Skip to main content

Ознака: употреба ватреног оружја

ДАЛИ СМО СВЕ ОД СЕБЕ – АЛИ ЗАКОН О ПОЛИЦИЈИ ЈЕ И ДАЉЕ ЛОШ!

Током целе 2015. године указивали смо на озбиљне мањкавости тадашњег предлога новог Закона о полицији. Указивали смо то својим многобројним дописима МУП-у, указивали смо на то на јавним расправама организованим широм Србије. Наши предлози нису уважени. МУП је заступао тезу да је то најбољи Закон о полицији икада.

Међутим само два месеца по ступању на снагу, 5.2.2016. године, баш и МУП-а кренуле су приче о потреби измене тек усвојеног ЗОП-а. Сасвим сигурно да је на то утицало и наше подношење иницијативе Уставном суду за испитивање уставности и законитости више одредби новоусвојеног ЗОП-а.

Ипак, требало је годину дана да МУП са речи пређе на дела и да оформи радну групу која ће разматрати измене и допуне ЗОП-а.

ССП је са великим одобравањем и надом дочекао отпочињање овог посла и опет се врло активно укључио – што слањем предлога на више адреса у МУП-у, што у директним састанцима и то је био значајан искорак у односу на ранију праксу када нисмо имали ниједан састанак са представницима МУП-а у вези са изменама закона.

Од јуче је Предлог измена и допуна ЗОП-а на дневном реду скупштинске расправе. Без двоумљења, Синдикат српске полиције није задовољан свим предложеним измена и допунама Закона о полицији, пре свега изражавајући незадовољство тиме што је усвојен недовољан број наших предлога и примедби и посебно имајући у виду да је за наше неуважене предлоге наша аргументација њихове неопходности уважавана на састанцима са представницима МУП-а. Стиче се утисак да је „струка“ сагласна са нашим примедбама, али да није било воље да се оне имплементирају у закон.

Ево шта је похвално, а чиме смо незадовољни у предложеним изменама и допунама ЗОП-а:

  • Незадовољни смо што се полицијском службенику за време рада и боравка на терену у случају коришћења дневног одмора на терену или забране напуштања објекта смештаја, а што није прихваћен наш предлог да се на свеобухватан начин уреди питање рада и боравка полицијског службеника на терену, те тако избегне примена више законских и подзаконских прописа и депеша које се односе на рад и боравак на терену, те изједначе они који раде и бораве на терену, а нису припадници ИЈП састава, са онима који то јесу.
  • Незадовољни смо што, у том смислу, није прихваћено наш предлог да се утврде следећи коефицијенти за увећање зараде у случају рада и боравка на терену: 1) за сваки сат рада на терену – увећање плате у висини од 100% вредности радног сата основне плате; 2) за сваки сат времена проведеног на терену ван рада (дневни одмор), рачунајући и време проведено у путу до терена и натраг – увећање плате у висини од 50% вредности радног сата основне плате и 3) за сваки сат времена проведеног на терену ван рада (дневни одмор) где је полицијском службенику онемогућено напуштање објекта – увећање плате у висини од 70% вредности радног сата основне плате.
  • Похвално је што сте усвојили наш предлог да се бришу одредбе из члана 172. према којима запосленом радни однос престаје самим покретањем кривичног поступка за кривична дела која се гоне по службеној дужности или осудом за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности или утврђивањем безбедносних сметњи.
  • Незадовољни смо што приликом прописивања услова за престанак радног односа по сили закона (члан 172) као услов предвиђена „казна затвора“, уместо „безусловна казна затвора“.
  • Изузетно смо незадовољни што нису прихваћени наши предлози за прописивање јасног правног основа за исплату регреса за коришћење годишњег одмора и накнаде за исхрану у току раду (топлог оброка).
  • Похвално је што се поред постојећих јединица у седишту Дирекције полиције поред постојећих, уврсте и Јединица за заштиту, чиме ће запослени у овој јединици добити сва права и обавезе које имају запослени у посебним јединицама полиције.
  • Добро је што се поред службених значки и службених легитимација полицијских службеника уводи и службена легитимација државних службеника која служи искључиво за идентификацију и доказивање својства државног службеника за рад у Министарству.
  • Похвално је да додавање новог члана 173а, којим је предвиђен изузетак од примене Закона о ПИО, где се уводи и право на старосну пензију пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије полицијских службеника који наврши 45 година живота и 15 година рада на посебно сложеним, специфичним односно оперативним пословима који захтевају посебну обученост и психофизичку спремност.
    Министар одлуком утврђује организационе целине у којима се обављају или су се обављали описани послови.
  • Незадовољни смо „избором“ кривичних дела која се по свом карактеру таква да запосленог у МУП-у чине „недостојним“ за рад у МУП-у (члан 172). Посебно смо незадовољни што међу тим делима нема кривичних дела против полне слободе, најтежих кривичних дела против имовине, кривичних дела у вези са дрогом (…), а што је „уврштено“ кривично дело Насиље у породице, с обзиром на могућност злоупотреба у вези са овим кривичним делом;
  • Похвално је што је усвојен наш предлог и брисана одредба да се путни трошкови исплаћују само у оквиру општине рада и у износу до 25% нето просечне зараде у Србији (и та наша примедба је уважена), али смо незадовољни што није усвојен наш предлог да се запосленом путни трошкови надокнађују и онда када је актом јединице локалне самоуправе омогућен превоз запосленима без накнаде, а у случају када ред вожње није усклађен са временом доласка и одласка са рада запосленог.
  • Незадовољни смо што се прописује да запослени може бити трајно премештен на упражњено радно место без интерног конкурса у оквиру извршилачких радних места исте стручне спреме, а без сагаласности запосленог, јер се тиме даје неограничена могућност законитог шиканирања и мобинга запослених, које би могли „селити“ из једне у другу организациону јединицу.
  • Апсолутно смо незадовољни предложеним што је у случају привременог премештаја брисан услов писане сагласности запосленог, јер је управо институт „писане сагласности“ запосленог један од оних који запослене штити од самовоље и шиканирања руководилаца.
  • Незадовољни смо што се рокови за застарелост за покретање и вођење дисциплинског поступка продужавају са шест месеци на годину дана за лаке повреде службене дужности и са годину дана на две године за тешке повреде службене дужности.
    Наиме, укидањем хитности као једног од основних обележја дисциплинског поступка, губи се смисао и сврха кажњавања, јер сврха казне треба да буде да је запослени осети што пре, те да се ефикасношћу кажњавања на остале запослене делује превентивно, а овим предлогом се иде супротно од тога, заправо „подстиче“ се лењост дисциплинских старешина.
  • У вези са одредбама о тесту интегритета нису уважене наше примедбе да се већ законом морају јасно прописати заштитни механизми који спречавају злоупотребу тестова у пракси због личних, политичких или других интереса.
    Такође, потребно је разрешити и уредити неколико питања, међу којима су најбитнија: одлука о намени тестирања – превенција или сузбијање корупције; субјекат тестирања и концепт интегритета; обавештавање о тестирању – унапред или након; специјалност и обученост припадника СУК; независност и финансијска обезбеђеност; заштита података о личности; однос теста интегритета и кривичног поступка.
    Уз то, тест интегритета може бити само оруђе за превенцију корупције, а не да замени Закон о кривичном поступку и Кривични законик. Треба поставити јасну границу између тога када је крај теста и прелазак на предистражни поступак и да тај који одлучује о томе не може бити СУК већ искључиво јавни тужилац.
    Такође, тест интегритета се мора спроводити у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције.
  • Позитивно је формирање Фонда за солидарну помоћ, јер се ова важна правна материја за запослене диже на највиши, законски ниво.
    Међутим, незадовољи смо тиме, што ће се на предложени начин, помоћ исплаћивати САМО ДО ВИСИНЕ СРЕДСТАВА НА РАЧУНУ ФОНДА, што значи да у случају да се средства потроше пре краја године, они који поднесу захтев након тога право на солидарну помоћ не могу остварити. На тај начин би се извршила дискриминација међу запосленима.
  • Незадовољни смо због неуважавања нашег предлога да се пропише обавеза министра да донесе акт о процени ризика радних места у МУП-у и одлуку о минимуму процеса рада.
  • Апсолутно смо незадовољни неприхватањем наших предлога који се тичу употребе ватреног оружја, а посебно с обзиром на учесталост напада на полицијске службенике.
    Наиме, према садашњем законском решењу, полицијски службеник може употребити ватрено оружје практично само у случају НУЖНЕ ОДБРАНЕ и КРАЈЊЕ НУЖДЕ, тј. у истим оним случајевима у којима то могу учинити и сви грађани, па се поставља питање – у чему је смисао полиције?
  • Позитивно је што је предложеним изменама члана 175. предвиђено право на отпремнину и осталим запосленим у МУП-у, а не само за полицијске службенике, као што је то сада случај. Позитивно је и проширење права на накнаду у случају привремене спречености за рад у висини 85% основне плате, увећане за минули рад, и за остале запослене, а не само за полицијске службенике.
  • Незадовољни смо начином прописивања неспојивих послова и делатности, јер је остављено дискреционо право руководиоцу, без неких посебних критеријума, да да или не да одобрење за обављање одређених послова и делатности ван радног времена. Ово такође оставља велики простор за мобинг и самовољу руководилаца.
  • Незадовољни смо и тиме што није дошло до измене одредби које се односе на штрајк, јер се постојећим одредбама ово право практично онемогућава и због чега је ССП Уставном суду поднео иницијативу за оцену уставности и законитости одредби о штрајку.
  • Сматрамо лошим и што директора полиције на други узастопни мандат може поставити министар без јавног конкурса. Примедба је, најпре, принципијелна – зашто директора полиције изузимати из система постављања без спровођења јавног конкурса? Управо је смисао конкурса стварање здраве, такмичарске конкуренције из које ће „испливати“ најбољи и најквалитетнији. С друге стране, стављање у изглед директору да може добити још један мандат без конкурса неминовно води ка губљењу независности директора полиције у односу према министру и Влади, јер ће се он понашати на такав начин да се „не замери“ министру и Влади, чак и на уштрб МУП-а и безбедности грађана и државе, што је свакако лоше.

У прилогу су образложени предлози ССП-а који нису уважени од стране МУП-а. Neuvazeni predlozi SSP-a

ССП ће наставити борбу да они што краће време постану саставни део Закона о полицији.

Генерални секретар
Виктор Ратковић

ЈЕДАН МЕТАК, ДВЕ ТРАГЕДИЈЕ, БЕЗБРОЈ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ЖРТAВA

Након догађаја у Тутину када је, након интервенције и употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника на конкретном задатку, дошло до тога да једно лице изгуби живот, подигла се заиста велика прашина, јавност је и даље ускраћена за све појединости самог догађаја али то није сметало неодговорним појединцима да, пре завршетка тужилачке истраге, суде и пресуђују полицајцу који је употребио службено оружје, највероватније у потпуности у складу са прописима. Нажалост, међу тим појединцима су и одређени политичари или, боље речено, политиканти, који овај трагичан догађај користе за личну промоцију.

Посебно су забрињавајући јавни позиви, послати путем друштвених мрежа, на освету, линчовање полицајца али и свирепо убијање чланова његове породице!

Синдикат српске полиције као одговорна организација позива на смиривање страсти свих учесника у овоме. Немојмо дозволити да један трагичан догађај донесе нарушавање тешко стеченог поверења у полицију али и трајно нарушавање међунационалних односа у тој осетљивој средини.

Полицијски службеник је поступао на свом радном месту, да ли је или није употребио оружје у складу са прописима показаће истрага и он ће одговарати у складу са законом ако је погрешио. Но, без обзира на исход истраге, држава је дужна да заштити и њега и чланове његове породице. У отворено изнесеним претњама свакако постоји више кривичних дела. Овде се, нажалост, више уопште не ради само о његовом службеном поступању, овде је реч о претњама и позивању на убиство чланова његове породице из освете, ширењу верске нетрпељивости, угрожавању сигурности…

Држава Србија је дужна да заштити интегритет свог службеника који је радећи за њу можда чак и погрешио али закони морају да важе за све! Устав Србије обавезују на поштовање свачијег права на живот и надлежни морају да предузму све мере у том смислу. Држава која штити животе сведока-сарадника, који су све само не примери узорних грађана, као и чланове њихових породица, тим пре мора да заштити полицијског службеника и његову породицу од јавног линча и черечења. То што је полицајац на дужносто лишио живота друго лице, оправдано или не, никоме не даје за право да прети њему лично и његовој деци!

Председник ССП Лазар Ранитовић је поручио следеће: „Позивамо јавно тужилаштво да ради крајње професионално и у складу са законом, да испита случај интервенције полиције којом приликом је дошло до употребе средстава принуде и да према утврђеном предузме мере – подигне оптужницу или полицајца ослободи сваке сумње! То је њихов посао и у том смислу не желимо ни на кога да утичемо али морамо да нагласимо да је хитно потребно прекинути насталу хистерију и позиве на безакоње и анархију, на убиство тог полицајца, његових старешина и осталих полицијских службеника у том граду.

Полиција у Тутину и целој Рашкој области, баш као и у целој држави Србији, мора наставити да обавља своје послове професионално и да једнако поступа према свима, без обзира на верску припадност њених припадника или грађана према којима предузима службене радње.“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коначно праве речи министра: Полицајци ће узвраћати ватром – то је њихова законска обавеза којом чувају свој и живот грађана!

После дужег времена један министар унутрашњих послова је рекао праву ствар, изрекао је оно што у себи и на својој кожи осећа сваки полицијски службеник у Србији.

На јутрошњем гостовању телевизији „Пинк“ министар Небојша Стефановић је јасно и гласно поручио и криминалцима и јавности да је полицијски позив изузетно одговоран и ризичан, да полицајци свакодневно ризикују своје животе ради безбедности грађана, да су полицајци спремни на тај ризик, али и да очекују заштиту државе и подршку власти на том часном путу. И да ће је и добити!

По први пут је речено директно, неувијено у разне обланде политичке коректности, да онај ко упери оружје или отвори ватру на полицијске службенике мора исто да очекује – полиција ће узвратити ватру и нападача лишити живота! И да полиција на то не само да има право већ и законску обавезу. Надамо се да те речи долазе из искрене намере државе да коначно заузме гард према криминалцима свих врста, да помогне полицијским службеницима да раде свој посао без бојазни да ће бити шиканирани у јавности, остављени на ветрометини и на милост правосуђу које до сада није показало да је дорасло таквим ситуацијама.

Напротив, правосудни органи нам из дана у дан показују да и даље не схватају своју улогу, и даље нападачи на полицајце брже изађу из притвора него повређени полицајци из болница! И даље судије благонаклоно или барем недовољно строго, гледају на извршиоце најтежих кривичних дела, посматрајући их као жртве, ваљда вођени оном старом комунистичком како је човек наше највеће богатство.

Говорио је министар у емисији и о својим настојањима да издејствује једнократну новчану помоћ за запослене у МУП, што би свакако било похвално и добродошло, но то ћемо узети са резервом, јер, сетимо се, било је таквих обећања и раније. Али су та обећања и остала само то – обећања. Такође је најавио да припадници полиције могу да очекују увећање плате у износу од 10% почетком следеће године чиме ћемо коначно доћи на ниво примања која смо имали у лето 2014. године, пре укидања „десетке“ и додатног смањења плате.

Мада су, за сада, све то само обећања, она заиста пријају уху сваког полицајца и буде наду да ћемо сутра спокојнији обављати свакодневне задатке, са мање стрепње по сопствену безбедност и егзистенцију породице. Синдикат српске полиције одувек је био жесток критичар многих потеза садашњег министра, као и свих његових предходника, али немамо проблем да јавно похвалимо добре потезе и изјаве које иду у том смеру. Напротив, надамо се да ћемо у будућности имати више разлога за хвалу него за критику и спремни смо да сугестијама и предлозима, као и правовременим указивањем на грешке, помогнемо да српска полиција и даље остане оно што јесте – професионална, добро обучена и спремна да гарантује безбедност свих грађана.

Подсећамо да је ССП већ предложио измене Закона о полицији које се односе на употребу ватреног оружја, јер су постојећим одредбама овлашћења полицијског службеника практично сведена на овлашћења обичног грађанина – да ватрено оружје могу употребити само у случају нужне одбране и крајње нужде, што је непојмљиво за било које савремено друштво и савремену државу, посебно имајући у виду све значајније и бројније изазове у борби против организованог криминала, тероризма и извршилаца најтежих кривичних дела. Због тога смо предложили да изменом Закона о полицији употреба ватреног оружја обухвати и ситуације у којима лице које извршава најтежа кривична дела бежи и ситуације одбијања напада на објекат или лице које се обезбеђује. Захтевали смо и да се под нападом не сматра не само потезање и покушај потезања ватреног оружја, већ и потезање и покушај потезања верне имитације ватреног оружја, те поновно прописивање изричите одредбе да се под употребом ватреног оружја од стране полицијског службеника не сматра потезање оружја, довођење оружја у положај за употребу и пуцање у вис ради упозорења или тражења помоћи. Уједно ово је био и један од захтева петиције коју је ССП покренуо 1. маја ове године.

Ове измене смо предлагали још пре две године, на јавним расправама приликом доношења актуелног Закона о полицији, али тада нисмо наишли на разумевање. Очекујемо да ће сада, након учесталих напада ватреним оружјем на полицијске службенике и грађане, министар, Министарство, Влада, народни посланици и целокупна јавност имати слуха за измене Закона о полицији предложене од стране ССП и да ће се активно заузимати да оне постану саставни део закона.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полиција у рату с криминалом док држава посредује?!

Синдикат српске полиције је годинама уназад указивао на недопустиво благу казнену политику према нападачима на полицијске службенике, организовали смо протесте, апеловали на државу, правосуђе, јавност… Упозоравали смо на реалну опасност да у блиској будућности имамо свакодневну употребу ватреног оружја на улицмама. Чини нам се да је та будућност дошла, да је већ живимо.

Мада је, можда и због наших апела али можда и због, у последње време, одлучнијих и храбријих изјава министра Стефановића, статистика забележила извесно смањење укупног броја напада на полицијске службенике, јасно је да су ти напади попримили нове облике. Само у овом месецу на измаку имали смо неколико жестоких напада и сукоба. Подсетимо се рањавања позорника у Новом Пазару, намерног гажења саобраћајца у Лазаревцу, рањавања власника кафића у Београду, бомбаша у Темерину и држања таоца у Краљеву уз отворене претње целој Полицијској управи. А онда данас још два напада, у Београду и у Тутину, од којих се један завршио смрћу нападача.

Са једне стране имамо бахате, благом казненом политиком практично заштићене и све бруталније криминалце, који не презају од употребе ватреног оружја према случајним  сведоцима и полицајцима, а са друге стране имамо полицијске службенике прилично добро обучене и спремне, али збуњене и обесхрабрене шумом прописа који им везују руке.

Док судије и судска већа, уз помоћ тужилаца и вештака, годинама мере и вагају кривицу и законитост поступања, па на крају обично донесу мањкаву пресуду, дотле полицајац у пар секунди мора донети праву одлуку. У само пар секунди полицајац је и психолог, и тужилац и судија, па тек онда полицајац. У само пар секунди он доноси одлуку о употреби оружја, о томе да ли некога лишити живота. Одлуку која трајно и бесповратно мења живот и самог полицајца. А онда га званичници похвале, евентуално награде и фотографишу се са њим и после тога брзо забораве. А њему предстоји дугогодишње прегањање по судовима, натезање са тужиоцима и адвокатима.

Заиста треба одати посебно признање свим колегама учесницима ових немилих догађаја. Само присебношћу, храброшћу и њиховим правовременим реакцијама избегнуте су трагедије и спасени недужни људи! Наравно, неко ће рећи да то и јесте посао и обавеза полицајца, да штити безбедност и то нико не спори. Избором позива изабрали смо и опасност, то је наш живот. Не тражимо попуст, тражимо подршку и помоћ државе Србије и свих сегмената друштва, тражимо правду за полицију! Правду у медијима који нас често због неодговорних појединаца све трпају у исти кош и  тако стварају негативну климу у друштву према комплетној полицији. Правду на судовима који треба да се сете своје друштвене улоге и одговорности.

Од нашег министарства очекујемо интезивнију обуку, додатно подизање степена обучености и спремности полицијских службеника, не само припадника специјалних и посебних јединица, већ и редовног састава. Полицајац позорник је тај који је први на удару, његова адекватна реакција је од пресудне важности. Такође, координација међу организационим јединицама мора бити савршена, баш како је то био случај у Краљеву, где је начелник Полицијске управе исправно поступио правовременим позивом у помоћ, упућеним Спацијалној антитерористичкој јединици.

На крају ћемо јавно поставити питање да ли су полицајци, након интервенција са употребом ватреног оружја и смртним последицама, имали разговоре и подршку психолога? Да ли су добили неколико дана за одмор и опоравак? Да ли је тако нешто обавезно или је и то препуштено доброј вољи и савести начелника?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић