, чинова и функција, издавали и продавали интересе запослених, беспоговорено потписујући сваку захтевану сагласност. Верујемо да не треба подсећати на, у кафани, неславно завршен најмасовнији штрајк полиције 2014. године, или сагласност за отпуштање 1.475 колегиница и колега које су истовремено прогласили криминалцима.

Раскид овог споразума, ви, наши чланови, нећете осетити, нашим активистима ће бити нешто отежан рад, али ће нам сазнање и уверење да смо на правом путу дати додатну снагу да се још истрајније боримо за вас.

Ако сте до сада имали и најмању дилему о томе ко ради у вашем интересу – сада је та дилема и дефинитивно отклоњена.

Може бити само један – Синдикат српске полиције!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Зашто потписати петицију (део IV)

Један од кључних захтева у петицији Синдиката српске полиције, за коју ових дана скупљамо потписе, јесте захтев за измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

Наиме, Синдикат српске полиције у више наврата се обраћао руководству Министарства унутрашњих послова захтевом да се у редовно радно време урачуна и време које полицијски службеник проведе на службеном путу у циљу обављања посебног задатка, као што су обезбеђења јавних скупова и спортских манифестација, односно других сличних ангажовања за обављање посла изван редовног места рада, као на пример излазак ватрогасаца-спасилаца на испомоћ код већих пожара или елементариних непогода, али та наша обраћања остајала су без адекватног одговора.

Пошто већ у МУП-у није било разумевања обратили смо се и Министарству рад, борачка и социјална питања, ради тумачење појединих одредби прописа који регулишу ту материју. Од њих нисмо добили никакав одговор ни након годину дана, те је постало јасно да је, као једини, пут за решење овог проблема преостала петиција!

Несхватљиво је и немогуће пренебрегнути чињеницу да се та путовања врше ради обављања задатка, да је то путовање, под оружјем и опремом, организовано и спроведено од стране послодавца ради одласка на место извршења конкретног задатка и повратка у базу ради раздуживања опреме. То путовање никако не може бити у истој равни са путовањем ради редовног доласка и одласка са посла!

Време је да послодавац схвати и прихвати то да путовање полицајца под опремом није исто што и путовање високих функционера МУП у климатизованим лимузинама! Нити смо ми жељни туристичких обилазака наше лепе Србије под оружјем и са командирима! Има за то лепших начина, у комотној цивилној одећи, уз породицу и пријатеље!

Позивамо све колегинице и колеге да потписом петиције дају подршку за измену ове неправде! Верујемо да нас послодавац овог пута чути и уважити, неће моћи да игнорише потписе неколико десетина хиљада запослених!

Можда ћемо морати и на улицу да изађемо, није искључено да са све члановима породице, који трпе док смо ми „ни на небу ни на земљи“, т.ј. док путујемо „из забаве“ широм Србије!

А у крајњем случају, остаје нам суд. Можда ћемо ипак морати на суду да доказујемо јесмо ли залудни туристи или полицајци на извршењу задатка! А то ће онда свакако да кошта знатно више, камате су ту, адвокати и судије не раде бесплатно! Правда јесте спора али је итекеко достижна!

Служба за информисање ССП

„ВРЛО ХИТНА“ депеша министра Стефановића

Као реакција на акцију Синдиката српске полиције, којом смо покренули прикупљање потписа за подношење петиције Народној Скупштини Републике Србије, али још и више као реакција на масован одазив запослених и прикупљених неколико хиљада потписа током прва два дана, у петак увече 05.05.2017. године у све Организационе јединице Министарства унутрашњих послова стигла је депеша министра, са степеном хитности „ВРЛО ХИТНО“.

У депеши се наводи, између осталог, да је министарство „својим активностима и залагањем у предходном периоду, обезбедило довољно новчаних средстава за континуирирану исплату како плата, тако и накнада трошкова (посебних накнада у складу са Одлуком министра и накнаде трошкова за службена путовања у земљи и иностранству, као и накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у складу са тренутно важећим Правилником). Такође су обезбеђена средства за исплату јубиларних награда и свих врста помоћи и социјалних давања у складу са законским одредбама и колективним уговорима.“

Наводи даље, министар, како је министарство препознало проблем са применом члана 172. Закона о полицији и неће га примењивати до доношења коначне одлуке од стране Уставног суда Републике Србије. На крају депеше, министар напомиње да ће МУП као и Радна група за сарадњу са синдикатима у МУП, наставити као и до сада да решава социјалне проблеме запослених на обострано задовољство.

Ова депеша, то је свакоме јасно, продукт је петиције Синдиката српске полиције и захтева које желимо да надлежне институције, пре свих Народна скупштина, усвоје. Лепо је то што се министар Стефановић огласио, али нажалост, он као представник извршне власти није надлежан скоро ни за један од захтева у петицији осим за питање висине дневница али он на њега одговор не даје. Уместо тога, добијамо обавештење да се руководство МУП-а потрудило да нам обезбеди редовну исплату плата!

У депеши пуно тога пише али она заиста мало тога казује. Ту су изнете неке чињенице које ми не споримо, да има новца за плате и јубиларне награде, да се чл. 172 Закона о полицији не примењује… То заиста нигде нисмо ни навели – истина је да тај члан закона свима нама стоји изнад главе попут мача! Тим чланом је укинута уставна претпоставка невиности полицијских службеника која важи за све друге грађане Србије!

Заиста смо само у шали, резигнирани и огорчени укидањем појединих принадлежности, понекад говорили „добро је док и плату примамо“. Нисмо слутили да је то и реалан проблем и да се „руководство МУП потрудило“ да нам то обезбеди! Хвала на томе, свакако, али није згорег подсетити на тврдње председника Владе, господина Александра Вучића, да је банкрот избегнут још давне 2014. године, умањењем плата за 10% (нама у МУП и више од тога) и драстичним смањењем износа дневница за службена путовања, на бедних 150 динара. Такође, тврди се да је данас буџет државе у плусу, имамо велики суфицит, па с тим у вези остаје нејасно какав је то посебан напор био обезбедити редовну исплату плата!

Да ли да се сада  и ми хвалимо како смо петицијом издејствовали плате? Наравно да нећемо, нисмо ни наивни а ни малициозни! Пре бисмо рекли како ова депеша нема за циљ „правовремено и објективно упознавање запослених“, како се у њој наводи, већ управо супротно. Она служи да замагли истину, да збуни запослене и омете даље потписивање петиције! Но, како рекосмо, ССП није наивна организација, наставићемо прикупљање потписа упркос опструкцијама, предаћемо их онима чији одговор очекујемо – народним посланицима у Скупштини РС!

Депеши је остала недоречена по питању кључних захтева у петицији, па их с пуним правом опет постављамо овде:
– Зашто члан 172. није већ укинут, имало се времена више од годину дана?
– Како министарство може одлучивати о селективној примени закона? Свака част на храбрости, али се тиме крши закон, те је свакако боља и по све нас безбеднија његова трајна измена!
– Где је  уопште била памет предлагачима закона у време његовог усвајања? Шта је тада планирано и шта се желело?
– Да ли је то био увод у „Анализу ризика 2”?
– Зашто се у депеши уопште не помиње примедба на тренутну висину дневнице за службена путовања у земљи и иностранству и затражено увећање (враћање на некадашњу вредност)?
– Шта је са превисоко постављеним условима за каријерно напредовање и отказима због јединица? Поготово у условима превеликих дискреционих права старешина, односно субјективности код оцењивања!
– Да ли нормално да у комисији по жалби, седи и одлучује онај ко вас је једном већ оценио?
– Колики нам је регрес, за који се тврди да је уграђен у плату?
– А топли оброк?
– Колика је релна плата која нам преостаје када ове две ставке посебно прикажемо? Да ли полицајци раде за минималац?
– Имају ли у министарству икакав став у вези са условима за употребу ватреног оружја? Слажу ли се са садашњим законским одредбама које нас претварају у глинене голубове?
– Шта је са осталим захтевима из петиције?

Као што можете да видите имамо мали помак и прву реакциу, али нека вас то не успава, далеко смо од циља, те вас молим да наставимо са прикупљањем потписа и да, како ви лично, тако и чланови ваших породица, потпишете петицију јер наша примања, нервоза, стрес и одсуство од куће и све њих директно погађају.

Нека нам ово буде само подстрек и знак да смо на правом путу. Немојмо сада помислити да смо урадили нешто велико а камоли победили. Сада не смемо стати или се успавати. Прославићемо тек када Скупштина усвоји наше захтеве. Поготово се не смемо ослонити и чекати одлуку Уставног суда (ма колико ово поразно звучало), јер тај суд је данас све друго само не суд у правом смислу те речи!

Ваш ССП !

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Зашто потписати петицију? (део III)

Велика прича о каријерном напредовању и праведном оцењивању свела се на једно велико ништа! Једно у теорији сасвим друго у пракси!

Да ли ће полицијски службеник икада изборити тај сулуди ултимативни, Законом о полицији предвиђени просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби? Практично, ЗОП одређује да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи референт или млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

Да ли ико заиста верује у могућност да командир свом заменику да такве оцене којим би га овај угрпзио на тој позицији? Да, ми верујемо! Али само и искључиво онда када тај командир има јака „политичка леђа“! Никако другачије!

(Чл 167 ЗОП у ставу 3 прецизира: Напредовање из чл. 165 овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечене оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“. )

А и када се жалиш на добијену оцену, замисли чуда – у комисији која решава твоју жалбу седи управо твој џелат који те је већ понизио! Кадија те тужи – кадија ти суди!

Савремена европска пракса или наслеђе турске владавине?

А шта тек рећи о услову о „две године узастопно јединица – отказ уговора о раду“!? Је ли то начин да се из службе избаце битанге које не заслужују да носе униформу или је то елегантан начин елиминисања непослушних? Надамо се овом првом, страхујемо да ће у пракси ипак много чешће бити ово друго!

(Чл. 172. ст. 1 у  тачкаи 4 као разлог за престанак радног односа полицијском службенику предвиђа: ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“)

Стога – потпиши петицију и спречи неправду!

Спречи да те неко доживотно стопира у напредовању, спречи да само послушни напредују!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

Зашто потписати петицију? (део II)

Зато што су сви полицијски службеници стављени на стуб срама као унапред криви, без уставне претпоставке невиности!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Док се сви запослени, међу којима и судија, тижилац или војно лице, након чак и правоснажне пресуде и издржане казне затвора краће од 6 месеци, враћају на дотадашње радно место, то им чак не смета ни да напредују, дотле полицијски службеници, као једина категорија запослених у том положају, остаје без посла самим покретањем кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности!

Члан 172 ЗОП је предвидео разлоге за раскид радног односа, а међу њима је и горе поменути – нама је укинута претпоставка невиности! Џаба касније ослобађање на суду, џаба све! Без посла остајемо „превентивно“!

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

Шта ли је било у глави оног ко је овакво решење предложио? А шта тек у главама оних који су за овакав закон подигли руку?

Зато – потпиши петицију, склонимо мач  који виси над главама свих нас!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто потписати петицију? (део I)

Један од разлога за потписивање петиције јесте то што само запосленима у МУП држава укида накнаду реалних трошкова доласка на посао и одласка са посла, јер Законом о полицији и, према њему припремљеној Уредби, признају трошкове само на територији општине рада:

Члан 189 Закон о полицији
Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у
висини трошкова само на територији општине или града запослења.

Шта то у пракси значи? Значи управо то да ће запослени који путује из Краљева (на пример) добијати трошкове од момента уласка у Београд (негде на Петловом Брду) а за преостали део пута нек се сам снађе.

Тренутно, Уредба још није заживела али је то питање дана јер су буџетом МУП за 2017. годину средства за ову врсту накнаде планирана у знатно мањем износу него за прошлу годину. А ваљдаје свима јасно шта то значи?

Узгред, цитираћемо и члан Закона о раду који гарантује накнаду реалних трошкова свим другим запосленим у Србији:

Члан 118 Закона о раду
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:
1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;

Да ли смо ми шугави? Или смо грађани другог реда?

Потпиши петицију и спречи ову неправду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић