Jedan od razloga za potpisivanje peticije jeste to što samo zaposlenima u MUP država ukida naknadu realnih troškova dolaska na posao i odlaska sa posla, jer Zakonom o policiji i, prema njemu pripremljenoj Uredbi, priznaju troškove samo na teritoriji opštine rada:
Član 189 Zakon o policiji Zaposleni u Ministarstvu ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova samo na teritoriji opštine ili grada zaposlenja.
Šta to u praksi znači? Znači upravo to da će zaposleni koji putuje iz Kraljeva (na primer) dobijati troškove od momenta ulaska u Beograd (negde na Petlovom Brdu) a za preostali deo puta nek se sam snađe.
Trenutno, Uredba još nije zaživela ali je to pitanje dana jer su budžetom MUP za 2017. godinu sredstva za ovu vrstu naknade planirana u znatno manjem iznosu nego za prošlu godinu. A valjdaje svima jasno šta to znači?
Uzgred, citiraćemo i član Zakona o radu koji garantuje naknadu realnih troškova svim drugim zaposlenim u Srbiji:
Član 118 Zakona o radu Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
Pravilnik o uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za odlazak i dolazak sa rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova na snazi je skoro dve godine a da i dalje imamo velikih problema sa njegovom primenom u praksi. Greške su zaista raznovrsne ali redovno i uvek na štetu zaposlenih.
Najčešći primer pogrešne primene obračuna nastaje „deljenje“ mesečne karte, gde se naknada umanjuje uprkos tome da je zaposleni radio celog meseca. Ponovićemo još jednom da svima bude jasno – umanjenje naknade nastaje samo usled odsustva sa rada zbog korišćenja godišnjeg odmora, zbog privremene sprečenosti za rad ili korišćenja plaćenog odsustva. U svim ostalim slučajevima, bez obzira na broj odrađenih smena, zaposlenom sleduje celokupna mesečna naknada!
Pored navedene nepravilnosti, zanimljiv je primer Policijske stanice Savski Venac, gde je zaposlenima nametunut nepostojeći cenovnik autoprevoznika „Lasta“ sa znatno nižim cenama od realnih i važećih. Iako je Član. 4. Pravilnika o uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za odlazak i dolazak sa rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova, decisno i jasno propisuje da se: „isplaćuje novčana protivrednost cene odgovarajućepretplatne karte prevoznika po izboru zaposlenog“. Ovakvo postupanje suprotno važećim pozitivnim pravnim propisima a na štetu policijskih službenika predstavlja osnov za pokretanje disciplinkih pa eventualno i krivičnih prijava protiv odgovornih.
Pored ovih navedenih problema oko obračuna naknade, zaposleni u MUP-u suočavaju se i sa ponovnim kašnjenjem isplate naknade prevoza za odlazak i dolazak sa rada. Ovakve pojave dovode do niza negativnih posledica koje opet na kraju koštaju Ministarstvo, pomenućemo ovom prilikom pokretanje eventualnih sudskih sporova zbog nepoštovanja Pravilnika, kašnjenje policijskih službenika na posao, povećanje broja policijskih službenika odsutnih sa posla po osnovu bolovanja i samim tim i davanja za tu vrstu odsustva koja iznosi 85% a do 30 dana pada na teret poslodavca.
Takođe, ovih dana evidentno je sve veće nezadovoljstvo zaposlenih zbog kašnjenja naknade za prevoz ali i zbog kašnjenja naknade za rad u oteđanim uslovima na terenu, po Odluci ministra. Zaposlenima u pojedinim Policijskim upravama ova naknada još uvek nije isplaćena za mesec septembar iako je već početak decembra meseca. Dakle, iako je nekadašnja dnevnica za rad na terenu smanjena na 150 dinara, praktično ukinuta, nema se novca ni za isplatu posebne naknade po Odluci ministra. A možda je i nešto drugo u pitanju? Ukoliko se utvrdi da je po sredi nečija greška ili nerad, Sindikat srpske policije zahtevaće preduzimanje odgovarajućih mera kako do takvih grešaka više ne bi dolazilo.
Što se naknade za putne troškove tiče, o terminu isplate zaostalih potraživanja pouzdanih informacija za sada nema. Izjave zvaničnika MUP-a svode se na to da je novac planiran budžetom za ovu namenu u ovoj godini utrošen tokom prvih deset meseci i da se čeka odobrenje ministarstva finansija za dodatna sredstva. Naravno, odgovornih za loše planiranje budžeta nema!
Da li iko može da dokuči razloge zašto ta naknada kasni samo u MUP dok zaposleni u drugim državnim organima redovno i na vreme dobijaju svoj novac, pa čak i unapred.
Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova širom Srbije imali su prilike da ovih dana u objektima za ishranu vide i konzumiraju bogatu ponudu povrća u raznim oblicima. Bilo je tu doduše i nešto malo konzervirane tunjevine, ali je dominirao krompir, prženi, pečeni, kuvani. Naravno, bilo je i bogate ponude pirinča uz barenu šargarepu i kupus salatu.
Uporniji i strpljiviji mogli su da nađu način i dobiju pržena jaja, i to bi bilo sve od namirnica životinjskog porekla.
Nadležni kažu da je u toku javna nabavka mesa i mesnih prerađevina, da će problemi biti rešeni uskoro, da se prestaje sa hitnim i iznuđenim isporukama mimo tendera i da je to jedini razlog trenutne nestašice jer „jednom je morala da se podvuče crta“.
Cinični kažu kako, eto, MUP brine o stanju zdravlja zaposlenih te ih sa „nezdravog“ crvenog mesa preusmerava na zdraviji režim ishane. A da će koleginice i kolege imati lepšu liniju.
A mi se pitamo da li je moguće da je ovako nešto uopšte moguće u velikom sistemu, kakav MUP svakako jeste. Da li će neko odgovarati zbog ovoga, ne pitamo se uopšte jer odgovor svi znamo – naravno da niko neće odgovarati, opravdanje i izgovor na nestručnost i nerad, u šumi propisa, uvek se mogu naći, pa makar koliko malo bili uverljivi.
Sindikat srpske policije mora da postavi pitanje šta bi se, ne daj bože, desilo u ratnim uslovima. Pa nama ni municiju ni municiju ne bi mogli da doture. Zašto se sindikati uopšte zamaraju temama poput vozila, zaštitnih prsluka, kvalitetnije službene obuće i druge opreme, kad mi ni hrane nemamo kako treba i dolikuje!
Sindikat srpske policije ovu situaciju smatra porazom i sramotom Ministarstva unutrašnjih poslova. Nažalost, samo jednim u nizu.
Svedoci smo i da nam ovog meseca ponovo kasni isplata naknada za dolazak i odlazak sa posla. Nakon višemesečnog, koliko toliko ustaljenog rasporeda i isplate do petog u mesecu, sada smo opet u prilici da nam nadležni ne mogu dati smislen odgovr o planu dinamike narednih isplata.
Kako SSP nezvanično saznaje razlog problema u kojima se nalazi budžet MUP danas rezultat je nasleđa sadašnjeg rukovodstva i sadašnjeg ministra, koje su dobili od Dragana Jočića i Ivice Dačića. Naime, u toku su prinudne naplate sa računa MUP po izvršnim nalozima suda, koji su konačno potvrdili presude po našim davnašnjim tužbama za prekovremeni, noćni, praznizni rad itd. Još jednom se pokazalo da je pravda spora ali dostižna.
A ministarstvo je imalo i više nego dovoljno dug vremenski period da zaposlenima ponudi sporazum o vansudskom poravnjanju i tako izbegne bespotrebne dodatne troškove. Na predlog SSP u tom smislu, tadašnji ministar Dačić odgovorio je u stilu „brigo moja pređi na drugoga“, odnosno odložio rešavanje problema u svom mandatu.
Imamo dobar osećaj da sadašnje rukovodstvo, planom donošenja Uredbe o naknadi putnih troškova (neustavnom i nezakonitom) pravi istu grešku, možda čak i svesno, jer će se to, praktično ukidanje naknada, vratiti kao bumerang upravo MUP-u, sa iznosima znatno uvećanim kamatama i sudskim troškovima. A onda ćemo za par godina ponovo imati kašnjenje isplata, ukidanje nagrađivanja, nestašice hrane i nekvalitetnu opremu, ali ćemo i tada znati zašto nam se to dešava.
Nadamo se da će kod planiranja budžeta MUP za 2017. godinu biti dovoljno pameti da se realnije predvide pozicije za isplate sudskih naloga i drugih troškova s tim u vezi. Da se ne desi kao ove godine, da planirani novac za 2016. godinu bude ustrošen već krajem maja.
Beograd, 27.9.216. godine, – U hotelu „Metropol“ u Beogradu, u organizaciji Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji, organizovana je radionica o izazovima postojećeg sistema kontrole rada policije u Srbiji.
Najvažnije teme bile su:
Pretpostavke za efikasnu kontrolu rada policije;
Prezentovanje modela nadzora policije Irske i drugih zemalja;
SUK – organizacija, nadležnosti, ovlašćenja, način rada, problemi u radu;
Nedostaci Zakona o policiji;
Pravosudna kontrola rada policije;
Uticaj izazova pred koje se policijski službenici stavljaju na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzor nad policijom.
Na radionici su, između ostalih, učestvovali:
Deniz Macolani, šefica Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji;
Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS-a u Srbiji;
Džim Kostelo, međunarodni stručnjak iz oblasti rada i kontrole rada policije;
Miloš Oparnica, pomoćnik ministra i načelnik SUK;
Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana;
Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije;
Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije;
Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku,
Nikola Kovačević, predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava,
Veljko Mihajlović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
Sindikat srpske policije predstavljali su: predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, generalni sekretar Viktor Ratković, portparol Boban Đorđić i šef Službe za međunarodnu saradnju Saša Simić.
U svojoj prezentaciji irskog modela rada i kontrole rada policije, kao i prezentacije osnovnih načela i pretpostavki uspešnog rada policije Džim Kostelo je izneo stav da je univerzalni princip efikasne i pravične policije – da služi građanima, da sprovodi zakon prema svima, da postupa po principu „pune pravičnosti“, odnosno da sva lica tretira onako kako bi svako od nas želeo da se prema nama i našim najbližim ponaša policija.
S druge strane, istakao je da je ključna i neodvojiva pretpostavka efikasnog nadzora policije – nezavisnost, pri čemu je nezavisnost definisao kao „slobodu od kontrole, od privatnih, ličnih interesa fizičkih i pravnih lica“, izdvajajući tri segmenta nezavisnosti: 1) „zakonska“ nezavisnost – formiranje pravnog okvira u kojem će kontrolni mehanizam postaviti kao potpuno nezavisna institucija, odvojena od ministarstva i vlade; 2) budžetska nezavisnost – postojanje budžeta takve institucije, kojim bi se onemogućilo uskraćivanje finansijskih sredstava za rad od strane, pre svega, upravno-izvršne vlasti; i 3) „operativna“ nezavisnost – organizacione i kadrovske pretpostavke. Nakon čega je izneo stav da u Srbiji ne postoji nijedan od ovih segmenata nezavisnosti – „ni u tragovima“.
Predstavio je irski model nadzora policije, gde nadzor nad radom policije vrši ombudsman kao nacionalna nezavisna agencija, za razliku od Srbije, gde postoji više subjekata kontrole rada policije, ali da nijedan od njih nisu ustanovljeni kao nezavisni, što je ujedno i njegova osnovna zamerka.
Načelnik SUK Miloš Oparnica predstavio je organizaciju, nadležnosti, ovlašćenja i način rada SUK, posebno se osvrnuvši na uslove i način sprovođenja „test integriteta“ i provere imovnog stanja zaposlenih u MUP-u i izrada imovinskih karti. Ukazao je i na probleme sa kojima se suočava SUK, pri čemu je kao osnovne apostrofirao nedostatak ljudstva, postojanje nejasnog mehanizma prijema u SUK, nedostatak zasebne zgrade gde bi SUK bio fizički odvojen od drugih organizacionih jedinica MUP-a, nedostatak opreme i tehničkih sredstava, kao i zastarelost i prevaziđenost dela postojeće opreme, nepostojanje centralne obaveštajne baze podataka, postojanje enermnog broja (2 -3.000) podzakonskih akata o postupanju policije,…
U svom izlaganju zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković izneo je brojne primedbe na novodoneti Zakon o policiji, gde su odbačene brojne preporuke i mišljenja Zaštitnika građana, OEBS-a i drugih relevantnih institucija i stručnjaka. Primedbe se odnose, počev od samog naziva zakona (kojim je uređena mnogo šira oblast od onog što se podrazumeva pod policijom), pa do neprimereno velikih i široko postavljenih ovlašćenja ministra i ustrojene potpune zavisnosti SUK-a od ministra, koji je uvek visoki funkcioner vladajuće političke stranke, a što ostavlja prostor za korupciju.
Gospodin Janković se posebno osvrnuo na tzv. „analizu rizika“, rekavši da su te aktivnosti u MUP-u, iako deklarativno reformske, bile veoma protivrečne, procedura arbitrerna i nedorečena, kriterijumi nepoznati, te da ni do danas nije razjašnjeno da li je to bio pokušaj nezakonitog otpuštanja skoro 1.500 policijskih službenika bio vid „dekriminalizacije“ policije ili je za to bio razlog višak zaposlenih. Smatra da je na delu bila zloupotreba organizacionih propisa (sistematizacije), koja je naposletku ipak sprečena angažovanjem sindikata, Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija. Naveo je i paradoksalnu činjenicu da u Kabinetu ministra radi zaposleni koji ne zna na koje je radno mesto rapspoređen, niti šta mu je propisani opis poslova, te da to ne znaju negovi neposredni rukovodioci, a da taj zaposleni redovno kontaktira sa novinarima i prikuplja informacije koje nisu u nadležnosti MUP-a, niti bilo kog drugog držanog organa.
U svom obraćanju gospodin Mauricio Salustro je kritikovao postojeći mehanizam kontrole rada policije u Srbiji, iznevši najpre zamerku da neopravdano i neracionalno postoji veliki broj subjekata kontrole, pri čemu se njihove nadležnosti prepliću, što dodatno usložnjava ceo mehanizam i čini ga neekonomičnim i neefikasnim: SUK, Odeljenje za zakonitost, disciplinski postupak, komisije za pritužbe i predstavke,… Smatra da je bi bilo dovoljno postojanje samo jednog subjekta, ali ne unutrašnje kontrole, već nezavisne institucije, što je ujedno bila i njegova druga ključna zamerka – organizaciona, tehnička, kadrovska i finansijska zavisnost svih mehanizama kontrole rada policije.
O problemima u vezi sa angažovanjem branilaca po službenoj dužnosti govorio je predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević, istakavši da AKS ima saznanja, koja je u više navrata prenela policiji, o postojanju korupcije u ovom segmentu pretkrivičnog postupka, tj. da se, za određenu nadoknadu, kao braniocu po službenoj dužnosti uvek angažuje isti krug advokata, navodeći primer jedne advokatice koja je od MUP-a po ovom osnovu za jednu godinu naplatila 22 miliona dinara, što je i stostruko više od ogromne većine drugih advokata, pri čemu isplata po ovom osnovu većini advokata kasni po nekoliko meseci, ali je „privilegovanim“ isplaćena u najkraćem roku. Naveo je da je to oblast u kojoj i SUK i nadležna tužilaštva mogu i moraju da učine mnogo više, jer zapravo do sada ništa nije ni učinjeno.
U svom izlaganju predsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na sve izazove pred koje su stavljeni policijski službenici u proteklom, a i sadašnjem vremenu, te negativnom uticaju tih izazova na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzora nad policijom.
U tom smislu, istakao je najpre na materijalno-finansijske izazove pred koje su stavljeni zaposleni u MUP-u umanjenjem zarada za 10%, praktičnim ukidanjem dnevnica, permanentnim nedostatkom ljudstva, uniformi, vozila, opreme i sredstava za rad, neljudskih uslova smeštaja, ishrane i rada onih koji rade na terenu, konstantim proizvoljnim tumačenjima propisa od strane starešina na štetu zaposlenih, te najnovijim pokušajem da se ukinu putni troškovi za zaposlene koji imaju prebivalište na području druge opštine u odnosu na opštinu rada. Nakon čega je postavio pitanje: Da li policijaca koji je na ovaj način čak i egzistencijalno ugrožen može svoje poslove obavljati profesionalno, bezbedno i kvalitetno?!
Govoreći o izazovima predsednik SSP se takođe osvrnuo na negativan psihološki uticaj pokušaja sprovođenja „analize rizika“ po zaposlene u MUP-u, a da istovremeno ne postoji propisan mehanizam psihološke prevencije i zaštite policijskih službenika.
Predsednik Ranitović je istakao pogubnost diskriminatorskog člana 172. Zakona o policiji, kojim je predviđeno da zaposlenom u MUP-u prestaje radni odnos (bez mogućnosti povratka na posao) danom pokretanja krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, osudom za prekršaj sa elementom nasilja, te utrđivanjem bezbednosnih smetnji, navodeći da se na ovaj način krši više odredbi Ustava Republike Srbije, zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, da se na ovaj način ukida „pretpostavka nevinosti“, da se policijski službenici nedvosmisleno i neskriveno diskriminišu u odnosu na sve druge građane i da se nepropisivanjem stroge i jasne procedure vršenja bezbednosnih provera ostavlja mogućnost za brojne zloupotrebe i kažnjavanje neposlušnih i nepodnobnih.
Poručio je da će SSP nastaviti borbu za izmenu i brisanje ovih i drugih nepravičnih i diskriminatoskih odredbi Zakona o policiji, te pozvao prisutne predstavnike organa, institucija i organizacija, ali i sve druge organe, institucije i udruženja, da pomognu i daju svoj doprinos zaštiti zaposlenih u MUP-u. Posebno je apelovao na Ustavni sud, kojem je SSP podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredbi Zakona o policiji (između ostalih i odreba iz člana 189. stava 1, koja se odnosi na način uređivanja naknade putnih troškova), da u što kraćem roku donese svoju odluku o ustavnosti i zakonitosti spornih odredbi, te na taj način spreči nastupanje nesagledivih posledica koje bi mogle nastupiti, najpre po zaposlene, ali potom i po budžet Republike Srbije u kasnijim sudskim postupcima.
Kako vreme odmiče i kalendarska godina se bliži svom kraju, jedno te isto pitanje iznova postaje aktuelno. Isto pitanje kao i nekoliko prethodnih godina, negde u ovo doba: kako sa ostatkom budžeta MUP-a izmiriti sve obaveze prema zaposlenima i drugim poveriocima? Zaposleni u Sektoru za materijalno-finansijske poslove se nalaze u delikatnoj situaciji – kako, sa ostatkom novca u budžetu, da odrede prioritete pored tolikih zahteva i nekako „popune sve rupe“.
Kad započnemo analizu u MUP-u, kako bismo pronašli glavne krivce za ovakvo stanje u budžetu, otvaraju nam se vrata klimatizovanih i raskošno uređenih kancelarija u kojima sede rukovodioci gore pomenutog Sektora, zatim Sektora za ljudske resurse, rukovodioci 12 Uprava u sedištu Direkcija policije, kao i većina rukovodioca svih Uprava van sedišta Direkcije policije – Područnih policijskih uprava, rukovodioci zaduženi za planiranje, organizovanje i realizaciju svih aktivnosti u ministarstvu. Svi su oni pomalo, svako iz svog delokruga rada, shodno svojim ovlašćenjima, doprineli ovakvom stanju budžeta.
Zadnjih nekoliko godina restriktivne mere Vlade Republike Srbije u pogledu štednje nisu zaobišle ni onakotanak budžet MUP. I umesto da nadležni rukovodioci dignu glas, izvrše pritisak i iskažu stvarne probleme sa kojima se susreću u radu, oni su pognute glave, prećutno sve to prihvatili i na leđa zaposlenih natovarili posledice mera štednje. Naravno oni sami, kao i visoki funkcioneri MUP-a sa platama preko 100.000 dinara, luksuznim limuzinama na ličnom zaduženju i kožnim foteljama u toplim kancelarijama, nisu to ni osetili, pa su se malo i pogubili u realnosti. Kako i ne bi kad „sit gladnom ne veruje“.
Ovde ćemo navesti samo neke od primera sa kojim je većina zaposlenih upoznata. Setimo se samo loše planiranog konkursa za osnovnu policijsku obuku (COPO), gde je, pre nekoliko godina, više od 500 tadašnjih polaznika, na osnovu konkursa trebalo biti raspoređeno shodno mestu svog prebivališta. I odjednom, na kraju školovanja svake klase, nečijim ishitrenim i nepromišljenim odlukama oni bivaju raspoređeni u PU za grad Beograd. To je dovelo do toga da, zbog nerešenih stambenih pitanja, nemogućnosti odvajanja od porodice i slično, dve trećine njih počinje da svakodnveno putuje iz udaljenih krajeva Srbije, stvorivši tako iznenada veliki rashod u delu budžeta MUP-a opredeljenom za „naknadu troškova za dolazak na posao i odlazak sa posla“. Uzgred budirečeno, to je bio jedan od glavnih razloga zašto se u tom periodu kasnilo sa isplatom putnih troškova i više od godinu dana. Ovaj primer smo naveli zbog sadašnje situacije, gde nas od strane poslodavca, uz aktivnu ili prećutnu podršku reprezentativnih sindikata, očekuje donošenje katastrofalne Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naravno, ovakvih i sličnih primera ima bezbroj, tu su i svima nama dobro poznati čuveni tenderi za javne nabavke, gde nas i dan danas ubeđuju da nam je MUP, izdvojivši sredstva, obezbedio nove uniforme, a zaboravljaju da je to novac nama oduzet prilikom umanjenja plate u dva navrata, kada smo ostali bez oko 18% plate u jesen 2014. godine.
„Dana xx.xx.xxxx u xx časova očekuje se dolazak delegacije xx. Potrebno je da organizacione jedinice obezbede dovoljan broj policijskih službenika…“ . Nakon ovakvih naredbodavnih depeša poslatih iz Direkcije policije ili Uprava iz njenog sastava, prva reakcija rukovodioca organizacionih jedinica je hvatanje za glavu uz reči: „Šta će im pobogu toliko ljudi? Gde da pronađem toliki broj, organizujem i redovan rad, a ne ostvarim dodatne troškove MUP-u u pogledu prekovremenog rada, dnevnica za angažovanje, vozila i slično?“ Ne zalazeći u bezbednosne procene koje donose visoko pozicionirani rukovodioci zaduženi za planiranje aktivnosti, koji očigledno ne mare za troškove u budžetu, već se isključivo vode parolom da je bolje da na terenu ima više policije nego što je to stvarno potrebno. Naravno da je bezbednost svih građana na prvom mestu, ali je potrebno u planiranju i organizovanju poslova napraviti balans shodno finansijskim, tehničkim i kadrovskim mogućnostima. A to se, nažalost, u praksi retko dešava.
Na kraju dolazimo do onih primera sa kojima se i najčešće srećemo. Zbog kojih čak i vicevi nastaju, gde je za pojedince poštovanje pravnog poretka nepoznata kategorija. Isti ti rukovodioci misle da mogu sve i da su Bogom dati da odlučuju o svemu. Pojedini načelnici i komandiri policijskih uprava i stanica su uvereni kako su svemogući, najpametniji i nezamenljivi. Oni, koji takvim razmišljanjem i odnosu prema radu krše prava zaposlenih na sve strane, pravdajući se malim budžetom, direktno su odgovorni za stvaranje enormnih troškova, koji se u budžetu ne mogu predvideti i tačno isplanirati. Ti vanredni izdaci su posledica troškova u sudskim i disciplinskim postupcima, kao i penala u vidu velikih kamata, gde po običaju MUP uvek gubi parnice, a sve to biva plaćeno krivicom gore pomenutih rukovodioca. Neosnovane disciplinske prijave, višak radnih sati i prekovremeni rad, putni troškovi, dnenivce, naknade, jubilarne nagrade, neiskorišćeni GO, sve su to slučajevi gde, najčešće krivicom načelnika i komandira, dolazi do nepoštovanja pozitivnih pravnih propisa i direktne štete po budžet MUP-a. Nažalost, za sve oni ne snose nikakve finansijske, pravne i kadrovske posledice, zbog toga opušteno nastavljaju i nadalje sa istim ponašanjem, uglavnom sve do penzionisanja.
Sindikat srpske policije ovim tekstom nema nameru da omalovažava bilo čiji rad, želimo isključivo da ukažemo na greške iz prošlosti, kako se ne bi ponovile i u planiranju sledećeg budžeta za 2017. godinu. Poslodavac je sada na potezu, očekujemo da će u narednom periodu preduzeti odgovarajuće mere i radnje, kako bi se stalo na put ovakvom samovoljnom ponašanju i na taj način ostvarila ušteda novac u budžetu.
Suočeni sa dalekosežnim posledicama eventualnog usvajanja i primene sporne Uredbe, kao i sa nedoslednošću reprezentativnih sindikata, još jednom smo apelovali na ministra da pokaže državničku mudrost i spreči daljne osiromašenje više hiljada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Predsednik sindikata Lazar Ranitović uputio je dopisa ministru dr Nebojši Stefanoviću, koji vam prenosimo u celosti:
Poštovani gospodine ministre,
U ime Sindikata srpske policije i u ime više hiljada zaposlenih u Ministarstvu, pozivam Vas da još jednom razmislite o neodrživosti predložene Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Potpuno smo svesni obaveze MUP da obezbedi sprovođenje Zakona o policiji koji u članu 189. daje smernice u tom smislu, ograničavajući teritoriju za koju sledi naknada na teritoriju opštine rada, kao i maksimalni iznos naknade. Ali morate imati u vidu nedoslednost i kontradiktornost samog zakona koji u članu 155. stavu 5. previđa upravo suprotno: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“
Podsećamo Vas da i važeći kolektivni ugovor za državne organe garantujem svim zaposlenim pravo na pravičnu naknadu putnih troškova i da će primenom ovakve Uredbe praktično doći do praktičnog raskida Aneksa posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike koji ste potpisali sa reprezentativnim sindikatima. Naravno, sam sistemski zakon opšte važnosti, Zakon o radu, garantuje ista prava svim zaposlenim u Republici Srbiji i primenom odredbi ZOP doći ćemo u situacijuda naše kolege budu diskriminisane u odnosu na ostale građane.
Gospodine ministre, još jednom Vam ukazujemo da najmanje 1/3 svih zaposlenih u MUP spada u kategoriju putnika koji svakodnevno putuju iz grada u grad, prelazeći često i više stotina kilometara. To naravno nije logično, nije ni ekonomski isplativo, i stoga razumemo poslodavca koji se vodi načelnom ekonomičnosti. Ali to načelo niko ne sme da stavi ispred osnovnih ljudskih prava i efikasnosti samog sistema bezbednosti. Sigurni smo da Vam je poznata hronična nepopunjenost sistematizovanih radnih mesta u velikim gradovima, prvenstveno u Beogradu. Poznato vam je da nekoliko hiljada državnih i policijskih službenika rade u Beogradu a žive u unutrašnjosti.
Da li je iko od poslanika u Skupštini Srbije, koji, uzgred budirečeno, naplaćuju punu cenu dolaska iz svojih prebivališta u Beograd gde obavljaju svoje radne zadatke, da li je iko od njih donoseći ovakav Zakon o policiji, mislio da je realno moguće pronaći preko hiljadu policijskih službenika za Policijsku brigadu samo na opštini Čukarica, ili pak nekoliko stotina pripadnika Žandarmerije samo na beogradskoj opštini Rakovica, niškoj Paliluli ili Kraljevu?
Da li je neko mislio o tome da će takav režim isplate naknada dovesti do daljnjeg siromašenja već isuviše osiromašenih ljudi? Sindikat srpske policije strahuje da će ljudi biti primorani da biraju između prehranjivanja porodice i finansiranja dolaska na posao. Nemamo dilemu šta će svaki savestan roditelj da izabere, i plašimo se da će dolaziti do velikih problema u funkcionisanju službe.
Ovako predložena Uredba sigurno neće pogoditi većinu visokih rukovodilaca u MUP-u koji svakodnevno prelaze po više stotina kilometara službenim automobilima koji su im dati na stalno korišćenje, već najniže rangirane policijske službenike i druge zaposlene, zbog čega je ona duboko nepravedna, nerazumna i neodrživa.
Neodrživa je jer ne nudi nikakvu alternativu. Potreno je da, pre donošenja Uredbe, svima zainteresovanima za premeštaj u mesto stanovanja to i omogućite u nekom razumnom roku. Nakon toga, ukoliko i dalje ostane izvestan broj putnika, a moraće da ih bude zbog potreba službe, uraditi obračun naknade troškova prema tome. Za one kojima ne dozvolite premeštaje, ili organizujte prevoz ili platite realnu naknadu troškova. To je jedini put u trajno i održivo rešavanje problema izazvanih visokim iznosima naknada za troškove dolaska na posao i odlaska sa posla.
Nerazumna je jer očigledno niko nije mislio na negativne posledice koje bi mogle nastupiti u funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova i bezbednosti građana. Da li postoji procena o mogućem odlivu kadrova sa potrebnim znanjem i iskustvom i kako bi se njihovo odsustvo nadomestilo, posebno ako se uzme u obzir veliki broj nepopunjenih radnih mesta u skladu sa sistematizacijom i realnim potrebama?!
S obzirom na na potencijalne, očekivane probleme u funkcionisanju službe koje će usvajanje i primena Uredbe neminovno izazvati, kao i zbog činjenice da je nekoliko sindikata, među kojima i SSP, podnelo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti Čl. 189 ZOP, predlažemo da sačekate sa usvajanjem i primenom navedene Uredbe do odluke Ustavnog suda, i da, u međuvremenu, omogućite premeštaje svim zainteresovanim radnicima!
Dok nam MUP stavlja omču oko vrata, predlogom Uredbe o načinu ostvarivanja naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, sve kunući se u Zakon o policiji, a praktično ukidajući realne naknade putnih troškova, većina sindikata se ponaša krajnje neuobičajeno.
SSP je naravno odmah javno odbacio predlog teksta Uredbe kao neodrživ i uvod u ozbiljne smetnje u funcionisanju službe, s obzirom na najmanje 1/3 zaposlenih koji putuju međugradskim prevozom, za koji neće slediti bilo kakva naknada. Podsećanja radi, odmah nakon usvajanja Zakona, na koji smo uzalud ulagali amandmane, podneli smo inicijativu Ustavnom sudu Srbije sa predlogom ocene nekoliko spornih članova, među kojima i član 189. na koji se poslodavac sada poziva. O kvalitetu tog zakona govori činjenica da je sam sebi kontradiktoran, jer u članu 155. stav 5. stoji odredba: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“ Dakle, prilikom prekovremenog rada će nadoknaditi kompletne troškove, a prilikom redovnog rada ne.
SSP će pomoć potražiti i od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jer je jasno da smo zakonom i predloženom uredbom diskriminisani u odnosu na sve druge zaposlene u Srbiji. Takođe, i od Zaštitnika građana tražićemo mišljenje i pomoć ovim povodom.
Svakako nećemo da sedimo skrštenih ruku i optužujemo zlu kob ili sudbinu. Al nećemo ni da ćutimo i pravimo se da je sve u redu, da ne ukažemo na zaista skandalozno ponašanje dva reprezentativna sindikata! Jedan od njih je otišao na sastanak i praktično podržao predlog uz neke smešne, kozmetičke primedbe, da bi kasnije navodno odbio predlog. Drugi nije čak ni otišao na sastanak Radne grupe, da bi danas iz sve snage napao ovaj prvi kako je prodao interese zaposlenih. Stiče se utisak da im je to jedina taktika u odbrani prava zaposlenih i bila – neodlaskom na sastanak za sebe zgrabiti alibi i onda okriviti onaj drugi reprezentativni sindikat za izdaju!
Predlog teksta Uredbe od strane Radne grupe, ali i ponašanje reprezentativnih sindikata, najbolji su pokazatelj razloga kojim su bili vođeni, kada su zajedno, udruženim snagama, odbili aktivno učešće SSP, pa čak i samo fizičko prisustvo sastancima Radnih grupa, bez prava glasa. Nisu želeli svedoke, pa sada mogu da tumače i prenose kako im se dopadne.
Hoćemo li i dalje da zabijamo glave u pesak… ćutimo (a neki put i radujmo se) kad drugom kolegi ukinu putne troškove, kad starešinama ukinu nagrađivanje, kad jedni dobiju posebnu naknadu za rad sa migrantima, a drugi ne (a rade isti posao), kad se kolege kupaju na livadi i spavaju sa pacovima,…
A oni nas melju jednog po jednog… I naposletku će nas sve samleti…
Dokle ćemo da ćutimo i da trpimo??? Dokle će više da nas obmanjuju reprezentativni sindikati?
SSP nikada nije napadao druge sindikate, gledamo samo u svoje dvorište, ali ovo, što nam se sada dešava, prevazišlo je svaku granicu. Kolege, iz reprezentativnih sindikate, krajnje je vreme da izađete iz svog oklopa i da prevaziđete sopstvenu sujetu i konačno zajedno sednemo za isti sto i najhitnije dogovorimo kako da zaštitimo golu egzistenciju zaposlenih i MUP!Preuzmite inicijativu i dokažite opravdanost svog postojanja i statusa koji imate (pitanje je da li ga i zaslužujete). Ili se sklonite sa scene! Vreme je!
Beograd, 22.09.2016. godine, – Ministarstvo unutrašnjih poslova obelodanilo je juče svoj predlog Uredbe o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada. Ključni član predložene Uredbe jeste upravo prvi član kojim se, u skladu sa spornim članom 189. Zakona o policiji, predviđa naknada troškova samo za teritoriju opštine rada.
Podsećamo vas da je Sindikat srpske policije odmah nakon usvajanja ZOP podneo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko spornih odredbi tog zakona, među kojima je upravo i član 189. koji reguliše pitanje naknade troškova prevoza. MUP nije sačekao mišljenje tog suda već je krenuo u praktično raskidanje Aneksa PKU potpisanog 17.07.2015. godine, a kojim je priznata primena i na policijske službenike svih povoljnosti iz PKU za državne organe.
Predložena Uredba je u suprotnosti sa članom 45. PKU za državne organe koji glasi:
„Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza ua dolazak na rad i za odlazas sa rada u visini cene mesečne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju…“
Podsećamo vas da je ZOP protivrečan samom sebi jer u članu 155. stav 5. stoji odredba: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“ Dakle, prilikom prekovremenog rada će nadoknaditi kompletne troškove, a prilikom redovnog rada ne – koja je razlika u troškovima, čekamo objašnjenje. A znamo da smislenog i logičnog objašnjenja ne može da bude.
Jasno je, nakon tihog ukidanja toplog obroka i regresa ili, kako oni tvrde, njihovog implemetiranja u platu (mada ista tom prilikom nije uvećana), da nam sada sledi i praktično ukidanje prava na naknadu realnih putnih troškova za dolazak i odlazak sa posla.
U predlogu Uredbe apsolutno je zanemarena odredba stava 4. spornog člana 189. ZOP koja daje mogućnost Vladi da propiše iznos masimalnog iznosa naknade koji se može isplatiti, već rigidno tumači član zakona i ograničava isplatu samo za teritoriju opštine rada. To će neminovno dovesti do daljnjeg siromašenja policijskioh službenika, a plašimo se i učestalog odsustvovanja sa posla, a što može dodatno otežati funkcionisanje službe već dovoljno opterećenog stalnim uvećanjima obima poslova i hroničnim nedostatkom ljudstva.
Da li će reprezentativni sindikati i ovo prespavati ili će podići glas ostaje nam da vidimo. Ono što se sigurno jeste to da Sindikat srpske policije, kao ni do sada, neće ćutati, niti sedeti skrštenih ruku. Nakon konsultacija sa našim pravnim timom izaći ćemo sa detaljnijom analizom i planom daljeg postupanja.
Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević
Tekste predloga uredbe:
P r e d l o g:
Na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 101/2007 i 95/2010) i člana 189. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016),
Vlada donosi
U R E D B U o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Član 1.
Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada na teritoriji opštine ili grada gde zaposleni obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu.
Član 2.
Izuzetno, zaposleni nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:
Da Ministarstvo na drugi način obezbedi zaposlenima mogućnost prevoza za dolazak i odlazak sa rada;
da je aktom organa jedinice lokalne samouprave, odnosno grada omogućen zaposlenima dolazak i odlazak sa rada bez naknade i
da je udaljen sa rada ili se nalazi na godišnjem odmoru, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, službenom putu, bolovanju ili slično, za vreme trajanja odsustva sa rada.
Član 3.
Zaposlenom u Ministarstvu koji na teritoriji opštine ili grada gde obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu ima i boravište, pri čemu na toj teritoriji postoji ustanovljen sistem mesečne pretplatne karte za javni prevoz i gde taj vid prevoza pokriva relaciju mesto boravište – mesto rada, Ministarstvo obezbeđuje odgovarajuću mesečnu pretplatnu kartu.
Pod odgovarajućom mesečnom pretplatnom kartom u javnom prevozu, u smislu ove uredbe, podrazumeva se pretplatna karta izdata od prevoznika koja u toku jednog meseca omogućava neograničen broj prevoza.
Član 4.
U slučaju da na teritoriji iz člana 3. stav 1. ove uredbe nema ustanovljenog sistema mesečne pretplatne karte za javni prevoz, a zaposleni na istoj teritoriji ima i boravište, Ministarstvo isplaćuje zaposlenom naknadu troška za dolazak i odlazak sa rada u visini cene pojedinačne prevozne karte koja pokriva relaciju mesto boravišta – mesto rada multiplikovanu sa ostvarenom prisutnošću na radu utvrđenom odgovarajućim vremenikom rada.
Visinu cene pojedinačne prevozne karte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo utvrđuje po principu najpovoljnije cene prevozne karte pribavljene službenim putem u vidu odgovarajuće potvrde od prevoznika koja pokriva datu relaciju ili pokriva približnu razdaljinu ukoliko ne postoji niti jedan prevoznik koji pokriva relaciju boravište – mesto rada.
Član 5.
U slučaju kada se mesto boravišta zaposlenog ne nalazi na teritoriji opštine ili grada gde obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu, zaposlenom se naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada utvrđuje primenom pravila obračuna koja važe za slučaj da se boravište i mesto rada nalaze na istoj teritoriji opštine ili grada, uz obavezu pokrivanja relacije mesto ulaska na teritoriju opštine ili grada – mesto rada.
Član 6.
Isplata troškova naknade za dolazak i odlazak sa rada vrši se retroaktivno, u odnosu na prethodni mesec.
Član 7.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 42/2014).
