Skip to main content

Ознака: солидарна помоћ

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић

Састанак са Радном групом: Одсуство партнерског односа

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Састанак са Радном групом: Одсуство партнерског односа

Београд, 12.12.2016. године – Одржан је последњи овогодишњи састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу са синдикатима. Делегацију Синдиката српске полиције чинили су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић и генерални секретар Виктор Ратковић. Радом Радне групе председавао је државни секретар Милосав Миличковић.

Састанак је протекао у атмосфери одсуства партнерског односа од стране чланова Радне групе (част изузецима!) јер се показало да Радна група за значајан део проблема запослених у МУП-у нема слуха. Проблеми запослених се често неосновано минимизирају, претходно договорена решења се неретко не реализују, а из излагања и понашања већине чланова Радне групе се могло закључити да су на састанак дошли потпуно неспреми, не удостојивши се да прочитају достављене теме, образложења и предложена решења. Такво понашање не предстаља чин непоштовања представника ССП, већ запослених које ССП представља, а то је веома поразно – и за МУП и за државу у целини.

Као честа образложења Радне групе за различите проблеме јесте да нема новца. Међутим, ССП је увек инсистирао да новца има, али да се он често троши ненаменски н нерационално, наводећи примере неспремности МУП-а да у случају спорова склопи споразуме о вансудском поравнању, што потом неминовно води до стварања непотребних, а енормних судских трошкова, разуме се – на терет МУП-а. Као пример недомаћинског пословања у МУП-у је и то што се сваког јутра припадницима Жандармерије стационираним у Јасенову довози 10 хлебова чак из Врњачке Бање, те да би се, у случају набавке хлеба у оближњој Новој Вароши, на годишњем нивоу само по овом основу уштедело скоро два милиона динара (на име утрошеног горива, одржавања возила и дневница возача-достављача).

Списак предложених тема, са детаљно образложеним проблемима и предложеним решењима можете погледати овде – teme-za-kabinet-2012-12.

  1. Евидентирање и обрачун радних сати запослених упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната и на подручју КЗБ

Представници Радне групе упознати су са чињеницом да се примена прописа који се односе на обрачун радних сати упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната разликује од ОЈ до ОЈ, те да се стиче утисак да имамо бар по три закона о полицији и закона о раду, а не само по један. Предложили смо да се у циљу уједначавања и правилне примене прописа свим ОЈ достави обавезна инструкција којом ће се омогућити да се полицијским службеницима за сваки дан проведен на „посебном задатку“ рачуна осам сати рада, осим уколико у току дана нису били ангажовани дуже од 8 сати, када ће им се рачунали ефективно проведени сати на раду. Такође смо указали да се ни на који начин не може искључити увећање плате по основу рада на дан државног празника и рада ноћу.

Иако смо указали да је предложену обавезну инструкцију неопходно доставити „на терен“ што пре, представници Радне групе сматрали су да је реч о озбиљној проблематици, па да ће овим поводом, најпре организовати састанак свих ОЈ, након чега ће изнаћи решење, које ће потом бити достављено ССП, ради изјашења да ли се слажемо са предложеним решењем проблема.

  1. Исхрана припадника ИЈП (и других полицијских службеника) ангажованих на државној граници Р. Србије последњег дана ангажовања (приликом „смене“)

Председник ССП Лазар Ранитовић указао је на проблем што припадници ИЈП (и других полицијски службеници) ангажовани на државној граници последњег дана ангажовања, тј. када се врши „смена“, имају обезбеђен само доручак. С обзиром на то да им „смена“ стиже тек око 12-13 часова, а натраг до своје матичне ОЈ у путу проведу још од 4 до 6 сати, дакле у матичну ОЈ се враћају између 16 и 19 часова поподне, председник Ранитовић је предложио да се полицијским службеницима приликом повратка у матичне ОЈ обезбеди ланч пакет на име ручка.

Овај предлог је од стране Радне групе прихваћен као неспоран, напоменувши да то зависи искључиво од старешине који требује оброке.

ССП ће пажљиво пратити како ће се поједине старешине убудуће понашати у оваквим ситуацијама. У том смислу позивамо све полицијске службенике да нас обавесте у случају непоштовања напред договореног.

  1. Несклапање споразума због вишка радних сати које су остварили запослени у ППУ у Врању и у ЈЗО

Председник ССП Лазар Ранитовић је представницима Радне групе саопштио да ће ССП, с обзиром на то да у претходних годину дана, и поред великог броја састанака, постигунтих договора и датих обећања да ће се склапањем споразума о вансудском поравнању решити проблем неевидентирања и необрачунавања оствареног вишка радних сати запослених у ППУ у Врање и у ЈЗО, у наредном периоду пружити сву потребну правну подршку свим запосленим који буду желели да овим поводом против МУП-а поднесу одговарајуће тужбе, напоменувши да одговорност за настале непотребне судске и друге трошкове спорова сносе руководиоци предметних ОЈ, предложивши њихово дисциплинско кажњавање.

Представници Радне групе су саопштили да је решавање овог проблема при крају и да руководиоцима ППУ у Врању и у ЈЗО, као и у Сектору за материјално-финансијске послове треба оставити још мало времена. Председник Ранитовић је изразио сумњу да ће се, с обзиром на досадање искуство, било шта променити и да примећује одсуство искрене воље у МУП-у да се овај проблем коначно реши, додајући да ће се тужба испоставити као једини начин.

  1. Проблеми ватрогасаца-спасилаца у Горњем Милановцу

На примедбе ССП о необучености свих ватрогасаца-спасилаца, те лошег стања „техничког возила“ и опреме, као и да је приступна саобраћајница за ауто-пут у лошем стању, помоћник начелника СВС Бојан Костић је констатовао да ко 80-85% „техничких возила“ у СВС недостаје комплетна опрема, а да нема новца за набавку. У погледу приступне саобраћајнице истакао је да су у СВС свесни овог проблема, али да су за његово решавање потребна знатна материјална средстав, а да то не зависи од СВС. Међутим, негирао је да су ватрогасци-спасиоци необучени, већ да су сви прошли обуку за техничке интервенције, али да је тачно да је посебну специјалистичку обуку прошао само један од њих, а што је опет у складу са неким пројекцијама и могућностима СВС, те да је тај ватрогасац-спасилац обавезан да своја знања стечена на специјалистичкој обуци по повратку у своју ОЈ пренесе осталим запосленим.

Заменик председника ССП Миле Лазаревић је изнео податак да у великом броју ВСЈ имамо запослене људе без основне противпожарне обуке, који не смеју да излазе на интервенције. У време највећих пожара и несрећа, када је преко потребан сваки расположиви човек, ти људи остају да седе у станици. При томе они остварују сва права из радног односа и примају исту плату као и људи који се свакодневно излажу ризику по здравље и живот. Хитно је потребно све запослене обучити за основне интервенције гашења пожара, с обзиром на ионако мали број ватрогасаца по глави становника!

  1. Проблеми запослених у Жандармерији

Генерални секретар ССП Виктор Ратковић подсетио је чланове Радне групе да је пре месец дана договорено да ће се припадницима Жандармерије ангажованим на обезбеђењу КПЗ Пожаревац након осмочасовног радног ангажовања, сваког дана издавати осмочасовни налози за приправност, али да још увек није издат ниједан налог за приправност.

Помоћник комаданта Жандармерије Горан Дивјак је одговорио на ову констатацију рекавши да је ту проблем мултиплициран због постојања још неколико издвојених објеката које Жандармерија обезбеђује, па ако би се налог за приправност издао онима који обезбеђују КПЗ Пожаревац, онда би морао и свим осталима који обављју такве послове. На опаску Лазара Ранитовића да налог и треба да добију сви који су у режиму приправности, господин Дивјак је одговорио да најпре треба отклонити неке нејасноће, у ком циљу је већ упутио допис свим старешинама ради изјашњења по овом питању, те да треба очекивати да ће коначан став Жандармерије по овом питању бити саопштен до краја недеље. У погледу обезбеђења хране (уместо ланч пакета) господин Дивјак је истакао да је проблем што са Министарством правде није постигнут споразум.

Чланови Радне групе су саопштили да не постоје услови да се припадницима Жандармерије који раде у Липовици организује превоз из града. Такоше, то свакако не би искључило трошкове за месечне маркице за превоз за део пута од куће до полазне тачке из града. Такође, тренутно не постоје услови да се и припадницима Жандармерије у патролама ПУ за град Београд обезбеди оброк.

У вези са набавком и репарацијом панцира, господин Дивјак је саопштио да ће репарација постојећих, односно набавка нових панцира бити одрађена током 2017. и 2018. године, као и да ће за нове припаднике Жандармерије и за припаднике чија је униформа поцепана ускоро почети подела нове униформе.

  1. Исплата увећане зараде када запослени мења руководиоца или када има додатно оптерећење на раду

Проблем непоштовања одредби Закона о раду, Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике у вези са неиздавањем решења за „замену руководиоца“, а потом и необрачунавања увећања плате по том основу, као и проблематику „замене извршиоца“, односно оставривања права на додатак на плату за додатно оптерећење на раду, изложио је заменик председника ССП Миле Лазаревић.

Чланови Радне групе сматрају да су одредбе које се тичу „замене руководиоца“ потпуно јасне и захтевали су достављање података о ОЈ у којима се ове одредбе не примењују, а ради указивања руководиоцима тих ОЈ о неправилном поступању.

У погледу додатка на плату за додатно оптерећење на раду није постигнута сагласност, јер су чланови Радне групе били становишта да то више не постоји, али су након опаске генералног секретара ССП Виктора Ратковића да је то прописано чланом 12. ПКУ за полицијске службенике, додали да су те одредбе нејасне и непрецизне и да захтевају озбиљну анализу.

  1. Продаја одмаралишта МУП-а?

У вези са информацијама да ће МУП отуђити одмаралишта, одговор је дао начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица, рекавши да та опција још увек није разматрана, уједно констатујући да су ти објекти у лошем стању, а да су трошкови одржавања огромни, па да не искључује могућност да ће се МУП у ближој или даљој будућности, приликом неког „резања трошкова“, уместо нпр. ускраћивања неких потреба полицијским станицама, одлучити да отуђи одмаралишта. На питање представника ССП шта се у том случају планира са запосленима у одмаралиштима, господин Бјелица је одговорио да, пошто још увек нема одлуке о продаји тих објеката, да нема ни плана шта ће бити са запосленима у тим објектима, али да ће свакако, у случају продаје објеката постојати и неки план и програм решавања питања запослених. На питање представника заменика председника ССП Мила Лазаревића због чега појединим лицима ангажованим на одређено време, односно по уговору о привременим и повременим пословима (нпр. у објекту на Бежанијској Коси), још увек није продужен уговор, добијен је одговор да ће уговори бити продужавани у складу са потребама за ангажовањем радника.

  1. Динамика исплате посебних наканда, накнаде путних трошкова, солидарне помоћи, јубиларних награда…

Динамика исплате посебних накнада полицијским службеницима ангажованим на подручју границе и КЗБ врши се у складу са динамиком и тачношћу спискова које достављају организационе јединице ангажованих, што за последицу има да су поједини полицијски службеници примили посебну накнаду за септембар, а други нису. У сваком случају новца за ове намене има, а исплата се врши у просеку два месеца након ангажовања.

Новац опредељен за путне трошкове је потрошен. Министарству финансија је упућен захтев да се одобре додатна средства за исплату још две накнаде путних трошкова (за септембар и октобар) и са Министарством финансија је постигнут начелан договор о одобравању ових средстава тако да ће та исплата бити извршена крајем децембра текуће године.

Исплате јубиларних награда вршиће се динамиком израде решења у другој половини децембра. Новац за ову намену је обезбеђен и сви који остварују право на јубиларну награду биће исплаћени.

Начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица је саопштио да је формирана комисија која ће до 31.12.2016. године обрађивати пристигле захтеве за солидарну помоћ и да ће сви који испуњавају услове, а поднели су уредну документацију, добити одређени износ солидарне помоћи, а сходно висини трошкова којима су били изложени. Напоменуо је да је велики број до сада пристиглих захтева непотпун, те да је неопходно извршити њихову допуну. На постављена питања о тачним критеријумима и начином рада комисије, нисмо добили прецизне одговоре, па смо стекли утисак да и у самом МУП-у постоје велике недоумице у погледу овог питања. Представници ССП изнели су примедбу да комисија не може окончати свој рада 31.12.2016. из простог разлога што ће део запослених право на солидрану помоћ остварити самим крајем децембра, те да рад комисије мора бити продужен и у јануару, што је изазало недоумицу код предстаника Радне групе. Представници ССП изнели су и став да се на део запослених у МУП-у који се сматрају државним службницима, а можда и на полицијске службенике, и током 2014. и 2015. године примењивао ПКУ за државне органе, а с обзиром на то да потраживања из радног односа застаревају тек протеком три године, имају право на солидарну помоћ и за случајеве из 2014. и 2015. године – представници Радне групе су то категорички одбили, изневши да се ПКУ за државне органе није примењивао на запослене у МУП-у све до Анекса ПКУ за полицијске службенике, те да је примена одредби ПКУ за државне органе за чију примену нису обезбеђена средства у буџету Републике Србије, на разделу МУП-а, за 2015. годину, отпочела тек 1.1.2016. године.

Став МУП-а је да, у складу са чланом 16. Закона о буџету, запослени у МУП-у не остварују право на новчану честитку на име новогодишњег поклона деци запосленог до 15 година старости, те ће поднети захтеви бити одбијени. Представници ССП су изнели да сматрају да МУП, ако нема правну, онда свакако има моралну обавезу да деци оних који свакога дана ризикују своје животе ради очувања безбедности грађана и државе, од којих су неки и дали свој живот, обезбеди новогодишње поклоне, одосно новчане честитке на име новогодишњих поклона и да ће ССП у наредном периоду инсистирати на томе.

Генерални секретар
Виктор Ратковић

СОЛИДАРНА ПОМОЋ – УПУТСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Обавештења. 2 коментара на СОЛИДАРНА ПОМОЋ – УПУТСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Иако је од законом прописане обавезе да донесе правилник којим ће прописати „ближе услове и критеријуме за доделу, као и висину солидарне помоћи“ (члан 176. став 4. Закона о полицији) прошло више од десет месеци, министар ту своју обавезу још увек није испунио. То има за последицу општу неинформисаност, не само запослених који би право на солидарну помоћ хтели да остваре, већ и неинформисаност служби МУП-а које би требало да решавају по тим захтевима запослених. Да све буде још горе, до пре само месец-два МУП је оспоравао право запослених на солидарну помоћ! Када се то има у виду илузорно је говорити да ли постоји неки општи МУП-ов образац захтева за остваривање права на солидарну помоћ, а камо ли неко упутство у вези са овим.

Године синдикалне борбе нису нас изненадиле оваквим поступцима МУП-а, па смо, уз помоћ наших правних заступника, предузели све како би запосленима у МУП-у, најпре указали на могућност остваривања овог права, а потом и одговорили на многа ваша питања: Како поднети захтев? Коме поднети захтев? Коју документацију доставити? Шта чинити уколико није достављена потребна документација?

Право на солидарну помоћ прописано је већ Законом о полицији (члан 176). Ово право, међутим, није предвиђено Посебним колективним уговором за полицијске службенике (ПКУзаПС), што је само још један у низу показатеља колико је ПКУзаПС неповољнији у односу на друге ПКУ, а за шта одговорност сноси синдикат који је на њега ставио свој потпис. Штета по полицијске службенике је отклоњена потписивањем Анекса ПКУзаПС, којом приликом је члан 47. допуњен ставом 2. који гласи: „На сва права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније, примењиваће се одредбе ПКУ за државне органе (ПКУзаДО).“

Ко има право на солидарну помоћ?

Чланом 43. ПКУзаДО предвиђено је право на солидарну помоћ у случајевима:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен и
8) рођења детета запосленог.

Члановима уже породице сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

 

Да ли постоје додатни услови за остваривање овог права?

Постоје. У погледу остваривања права на солидарну помоћ за случај рођења детета, уколико су оба родитеља запослена у државним органима, право остварује само мајка детета. У том смислу, приликом подношења захтева од стране запосленог чија супруга није запослена у државном органу потребно је приложити и доказ (потврду) да је супруга незапослена (од Националне службе за запошљавање), односно да није запослена у државном органу (од послодавца супруге), односно да супруга није остварила ово право (од послодавца супруге).

Такође, право на ортопедска помагала и апарате, на здравствену рехабилитацију и др. може се остварити под условом да запослени то право није остварио у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

 

Колики је износ солидарне помоћи?

Прецизан износ солидарне помоћи предвиђен је само за случај рођења детета запосленог – у висини просечне зараде. Износ солидарне помоћи по другим основима није прецизиран, већ је утврђен само највиши износ солидарне помоћи који запослени може остварити, и то:

  • за основе од 1 до 5 – највише до висине три просечне зараде, а на основу уредне документације и у складу са средствима обезбеђеним у буџету;
  • за основ 6 – највише до висине две просечне зараде и
  • за основ 7 – највише до висине просечне зараде.

Под просечном зарадом подразумева се просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У прилогу је табеларни преглед висине солидарне помоћи у 2016. години.

visina-solidarne-pomoci-2016

Да ли постоји прописан образац захтева? Како и коме поднети и предати захтев?

Не постоји општи образац за подношење захтева. Као што смо навели, МУП је и овом приликом заказао не утврдивши образац захтева, већ је препустио запослене саме себи. Но, у принципу, нема препреке да се захтев поднесе без неке посебне форме и у рукопису. Оно што је битно и што захтев мора да садржи су: подаци о подносиоцу (име и презиме, ЈМБГ, организациона јединица у којој је запослен), позивање на одговарајући правни основ (члан 43. ПКУзаДО и одговарајућа тачка), опис чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи и одговарајућу документацију у прилогу захтева.

Међутим, како бисмо својим члановима, али и свим другим запосленим у МУП-у олакшали подношење захтева, правни заступник ССП је израдио образац захтева за добијање солидарне помоћи (који можете преузети овде: zahtev-za-solidarnu-pomoc-obrazac-ssp).

Захтев се подноси Сектору за људске ресурсе МУП-а – Одељењу за зараде и бенефиције и можете га предати било којој писарници било које организационе јединице у МУП-у или јавном поштанском услугом. Пошто, нажалост, још увек постоје руководиоци организационих јединица у МУП-у и запослени у писарницама који тврде да не могу примати поднеске који нису адресирани на ту организациону јединицу, таквим „познаваоцима права“ скрените пажњу на одредбу из члана 56. става 1. Закона о општем управном поступку којом је прописано да је орган надлежан за пријем поднесака (писарнице и сл.) дужан да прими поднесак који му се предаје.

Важно: обавезно чувајте свој примерак захтева са пријемним печатом, односно потврду о слању пошиљке.

Коју документацију приложити уз захтев?

Најкраће речено, уз захтев је потребно приложити сву документацију којом се доказује постојање одлучних чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи. Тако је, нпр. за рођење детета потребно приложити извод из матичне књиге рођених за дете и потврду о томе да је супруга незапослена или запослена у приватном сектору или да није остварила право на солидарну помоћ по овом основу (ако је запослена у државном органу). За случај смрти члана уже породице, осим извода из матичне књиге умрлих за преминулог, потребно је доставити и доказ о сродству запосленог са преминулим (као доказ о сродству са преминулим родитељем најподеснији је извод из матичне књиге рођених за запосленог, јер се у њему налазе и подаци о родитељима). За остале случајеве (дужа или тежа болест, набавка ортопедских помагала и апарата, здравствена рехабилитација, тежа инвалидност, набавка лекова) потребно је доставити сву документацију којом се доказују одлучне чињенице, као и потврду (од Републичког завода за здравствено осигурање или Завода за социјално осигурање или Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање) да то право није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Шта ако уз захтев није поднета сва неопходна документација?

Уколико приликом подношења захтева није поднета сва неопходна документација, постоји могућност, у складу са чланом 133. ставом 2. Закона о општем управном поступку, да се захтев допуни тако што ће се доставити допуна захтева (образац можете преузети овде: dopuna-zahteva-za-dobijanje-solidarne-pomoci).

Шта ако захтев не поднесем до 31.12.2016?

Иако је најављено да ће комисија МУП заседати само до 31.12.2016. и да ће, самим тим, разматрати само захтеве пристигле до тог датума, односно да запослени чији захтеви буду пристигли након 31.12.2016. године неће остварити правно на солидарну помоћ, остваривање права на солидарну помоћ не може бити ускраћено у случајевима када захтев није поднет до 31.12.2016. године из оправданих разлога (нпр. немогућност прибављања документације у кратком року).

Управо на овом примеру се још једном показује незнање свих оних из МУП-а и репрезентативних синдиката који тврде да захтеви који не буду пристигли до 31.12.2016. неће бити разматрани. Најпре, не постоји императивна одредба којом је прописан преклузивни рок за достављање предметних захтева. Дакле, не може се као основ узимати рок који није прописан. С друге стране, у случају када би постојао рок за достављање захтева, рокови се не рачунају на тај начин што се релевантним сматра датум када је захтев пристигао (у овом случају комисији), већ датум када је поднесак (захтев) предат органу надлежном за пријем поднесака (писарницама у МУП-у), односно даном предаје пошти, уколико се поднесак упућује поштом препоручено, а што је прописано чланом 92. Закона о општем управном поступку. Треба додати и то да рок за предају захтева свакако не може бити 31.12.2016. године, јер један део запослених не би био у могућности да благовремено достави захтеве због немогућности прибављања релевантне документације, па би такав рок био непримеран. Примера ради, запослени којем се роди дете 31.12.2016. године, не би био у могућности да поднесе захтев за остваривање права на солидарну помоћ због рођења детета, чиме би му ово право било фактички ускраћено.

У случају да мандат рада комисије не буде продужен, односно комисија не прихвати да разматра захтеве пристигле након 31.12.2016. године, ССП ће свим својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ и заштиту у циљу остваривања права на солидарну помоћ.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић