Комисија фонда за доделу солидарне помоћи Министарства унутрашњих послова обрадила је велики број захтева како из 2023. тако и из 2024.године. Исплаћене су стипендије за септембар, октобар, новембар и децембар 2023.године за основне и средње школе и факултете као и закупнине.
Било је захтева који су непотпуни, неосновани али и оних који су неблаговремени поводом чега члан комисије који је представљао ССП, генерални секретар Дарко Оцокољић апелује на све запослене да у потпуности сагледају одредбе које прописују ова права како би захтев био позитивно решен.
У прилогу достављамо детаљно саопштење поводом одржане седнице Комисије фонда за доделу солидарне помоћи МУП-а Р.Србије.
Ужице, 17.05.2018. године – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис министру унутрашњих послова, господину др Небојши Стефановићу, у коме предлаже измену и допуну Правилника о солидарној помоћи, формирање Фонда, али и солидарисање запослених у МУП-у.
Београд, 12.3.2018 – У Палати Србија одржан је и трећи овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао помоћник директора полиције Слободан Мелешић. Делегацију ССП-а чинили су председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић и чланови Главног одбора Срђан Трајковић и Мирослав Лазаров.
Разговарало се о следећим темама:
1. Репрезентативност ССП-а
Приликом утврђивања репрезентативности ССП-а учињено је више неправилности, пропуста и незаконитости, а све на штету ССП-а. Обатио нам се велики број колега за који тврди да је фалсификован њихов потпис на приступницама синдиката који су оспоравали репрезентативност ССП-а. Такође, одређени број колега се нашао као кредитор НСП-а иако заправо и није члан НСП-а или је учлањен мимо своје воље и знања. Запослени нам достављају своје изјаве, обраћају се за помоћ правног заступника како би у редовном поступцима остварили своја права. Веома важно је истаћи и чињеницу да је 1.021 приступница НСП-а и 60 приступница НПСС-а била са датумом 24.1.2018 (иако је ССП захтев за утврђивање репрезентативности поднео 23.1.2018), па се такве приступнице не могу узети у обзир.
Председавајући је саопштио да је реч о питањима која су изван надлежности ове Радне групе и да стога не могу дати никакве конкретне одговоре на ову тему.
2. Ретроактивни обрачун радних сати у ОЖ у Краљеву
Реч је о теми која је „на столу“ дуже време, па чак и са састанцима са Радном групом. Иако је договорено, запосленима још увек нису понуђени споразуми за вансудско поравнање. Тражимо објашњење.
Драган Цветковић, помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе, изјавио је да ће договор бити испоштован; да је логистици ОЖ у Краљеву достављен јасан налог са захтевом за доставу конкретних података и документације, да ће до краја недеље ти подаци и документација бити достављени Сектору за људске ресурсе, који ће потом припремити споразуме о вансудском поравнању и доставити их на потписивање, након чега ће уследити исплата, а у складу са динамиком која се договори са Сектором за материјално-финансијске послове.
Срђан Трајковић је указао на то да логистика ОЖ у Краљеву није добро разумела постављени им захтев и да ће доставити све налоге за прековремени рад, уместо само да достави податке за оно радно време за које нису били издати налози за прековремени рад, те је тражио да се додатно информишу. Истовремено је поставио питање у ком року запослени могу очекивати достављање споразума о вансудском поравнању, те упозорио да уколико се са тим буде отезало, да ће запослени та своја потраживања захтевати судским путем.
Цветковић је одговорио да ће бити остварен контакт и да ће се све завршити врло брзо, те да запослени ОЖ у Краљеву могу очекивати да ће им споразуми о вансудском поравнању бити достављени до краја марта.
3. (Не)поступање по депеши Сектора за људске ресусре о непокретању дисциплинских поступака на основу сваке, па и неосноване иницијативе
У пракси се стиче утисак да ова депеша није у битнијој мери утицала на смањење неоснованих покретања дисциплинских поступака, а самим тим и на трошкове правних заступника запослених које потражују од МУП-а после поступака у којим није установљена дисциплинска одговорност запослених.
Драган Цветковић је појаснио да је реч о инструктивној депеши која је имала за циљ смањење трошкова МУП-а, а због вођења очигледно неоснованих поступака, те да се ту пресушују све ингеренције Сектора за људске ресурсе, а посебно имајући у виду чињеницу да су дисциплинске старешине самосталне у свом раду и одлучивање.
4. Заказивање састанака у подручни полицијским управама
Већ дуже време чекамо на састанке у ПУ Краљево, ПУ Чачак и ПУ Сомбор. Локално руководство једноставно се оглушује о захтеве за оваквим састанцима. Састанци су неопходни јер без дијалога, нема сарадње и решавања проблема, а који су евидентни у наведеним ПУ. Због свега тога захтевамо да се преко Дирекције полиције или на други начин „са врха“ МУП-а ови састанци закажу што пре, те да се убудуће ти састанци одржавају редовно, без потребне додатне интервенције „са врха“, јер је ССП организација која окупља и штити интересе сада већ 8.000 запослених, а проблеми запослених су не само њихови проблеми и проблеми ССП-а, већ и проблеми њихових руководилаца.
Председавајући Слобдан Малешић је одговорио да ће начелници ПУ Краљево, ПУ Чачак и ПУ Сомбор бити контактирани и да ће током наредне недеље бити одржани састанци са представницима ССП-а, поштујући наравно обавезе и могућности тих начелника и представника ССП-а.
5. Солидарна помоћ из 2016. и 2017. године
Када ће запослени који су предали захтеве за солидарну помоћ у 2017. години добити решења како би евентуално могли да уложе жалбе на решења у случајевима када је њихов захтев одбијен?
Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима, навео је да су сви захтеви за солидарну помоћ из 2016. године решени, осим оних поступака где је Жалбена комисија Владе наложила понављање поступка.
Што се тиче захтева из 2017. године запримљено преко 3.000 захтева, да је највећи број решен, да се по осталим захтевима континуирано ради, те да ће сви који су поднели захтев, без обзира на то да ли им захтев одбијен или одобрена помоћ, добити решења.
Виктор Ратковић поставио питање шта је са појединим случајевима где су запослени добили одбијајућа решења са образложењем да у остављеном им року од 10 дана од дана пријема обаветења нису допунили своје захтеве, иако су запослени то учинили у том року?
Анђелковић је одговорио да ти запослени у оквиру жалбе на решење опишу ту ситуацију, приложе доказе о датуму када су примили обавештење и о датуму када су послали захтевану документацију, те да ће Сектор за људске ресурсе, по пријему тих жалби, уколико је пропуст евидентан – захтеве наново размотрити и у случају основаности одобрити одговарајући износ помоћи.
6. Померање датума исплате зараде запосленима
Због исплате првог дела фебруарске плате 2. марта и неизвесности исплате другог дела фебруарске плате, те будуће динамике исплате плата, међу запосленима је настало оправдано узнемирење, посебно код оних који су кредитно задужени, а што је случај са већином колега. Због тога је потребно да МУП да прецизне одговоре и објашњења на ову тему, а како би се прекинула настала конфузија и избегле манипулације запослених.
Драго Бјелица, заменик начелника Сектора за материјално-финансијске послове је кратко одговорио да ће исплата другог дела фебруарске плате бити 20. марта, те да ће се убудуће плата исплаћивати динамиком 5. и 20. у месецу.
На питање Лазара Ранитовића због чега је исплата првог дела фебруарске плате била 2. марта – чланови Радне групе су остали неми.
На питање Лазара Ранитовића због чега МУП није обавестио запослене о „ванредној“ исплати плате, те зашто још увек није обавестио запослене о будућој динамици – Драго Бјелица је одговорио да није био у прилици да обавести запослене у вези са „ванредном“ исплатом, јер је и за њих у Сектору за материјално-финансијске послове био изненађујући захтев Трезора за ту „ванредну“ исплату. Што се тиче обавештења запослених да о будућој динамици исплате плата, Бјелица је одговорио да ће свим организационим јединицама бити упућена депеша о новим роковима достављања података у вези са исплатом плата и о новим терминима исплата плата.
7. Проблеми УГП у вези са применом Правилника о путним трошковима
Иако су прошле године од почетка примене Правилника о путним трошковима, очигледно да се Правилник још увек не примењује у потпуности у свим организационим јединицама МУП-а, тачније што се умањења месечне претплатне карте врше и мимо случајева када је запослени користио годишњи одмор или плаћено одсуство или је био на боловању или службеном путу. У вези са овим послат је и допис Сектору за материјално-финансијске послове.
Мирослав Лазаров и Лазар Ранитовић су појаснили да овај проблем постоји у свим РЦГП, осим у РЦГП према БиХ и да је потребно што хитније решавање овог проблема, по потреби и састанцима представника РЦГП и представника ССП-а. Појашњено је да се висина превоза неосновано и погрешно умањује и најчешће у случају када запослени у датом месецу користио слободне дане по основу прерасподеле радног времена, тј. вишка сати остварених у претходним месецима.
Начелник УГП генерал Миленко Божовић је саопштио да он и УГП нису били упознати са овим проблемом, а из разлога што у УГП стижу готови, обрађени подаци, па евентуалне неправилности у начину обрачуна на нивоу РЦГП нису видљиве. Од Драга Бјелице је тражио да му доставио предметни допис ССП-а и депешу којом је Сектор за материјално-финансијске послове појаснио правилан обрачун путних трошкова, а како би интерном депешом наложио будуће поступање. Уједно је позвао ССП да о свим конкретним случајевима неправилног обрачуна путних трошкова известе УГП, а како би се праворемено реаговало и неправилности отклониле.
Београд, 10.1.2018. године – У Палати Србија одржан је први редовни месечни састанак Синдиката српске полиције са Радном групом за сарадњу са синдикатима у МУП-у у 2018. години. Радном групом, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао је помоћник директора полиције Слободан Малешић, а делегацију ССП-а су чинили председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Рaтковић и члан Главног одбора Синиша Ћук.
Разговарало се о следећим темама:
1. Солидарна помоћ
Завршена је 2017. година, а нису обрађени сви захтеви за солидарну помоћ. У ком року ће ти захтеви бити обрађени, решења подељена, а солидана помоћ исплаћена?
Драган Цветковић, помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе, упознао је да су сви захтеви за солидарну помоћ из 2016. године завршени, а уколико се ипак деси да је нешто пропуштено, то ће се решавати по хитном поступку, одмах чим се Сектору сугерише. Сматра да разлог да ти захтеви евентуално нису решени може бити или што неко није допунио тражену документацију или уколико жалбена комисија поништи решење МУП-а и врати предмет на поновно одлучивање.
У погледу захтева за солидарну помоћ за 2017. годину, господин Цветковић је присутне информисао да је Сектор за људске ресурсе завршио преко 3.000 предмета, да је у преко 1.000 захтева од подносилаца захтевао допуну документације, те да ће се сви нерешени захтеви за солидарну помоћ из 2017. године решавати свакодневно, а да ће исплате по бити или месечно или квартално, зависно од тога како МУП буде опредељивао средства за ову намену.
Истовремено, Сектор ће континуирано обрађивати захтеве за солидарну помоћ из 2018. године, где ће се, због природе захтева (једноставност доказивања и фиксан износ помоћи) најбрже бити решавани захтеви који се тичу рођења деце и смрти чланова уже породице запослених. У погледу исплате, такође је планирано да се исплата врши месечно или квартално.
2. Исплата новогодишњих поклон-честитки онима којима то није учињено
Процес исплате новогодишње честитке донео је низ грешака које су донекле и разумљиве. Неке су биле у корист радника, али су много чешће биле оне на штету запослених.
Када ће бити извршена исплата новогодишњих честитки колегама који су то право остварили, а новац ипак нису добили крајем прошле године?
И на ово питање одговор је дао господин Цветковић, рекавши да је тачно да је било грешака, али да су оне разумљиве јер је за веома кратко време Сектор за људске ресурсе обрадио податке и израдио преко 80.000 решења по овом основу. Наводи да су те грешке уочене и да је Сектор реаговао пославши депешу свим организационим јединицама МУП-а да изврше провере и доставе списак колега којима новац није исплаћен. Рок за достављање података је 15. јануар, након чега ће бити израђена решења, по основу којих ће бити вршена исплата.
Помоћник начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица је саопштио да се исплата ових новогодишњих честитки може очекивати крајем јануара.
3. Ретроактивни обрачун и исплата радног времена проведеног у путу у ОЖ Краљево
У Одреду жандармерије у Краљеву, у складу са договором запослених и послодавца, планиран је ретроактиван обрачун радног времена проведеног у путу за период од 1.12.2016. до 30.5.2017. године и исплата новца по том основу.
Иако су од стране запослених поднети захтеви за склапање споразума о вансудском поравнању и све то из ОЖ Краљево прослеђено Сектору за људске ресурсе на реализацију, до данашњег дана се ништа не дешава. То, разумљиво, узрокује велико незадовољство запослених и уколико се договор ускоро не реализује, запослени ће поднети тужбе, што ће имати за последицу додатне трошкове по МУП.
Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима, саопштио је да нема разлога за бригу и да ће у наредних неколико дана почети потписивање тих споразума, на основу којих ће се после вршити исплата запосленима. Појашњава да је проблем био у томе што су припадници ОЖ Краљево претходно већ били поднели тужбу којом је био обухваћен и децембар 2016. године, па како не би дошло до преклапања тог месеца и кроз тужбе и кроз споразум, извршена је корекција, па ће споразуми бити склопљени за првих пет месеци 2017. године.
Сектор за људске ресурсе оценио је као изузетну нашу иницијативу којом ће бити убрзано решавање овог проблема, посебно што ће се на тај начин избећи непотребни судски трошкови који никоме нису у интересу.
4. Неправилно евидентирана приправност у ОВС у Сомбору – ВСЈ Апатин
У тој организационој јединици не само да није исправљена самовоља начелника и запосленима исплаћено реално остварено радно време у стању приправности за новембар 2017. већ је исто то поновљено и у децембру. Господин се дрзнуо, самовољно или уз нечију подршку у Сектору за ванредне ситуације, да понови фалсификовање временика рада.
Тражимо отклањање штете по запослене, тј. обрачун и исплату зарађеног, али и покретање поступка за утврђивање одговорности начелника ОВС у Сомбору.
Помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације Горан Николић је саопштио да је по пријави ССП-а СВС извршио контролу, а да контролу упоредо врши и Сектор унутрашње контроле. Наводи да је начелник ОВС у Сомбору планом приправности за септембар, октобар и новембар 2017. године био предвидео да приправност ватрогасаца-спасилаца ВСЈ Апатин не може прећи 40 сати. Међутим, тамошњи в.д. командира је начелнику ОВС у Сомбору доставио на потпис налоге за приправност ватрогасаца-спасилаца према којима су ватрогасци-спасиоци за те месеце остварили приправност реда величине 160-170 сати. Како је тај износ сати излазио из оквира планираног, начелник ОВС у Сомбору је те налоге вратио назначивши да се налози за приправност издају у оквиру планираног. Из до сада утврђеног чињеничног стања, Николић сматра да највероватније постоји одговорност в.д. командира ВСЈ Апатин јер је покушао да евидентира приправност у износу вишем од планираног.
Представници ССП-а су нагласили да је, са становишта ватрогасаца-спасилаца потпуно ирелевантно то колико је планом приправности било предвиђено сати приправности, јер тај податак ватрогасцима-спасиоцима није био познат, па им је стога потребно издати налоге за приправност и извршити исплату према фактичком стању, тј. према времену за које је њима била одређена приправност (писано или усмено).
Међутим, у вези са овом темом нисмо успели да усагласимо мишљење са члановима Радне групе, па ће овај случај бити тема и неких будућих разговора и састанака.
5. Депеша УГП 3/8 број 02/18 од 4.1.2018 (одузимање телефона)
Дана 4.1.2018. године УГП је послала депешу којом је наложена забрана коришћења мобилних телефона, таблета и других приватних електронских уређаја у кабинама на граничним прелазима. Истовремено сте командирима станица граничне полиције наложили да обезбеде одговарајућу просторију/простор (металну касу или други погодан, обезбеђен простор) где ће полицијски службеници приликом отпочињања рада одложити своје уређаје, а након завршетка рада их преузети. Овим поводом упутили смо допис начелнику УГП за повлачње овде депеше, јер не постоји законски основ за одузимање уређаја. Уз то, тиме се смањује оперативност радника, јер се немали број информација од оперативних веза добија путем мобилних телефона у време трајања смене. Сагласни смо да треба виршити проверу рада полицијских службеника и да треба санкционисати оне који се непрофесионално односе према грађанима и користе мобилне телефоне приликом контроле путника и пртљага, али депеша у оваквом облику не може опстати.
Председавајући Радном групом Слободан Малешић је нагласио да је због енормног броја поднетих притужби грађана на рад полицијских службеника који обављају граничну контролу, а које се односе управо на коришћење мобилних телефона и других мултимедијалних уређаја за време вршења граничне контроле, предметна депеша просто изнуђена и да се она неће повлачити, већ мора опстати у садашњем садржају.
Господин Малешић је нагласио да се забрана коришћења мобилних телефона односи само на кабине на граничним прелазима и да ће полицијски службеници мобилне телефоне одлагати у обезбеђене касе и друге просторе само за време рада у кабинама, а да ће у случају хитних и других неодложних позива полицијског службеника који ради у кабини привремено заменити други полицијски службеник.
Међутим, и поред разумљивог циља који се жели постићи овом депешом, изнели смо противљење захтевајући да се укине наређење одлагања мобилних телефона, већ да се појединци који својим непрофесионалним односом нарушавају углед службе санкционишу. Дакле, да се санкционишу „изгредници“, а не „цела војска“, али је господин Малешић још једном поновио да УГП неће мењати садржај предметне депеше.
На постављено питање: Који је законски основ за одузимање мобилних телефона – нисмо добили одговор. На питање да ли ће командири вршити спољни преглед запослених у случају да запослени изјави да не поседује мобилни телефон, иако га поседује и, уколико хоће – по ком основу? – добили смо одговор да то неће бити случај. На питање да ли ће бити санкционисани запослени који изричито одбију да одложе телефон, али га не буду користили у току рада у кабинама, већ га буду држали у џеповима? – одговор господина Малешића је био одречан, нагласивши да ће се санкционисати искључиво КОРИШЋЕЊЕ мобилних и других мултимедијалних уређаја у кабинама.
6. Измене и допуне Закона о полицији
Када се очекује доношење измена и допуна Закона о полицији?
Од представника Радне групе смо информисани да је Предлог измена и допуна Закона о полицији ушао у скупштинску процедуру и да ће бити усвојен у току актуелног заседања Народне скупштине, али да се не може знати тачан датум, јер то не зависи од МУП-а, већ од динамике рада Народне скупштине
7. Откуп станова у јавној својини
Новембра 2017. године информисани да је радна група окончала свој рад на изради предлога уредбе којом ће бити регулисана предметна материја, те ће Влада, након прибављања сагласности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства финансија, ову уредбу усвојити. Међутим, још увек нема никаквих дешавања на том плану. Где је проблем?
Добили смо информацију да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре још увек није дало сагласност на предложени текст уредбе, а да члановима Радне групе није познат разлог, јер немају контакт са наведеним министарством.
Такође, због одређених ситних неправилности у раду договорено је организовање посебних састанака са начелницима полицијских управа у Сомбору, Краљеву и Чачку.
Београд, 12.6.2017. године – У Палати Србија одржан је шести редовни месечни састанак Синдиката српске полиције са Радном групом за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Радном групом је председавао државни секретар Милосав Миличковић, а делегацију ССП су чинили председник Лазар Ранитовић и генерални секретар Виктор Рaтковић.
Разговарало се о следећим темама:
1. Право на накнаду у случају привремене спречености за рад – утврђивање листе тежих болести и повреда ван рада
Представници ССП-а су указали на проблем у вези са применом члана 190. Закона о полицији, којим је прописано да полицијском службенику у случају привремене спречености за рад због теже болести ван рада која животно угрожава запосленог припада накнада плате у висини 100% основне плате коју би примио да ради, увећане за припадајуће додатке. Међутим, и поред законске обавезе да то учини, здравствена установа надлежна за заштиту запослених у МУП-у ни након 16 месеци од доношења новог Закона о полицији није утврдила листу тежих болести и повреда ван рада, што ствара проблеме приликом обрачуна накнаде плате и оставља могућност неједнаког поступања у оквиру МУП-а.
Члан Радне групе, помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић саопштио је да је од стране надлежне здравствене установе састављена листа тежих болести и повреда ван рада, да је у току утврђивање шифри за сваку од тих болести и повреда, као и израда упутства за унос ових података у одговарајуће евиденције, те да ће цео поступак ускоро бити окончан, тј. да ће ускоро бити јавно доступна листа свих тежих болести и повреда ван рада.
2. Исплата јубиларних награда
Да ли ће и ове године бити исплаћиване јубиларне награде према досадашњој пракси и да ли је обезбеђено довољно средстава за ову намену?
Помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица је саопштио да су у потпуности обезбеђена средства за исплату јубиланих награда за колеге који то право остварују у 2017. години, те да ће се исплата реализовати у два наврата: до краја јула колегама који су право на јубиларну награду стекли у периоду од 1.1. до 30.6.2017. године, односно крајем децембра колегама који су ово право стекли у другој половини године.
3. Систематизација радних места
Систематизација радних места представља изузетно важан сегмент радно-правног статуса запослених. У више наврата, а почев од септембра прошле године, најављивано је окончање израде систематизације свих радних места у МУП, са каталогом и описом радних места, уз јасно одређење законом утврђене поделе запослених у МУП-у на полицијске службенике и државне службенике и намештенике. Међутим, ти рокови су одлагани, па је неизвесно када ће систематизација бити окончана.
Господин Цветковић је саопштио да се показало да је израда систематизације радних места изузетно обиман и комплексан посао, где се појављују бројне недоумице, да је потребно утврдити одређена разграничења, па да је то основни разлог зашто тај посао још увек није завршен. Ипак, како је навео, израда систематизације радних места је у завршној фази, утврђен је каталог и опис радних места, утврђена je прецизна подела на полицијске и државне службенике, па се може очекивати да нова систематизација у потпуности буде окончана октобра или новембра текуће године.
4. Дотрајала возила. Набавка нових.
Указали смо на горући проблем свих организационих јединица МУП-а – дотрајала и најчешће технички неисправна возила, па да је набавка нових преко потребна.
Председавајући Радном групом господин Миличковић је навео да је МУП одавно препознао овај проблем, те да се у току јуна очекује потписивање уговора о набавци возила, након чега ће, у складу са потребама, организационим јединицама МУП-а бити подељено између 300 и 600 возила, у неколико етапа.
5. Интерни конкурси, упражњена радна места, привремени премештаји
Након почетка примене Правилника о спровођењу интерног конкурса међу запосленима у МУП-у 1.1.2017. године попуњавање слободних радних места врши се искључиво путем интерног конкурса. Међутим, постоји одређен број слободних радних места за која се конкурси још увек не расписују, иако за то има потребе, што због недостатка људства, што због чињенице да послове појединих таквих радних места обављају колеге које су на та радна места привремено распоређене. И напослетку, шта ће се догодити са колегама који су привремено распоређени на та радна места, а којима истиче време на које су распоређени?
Ситуацију је појаснило више чланова Радне групе, а пре свега господин Цветковић, рекавши да је тачно да постоји одређен број слободних радних места за која нису расписани интерни конкурси, али да је то случај из два разлога: или што не постоји иницијатива за расписивање конкурса за то радно место или што није могуће физички постићи да се истовремено распишу конкурси за сва упражњена радна места. Наводи да је расписано око 50 интерних конкурса, да су најпре попуњавана радна места начелника ПУ и Оперативног центра, а да је реч о веома захтевној и формализованој процедури, са утврђеним роковима и да је спровођење ових конкурса обиман посао за Сектор за људске ресурсе (утврђивање приоритета, расписивање конкурса, прикупљање документације, обрада документације, одлучивање). У погледу запослених који су на одређена радна места привремено распоређени, они на тим радним местима могу обављати послове најдуже годину дана, након чега ће, уколико је то радно место потребно попунити, руководилац те организационе јединице покренути иницијативу за спровођење интерног конкурса за трајно попуњавање тог радног места, те да запослени који је привремено распоређен на то радно место, послове тог радног места може обављати до завршетка тог интерног конкурса, након чега ће те послове обављати онај запослени који буде изабран на конкурсу.
6. Исплата солидарне помоћи за 2016. и 2017. годину
Још увек свим колегиницама и колегама није исплаћена солидарна помоћ којима је то право утврђено за 2016. годину, нити су свим колегиницама и колегама за које је комисија сматрала да немају основа за остваривање овог права – уручена решења о одбијању.
Господин Драго Бјелица је навео да, према подацима којима располаже, постоје само изоловани случајеви колегиница и колега којима није исплаћена солидарна помоћ за 2016. годину, а којима је то право утврђено, додавши да ће сви запослени који су поднели захтеве за остваривање солидарне помоћи за 2016. годину добити одговарајућа решења, било усвајајућа или одбијајућа.
Указали смо на чињеницу да је већ прошло скоро пола године, а да о захтевима за солидарну помоћ у 2017. још увек није одлучивано, а да је исплата солидарне помоћи обавезна на основу ПКУ за државне органе, који се примењује на основу Анекса ПКУ за полицијске службенике. Члановима Радне групе је упућено питање када ће започети одлучивање о поднетим захтевима за солидарну помоћ у 2017. години и када се може очекивати исплата?
Господин Бјелица је навео да је МУП свестан свих одредби ПКУ за државне органе, па и оних које се односе на солидарну помоћ, па да ће, самим тим, солидарна помоћ и у 2017. години бити исплаћивана, те да ће у другој половини године најпре бити направљена финансијска конструкција, а потом одлучивати о поднетим захтевима за солидарну помоћ.
7. Исплата путних трошкова и посебних накнада за рад са мигрантима за април 2017.
Када ће бити извршена исплата путних трошкова и посебних накнада за рад са мигрантима за април 2017?
Чланови Радне групе су нас информисали да ће исплата путних трошкова за април 2017. године бити у уторак 13, а посебне накнаде у среду 14. јуна.
8. Рачунање радног времена „проведеног у путу“ приликом обављања посебних службених задатака ИЈП и Жандармерије и ажурирање временика рада за прву половину текуће године
На нашу примедбу да поједине организационе јединице и поред депеше министра унутрашњих послова неправилно евидентирају предметно радно време, чланови Радне групе су саопштили да је предметна депеша министра јасна и прецизна, а да уколико се она неправилно примењује у појединим организационим јединицама да се на то укаже. Потврдили су и да ће у наредном периоду, бити извршено „ажурирање“ временика рада за прву половину текуће године у вези са временом „проведеним у путу“ приликом обављања посебних службених задатака, па ће се утврђени број сати прековременог рада или исплатити или ће се запосленима омогућити коришћење слободних дана.
9. Нерачунање и обрачун прековремених сати припадника УГП који врше превоз запослених
Указали смо на чињеницу да у појединим ОЈ УГП запослени који обавља своје редовне службене задатке у трајању од 12 часова, проведе у раду још додатна два часа приликом превоза осталих запослених на неком од граничних прелаза нпр., при чему им се овај рад – управљање службеним возилом и превоз других запослених на гранични прелаз и враћање са граничног прелаза, а што је у супротности са важећим прописима. Захтевали смо да се овај проблем реши, у супротном ће запослени своја права потражити на суду.
Члан Радне групе – помоћник начелника УГП Јово Пулетић је саопштио да није био упознат са овим проблемом, а да ће сада, УГП остварити контакт са РЦГП у којима овај проблем постоји и да ће се захтевати да се запосленима који обављају напред наведених посао евидентира 14 радних сати у току дана, односно 12 редовних и 2 прековремена сата.
У петак, 12. маја 2017. године, одржан је први, припремни састанак представника послодавца и Синдиката срспке полиције, у организацији и под вођством госпође Дејане Спасојевић Иванчић, миритељке Републичке агенције за мирно решавање радних спорова (РАМРРС), а поводом поступка који је покренула РАМРРС по предлогу Синдиката српске полиције.
Овлашћено лице испред Министарства унутрашњих послова била је госпођа Андријана Шљивић, заменица начелнице Одељења за односе са запосленима, Сектора за људске ресурсе. Током већег дела састанка учествовала је и госпођа Наташа Ђукановић, заменица начелника Одељења за зараде и бенефиције, истог сектора.
Делегацију ССП преводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су и генерални секретар Виктор Ратковић и заменик председника Миле Лазаревић.
Разлог због чега смо иницирали овај поступак јесте непримењивање или непотупно примењивање појединих одредби ПКУ за полицијске службенике (ПКУзаПС) и ПКУ за државне органе (ПКУзаДО), као и неједнака примена ПКУ у свим организационим јединицама МУП-а.
Министарство је у првом моменту одбило одржавање састанка под изговором да ССП није репрезентативан, те да су изнете примедбе неосноване. Наравно, Закон о мирном решавању радних спорова (ЗМРРС) у члану 18. је јасан и обавезујући за послодавца у ком је обавезно поштовање минимума процеса рада, а такође ни не прави разлику код статуса синдиката, те је одржан овај први припремни састанак. Миритељка је посебно апострофирала чињеницу да је ССП у моменту преговора о ПКУзаПС имао далеко изнад 10% запослених у свом чланству, а да ни на који начин нисмо укључени у преговарање, нити нам је касније дато право да делегирамо свог представника у Комисију за праћење и примену потписаног ПКУ. Госпођи Дејани Спасојевић Иванчић је деловала невероватно чињеница да нам процес утврђивања репрезентативности отпочет априла 2015. године још увек није окончан.
Након сучељавања ставова обе стране, који су се углавном слагали, миритељка Агенције дала је смернице и обавезу синдикату и послодавцу за допуну документације, као и позивање овлашћених представника потписника ПКУ (послодавца, НСП и ПСС). Наредни састанак је заказан за 26. мај, када ће бити формиран Одбор за преговарање.
Непосредан повод нашег обраћања Агенцији били су званичан став Радне групе за сарадњу са синдикатима и грубо непоштовање одредби члана 47. ПКУзаДО, који су игнорисали наведену одредбу тврдећи да су захтеви за солидарну помоћ по основу рођења детета и смрти члана уже породице неосновани, јер нису предвиђени Законом о полицији. Такође, 3. јануара ове године усвојен је Правилник о солидарној помоћи запосленима у МУП који се базирао на актуелном Закону о полицији и којим су ускраћена нека права гарантована поменутим чланом ПКУзаДО. Заступали смо становиште да такво поступање Министарства нема правно утемељење, јер се ПКУ као аутономан правни акт примењује непосредно и, самим тим, не могу се правилником мењати и дерогирати одредбе ПКУ.
Након нашег дописа, и позива добијеног од РАМРРС, Министарство је схватило да је њихов став правно неутемељен, где је министар јавно, циркуланом депешом, потврдио и јавно обећао поштовање права из ПКУ у погледу солидарне помоћи. То је свакако позитивна промена, али Синдикат српске полиције неће дозволити да поштовање ПКУ буде базирано на доброј вољи руководства Министарства.
Поступак пред Агенцијом смо повели и због још неколико проблематичних одредби које дозвољавају недоумице и различита тумачења, те смо тражили усаглашавање и прецизирање ради уједначавања праксе у свим јединицима: начин коришћења плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, коришћења плаћеног одсуства у случају обављања личних послова, питање спорења у вези са прекидањем плаћеног одсуства… Јер је незаконито и неодрживо да поједине организационе јединице дане недељног одмора (најчешће викенда) рачунају у дане плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, а друге не, да поједине организационе јединице током године одобравају плаћено одсуство у случају обављања личних послова у више наврата, а друге само једанпут годишње, да се плаћено одсуство прекида без доношења било каквог решења, те да се унапред морају предвидети услови под којима се то може учинити, а да се у одређеним случајевима, због природе и сврхе одсуства (опоравак организма) плаћено одсуство у случају доброовљног давања крви не може прекидати.
Пошто је до истека важећег ПКУ остало мање од годину дана, депласирана је његова свеобухватнија измена, те ћемо се базирати на усаглашавање и договор свих страна, без преговарања за његове измене или доношење анекса.
Београд, 17.4.2017. године, – Као што смо вас већ обавестили, Синдикат српске полиције је средином марта покренуо процес пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова поводом сужавања основа за добијање солидарне помоћи запосленима у МУП.
Наиме, Законом о полицији и, у складу са њим усвојеним, Правилником о солидарној помоћи, неки од основа за добијање исте, предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе укинути су, а представници послодавца у Комисији за одлучивање о праву на солидарну помоћ пренели су став послодавца да новца нема довољно и да ПКУ неће бити поштован у том сегменту. Наравно да се ССП са тиме није помирио али се нисмо ни ослањали на прегања репрезентативних синдиката са поменутом Комисијом, већ смо прибегли правним лековима који су нам на располагању и обратили се државном органу надлежном за решавање колективних спорова.
У међувремену, од стране представника послодавца дошло је до обећања да ће те одредбе ПКУ ипак испоштовати али да тренутно нема расположивих средстава и да ће тек бити донет конкретан план. Свима су нам добро позната бројна обећања послодавце, олако дата и још лакше неиспуњена, тако да се њима нећемо задовољити нити на њих ослонити. Нећемо дозволити укидање солидарне помоћи за случај рођења детета и код смрти члана породице запослених у МУП.
ССП је становишта да се одредбе Правилника о солидарној помоћи искључиво могу односити на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се њима не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 ПКУ за полицијске службенике у вези чл.43 ПКУ за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.
Такође, мада у овом моменту не у центру пажње ипак нимало мање битно, у примени ПКУ за полицијске службенике, као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.
Републичка агенција за решавање радних спорова покренула је поступак у којем ће МУП бити обавезан да учествује. Овим путем вас обавештавамо да је медијација пред агенцијом заказана за ову седмицу а благовремено ћемо вас обавестити и о исходу овог поступка!
Београд, 13.4.2017. године, – Данас је Комисија за проверу испуњености услова за доделу солидарне помоћи Министарства унутрашњих послова, судећи према извештајима, одржала два одвојена састанка са репрезентативним синдикатима:
– На првом састанку одржаном са Независним синдикатом полиције, речено је да ће новца бити скоро па у изобиљу, да ће сви захтеви бити решени у најкраћем могућем року, а новац стиже јако брзо, ево, само што није…
– На другом састанку, одржаном са представницима Полицијског синдиката Србије, речено је да новца нема, да се мора штедети, ако буде уштеда биће и помоћи за захтеве из прошле године, а да 2017. није уопште у плану…
Наравно, Комисија је одржала један заједнички састана к са представницима оба синдиката, али извештаји синдиката су такви да се стиче утисак да они нису били на истом састанку и разговарали са истим представницима послодавца.
Невероватно заиста, али ми верујемо да је истина, као и увек, негде на средини. Овакве ствари само потврђују наше тврдње да је запосленима у МУП под хитно потребан трећи репрезентативан синдикат, који ће их на прави начин заступати пред послодавцем и реално и праворемено их извештавати, ма колико горке вести биле!
Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је данас допис Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова са предлогом за покретање поступка мирног решавања спора са Министарством унутрашњих послова насталог око примене појединих чланова Посебног колективног уговора за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.
Током примене ПКУ за полицијске службенике, а након доношења и почетка примене Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, постала је спорна примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе. Та одредба ПКУ за државне органе уређује материју солидарне помоћи запосленима.
Неки од помиритељи Агенције МРРС
Наиме, Министарство унутрашњих послова је становишта да се солидарна помоћ може одобрити запосленима искључиво сагласно одредби 176 ст.1 Закона о полицији а сагласно условима прописаним реченим Правилником. Међутим, овакво схватање незаконито и таквим поступањем се дерогирају одредбе Посебног колективног уговора за полицијске службенике.
ССП је становишта да се одредбе Правилника искључиво могу односити на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се њима не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 ПКУ за полицијске службенике у вези чл.43 ПКУ за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.
Овакво рестриктивно поступање Министарства нема правно утемељење, њиме се запослени ограничавају у остваривању својих права а одредбе Посебног колективног уговора се оваквим поступањем суштински дерогирају.
Синдикат српске полиције очекује да Републичка агенција за мирно решавање радних спорова по хитном поступку покрене спор. У том спору ће МУП морати да учествује, сходно законској обавези, а верујемо и да ће се одговорни уразумити и пристати на једино могуће решење – променити заузети став и наставити са неометаном применом важећег ПКУ. У случају да послодавац тврдоглаво остане при својој незаконитој одлуци следећа инстанца је суд. Сви наши чланови ће добити бесплатно заступање на суду, а МУП ће добити нове, беспотребне судске трошкове.
Такође, мада у овом моменту не у центру пажње ипак нимало мање битно, у примени ПКУ за полицијске службенике, као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.
ССП сматра да је овакво поступање, незаконито и да противи самој природи права на плаћено одсуство за обављање личних послова, те да се оваквим поступањем полицијски службеници незаконито ограничавају у својим правима услед чега у појединим случајевима трпе материјалну и нематеријалну штету. Ово посебно у случајевима наступања околности које полицијски службеници нису могли да предвиде нити да отклоне попут случаја и више силе.
У прилогу можете прочитати допис упућен РАМРРС:
Р е п у б л и к а С р б и ј а
РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА
Македонска бр.4, Београд
Предлагач: Синдикат српске полиције, са седиштем у Ужицу ул. Наде Матић бр.8, Страна у спору чији језаконски заступник, председник Лазар Ранитовић.
Страна у спору: Министарство унутрашњих послова са седиштем у Београду, ул. Булевар Михајла Пупина бр.2, које заступа министар др Небојша Стефановић.
Ради: Мирног решавања колективног радног спора.
Предмет спора: Примена Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)
Сагласно одредби чл. 10 и чл. 18 Закона о мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС“, бр. 125/2004 и 104/2009) предлагач Синдикат српске полиције, предаје
П Р Е Д Л О Г за покретање поступка мирног решавања колективног радног спора
Предлагач, Синдикат српске полиције обраћа се Агенцији овим предлогом ради покретања поступка мирног решавања колективног радног спора поводом
примене одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015) и
2. Током примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике, а након доношења и почетка примене Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) (у даљем тексту: Правилник), постала је спорна примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015), која одредба Посебног колективног уговора за државне органе уређује материју солидарне помоћи запосленима. Наиме, Министарство унутрашњих послова је становишта да се солидарна помоћ може одобрити запосленима искључиво сагласно одредби 176 ст.1 Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) а сагласно условима прописаним реченим Правилником. Међутим, овакво схватање друге стране у спору је незаконито и таквим поступањем се дерогирају одредбе Посебног колективног уговора за полицијске службенике.
Предлагач је становишта да се одредбе Правилника искључиво односе на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.
Овакво рестриктивно поступање Министарства нема правно утемељење, њиме се запослени ограничавају у остваривању својих права а одредбе Посебног колективног уговора се оваквим поступањем суштински дерогирају.
3. Такође, у току примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.
Предлагач сматра да је овакво поступање друге стране у спору неправилно, незаконито и да противи самој природи права на плаћено одсуство за обављање личних послова, те да се оваквим поступањем полицијски службеници незаконито ограничавају у својим правима услед чега у појединим случајевима трпе материјалну и нематеријалну штету. Ово посебно у случајевима наступања околности које полицијски службеници нису могли да предвиде нити да отклоне попут случаја и више силе.
Због претходно наведеног, потребно је да Агенција након разматрања овог предлога, приложене документације и након обавештавања друге стране у спору, донесе
РЕШЕЊЕ
ПОКРЕЋЕ СЕ поступак за мирно решавање колективног спора поводом примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)
Поводом новонастале правне ситуације у вези права на остваривање солидарне помоћи сагласно одредби чл. 176 Закона о полицији и чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 Посебног колективног уговора за државне органе и става Министарства унутрашњих послова да ће се солидарна помоћ исплаћивати искључиво према одредбама Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, Синдикат српске полиције заузео је следећи правни став:
Правилником, као подзаконским правним актом, разрађују се поједине одредбе Закона или прописа Владе, њиме се не могу изворно установљавати или ускраћивати права и обавезе предвиђене Законом или прописом Владе већ је његова сврха одређивање ближих услова за установљавање права односно обавеза предвиђених искључиво законом, не и аутономним правним актима. Са друге стране, Посебан колективни уговор је аутономни правни акт који се непосредно примењује и којим се могу прописати већа права од оних која су прописана законом, у прилог овоме говори и одредба чл.8 Закона о раду.
„Колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.“
Такође, из самог Правилника јасно произилази да се исти има примењивати искључиво на основе солидарне помоћи предвиђене Законом о полицији јер је исти донет на основу чл.176 ст.4 Закона о полицији.
Основи остваривања права на исплату солидарне помоћи који су предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе, ПРИМЕЊУЈУ СЕ НЕПОСРЕДНО И СВОЈ ОСНОВ НАЛАЗЕ У АУТОНОМНОМ ИЗВОРУ, следом реченог, на основе по којима се остварује право на солидарну помоћ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ СЕ правилник о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) нити се реченим Правилником могу дерогирати норме аутономних правних аката, ПКУ за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.
Због претходно наведеног у овом тренутку постоје два самостална и независна извора права на солидарну помоћ од којих су основи предвиђени Законом о полицији ближе уређени Правилником а основи предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе примењују се непосредно.
Позивамо чланове Синдиката српске полиције и друге запослене у Министарству унутрашњих послова, да се у случају остваривања неког од прописаних основа за исплату солидарне помоћи, обрате најближој Синдикалној групи ССП ради преузимања Захтева за остваривање права на солидарну помоћ, које захтеве ће службе ССП предавати органима надлежним за поступање и предузимати правне радње у циљу остваривања права.
Такође, Синдикат српске полиције ће у случају потребе покренути одговарајући поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова у вези примене ПКУ за полицијске службенике и покренути одговарајуће поступке пред судовима опште и посебне надлежности.
Још једном вас подсећамо на одредбе чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 ст.1 Посебног колективног уговора за државне органе којим су прописани селедећи основи по којима је могуће остварити солидарну помоћ:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
