Skip to main content

Ознака: посебна накнада

Командире, не хвалите се туђим радом!

Након скоро три месеца борбе, коју је водио Синдикат српске полиције, за исплату посебне накнаде полицијским службеницима Полицијске управе у Врању, ангажованим на раду са имигрантима у месецу децембру прошле године, коначно ће исплата зарађеног новца бити извршена до краја ове седмице. То нас, међутим, није спречило да поставимо питање одговорности оних који су нерадом или неодговорношћу допринели том маратонском поступку.

Нисмо планирали ни да објављујемо овакву вест јер се ту заиста немамо чиме дичити и поносити – једва се изборисмо за исплату зарађеног! Јака ствар! Али, с обзиром да се један репрезентативан синдикат, Независни синдикат полиције или, како то они воле за себе да кажу, „највећи синдикат“, хвали том исплатом као својим великим успехом, не можемо да останемо неми. И то из више разлога.

Најпре, морамо да кажемо да је тужно по синдикализам и све запослене у МУП, када се репрезентативан синдикат хвали таквим „резултатима“! Још тужније је када се тај синдикат, у недостатку свог рада, хвали туђим трудом, туђим потрошеним временом.

Историју наше борбе за исплату те накнаде немамо уопште потребу да доказујемо, остала је забележена и може се видети на нашем сајту у текстовима извештаја са месечних састанака у Кабинету, где је то питање у континуитету било на дневном реду. Али смо дужни истину нашим члановима и свим запосленима.

Независни синдикат полиције ни на који начин није учествовао у решавању овог проблема, напротив њихов представник у Врању је човек који се пре може назвати делом тог проблема. Наиме, члан ИО НСП из Врања, који се данас хвали некаквим резултатом, командир је Полицијске станице у Прешеву, Марјан Петровић. Командир са израженим начелничким амбицијама, по добром старом обичају тог синдиката.

Подсетимо, реч је о једном од дугогодишњих руководилаца ПУ Врање, ПУ у којој годинама нису издавани налози за прековремени рад. Тако да су приче о синдикалним успесима руководиоца који не поштује основна права запослених – у најмању руку лицемерне. Јер, док у ПУ Врање није заживео ССП, запослени, а богами и руководиоци нису знали како изгледају налози за прековремени рад. А хвалити се исплатом посебне накнаде једнако је хвалити се исплатом путних трошкова – и у једном и у другом случају реч је о неотуђивом праву запослених.

Командир полицијске станице Прешево, господин Марјан Петровић, никако не може бити заслужан за решавање овог проблема кашњења у исплати зарађеног, већ напротив, као руководилац он је један од одговорних за то. Он је део МУП-ове администрације, оличења спорости и склоности ка компликовању и најједноставнијих процедура. Господин Петровић је морао да по службеној дужности, као старешина људи који су оштећени, покрене то питање и ургира решавање, а не да, како су цинично навели „чека да му се обрате запослени“, и то исти они којима је старешина!!!

О поверењу запослених у ПС Прешево најбоље говори податак да су преко 90% њих чланови управо нашег синдиката. Синдиката српске полиције чији активисти стоје уз људе у строју, на пункту или у рову, деле храну и воду са њима. Не седе у топлим командирским канцеларијама, не командују и дисциплински не гоне своје колеге! Наши активисти дисциплинске пријаве пишу против старешина, по заслузи.

Синдикат српске полиције наставља искрену борбу, а запослени нека и надаље цене и добро промисле којем синдикату ће дати поверење. Да ли ће бити чланови синдиката који се бори за њихов интерес или ће ићи у синдикате који су, њиховим новцем, спонзори послодавца.

Служба заинформисање ССП
Миле Лазаревић

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић

У СИНДИКАТ ПО ПРАВА, У БАНКУ ПО ПОЗАЈМИЦУ!

Синдикат српске полиције основан је 2007. године са примарним циљем заштите права запослeних у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Како смо основани, тако и данас радимо – искрено, директно и бескомпромисно. Пре свега поштеним односом према запосленима свакодневно добијамо нове чланове, без подилажења и коришћења тешког материјалног положаја колега.

Морамо приметити да је на синдикалној сцени данас јако мало синдиката који заслужују име „синдикат“ у пуном смислу те речи, јер тешко да се може рећи да испуњавају основну сврху свог оснивања. Улога појединих синдиката данас, нажалост, свела се на то да изигравају некакву „тампон зону“ између послодавца и оправданих захтева запослених да се њихова радна права поштују у пуној мери, као и то да руководиоцима обезбеде неке личне бенефите.

Међутим, у последње време поједини синдикати су почели да се баве још перфиднијим стварима, као што су давање некаквих бескаматних позајмица. Када мало дубље уђемо и позабавимо се овим проблемом и узмемо у обзир поједине чињенице долазимо до низа нелогичности, па и малверзација. Данас када су камате на кредите, слободно можемо рећи, никада ниже, узимати позајмицу и само због тога бити члан синдиката се не исплати, ево и зашто:

Пример кредита код Комерцијалне банке АД Београд:

PRIMER PONUDE ZA KREDITE ZAPOSLENIH U MUP-u

Akciјska ponuda

Kamata 4,9% fiksna period otplate 12 meseci
naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Primer:   Iznos kredita   50.000,00 rsd Visina rate      4,277.98
                   Iznos kredita 100.000,00 rsd Visina rate       8,555.97

 

Kamata 6,9%                         period otplate od 13-36 meseci
Naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Iznos kredita 100.000,00 rsd
Visina rate    3,083.04  na 36 mesci

 

Из приложеног видимо да уколико узмете кредит у износу од 50.000 динара на 12 месеци укупно враћате 51,335,76 динара. Трошкови обраде су: 0,5% и извештај из кредитног бироа, све заједно 500 динара. Јасно видимо да су укупни трошкови кредита мањи од 2.000 динара заједно са каматом. Пти томе, заиста не рекламирамо банке нити задужења колега, само указујемо на неке дилеме које се саме намећу. Да ли то поједини синдикати постају профитабилна удружења?! Обзиром да чланарина на годишњем нивоу износи око 6.000 динара долазимо до чињенице да уколико би се синдикат задужио под истим условима код банака а затим дао позајмицу запосленом био би у плусу!

Данас, када постоји брдо нерешених проблема, пре свега око поштовања већ постигнутих права, која су то само на папиру, изигравати „банку“ је све само не озбиљно! Данас, док се ватрогасцима-спасиоцима из Сектора за ванредне ситуације не издају налози за прековремени рад, а самим тиме се избегава и плаћање тог рада, данас, када је донешен Правилник о солидарној помоћи у МУП-у којим се не само ближе уређују (што и јесте сврха правилника) него се и укидају поједини основи остваривања права на солидарну помоћ који већ постоје у ПКУ за државне службенике, поједини синдикати глуме банке!

Није згорег да се сви подсетимо који је од синдиката потписом дао сагласност за овакав Правилник, а све на штету запослених?! Да ли је случајно то што се ради баш о синдикату-банци?

Имамо ситуацију да за запослене у МУП-у важи Закон о буџету, и све забране који он носи, док за поједине категорије запослених у јавном сектору тај исти закон не важи, те они остварују право на новогодишњу честитку детету до 15 година старости иако су директни корисници буџета!  Данас нам судови пресуђују како је топли оброк и регрес урачунат у коефицијент наше плате, а на једноставно питање нико не зна одговор – колико је то у његовом величанству новцу!?

Катастрофални услови на терену, боравак у шаторима, неправилно вођење временика рада припадницима ИЈП, приказивањем недељног одмора кроз распоред за време боравка на терену, проблеми око спискова са посебном накнадом, лоша опремљеност, преко 30% возила је у сервисима константно! Крим техника немајући основна средства за рад у 21. веку ради помоћу „штапа и канапа“. Нажалост, овде су побројани  само неки од проблема са којима се срећу запослени у МУП-у.

Хајде да им помогнемо да остваре своја права па им позајмица, узгред речено скупља него у банци, неће бити потребна.

Колегинице и колеге у банку се иде по кредит у синдикат по радничка права!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

ТУЖБА СТАТУС ЧУВА

Синдикати који су изградили чланство и задобили репрезентативност на акцијама подношења тужби или олако даваних обећања решавања стамбених и свих других животних проблема запослених, враћају се старој опробаној пракси.

Олако задобијено поверење чланова, без основа у системском раду и трајном побољшању услова рада, још лакше је изгубљено. Пад броја чланова оба репрезентативна синдиката је разумљив и природан. Греси опструкције или продаје и издаје штрајкова у прошлости, шуровање са послодавцима, једних па других, разне акције типа „најави, крени па стани и одустани“ стигле су на наплату. Осипање чланства попримило је забрињавајуће мере… У тим синдикатима упалио се аларм, и одмах у акцију.

Акција продаја магле поново је на столу!

Једни се, под окриљем борбе за „обећану“ социјалну помоћ запосленима боре за ваздух, покушавају да преживе или барем одложе сасвим сигуран пад испод црте репрезентативности! У тој борби полако тону и у политизацију, на радост и послодавца и другог репрезентативног синдиката, који не видећи балван у свом оку, преноси писања појединих таблоида и свесрдно ради ротив синдикализма уопште!

Други се пак, nsp ugovorпокушавајући да успоре осипање чланства, настало као продукт проминистрове политике тог синдиката, враћају опробаном рецепту – запосленима нуде бланко обрасце за тужбе по разноразним основама. Обећавају гомиле новца лаковерним члановима и оним који то тек треба да постану. У оптицају су тужбе за топли оброк и регрес, висину дневница, исплату зараде у мањем износу, дневнице у КЗБ,  радно време ИЈП, дискриминацију, стимулацију и ко зна коју другу „цију“.

Е сад, што основа за тужбу нема, то што већ постоје изгубљени спорови и велики материјални трошкови запослених, по неким од наведених предлога, то што није могуће ни схватити на шта тачно мисле по неким датим предлозима, њих много не занима. У понуди је пакет аранжман: приступница, тужба и бланко овлашћење адвокатима.

А то овлашћење је посебна прича, бисер правних наука! И одсуства логике и разума код оног ко га потпише. Тешко га је описати па га прилажемо на горњој фотографији. Ту се побројаним адвокатима, али и „свим њиховим приправницима“, даје бланко овлашћење да запосленог заступају у свим могућим и немогућим споровима! Запослени, потписом тог овлашћења, унапред пристају на то да их адвокати синдиката, по свом нахођењу, рецимо, разведу од супружника. Можда се и несвесно одрекну наследства или пак постану подносиоци тужбе против министра, премијера… Добро, да баш не претерамо, свесни смо да се то неће лако десити, неће бити тужби против власти, ипак је реч о системском синдикату, ал није искључено да у њихово име синдикат одрекне дела плате, сложи са отпуштањем запослених, умањењем накнаде за путне трошкове… То им не би било први пут!

Шалу на страну, овде се ипак ради о озбиљној манипулацији запосленима. То што је неки тамо железничар добио своје предузеће на суду, никако не може значити да ће и полицајци добити своје евентуалне тужбе по истом или сличном питању. Железнице су јавно предузеће а МУП је државни орган, регулатива јесте слична али не и једнака и истоветна! Паралеле се не могу извлачити без дубље анализе.

Колегинице и колеге, отворите четворе очи и будите јако опрезни. Оне који су вас већ варали, на овај или онај начин, ништа и нико не спречава да то ураде поново! То можете само ви да спречите!

nsp tuzbe1

nsp tuzbe2
Упозорење које је колегама упутио наш Регионални центар у Врању.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Посебни услови – посебна накнада!

Ужице, 18.01.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас допис министру унутрашњих послова др Небојши Стефановић са захтевом за проширење дејства његове Одлуке број 6368/2016-2.

У допису, којим вам преносимо у целости, председник Ранитовић подсећа министра да је реално и правично да полицијски службеници ангажовани у посебном режиму рада, на територији адинистративне границе ка јужној покрајини и ка Републици Црној Гори, добију накнаду у висини од 1800 динара дневно:

Поштовани господине министре,

у складу са усложавањем безбедносне ситуације у Републици Србији и ангажовањем додатних снага МУП Р Србије на административној граници према нашој јужној покрајини и према Републици Црној Гори, очекујемо од Вас да модификујете Вашу Одлуку 6368/2016-2 од 01.08.2016. гоидне, тако што ћете и општине Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница, дефинисати као подручја на којима се рад обавља у отежаним условима, односно као подручја у којима за рад следује посебна накнада у висини од 1800 динара по дану анговања.

Након најновијих дешавања и угрожавања имовине и лица на том подручју, донета је одлука о формирању заједничких патрола припадника МУП и Војске Србије. У складу са тиме велики број полицијских службеника је ванредно ангажован, бораве у касарнским условима по петнаест дана, дају мешовите патроле са припадницима Војске, те им по Уредби Владе РС, припада дневница у висини од свега 150 динара.

Уверени смо да се и рад на овом подручју обавља у отежаним условима, исто као и у подручјима која су бећ дефинисана Вашом Одлуком, те због тога, као и у циљу избегавања прављења дискриминације међу полицијским службеницима ангажованим на пословима исте или сличне врсте, сматрамо оправданим да колеге за тај рад добију правичнију новчану накнаду, односно накнаду у износу од 1800,00 динара дневно.

С поштовањем,

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Ретровизор 2016: осврт на протеклу годину

Крај ове 2016. није био ни приближно драматичан попут оне прошле, када су нам министар и тадашњи директор уручили честитку у виду „анализе ризика“ односно директне претње отказима за скоро 1500 наших колегиница и колега. Или „криминалаца“ како их тада назваше.

Но, ни крај ове године није могао да протекне без „криминилаца“ у полицијским редовима!!! Поново смо у освит празника стављени на стуб срама, само нас сада не отпуштају већ „масовно хапсе“. Било је то спектакуларно хапшење заиста, уз дуге цеви и маскиране жандарме! Ма били су ту сви елементи за јефтин, лоше режиран холивудски филм.

Корупције у редовима запослених у Министарству унутрашњих послова свакако има. У свим секторима, не само у Дирекцији полиције, како се често стиче погрешан утисак у јавности. Синдикат српске полиције одувек се залагао за борбу против корупције и свих видова криминала у МУП, уосталом највећи број наших чланова чине полицајци па је то и нормално и сасвим природно. Свако ко не заслужује униформу, не треба ни да је носи! Морамо повући јасну линију између „нас“ и „њих“! На улици или у затвору морају завршити сви који то заслуже, али без изузетка, без икакве заштите за било кога. Не сме бити попуста ни за чистачицу ни за генерала!

ССП се залагао за три „Д“ у нашем министарству: декриминализацију на свим нивоима, деполитизацију и децентрализацију. И данас то тражимо али процеси иду у супротним смеровима. МУП и полиција су све политизованији, за руководећа места на скоро свим нивоима пресудан је политички утицај, струка је у запећку! Од децентрализације није било ништа, напротив. Логистика и људски ресурси су централизовани у тој мери да су постали неефикасни и практично бескорисни! А декриминализација је посебна прича…

Судећи по резултатима рада Сектора унутрашње контроле, корупција и сав криминал у МУП почињу и завршавају се на нивоу обичног полицајца, оног на позорници или у патроли! Понекад, случајно, рекли бисмо, у ту мрежу залута и неки помоћник командира, заменик начелника… Будући да Законом о полицији делокруг рада СУК није ограничен на тај најнижини ниво запослених, поставља се неколико питања:

  • Да ли је СУК уочио постојање криминала на вишим нивоима у МУП?
  • Ако није, да ли сматрају да таквог криминала и нема или себе сматрају неспособним да истраже криминал на вишим нивоима?
  • А ако су детектовали постојање криминала код руководилаца у МУП, нека нам покажу шта су урадили по том питању или одговоре зашто нису, зашто то не процесуирају?
  • Да ли их је страх да дирају у „осињак“ или их је неко „добронамерно“ посаветовао да ту ништа не чачкају?

И баш као што смо прошле године поручили министру да се, код одређивања спискова „неподобних и нечасних“, предвиђених за отказ, олако ослонио на тадашњег директора и његове начелнике Полицијских управа, слично му можемо поручити и сада. Да, министре, корупције има међу полицајцима, што због тешких услова рада и малих примања, а што због све лошије селекције код пријема у радни однос. Верујте нам, министре, да је највећи узрок криминала код полицајаца управо то што су они сведоци некажњеног криминала огромних размера међу својим руководиоцима, од средњег и вишег нивоа руковођења.

Кренули сте, министре, са сменама начелника, направили неколико правих резова и одличан избор нових руководиоца и за то сте од нас добили честитку и јавно признање. Али смо и тада нагласили да сте тек загребали по површини и да ту не смете стати… Да велики број начелника није за смену већ за лишење слободе и кривично процесуирање! Именовање новог директора полиције је прави потез у том смеру, изабрали сте човека за чије име се афере не везују, репови не вуку… Искористите његов ауторитет и поштовање које ужива код полицајаца.

На том путу имаћете искрену и безрезервну подршку ССП.

Да то нису празне речи, олако стављене на папир, могу потврдити наша дела. Ми смо синдикат који је ове године поднео три кривичне пријаве против руководилаца у МУП. Поднели смо десетак иницијатива за покретање дисциплинских поступака због повреда службених дужности од стране старешина и због повреда права запослених! Да код нас нема заштићених нити селективне правде говори и то да смо поднели кривичну пријаву и против једног нашег активисте који се усудио да проневери новац чланова. Наравно, износ је био ситан, надокнађен, а тај господин је смењен са функције и искључен из чланства. (Сада је он, нажалост, активиста у једном другом синдикату, ал то не говори о њему, већ о том синдикату!)

О уоченим нелогичностима и сумњама на озбиљан криминал на највишем нивоу обавештавали смо и министра и СУК у више наврата. То је резултирало са неколико кривичних пријава које сектор поднео против више лица. Постигнутим смо само делимично задовољни јер остаје горак укус у устима када неко каже да је за аферу код набавке борбених патика одговорно тек неколико референата. Сматрамо да то није могло бити реализовано без учешћа, или барем благослова, неког на високој позицији у Сектору за материјално финансијске послове. Да не буде забуне, афера је из времена бившег министра, у време начелника Којића, мада и Недељковићку сменише без образложења. Али зато афера са црвљивим месом није из прошлог времена, врло је актуелна. И врло нерешена и даље ко, кад, како и зашто!?

Са том праксом указивања на криминал у врху МУП наставићемо и у 2017. Позивамо све колегинице и колеге да нам достављају такве податке, сви они који немају поверења у своје старешине или СУК, нека информације доставе нама а ми ћемо се потрудити да криминалцима загорчамо живот.

Наравно, позивамо и колеге из СУК да нам се обрате уколико наиђу на зид, уколико им неко забрани истрагу, ако их неко саботира и онемогућава рад.

Не знамо да ли је министру Стефановићу познато да синдикати у МУП данас највећу муку имају да заштите његов ауторитет! Да, изгледа парадоксална ситуација, али је заиста тако. Министрови потчињени су ти који не поштују његово име и његов потпис, масовно крше права радника загарантована његовим потписом. Од непоштовања одредби ПКУ, преко подзаконских аката које је усвојио, до Одлуке о посебној накнади за рад у отежаним условима коју је донео. Руководиоци на различитим нивоима труде се да се обесмисле постојање тих аката, тумаче их свако према свом нахођењу, ређају се депеше на депешу, а неред све већи!

Не бисмо били фер а да не поменемо и неколико добрих ствари у овој години на измаку. После дужег времена започела је набавка неколико стотина преко потребних патролних возила. Свакако је велика ствар и то што је по први пут исплаћена солидарна помоћ у складу са ПКУ за државне органе! Искрено верујемо, и то смо већ поменули, избор новог директора је јако битна ствар за полицију!

Али никако не смемо заборавити очајно стање у ком се нашао буџет МУП. Буџет је пред пуцањем управо због некадашњег односа МУП према запосленима, брутално су нам газили радна права, а сад је то стигло на наплату. Нажалост или на срећу, главни кривац више није у министарству.

Не смемо заборавити ни доношење новог Закона о полицији са свим својим ретким врлинама и  многобројним манама на које смо јавно указивали и пре његовог усвајања. Тај закон је укинуо презумпцију невиности за полицијске службенике, донео је низ нелогичности и практично ће укинути накнаду за трошкове доласка на посао и одласка са посла! Неколико хиљада запослених, који преваљују стотине километара дневно, наћи ће се у тешкој ситуацији. Послодавцу је опет било компликовано да процесуира неколицину оних који злоупотребљавају то право лажним пријавама боравка, па је одлучио да казни све путнике! Наравно, да ће и то пасти на суду, да ће уследити тужбе и касније маного већи трошкови за министарство, али као да то никог не занима.

Сектор за ванредне ситуације и даље је ни на небу ни на земљи а људи збуњени и слуђени, забринуту за своју судбину и егзистенцију својих породица! Ватрогасаца спасилаца све мање, све старији и болеснији. Административних радника све више. Опрема и возила неадекватна, истрошена и небезбедна, старија чак и од ватрогасаца самих! Да ли се СУК икада бавио могућностима корупције у управи за превентиву?

Нажалост, репрезентативни синдикати пали су и на овом испиту као небројено много пута до сада. Један синдикат, познат по таквој политици, сложио се са предлогом Уредбе, а други, у вишемесечном зимском сну, није нашао времена да оде до министарства и уложи неку примедбу. Овај први прави коктеле, нешто слави (питамо се шта) а овај други сад нешто диже галаму и прашину, покушавајући да забашури чињеницу да деци својих чланова није обезбедио пакетиће.

Али, добро, легитимитет су има дали чланови, па нека им они и одузму, ми ћемо радити свој посао и даље. Борићемо се за сва радна и људска права и за сваког запосленог, без обзира на синдикалну припадност. И код „анализе ризика“ нисмо делили колеге, тражили смо комплетно поништење, враћање свих запослених на стара радна места и у томе смо успели.

Надамо се да у 2017. нећемо имати толико озбиљних искушења и незахвалних послова, да ћемо догодине у ово време имати разлога да славимо. И ми као синдикат и сви запослени!

Следећег лета славићемо десетогодишњицу свог постојања, а верујемо, и добијање статуса репрезентативног синдиката у МУП. Тек тада ће запослени, али и послодавац, схватити шта значи и на делу видети истински репрезентативни синдикат!

Може бити само један ССП!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Поверенику за равноправност – Притужба због посебне накнаде

Изменама и допунама Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државаних службеника и намештеника, углавном у делу који се односи на службена путовања, захваћени су и запослени у Министарству унутрашњих послова. Смањивање службене дневнице на мизерних и срамотних 150 динара највише је погодило управо полицијске службенике који обављају најтеже и најризичније послове (Копнена зона безбедности, обезбеђења високоризичних јавних скупова, рад са мигрантима, пратње и слично). Министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је, увидевши  ову неправду, урадио оно што смо у неколико наврата од њега тражили. Иако није имао овлашћења, законске услове, а вероватно и политичку снагу да повећа износ службене дневнице на пређашњи период и разграничи класична службена путовања од упућивања на извршавање службеног задатка,  урадио оно што је једино било и могуће – у складу са чланом 13. Став 3. Правилника о платама запослених у Министарству унутрашњих послова дана 09.11.2015. године  донео је Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у Министарству унутрашњих послова раде под отежаним теренским условима и дефинисао износ накнаде од 1.500, односно 1.800 динара почев од 20.07.2016. године.  На тај начин је бар делимично успео да помогне и ублажи штету коју трпе запослени на терену  услед смањивања службених дневница.

Међутим, као што је свима познато у Министарству унутрашњих послова постоји мноштво правника, економиста и осталих стручњака који су нашли за сходно да ефекте ове Одлуке минимизирају. Урадили су то у неколико наврата, слањем на терен контрадикторних и неразумних депеша, својевољно тумачећи и додајући још „неопходних“ услова који морају бити испуњени да би се стекло право исплату посебне накнаде. На тај начин су ставили у други план основни и главни циљ Одлуке министра – да се исплати накнада полицијским службеницима који раде са мигрантима у специфичним подручјима, и они који своје послове обављају у најризичнијем делу –  Копненој зони безбедности.

Као што је познато Синдикат српске полиције је у више наврате тешком и мукотрпном борбом  представнике послодавца из неколико Управа успео да „натера“  да поштује Одлуку министра. И то ипак само делимично. Тада смо дошли до закључка да су се појединци осилили и, из чисте обести и љубоморе, дали себи за право да обезвреде намеру министра, јер су једноставно одбили да појединим категоријама полицијских службеника потпишу налоге за исплату посебну накнаду и то полицијским службеницима који своје послове обављају :

–   у Копненој зони безбедности (КЗБ);
–  на подручју општине Прешево (рад са мигрантима);
–  границе са Републиком Македонијом општина Прешево (рад са мигрантима);

Њихово оправдање, али и званично тумачење  је било то да сви они који обављају своје редовне послове на овим специфичним и ризичним подручјима не испуњавају услове за исплату посебне накнаде, иако прве две Одлуке министра које су важиле до 20.07.2016. године не разликују термин редован посао од упућивања из других организационих јединица.  На то смо указали и Министру унутрашњих послова, али дошли смо до закључка да су га они који га тапшу по рамену разуверили, вероватно правдајући се уштедама, чувајући при том добра радна места са дупло већом платом од просечне плате полицијског службеника.

На крају, остале су нам две солуције, прву смо већ искористили и Поверенику за заштиту равноправности послали Притужбу. Позивајући се на одредбе из Закона о забрани дискриминације, очекујемо од Повереника да у складу са својим овлашћењима МУП-у да препоруку за исплату посебне накнаде горе поменутим категоријама полицијских службеника, почевши од 14.10.2015. године,  уколико до исплате не дође, Повереник одговорнима треба да поднесе прекршајне пријаве и упозна јавност са овим случајем дискриминације.

Сачекаћемо одговор Повереника и у зависности од тога иницираћемо покретање судских спорова ради ретроактивне исплате посебне накнаде полицијским службеницима почев од 14.10.2015. године и наравно тражићемо дисциплинску, али и кривичну одговорност оних који нису поступали у складу са Одлукама министра. Текст притужбе Поверенику можете прочитати испод:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

Повисити посебну накнаду на 2.400,00 динара!

Ужице, 21.10.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис министру унутрашњих послова са захтевом за измену његове Одлуке о висини накнаде за полицијске службенике ангажоване у вези са мигрантском кризом и на подручју Копнене зоне безбедности на административној линији са Косовом и Метохијом.

Захтевали смо отклањање својеврсне дискриминације у односу на припаднике Војске Србије након што се појавила информација да је за војнике повишен износ накнаде за рад на терену. Тражимо само да исти рад буде једнако и вреднован.

Допис преносимо у целости:

Поштовани господине министре,

Обраћамо Вам се захтевом да измените своју одлуку којом је утврђена посебна накнада за рад у отежаним условима за запослене у МУП-у ангажоване на пословима миграције и миграната, тј. оних који су овим поводом ангажовани на подручју Копнене зоне безбедности према АП Косово и Метохија, као и на подручју одлуком утврђених пограничних општина према Бугарској, Хрватској и Мађарској, на тај начин што ћете износ посебне накнаде повисити са садашњих 1.800 на 2.400 динара, а што је 1.10.2016. године већ учињено за припаднике Војске Србије ангажоване на истим пословима.

С обзиром на чињеницу да припадници МУП-а и Војске Србије заједно обезбеђују државну границу према Македонији и Бугарској у удвојеним патролама, неприхватљиво је и штетно стварати јаз и антагонизам између припадника два најзначајнија носиоца физичке силе наше земље – војске и полиције, на тај начин што бивају различито плаћени за обављање истих послова и задатака. Уколико би се постојеће стање задржало верујемо да би морал припадника МУП-а значајно опао, што би се сасвим сигурно неповољно одразило на безбедност наше земље и грађана. Уз то, највећи део припданика МУП-а налази се у све тежој материјалној и породичној ситуацији, и који често код куће остављају породице са минималним новчаним средствима у потпуној неизвесности док се 15 дана налазе на терену. Ако се осврнемо и на (не)услове у којима већина њих борави на тим теренима, онда је оваква дискриминација у погледу разлике у износу посебне накнаде, за њих само још један додатни и материјални и психолошки ударац.

Верујемо да ћете схватити да овај допис није само наш апел, већ истовремено вапај запослених у министарству којим руководите, те да ћете у потпуности разумети њихову тешку ситуацију у којој се налазе и, у складу са тим, изменити предметну одлуку у погледу висине износа посебне накнаде и на тај начин омогућити да запослени у МУП-у ангажовани на наведеним подручјима и пословима буду једнако третирани као и запослени у Војсци Србије, тј. да за једнак рад добију једнаку зараду, а што је у складу и са тежњама и политиком Владе Републике Србије.

С поштовањем,

                                                                                                                                        Председник
Лазар Ранитовић

 

Село гори, а репрезентативни се свађају!

Док нам МУП ставља омчу око врата, предлогом Уредбе о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, све кунући се у Закон о полицији, а практично укидајући реалне накнаде путних трошкова, већина синдиката се понаша крајње неуобичајено.

ССП је наравно одмах јавно одбацио предлог текста Уредбе као неодржив и увод у озбиљне сметње у фунционисању службе, с обзиром на најмање 1/3 запослених који путују међуградским  превозом, за који неће следити било каква накнада. Подсећања ради, одмах након усвајања Закона, на који смо узалуд улагали амандмане, поднели смо иницијативу Уставном суду Србије са предлогом оцене неколико спорних чланова, међу којима и члан 189. на који се послодавац сада позива. О квалитету тог закона говори чињеница да је сам себи контрадикторан, јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“ Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не.

ССП ће помоћ потражити и од Повереника за заштиту равноправности јер је јасно да смо законом и предложеном уредбом дискриминисани у односу на све друге запослене у Србији. Такође, и од Заштитника грађана тражићемо мишљење и помоћ овим поводом.

Свакако нећемо да седимо скрштених руку и оптужујемо злу коб или судбину. Ал нећемо ни да ћутимо и правимо се да је све у реду, да не укажемо на заиста скандалозно понашање два репрезентативна синдиката! Један од њих је отишао на састанак и практично подржао предлог уз неке смешне, козметичке примедбе, да би касније наводно одбио предлог. Други није чак ни отишао на састанак Радне групе, да би данас из све снаге напао овај први како је продао интересе запослених. Стиче се утисак да им је то једина тактика у одбрани права запослених и била – неодласком на састанак за себе зграбити алиби и онда окривити онај други репрезентативни синдикат за издају!

Предлог текста Уредбе од стране Радне групе, али и понашање репрезентативних синдиката, најбољи су показатељ разлога којим су били вођени, када су заједно, удруженим снагама, одбили активно учешће ССП, па чак и само физичко присуство састанцима Радних група, без права гласа. Нису желели сведоке, па сада могу да тумаче и преносе како им се допадне.

Хоћемо ли и даље да забијамо главе у песак… ћутимо (а неки пут и радујмо се) кад другом колеги укину путне трошкове, кад старешинама укину награђивање, кад једни добију посебну накнаду за рад са мигрантима, а други не (а раде исти посао), кад се колеге купају на ливади и спавају са пацовима,…
А они нас мељу једног по једног… И напослетку ће нас све самлети…

Докле ћемо да ћутимо и да трпимо??? Докле ће више да нас обмањују репрезентативни синдикати?
ССП никада није нападао друге синдикате, гледамо само у своје двориште, али ово, што нам се сада дешава, превазишло је сваку границу. Колеге, из репрезентативних синдикате, крајње је време да изађете из свог оклопа и да превазиђете сопствену сујету и коначно заједно седнемо за исти сто и најхитније договоримо како да заштитимо голу егзистенцију запослених и МУП!Преузмите иницијативу и докажите оправданост свог постојања и статуса који имате (питање је да ли га и заслужујете). Или се склоните са сцене! Време је!

Посебна накнада: неопходно је проширење листе специфичних подручја!

Београд, 21.07.2016. године, – Заменик председника Синдиката српске полиције Миле Лазаревић упутио је данас допис министру унутрашњих послова Др Небојши Стефановићу поводом нових околности када је у питању прилив илегалних миграната на подручје Србије.

Дописом је затражено проширење листе општина на чијим територијама се рад одвија у отежаним условима, а самим тиме и омогућавање посебне накнаде  у износу од 1800,00 динара дневно, за рад полицијским службеницима у тим зонама. Садржај дописа преносимо у целости:

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Министар Др Небојша Стефановић

Поштовани господине министре,

У складу са усложавањем безбедносне ситуације и ширењем мигрантске кризе и на подручја ван Копнене зоне безбедности, односно ван општина Шид, Кањижа, Босилеград и Прешево, те ангажовањем додатних снага МУП Р Србије у новим зонама одговорности с тим у вези, очекујемо од Вас да модификујете Вашу Одлуку 12188/215 тако што ћете и општине у пограничним подручјима према Бугарској, Хрватској и Мађарској дефинисати као подручја на којима се рад обавља у отежаним условима, односно као подручја у којима за рад следује посебна накнада у висини од 1800, 00 РСД.

Након најновијег таласа прилива миграната измењеним рутама и трасама, на седници Одбора за безбедност, донета је одлука о формирању заједничких патрола припадника МУП и Војске Србије у подручјима угроженим илегалним преласцима границе. У складу са том одлуком велики број полицијских службеника биће распоређен ван свог места рада, те им, по Уредби Владе РС, припада дневница у висини од свега 150,00 динара.

Уверени смо да се и рад у овим подручјима обавља у отежаним условима, исто као и у подручјима која су бећ дефинисана Вашом Одлуком, те због тога као и у циљу избегавања прављења дискриминације међу полицијским службеницима ангажованим на пословима исте врсте, сматрамо оправданим да колеге за тај рад добију адекватну новчану накнаду, односно накнаду у износу од 1800,00 динара дневно.

С поштовањем,

Заменик председника
Миле Лазаревић