Један од разлога за потписивање петиције јесте то што само запосленима у МУП држава укида накнаду реалних трошкова доласка на посао и одласка са посла, јер Законом о полицији и, према њему припремљеној Уредби, признају трошкове само на територији општине рада:
Члан 189 Закон о полицији Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у висини трошкова само на територији општине или града запослења.
Шта то у пракси значи? Значи управо то да ће запослени који путује из Краљева (на пример) добијати трошкове од момента уласка у Београд (негде на Петловом Брду) а за преостали део пута нек се сам снађе.
Тренутно, Уредба још није заживела али је то питање дана јер су буџетом МУП за 2017. годину средства за ову врсту накнаде планирана у знатно мањем износу него за прошлу годину. А ваљдаје свима јасно шта то значи?
Узгред, цитираћемо и члан Закона о раду који гарантује накнаду реалних трошкова свим другим запосленим у Србији:
Члан 118 Закона о раду Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то: 1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;
Правилник о условима остваривања права на накнаду трошкова за одлазак и долазак са рада у Министарству унутрашњих послова на снази је скоро две године а да и даље имамо великих проблема са његовом применом у пракси. Грешке су заиста разноврсне али редовно и увек на штету запослених.
Најчешћи пример погрешне примене обрачуна настаје „дељење“ месечне карте, где се накнада умањује упркос томе да је запослени радио целог месеца. Поновићемо још једном да свима буде јасно – умањење накнаде настаје само услед одсуства са рада због коришћења годишњег одмора, због привремене спречености за рад или коришћења плаћеног одсуства. У свим осталим случајевима, без обзира на број одрађених смена, запосленом следује целокупна месечна накнада!
Поред наведене неправилности, занимљив је пример Полицијске станице Савски Венац, где је запосленима наметунут непостојећи ценовник аутопревозника „Ласта“ са знатно нижим ценама од реалних и важећих. Иако је Члан. 4. Правилника о условима остваривања права на накнаду трошкова за одлазак и долазак са рада у Министарству унутрашњих послова, децисно и јасно прописује да се: „исплаћује новчана противредност цене одговарајућепретплатне карте превозника по избору запосленог“. Овакво поступање супротно важећим позитивним правним прописима а на штету полицијских службеника представља основ за покретање дисциплинких па евентуално и кривичних пријава против одговорних.
Поред ових наведених проблема око обрачуна накнаде, запослени у МУП-у суочавају се и са поновним кашњењем исплате накнаде превоза за одлазак и долазак са рада. Овакве појаве доводе до низа негативних последица које опет на крају коштају Министарство, поменућемо овом приликом покретање евентуалних судских спорова због непоштовања Правилника, кашњење полицијских службеника на посао, повећање броја полицијских службеника одсутних са посла по основу боловања и самим тим и давања за ту врсту одсуства која износи 85% а до 30 дана пада на терет послодавца.
Такође, ових дана евидентно је све веће незадовољство запослених због кашњења накнаде за превоз али и због кашњења накнаде за рад у отеђаним условима на терену, по Одлуци министра. Запосленима у појединим Полицијским управама ова накнада још увек није исплаћена за месец септембар иако је већ почетак децембра месеца. Дакле, иако је некадашња дневница за рад на терену смањена на 150 динара, практично укинута, нема се новца ни за исплату посебне накнаде по Одлуци министра. А можда је и нешто друго у питању? Уколико се утврди да је по среди нечија грешка или нерад, Синдикат српске полиције захтеваће предузимање одговарајућих мера како до таквих грешака више не би долазило.
Што се накнаде за путне трошкове тиче, о термину исплате заосталих потраживања поузданих информација за сада нема. Изјаве званичника МУП-а своде се на то да је новац планиран буџетом за ову намену у овој години утрошен током првих десет месеци и да се чека одобрење министарства финансија за додатна средства. Наравно, одговорних за лоше планирање буџета нема!
Да ли ико може да докучи разлоге зашто та накнада касни само у МУП док запослени у другим државним органима редовно и на време добијају свој новац, па чак и унапред.
Запослени у Министарству унутрашњих послова широм Србије имали су прилике да ових дана у објектима за исхрану виде и конзумирају богату понуду поврћа у разним облицима. Било је ту додуше и нешто мало конзервиране туњевине, али је доминирао кромпир, пржени, печени, кувани. Наравно, било је и богате понуде пиринча уз барену шаргарепу и купус салату.
Упорнији и стрпљивији могли су да нађу начин и добију пржена јаја, и то би било све од намирница животињског порекла.
Надлежни кажу да је у току јавна набавка меса и месних прерађевина, да ће проблеми бити решени ускоро, да се престаје са хитним и изнуђеним испорукама мимо тендера и да је то једини разлог тренутне несташице јер „једном је морала да се подвуче црта“.
Цинични кажу како, ето, МУП брине о стању здравља запослених те их са „нездравог“ црвеног меса преусмерава на здравији режим исхане. А да ће колегинице и колеге имати лепшу линију.
А ми се питамо да ли је могуће да је овако нешто уопште могуће у великом систему, какав МУП свакако јесте. Да ли ће неко одговарати због овога, не питамо се уопште јер одговор сви знамо – наравно да нико неће одговарати, оправдање и изговор на нестручност и нерад, у шуми прописа, увек се могу наћи, па макар колико мало били уверљиви.
Синдикат српске полиције мора да постави питање шта би се, не дај боже, десило у ратним условима. Па нама ни муницију ни муницију не би могли да дотуре. Зашто се синдикати уопште замарају темама попут возила, заштитних прслука, квалитетније службене обуће и друге опреме, кад ми ни хране немамо како треба и доликује!
Синдикат српске полиције ову ситуацију сматра поразом и срамотом Министарства унутрашњих послова. Нажалост, само једним у низу.
Сведоци смо и да нам овог месеца поново касни исплата накнада за долазак и одлазак са посла. Након вишемесечног, колико толико устаљеног распореда и исплате до петог у месецу, сада смо опет у прилици да нам надлежни не могу дати смислен одговр о плану динамике наредних исплата.
Како ССП незванично сазнаје разлог проблема у којима се налази буџет МУП данас резултат је наслеђа садашњег руководства и садашњег министра, које су добили од Драгана Јочића и Ивице Дачића. Наиме, у току су принудне наплате са рачуна МУП по извршним налозима суда, који су коначно потврдили пресуде по нашим давнашњим тужбама за прековремени, ноћни, празнизни рад итд. Још једном се показало да је правда спора али достижна.
А министарство је имало и више него довољно дуг временски период да запосленима понуди споразум о вансудском поравњању и тако избегне беспотребне додатне трошкове. На предлог ССП у том смислу, тадашњи министар Дачић одговорио је у стилу „бриго моја пређи на другога“, односно одложио решавање проблема у свом мандату.
Имамо добар осећај да садашње руководство, планом доношења Уредбе о накнади путних трошкова (неуставном и незаконитом) прави исту грешку, можда чак и свесно, јер ће се то, практично укидање накнада, вратити као бумеранг управо МУП-у, са износима знатно увећаним каматама и судским трошковима. А онда ћемо за пар година поново имати кашњење исплата, укидање награђивања, несташице хране и неквалитетну опрему, али ћемо и тада знати зашто нам се то дешава.
Надамо се да ће код планирања буџета МУП за 2017. годину бити довољно памети да се реалније предвиде позиције за исплате судских налога и других трошкова с тим у вези. Да се не деси као ове године, да планирани новац за 2016. годину буде устрошен већ крајем маја.
Београд, 27.9.216. године, – У хотелу „Метропол“ у Београду, у организацији Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији, организована је радионица о изазовима постојећег система контроле рада полиције у Србији.
Најважније теме биле су:
Претпоставке за ефикасну контролу рада полиције;
Презентовање модела надзора полиције Ирске и других земаља;
СУК – организација, надлежности, овлашћења, начин рада, проблеми у раду;
Недостаци Закона о полицији;
Правосудна контрола рада полиције;
Утицај изазова пред које се полицијски службеници стављају на ефикасност и квалитет рада полиције и надзор над полицијом.
На радионици су, између осталих, учествовали:
Дениз Мацолани, шефица Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији;
Маурицио Салустро, виши правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији;
Џим Костело, међународни стручњак из области рада и контроле рада полиције;
Милош Опарница, помоћник министра и начелник СУК;
Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана;
Никола Китаровић, судија Управног суда и члан Управног одбора Друштва судија Србије;
Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије;
Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику,
Никола Ковачевић, представник Београдског центра за људска права,
Вељко Михајловић, председник Полицијског синдиката Србије.
Синдикат српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић и шеф Службе за међународну сарадњу Саша Симић.
У својој презентацији ирског модела рада и контроле рада полиције, као и презентације основних начела и претпоставки успешног рада полиције Џим Костело је изнео став да је универзални принцип ефикасне и правичне полиције – да служи грађанима, да спроводи закон према свима, да поступа по принципу „пуне правичности“, односно да сва лица третира онако како би свако од нас желео да се према нама и нашим најближим понаша полиција.
С друге стране, истакао је да је кључна и неодвојива претпоставка ефикасног надзора полиције – независност, при чему је независност дефинисао као „слободу од контроле, од приватних, личних интереса физичких и правних лица“, издваjајући три сегмента независности: 1) „законска“ независност – формирање правног оквира у којем ће контролни механизам поставити као потпуно независна институција, одвојена од министарства и владе; 2) буџетска независност – постојање буџета такве институције, којим би се онемогућило ускраћивање финансијских средстава за рад од стране, пре свега, управно-извршне власти; и 3) „оперативна“ независност – организационе и кадровске претпоставке. Након чега је изнео став да у Србији не постоји ниједан од ових сегмената независности – „ни у траговима“.
Представио је ирски модел надзора полиције, где надзор над радом полиције врши омбудсман као национална независна агенција, за разлику од Србије, где постоји више субјеката контроле рада полиције, али да ниједан од њих нису установљени као независни, што је уједно и његова основна замерка.
Начелник СУК Милош Опарница представио је организацију, надлежности, овлашћења и начин рада СУК, посебно се осврнувши на услове и начин спровођења „тест интегритета“ и провере имовног стања запослених у МУП-у и израда имовинских карти. Указао је и на проблеме са којима се суочава СУК, при чему је као основне апострофирао недостатак људства, постојање нејасног механизма пријема у СУК, недостатак засебне зграде где би СУК био физички одвојен од других организационих јединица МУП-а, недостатак опреме и техничких средстава, као и застарелост и превазиђеност дела постојеће опреме, непостојање централне обавештајне базе података, постојање енермног броја (2 -3.000) подзаконских аката о поступању полиције,…
У свом излагању заменик Заштитника грађана Милош Јанковић изнео је бројне примедбе на новодонети Закон о полицији, где су одбачене бројне препоруке и мишљења Заштитника грађана, ОЕБС-а и других релевантних институција и стручњака. Примедбе се односе, почев од самог назива закона (којим је уређена много шира област од оног што се подразумева под полицијом), па до непримерено великих и широко постављених овлашћења министра и устројене потпуне зависности СУК-а од министра, који је увек високи функционер владајуће политичке странке, а што оставља простор за корупцију.
Господин Јанковић се посебно осврнуо на тзв. „анализу ризика“, рекавши да су те активности у МУП-у, иако декларативно реформске, биле веома противречне, процедура арбитрерна и недоречена, критеријуми непознати, те да ни до данас није разјашњено да ли је то био покушај незаконитог отпуштања скоро 1.500 полицијских службеника био вид „декриминализације“ полиције или је за то био разлог вишак запослених. Сматра да је на делу била злоупотреба организационих прописа (систематизације), која је напослетку ипак спречена ангажовањем синдиката, Заштитника грађана и других независних институција. Навео је и парадоксалну чињеницу да у Кабинету министра ради запослени који не зна на које је радно место рапспоређен, нити шта му је прописани опис послова, те да то не знају негови непосредни руководиоци, а да тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности МУП-а, нити било ког другог држаног органа.
У свом обраћању господин Маурицио Сaлустро је критиковао постојећи механизам контроле рада полиције у Србији, изневши најпре замерку да неоправдано и нерационално постоји велики број субјеката контроле, при чему се њихове надлежности преплићу, што додатно усложњава цео механизам и чини га неекономичним и неефикасним: СУК, Одељење за законитост, дисциплински поступак, комисије за притужбе и представке,… Сматра да је би било довољно постојање само једног субјекта, али не унутрашње контроле, већ независне институције, што је уједно била и његова друга кључна замерка – организациона, техничка, кадровска и финансијска зависност свих механизама контроле рада полиције.
О проблемима у вези са ангажовањем бранилаца по службеној дужности говорио је председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић, истакавши да АКС има сазнања, која је у више наврата пренела полицији, о постојању корупције у овом сегменту преткривичног поступка, тј. да се, за одређену надокнаду, као браниоцу по службеној дужности увек ангажује исти круг адвоката, наводећи пример једне адвокатице која је од МУП-а по овом основу за једну годину наплатила 22 милиона динара, што је и стоструко више од огромне већине других адвоката, при чему исплата по овом основу већини адвоката касни по неколико месеци, али је „привилегованим“ исплаћена у најкраћем року. Навео је да је то област у којој и СУК и надлежна тужилаштва могу и морају да учине много више, јер заправо до сада ништа није ни учињено.
У свом излагању председник ССП Лазар Ранитовић је указао на све изазове пред које су стављени полицијски службеници у протеклом, а и садашњем времену, те негативном утицају тих изазова на ефикасност и квалитет рада полиције и надзора над полицијом.
У том смислу, истакао је најпре на материјално-финансијске изазове пред које су стављени запослени у МУП-у умањењем зарада за 10%, практичним укидањем дневница, перманентним недостатком људства, униформи, возила, опреме и средстава за рад, нељудских услова смештаја, исхране и рада оних који раде на терену, константим произвољним тумачењима прописа од стране старешина на штету запослених, те најновијим покушајем да се укину путни трошкови за запослене који имају пребивалиште на подручју друге општине у односу на општину рада. Након чега је поставио питање: Да ли полицијаца који је на овај начин чак и егзистенцијално угрожен може своје послове обављати професионално, безбедно и квалитетно?!
Говорећи о изазовима председник ССП се такође осврнуо на негативан психолошки утицај покушаја спровођења „анализе ризика“ по запослене у МУП-у, а да истовремено не постоји прописан механизам психолошке превенције и заштите полицијских службеника.
Председник Ранитовић је истакао погубност дискриминаторског члана 172. Закона о полицији, којим је предвиђено да запосленом у МУП-у престаје радни однос (без могућности повратка на посао) даном покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности, осудом за прекршај са елементом насиља, те утрђивањем безбедносних сметњи, наводећи да се на овај начин крши више одредби Устава Републике Србије, закона и међународних конвенција које је Србија ратификовала, да се на овај начин укида „претпоставка невиности“, да се полицијски службеници недвосмислено и нескривено дискриминишу у односу на све друге грађане и да се непрописивањем строге и јасне процедуре вршења безбедносних провера оставља могућност за бројне злоупотребе и кажњавање непослушних и неподнобних.
Поручио је да ће ССП наставити борбу за измену и брисање ових и других неправичних и дискриминатоских одредби Закона о полицији, те позвао присутне представнике органа, институција и организација, али и све друге органе, институције и удружења, да помогну и дају свој допринос заштити запослених у МУП-у. Посебно је апеловао на Уставни суд, којем је ССП поднео иницијативу за оцену уставности и законитости неколико одредби Закона о полицији (између осталих и одреба из члана 189. става 1, која се односи на начин уређивања накнаде путних трошкова), да у што краћем року донесе своју одлуку о уставности и законитости спорних одредби, те на тај начин спречи наступање несагледивих последица које би могле наступити, најпре по запослене, али потом и по буџет Републике Србије у каснијим судским поступцима.
Како време одмиче и календарска година се ближи свом крају, једно те исто питање изнова постаје актуелно. Исто питање као и неколико претходних година, негде у ово доба: како са остатком буџета МУП-а измирити све обавезе према запосленима и другим повериоцима? Запослени у Сектору за материјално-финансијске послове се налазе у деликатној ситуацији – како, са остатком новца у буџету, да одреде приоритете поред толиких захтева и некако „попуне све рупе“.
Кад започнемо анализу у МУП-у, како бисмо пронашли главне кривце за овакво стање у буџету, отварају нам се врата климатизованих и раскошно уређених канцеларија у којима седе руководиоци горе поменутог Сектора, затим Сектора за људске ресурсе, руководиоци 12 Управа у седишту Дирекција полиције, као и већина руководиоца свих Управа ван седишта Дирекције полиције – Подручних полицијских управа, руководиоци задужени за планирање, организовање и реализацију свих активности у министарству. Сви су они помало, свако из свог делокруга рада, сходно својим овлашћењима, допринели оваквом стању буџета.
Задњих неколико година рестриктивне мере Владе Републике Србије у погледу штедње нису заобишле ни онакотанак буџет МУП. И уместо да надлежни руководиоци дигну глас, изврше притисак и искажу стварне проблеме са којима се сусрећу у раду, они су погнуте главе, прећутно све то прихватили и на леђа запослених натоварили последице мера штедње. Наравно они сами, као и високи функционери МУП-а са платама преко 100.000 динара, луксузним лимузинама на личном задужењу и кожним фотељама у топлим канцеларијама, нису то ни осетили, па су се мало и погубили у реалности. Како и не би кад „сит гладном не верује“.
Овде ћемо навести само неке од примера са којим је већина запослених упозната. Сетимо се само лоше планираног конкурса за основну полицијску обуку (ЦОПО), где је, пре неколико година, више од 500 тадашњих полазника, на основу конкурса требало бити распоређено сходно месту свог пребивалишта. И одједном, на крају школовања сваке класе, нечијим исхитреним и непромишљеним одлукама они бивају распоређени у ПУ за град Београд. То је довело до тога да, због нерешених стамбених питања, немогућности одвајања од породице и слично, две трећине њих почиње да свакоднвено путује из удаљених крајева Србије, створивши тако изненада велики расход у делу буџета МУП-а опредељеном за „накнаду трошкова за долазак на посао и одлазак са посла“. Узгред будиречено, то је био један од главних разлога зашто се у том периоду каснило са исплатом путних трошкова и више од годину дана. Овај пример смо навели због садашње ситуације, где нас од стране послодавца, уз активну или прећутну подршку репрезентативних синдиката, очекује доношење катастрофалне Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова. Наравно, оваквих и сличних примера има безброј, ту су и свима нама добро познати чувени тендери за јавне набавке, где нас и дан данас убеђују да нам је МУП, издвојивши средства, обезбедио нове униформе, а заборављају да је то новац нама одузет приликом умањења плате у два наврата, када смо остали без око 18% плате у јесен 2014. године.
„Дана xx.xx.xxxx у xx часова очекује се долазак делегације xx. Потребно је да организационе јединице обезбеде довољан број полицијских службеника…“ . Након оваквих наредбодавних депеша послатих из Дирекције полиције или Управа из њеног састава, прва реакција руководиоца организационих јединица је хватање за главу уз речи: „Шта ће им побогу толико људи? Где да пронађем толики број, организујем и редован рад, а не остварим додатне трошкове МУП-у у погледу прековременог рада, дневница за ангажовање, возила и слично?“ Не залазећи у безбедносне процене које доносе високо позиционирани руководиоци задужени за планирање активности, који очигледно не маре за трошкове у буџету, већ се искључиво воде паролом да је боље да на терену има више полиције него што је то стварно потребно. Наравно да је безбедност свих грађана на првом месту, али је потребно у планирању и организовању послова направити баланс сходно финансијским, техничким и кадровским могућностима. А то се, нажалост, у пракси ретко дешава.
На крају долазимо до оних примера са којима се и најчешће срећемо. Због којих чак и вицеви настају, где је за појединце поштовање правног поретка непозната категорија. Исти ти руководиоци мисле да могу све и да су Богом дати да одлучују о свему. Поједини начелници и командири полицијских управа и станица су уверени како су свемогући, најпаметнији и незаменљиви. Они, који таквим размишљањем и односу према раду крше права запослених на све стране, правдајући се малим буџетом, директно су одговорни за стварање енормних трошкова, који се у буџету не могу предвидети и тачно испланирати. Ти ванредни издаци су последица трошкова у судским и дисциплинским поступцима, као и пенала у виду великих камата, где по обичају МУП увек губи парнице, а све то бива плаћено кривицом горе поменутих руководиоца. Неосноване дисциплинске пријаве, вишак радних сати и прековремени рад, путни трошкови, дненивце, накнаде, јубиларне награде, неискоришћени ГО, све су то случајеви где, најчешће кривицом начелника и командира, долази до непоштовања позитивних правних прописа и директне штете по буџет МУП-а. Нажалост, за све они не сносе никакве финансијске, правне и кадровске последице, због тога опуштено настављају и надаље са истим понашањем, углавном све до пензионисања.
Синдикат српске полиције овим текстом нема намеру да омаловажава било чији рад, желимо искључиво да укажемо на грешке из прошлости, како се не би поновиле и у планирању следећег буџета за 2017. годину. Послодавац је сада на потезу, очекујемо да ће у наредном периоду предузети одговарајуће мере и радње, како би се стало на пут оваквом самовољном понашању и на тај начин остварила уштеда новац у буџету.
Суочени са далекосежним последицама евентуалног усвајања и примене спорне Уредбе, као и са недоследношћу репрезентативних синдиката, још једном смо апеловали на министра да покаже државничку мудрост и спречи даљне осиромашење више хиљада запослених у Министарству унутрашњих послова. Председник синдиката Лазар Ранитовић упутио је дописа министру др Небојши Стефановићу, који вам преносимо у целости:
Поштовани господине министре,
У име Синдиката српске полиције и у име више хиљада запослених у Министарству, позивам Вас да још једном размислите о неодрживости предложене Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова.
Потпуно смо свесни обавезе МУП да обезбеди спровођење Закона о полицији који у члану 189. даје смернице у том смислу, ограничавајући територију за коју следи накнада на територију општине рада, као и максимални износ накнаде. Али морате имати у виду недоследност и контрадикторност самог закона који у члану 155. ставу 5. превиђа управо супротно: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“
Подсећамо Вас да и важећи колективни уговор за државне органе гарантујем свим запосленим право на правичну накнаду путних трошкова и да ће применом овакве Уредбе практично доћи до практичног раскида Анекса посебног колективног уговора за полицијске службенике који сте потписали са репрезентативним синдикатима. Наравно, сам системски закон опште важности, Закон о раду, гарантује иста права свим запосленим у Републици Србији и применом одредби ЗОП доћи ћемо у ситуацијуда наше колеге буду дискриминисане у односу на остале грађане.
Господине министре, још једном Вам указујемо да најмање 1/3 свих запослених у МУП спада у категорију путника који свакодневно путују из града у град, прелазећи често и више стотина километара. То наравно није логично, није ни економски исплативо, и стога разумемо послодавца који се води начелном економичности. Али то начело нико не сме да стави испред основних људских права и ефикасности самог система безбедности. Сигурни смо да Вам је позната хронична непопуњеност систематизованих радних места у великим градовима, првенствено у Београду. Познато вам је да неколико хиљада државних и полицијских службеника раде у Београду а живе у унутрашњости.
Да ли је ико од посланика у Скупштини Србије, који, узгред будиречено, наплаћују пуну цену доласка из својих пребивалишта у Београд где обављају своје радне задатке, да ли је ико од њих доносећи овакав Закон о полицији, мислио да је реално могуће пронаћи преко хиљаду полицијских службеника за Полицијску бригаду само на општини Чукарица, или пак неколико стотина припадника Жандармерије само на београдској општини Раковица, нишкој Палилули или Краљеву?
Да ли је неко мислио о томе да ће такав режим исплате накнада довести до даљњег сиромашења већ исувише осиромашених људи? Синдикат српске полиције страхује да ће људи бити приморани да бирају између прехрањивања породице и финансирања доласка на посао. Немамо дилему шта ће сваки савестан родитељ да изабере, и плашимо се да ће долазити до великих проблема у функционисању службе.
Овако предложена Уредба сигурно неће погодити већину високих руководилаца у МУП-у који свакодневно прелазе по више стотина километара службеним аутомобилима који су им дати на стално коришћење, већ најниже рангиране полицијске службенике и друге запослене, због чега је она дубоко неправедна, неразумна и неодржива.
Неодржива је јер не нуди никакву алтернативу. Потрено је да, пре доношења Уредбе, свима заинтересованима за премештај у место становања то и омогућите у неком разумном року. Након тога, уколико и даље остане известан број путника, а мораће да их буде због потреба службе, урадити обрачун накнаде трошкова према томе. За оне којима не дозволите премештаје, или организујте превоз или платите реалну накнаду трошкова. То је једини пут у трајно и одрживо решавање проблема изазваних високим износима накнада за трошкове доласка на посао и одласка са посла.
Неразумна је јер очигледно нико није мислио на негативне последице које би могле наступити у функционисању Министарства унутрашњих послова и безбедности грађана. Да ли постоји процена о могућем одливу кадрова са потребним знањем и искуством и како би се њихово одсуство надоместило, посебно ако се узме у обзир велики број непопуњених радних места у складу са систематизацијом и реалним потребама?!
С обзиром на на потенцијалне, очекиване проблеме у функционисању службе које ће усвајање и примена Уредбе неминовно изазвати, као и због чињенице да је неколико синдиката, међу којима и ССП, поднело иницијативу Уставном суду за оцену законитости Чл. 189 ЗОП, предлажемо да сачекате са усвајањем и применом наведене Уредбе до одлуке Уставног суда, и да, у међувремену, омогућите премештаје свим заинтересованим радницима!
Док нам МУП ставља омчу око врата, предлогом Уредбе о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, све кунући се у Закон о полицији, а практично укидајући реалне накнаде путних трошкова, већина синдиката се понаша крајње неуобичајено.
ССП је наравно одмах јавно одбацио предлог текста Уредбе као неодржив и увод у озбиљне сметње у фунционисању службе, с обзиром на најмање 1/3 запослених који путују међуградским превозом, за који неће следити било каква накнада. Подсећања ради, одмах након усвајања Закона, на који смо узалуд улагали амандмане, поднели смо иницијативу Уставном суду Србије са предлогом оцене неколико спорних чланова, међу којима и члан 189. на који се послодавац сада позива. О квалитету тог закона говори чињеница да је сам себи контрадикторан, јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“ Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не.
ССП ће помоћ потражити и од Повереника за заштиту равноправности јер је јасно да смо законом и предложеном уредбом дискриминисани у односу на све друге запослене у Србији. Такође, и од Заштитника грађана тражићемо мишљење и помоћ овим поводом.
Свакако нећемо да седимо скрштених руку и оптужујемо злу коб или судбину. Ал нећемо ни да ћутимо и правимо се да је све у реду, да не укажемо на заиста скандалозно понашање два репрезентативна синдиката! Један од њих је отишао на састанак и практично подржао предлог уз неке смешне, козметичке примедбе, да би касније наводно одбио предлог. Други није чак ни отишао на састанак Радне групе, да би данас из све снаге напао овај први како је продао интересе запослених. Стиче се утисак да им је то једина тактика у одбрани права запослених и била – неодласком на састанак за себе зграбити алиби и онда окривити онај други репрезентативни синдикат за издају!
Предлог текста Уредбе од стране Радне групе, али и понашање репрезентативних синдиката, најбољи су показатељ разлога којим су били вођени, када су заједно, удруженим снагама, одбили активно учешће ССП, па чак и само физичко присуство састанцима Радних група, без права гласа. Нису желели сведоке, па сада могу да тумаче и преносе како им се допадне.
Хоћемо ли и даље да забијамо главе у песак… ћутимо (а неки пут и радујмо се) кад другом колеги укину путне трошкове, кад старешинама укину награђивање, кад једни добију посебну накнаду за рад са мигрантима, а други не (а раде исти посао), кад се колеге купају на ливади и спавају са пацовима,…
А они нас мељу једног по једног… И напослетку ће нас све самлети…
Докле ћемо да ћутимо и да трпимо??? Докле ће више да нас обмањују репрезентативни синдикати?
ССП никада није нападао друге синдикате, гледамо само у своје двориште, али ово, што нам се сада дешава, превазишло је сваку границу. Колеге, из репрезентативних синдикате, крајње је време да изађете из свог оклопа и да превазиђете сопствену сујету и коначно заједно седнемо за исти сто и најхитније договоримо како да заштитимо голу егзистенцију запослених и МУП!Преузмите иницијативу и докажите оправданост свог постојања и статуса који имате (питање је да ли га и заслужујете). Или се склоните са сцене! Време је!
Београд, 22.09.2016. године, – Министарство унутрашњих послова обелоданило је јуче свој предлог Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Кључни члан предложене Уредбе јесте управо први члан којим се, у складу са спорним чланом 189. Закона о полицији, предвиђа накнада трошкова само за територију општине рада.
Подсећамо вас да је Синдикат српске полиције одмах након усвајања ЗОП поднео иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости неколико спорних одредби тог закона, међу којима је управо и члан 189. који регулише питање накнаде трошкова превоза. МУП није сачекао мишљење тог суда већ је кренуо у практично раскидање Анекса ПКУ потписаног 17.07.2015. године, а којим је призната примена и на полицијске службенике свих повољности из ПКУ за државне органе.
Предложена Уредба је у супротности са чланом 45. ПКУ за државне органе који гласи:
„Послодавац је дужан да запосленом надокнади трошкове превоза уа долазак на рад и за одлазас са рада у висини цене месечне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају…“
Подсећамо вас да је ЗОП противречан самом себи јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“ Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не – која је разлика у трошковима, чекамо објашњење. А знамо да смисленог и логичног објашњења не може да буде.
Јасно је, након тихог укидања топлог оброка и регреса или, како они тврде, њиховог имплеметирања у плату (мада иста том приликом није увећана), да нам сада следи и практично укидање права на накнаду реалних путних трошкова за долазак и одлазак са посла.
У предлогу Уредбе апсолутно је занемарена одредба става 4. спорног члана 189. ЗОП која даје могућност Влади да пропише износ масималног износа накнаде који се може исплатити, већ ригидно тумачи члан закона и ограничава исплату само за територију општине рада. То ће неминовно довести до даљњег сиромашења полицијскиох службеника, а плашимо се и учесталог одсуствовања са посла, а што може додатно отежати функционисање службе већ довољно оптерећеног сталним увећањима обима послова и хроничним недостатком људства.
Да ли ће репрезентативни синдикати и ово преспавати или ће подићи глас остаје нам да видимо. Оно што се сигурно јесте то да Синдикат српске полиције, као ни до сада, неће ћутати, нити седети скрштених руку. Након консултација са нашим правним тимом изаћи ћемо са детаљнијом анализом и планом даљег поступања.
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић
Тексте предлога уредбе:
П р е д л о г:
На основу члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 101/2007 и 95/2010) и члана 189. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016),
Влада доноси
У Р Е Д Б У о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова
Члан 1.
Запослени у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) има право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада на територији општине или града где запослени обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству.
Члан 2.
Изузетно, запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:
Да Министарство на други начин обезбеди запосленима могућност превоза за долазак и одлазак са рада;
да је актом органа јединице локалне самоуправе, односно града омогућен запосленима долазак и одлазак са рада без накнаде и
да је удаљен са рада или се налази на годишњем одмору, плаћеном или неплаћеном одсуству, службеном путу, боловању или слично, за време трајања одсуства са рада.
Члан 3.
Запосленом у Министарству који на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству има и боравиште, при чему на тој територији постоји установљен систем месечне претплатне карте за јавни превоз и где тај вид превоза покрива релацију место боравиште – место рада, Министарство обезбеђује одговарајућу месечну претплатну карту.
Под одговарајућом месечном претплатном картом у јавном превозу, у смислу ове уредбе, подразумева се претплатна карта издата од превозника која у току једног месеца омогућава неограничен број превоза.
Члан 4.
У случају да на територији из члана 3. став 1. ове уредбе нема установљеног система месечне претплатне карте за јавни превоз, а запослени на истој територији има и боравиште, Министарство исплаћује запосленом накнаду трошка за долазак и одлазак са рада у висини цене појединачне превозне карте која покрива релацију место боравишта – место рада мултипликовану са оствареном присутношћу на раду утврђеном одговарајућим времеником рада.
Висину цене појединачне превозне карте из става 1. овог члана Министарство утврђује по принципу најповољније цене превозне карте прибављене службеним путем у виду одговарајуће потврде од превозника која покрива дату релацију или покрива приближну раздаљину уколико не постоји нити један превозник који покрива релацију боравиште – место рада.
Члан 5.
У случају када се место боравишта запосленог не налази на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству, запосленом се накнада трошкова за долазак и одлазак са рада утврђује применом правила обрачуна која важе за случај да се боравиште и место рада налазе на истој територији општине или града, уз обавезу покривања релације место уласка на територију општине или града – место рада.
Члан 6.
Исплата трошкова накнаде за долазак и одлазак са рада врши се ретроактивно, у односу на претходни месец.
Члан 7.
Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Правилник о условима за остваривање права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 42/2014).
