Skip to main content

Oznaka: uslovi rada

Veliki rezultati SSP u Zaječaru i Boru!

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Veliki rezultati SSP u Zaječaru i Boru!

Zaječar, 14.10.2016. godine, – Od početka radnog angažovanja zajedničkih snaga Vojske i Policije, Sindikat srpske policije Regionalni centar Zaječar i Regionalni centar Bor uzeli su aktivno učešće sa Komandom zajedničkih snaga u Zaječaru na poslovima vezanim za poboljšanje osnovnih sanitarno-higijenskih uslova za boravak pripadnika Vojske i Policije na posednutim objektima bivših karaula i privremenim objektima (u okviru seoskih domova kultura….). Efekat našeg združenog rada na poboljšanju uslova boravka u okviru pomenutih objekata, najviše je vidljiv na bivšoj karauli “Bezdanica“ na području grada Zaječara.

Na pomenutom objektu za veoma kratak vremenskih period od nekih desetak dana uspeli smo da rešimo sledeće infrastrukturne probleme:

  • stavimo u funkciju elektro mrežu u samom objektu, osposobimo rasvetu van objekta,
  • osposobimo elektro napajanje kaptaže, osposobimo elektro napajanje grejnog sistema, osposobimo vodovodnu mrežu od kapataže do objekta karaule,
  • stavimo kanalizacionu i vodovodnu mrežu u funkciju,
  • rešimo vodoinstalaterske radove u okviru toaletne mreže objekta i uđemo u završnu fazu rešavanja grejne mreže u objektu i
  • Izvršimo dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju samog objekta karaule, kaptažnog bazena i vodovodne mreže.

Sumirajući sve ovo smatramo da je za ovako kratak vremenski period učinjeno mnogo toga na poboljšanje osnovnih uslova za boravak pripadnika zajedničkih snaga. Svakako naša misija u pomenutom periodu nije bila samo osposobljavanje i stavljanje u funkciju karaule “Bezdanica“, već smo svakako pružali i svaki vid pomoći i potrebne logistike i za ostale objekte na području granice sa R. Bugarskom od područja opštine Knjaževac do područja opštine Negotin i to:

-uticali smo na preseljenje privremenog objekta iz sela Ošljane u Vitkovac, na osposobljavanju toaletnog dela obezbeđivanjem dva bojlera i tuševa kao i na revitalizaciji kanalizacionih odvoda a sve uz pomoć opštine Knjaževac;

-na privremenom objektu u Selačkoj rešavano je pitanje revitalizacije kanalizacionih odvoda uz pomoć opštine Knjaževac;

-na privremenom objektu u selu Veliki Izvor obezbeđena su dva bojlera uz pomoć grada Zaječara;

-na karauli Gradskovo uticali smo na pokretanje rešavanje problema u vodo-snabdevanju te je karaula dobila vodo-snabdevanje sa seoskog vodovoda, na rešavanju problema u elektro snbdevanju te je rešen problem dovođenjem elektro mreže do samog objekta, obezbeđen je jedan bojler i jedan frižider uz pomoć opštine Majdanpek, a data je i ispomoć na elektro radovima,

-zbog evidentnog problema i loših uslova na karauli Braćevac i nemogućnosti adaptacije iste, uz posredovanje Gradske uprave grada Zaječara ka opštinskoj upravi u Negotinu u momentu pisanja ove objave dobili smo potvrdu da je dobijena potrebna saglasnost za izmeštanje ljudstva sa karaule Braćevac na novu lokaciju u s.Crnomasnica i realizacija je u toku.

Sem ovoga od strane predstavnika RC Zaječar i RC Bor u više intervala vršeni su obilasci pomenutih objekata i ljudstva.

Dana 11.10.2016 godine na karauli “Bezdanica“, u združenoj organizaciji policajaca i vojnika a pod okriljem Sindikata srpske policije organizovana je prigodna svečanost za pripadnike zajedničkih snaga, a datom prilikom ugostili smo i zamenika  komandanta zajedničkih snaga, predstavnika PU Zaječar, pomoćnika gradonačelnika grada Zaječara Vladislava Milojevića, direktora RL Lubnica Mitić Slobodan, direktora EPS ED Jugoistok RJ Zaječar Dušana Živkovića i svakako naše najvrednije prijatelje električara Dragana Grujića, Miroslava Živkovića, Jovicu Miladinovića i vodoinstalatera Jugoslava Miloševića, kojima smo uručili zahvalnice za podršku i pomoć u rešavanju osnovnih pitanja za stavljanje karaule “Bezdanica“ u funkciju za noramalan i sanitarno-higijenski boravak pripadnika Policije i Vojske.

Veliku zahvalnost dosadašnjoj  podršci dugujemo lokalnim samoupravama grada Zaječara, opštini Knjaževac, Negotin i Majdanpek, RTB Bor, EPS ED “Jugoistok“, JP Vodovod Zaječar, JP “Direkciji za izgradnju“ Zaječar, JKSP Zaječar, privrednim subjektima i pravnim licima sa područja grada Zaječara i pomenutih opština, kao i na maksimalnoj mobilnosti i radnom angažovanju Komande zajedničkih snaga u Zaječaru.

Iz napred pomenutog svakako možemo doneti zaključak da su se uslovi boravka na pomenutim objektima svakako poboljšali u odnosu na uslove koje smo zatekli  prilikom prvih obilazaka  na početku radnog angažovanja zajedničkih snaga.

Predsednik SG
Igor Stojadinović

Druga strana medalje

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Druga strana medalje

Žandarmerija kao organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, namenjena je za izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka na teritoriji Srbije. Jedinica u javnosti uživa visok ugled, njeni pripadnici važe za sposobne i beskompromisne borce za očuvanje bezbednosti građana i države.

U promotivnim spotovima, na pokaznim vežbama i prilikom poseta državnih zvaničnika jedinici, vidi se sav sjaj, dobra opremljenost, vrhunska obučenost i odlučnost! Ali svaka medalja ima dve strane… Onu drugu, tamnu stranu, javnost ne vidi ali je pripadnici jedinice itekako osećaju na svojoj koži.

Sindikat srpske policije želi ovom prilikom da javno ukaže na realnu, neulepšanu istinu.

Pripadnici Žandarmerije često obavljaju raznorazne zadatke van sedišta Odreda, najčešće na otvorenom terenu. Pored svih problema sa kojima se tamo sreću i suočavaju, a koji su u opisu posla, nažalost čekaju ih i krajnje prozaični problemi za koje slobodno možemo reći  da su zajednički svim službama bezbednosti u ovoj pokradenoj i osiromašenoj državi. To su uslovi smeštaja i boravka njenih pripadnika. Na priloženim fotografijama može da se vide krajnje diskutabilni uslovi u kojima se čuva i priprema hrana za ljude na terenu.

A mi postvljamo pitanje zašto ni jedna delegacija MUP ili pak sam premijer prilikom posete žandarmima na terenu, nije stigao na jedno od ovakvih mesta? Zašto i koga lažemo prikrivajući stvarnost? Ko god da je dolazio u obilazak žandarmima, odvođen je u bivše vojne baze koje su koliko-toliko funkcionalne, ali niko nije otišao da pogleda u kakvim uslovima rade i borave ljudi na pozicijama! Istina je poražavajuća i mnogo gora od onog što su videli zvaničnici koji su navedene baze posetili.

Zašto pojedinci u rukovodstvu Žandarmerije krije istinu, ulepšavaju je i na taj način obmanjuju ministra ili premijera? Time svesno propuštaju priliku da, ukazujući im na stvarne probleme, pokušaju da obezbede dodatna materijalna sredstva i upristoje uslove za boravak pripadnika jedinice!

Nemojmo zaboraviti da su, u bliskoj prošlosti, pripadnici jedinice oboljevali od mišje groznice (bolest slična hemoralgijskoj groznici) i drugih srednjevekovnih bolesti, u svetu odavno iskorenjenih. Nekolicini obolelih kolega ostale su trajne posledice po zdravlje a neki su čak i pnezionisani nakon toga.

Pored uslova na terenu, za koje se ponekad i mogu da nađu opravdanja i izgovori, poražavajuća je činjenica da je i u Odredu u Beogradu situacija krajnje alarmantna a prizori potresni. Prostorije za boravak i presvlačenje kolega podsećaju pre na scene iz horor filmova negoli na smeštajni prostor pripadnika jedinice posebne namene.

Služba za informisanje SSP

Kremenko je jedan od nas!!!

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Kremenko je jedan od nas!!!

Pre nekoliko dana smo imali prilike da vidimo kolegu koji promrzao i pokisao, stojeći pored auto puta, cedi mokre čarape, pokazujući tako na najbolji način o kakvom kvalitetu se radi kada su u pitanju naše službene borbene patike. To nažalost nije naša jedina muka.

Dok svet nezadrživo napreduje i svakodnevno usavršava tehniku mi se trudimo da održimo tehnička sredstva iz prošlog milenijuma. Kompjuteri na izdisaju, veze loše i nepodnošljivo spore. O zaštitnim prslucima sa isteklim rokovima trajanja bespotrebno je trošiti reči. Restriktivan budžet je doveo do toga da u većini organizacionih jedinica odgovor na svako trebovanje potrošnog materijala glasi „snađite se“.

Nedostatak adekvatne opreme svakako utiče na obim i kvalitet obavljenog posla, ali ipak ne ugrožava živote direktno i svakodnevno kao što je to slučaj sa neispravnim službenim vozilima. Naši policajci izlaze na teren sa tehnički neispravnim vozilima i tako direktno dovode u opasnost svoje živote. I kad nesipravnost nije tolika da dovodi u pitanje bezbednost, svakako je nešto što nas bruka i dodatno unižava ionako okrnjen ugled policijskih službenika.

Nije retkost videti policajceu1 na ulici dok guraju službeno vozilo, kao ni saobraćajce koji kontrolišu i kažnjavaju učesnike u saobraćaju, a da su pri tome i oni u svojim vozilima bez svetala, sa istrošenim pneumaticima. Pojedina vozila su toliko trula da se vidi asvalt kroz njihov patos. Rupe zjape i molimo Boga za što duže leto, jer kad počne jesen biće mokrih nogu, ne samo napolju već i u vozilima.

Sindikatu srpske policije neprestano pristižu fotografije sa terena koje nam dostavljaju naši članovi ali i drugi zaposleni uz obrazloženje da „samo SSP nešto radi i sme da objavi, druge sindikate su kupili ili ucenili, nema ih nigde“. Stižu nam i informacije koje svi dobro znamo – u svakoj jedinici najbolja vozila voze načelnici i komandanti. Šepure se u luksuznim limuzinama i mekim sedištima dok policajci gledaju kako živu glavu da sačuvaju.

Načelnicima najveći rizik predstavlja opasnost od toga da zakasne na sastanak i budu „ribani“ od nadređenih. Za to vreme policajci, rasklimatanim olupinama, treba da požure na uviđaj ili intervenciju, da pojure izvršioca, pa nekog i da stignu i liše ga slobode. Posebno jadno delujemo kad u tim olupinama pratimo pomahnitale ministarske ili druge limuzine auto-putem. O obezbeđenju i pratnji raznih poverenih nam „kontraverznih biznismena“ ne treba trošiti reči – policajci rizikuje svoje živote štiteći te sumnjive tipove.

U pojedinim policijskim u5stanicama radnici na bezbednosne sektore odlaze koristeći javni prevoz. U Šidu, gradiću sa nekoliko hiljada imigranata, do skoro nije postojalo ispravno vozilo za bezbedan prevoz istih, vozili smo ih u puntićima, trpajući ih po nekoliko. Samo je pitanje dana kada ćemo početi da lica privodimo autobusima gradskog saobraćajnog preduzeća!

Sindikat srpske policije ukazuje ministarstvu i javnosti da je krajnje vreme da se uradi nešto po pitanju podmlađivanja i osposobljavanja voznog parka MUP. Nekome drugom prepuštamo analizu o tome kako je došlo do toga da u ministarstvu imamo nekoliko stotina marki i modela vozila, što svakako bespotrebno komplikuje i poskupljuje nabavku delova i održavanje vozila. Da li smo mi toliki supermeni da u svojim radionicama imamo univerzalne mehaničare (uzgred budi rečeno bedno plaćene) osposobljene da dijagnostifikuju probleme i otklanjaju kvarove kod tolikog broja različitih vozila.

Pitamo se da li je iko vršio nanalizu troškova održavanja jednog vozila starog 15-20 godina sa po pola miliona pređenih kilometara iz sebe?! Da li je komplikovano utvrditi opravdanost politike policija svih ozbiljnih država, koje ne kupuju vozila već ih uzimaju na lizing, voze ih nova i posle par godina vraćaju lizing kućama. Na taj način uvek imaju mlad vozni park, sigurna vozila i bezbedne policajce u njima, kadre da pravovremeno intervenišu. Ne treba niko da otkriva toplu vodu ili izmišlja rupe na saksiji – dovoljno je da pogleda i prepiše recepte uspešnijih od nas. Sigurni smo i da u našem ministarstvu ima ljudi koji ovo vide i ovako razmišljaju ali posle sličnog predloga dolazimo do ukrštanja interesa moćnika i nailazimo na zid. Nema dalje od toga.

Zbog svega toga ostaje nam samo da se nadamo da nećemo uskoro na ulici videti policijske službenike koji, kao junak naslova ovog teksta, trče noseći u rukama službeni auto.

Služba za informisanje SSP

Sve priložene fotografije su autentične, dobijene od kolega sa terena, bez naknadne obrade:

Osmi mesečni sastanak u Kabinetu ministra

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Osmi mesečni sastanak u Kabinetu ministra

Beograd, 12.9.2016. godine, – Održan je osmi redovni mesečni sastanak sa Radnom grupom MUP za saradnju sa sindikatima. Delegaciju Sindikata srpske policije na sastanku činili su: Lazar Ranitović – predsednik SSP, Mile Lazarević – zamenik predsednika, Viktor Ratković – generalni sekretar, Nikola Petrović – predsednik SG OŽ Beograd i Mirko Jovnaš – predsednik SG UZO.

Radom radne grupe predsedavao je državni sekretar Milosav Miličković, uz učešće skoro svih redovnih članova Radne grupe. Nakon kratkih pozdravnih reči državnog sekretara i predsednika sindikata pristupilo se radu po unapred dostavljenim temama.

  1. Čuvanje hemijskih materija, predmeta KD

Na sastanku održanom juna ove godine izneli smo problem policijskog obezbeđenja hemijskih materija u Staroj Pazovi i u Zemunu. Tada je zajednički konstatovano da u okviru MUP ne postoji mogućnost rešavanja ovog problema, kao i to da u nadležnim sudovima i zdravstveno-medicinskim ustanovama nema sluha, niti dobre volje da se problem reši. Stoga je državni sekretar na sebe preuzeo da ministru prenese situaciju i potrebu direktnog kontakta sa njegovim kolegama iz ministarstva zdravlja i pravosuđa.

Nažalost, ni tri meseca kasnije, iako je državni sekratar konstatovao da je ovo opravdano pitanje, još uvek ništa nije urađeno, odnosno dogovor između ministarstava nije napravljen, a rešenje je izvan domašaja MUP-a. Stoga nam preostaje da i dalje bespotrebno trošimo i ljudske i materijalne resurse.

  1. Problematika u Upravi za obezbeđenje

Iako je pre dva meseca delegacija SSP održala sastanak u Jedinici za obezbeđenje, sa komadnatom JZO Milanom Glišovićem, njegovim pomoćnikom Petrom Bogdanovićem i načelnikom Odeljenja za obezbeđenje DKP Goranom Isakovićem, odredbe Zakona o radu i PKU u pogledu prekovremenog rada, posebno u Odeljenju za obezbeđenje DKP, se ne primenjuju, ukazani propusti se ne ispravljaju, već se ponavljaju. O veličini problema govori i činjenica da su zaposleni uvidom u redne liste utvrdili da su u poslednje 3 godine ostvarili prosečno po oko 400 prekovremenih sati. Iako direktno oštećeni i obespravljeni, oni su uzeli u obzir da bi podnošenje tužbe izazvalo dodatne troškove za MUP i dodatno opterećenje za ionako mali budžet, pa su 31.3.2016. godine predali zahteve za sklapanje sporazuma o vansudskom poravnanju, ali da čak posle više od 5 meseci nije izrađen i zaposlenima ponuđen sporazum o vansudskom poravnanju.

Predstavnici SSP su kao posebno loše istakli nastavak prakse da se na isplatnim listama ne poklapaju ostvareni i isplaćeni sati, a pomoćnik komadanta JZO Petar Bogdanović se pravi nevešt smatrajući da propisima nije precizno uređena materija prekovremenog rada, već da se to treba urediti pisanom naredbom ili depešom, a do tada, on neće postupiti.

Pomoćnik direktora policije, gospodin Bogoljub Živković je izneo da je iz JZO dobio uveravanja da je rešavanje ovog problema započeto i da će u dogledno vreme biti trajno rešeni. Takve informacije iz JZO smo demantovali, uz napomenu da je stanje, kako smo već ukazali čak pogoršano i da je sprovedena jedna vrsta odmazde tako što je Petar Bogdanović usmeno naredio da se zaposlenima u Odeljenju za obezbeđenje DKP više ne dozvoljava zamena smena.

Gospodin Miličković je zadužio gospodina Živkovića da najkasnije do 23.9.2016. godine, uz učešće predstavnika Direkcije policije, organizuje zajednički sastanak predstanika JZO i SSP, na kojem će se rešiti ovi problemi.

  1. Radne grupe za izradu podzakonskih akata

Krajem avgusta formirano je ukupno sedam radnih grupa sa zadacima izrade pojedinih podzakonskih akata. Donosilac rešenja se poziva na član 124. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mestau MUP pov. 01 broj: 2149/16 od 2.3.2016. godine, i u radne grupe imenuje po dva predstavnika reprezentativnih sindikata. Budući da je navedeni Pravilnik tajna, mi ne možemo znati da li u njemu postoji odredba o obaveznom uključivanju reprezentativnih i zabrani učešća sindikata kojima nije utvrđen takav status. Budući da je donošenje planiranih pravilnika izuzetno važno i svakako utiče na radno-socijalni status naših članova, Sindikat srpske policije, kao sindikat sa znatno više od 10% zaposlenih u svom članstvu, traži učešće u radu tih sedam formiranih radnih grupa. Smatramo da to ni na koji način neće ometati rad, niti da ugroziti interese poslodavca i reprezentativnih sindikata. Naprotiv, smatramo da smo kadri da doprinesemo usvajanju što boljih pravilnika.

Ukazali smo i da je propuštena prilika da se formira i radna grupa za izradu akta o proceni rizika. Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem Odluke o pokretanju postupka procene rizika, uz podsećanje da je rok za donošenje ovog akta 11.12.2016. godine (godinu dana od donošenja Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu).

Gospodin Miličković je odgovorio da je stav MUP, u skladu sa kolektivnim ugovorom, da samo reprezentativni sindikati daju svoje predstavnike u radna tela, a odbijen je i predlog da predstavnici SSP u radne grupe delegiraju bar posmatrače bez prava glasa. Napomenuo je da SSP, baš kao i svi ostali zainteresovani sindikati i pojedinci, radnim grupama mogu dostaviti svoje predloge akata i da će radne grupe takve predloge razmotriti. Takođe, nakon što ove radne grupe budu izradile nacrte akata, ti nacrti će biti dostavljeni i Sindikatu srpske policije na razmatranje i davanje mišljenja.

Zamenik predsednika Mile Lazarević je izneo da će SSP svakako da pripremi i dostavi svoje predloge pravilnika koje treba izraditi, uz opasku da izopštavanjem iz radnih grupa manje gubi SSP, ali mnogo više zaposleni i MUP u celini, jer bi predstavnici SSP doprineli da kvalitet tih pravilnika bude viši. Dodao je da predstavnici SSP, zbog prethodnih iskustava, nisu ubeđeni da će reprezentativni sindikati prilikom izrade pravilnika na pravi način zastupati zaposlene, da su ti sindikati su u više navrata pokazali svoju nesposobnost da se izbore za povoljna rešenja po zaposlene, a da je MUP dokazao svoju sposobnost da usvaja nerazumljive i u praksi neprimenljive pravilnike, koje onda pojašnjava depešama, pa potom i depešama na depešu. Konstatuje da su već uočena određena loša rešenja koja će samo komplikovati život i posao i zaposlenima i sindikatima u kasnijoj borbi za „isterivanje pravde“.

U pogledu akta o proceni rizika dobili smo odgovor da još niko ne zna ni kada se planira izrada ovog akta, ni da li se uopšte planira, uz napomenu da po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ne postoji obaveza izrade akta o proceni rizika za policijske poslove. Na pitanje šta ćemo sa više od 10.000 zaposlenih u MUP koji nisu policijski službenici, ostali smo bez ikakavog odgoora.

  1. Nagrađivanje radnika angažovanih na obezbeđenjeu Sabora trubača u Guči

Predložili smo uvećanje koeficijenta plate svim policijskim službenicima koji su bili radno angažovani na posebnom obezbeđenju sabora trubača u Guči, analogno uvećanju koeficijenta plate pripadnicima IJP, bez obzira na pripadnost IJP, čime će zaposleni za isti rad biti na isti način i nagrađeni (kako je Zakonom o radu i propisano).

Dobili smo odgovor da nije moguće lienarno uvećanje zarade svim angažovanim ljudima zbog ograničenja planiranog budžetom MUP-a za ovu godinu, ali da je data preporuka načelnicima policijskih uprava da te ljude nagrade u okviru predviđene kvote za nagrađivanje od 5% ukupnog broja zaposlenih mesečno. Pošto su članovi Radne grupe zahtevali dostavljanje podataka o angažovanim policijskim službenicima koji su bili angažovani na posebnom obezbeđenju sabora trubača u Guči koji nisu nagrađeni uvećanjem koeficijenta plate, ovom prilikom pozivamo takve policijske službenike da se obrate predsednicima sindikalnih grupa, kako bi ovaj propust bio ispravljen.

     5. Žandarmerija

  • Prekovremeni rad

Predsednik SG OŽ Beograd Nikola Petrović izneo je da se u odredima žandarmerije ne poštuju odredbe Zakona o radu i PKU kojima je regulisano radno vreme i prekovremeni rad. Predsednik SSP Lazar Ranitović je izneo opasku da je, prema podacima kojima SSP raspolaže, neverovatno da od 2011. godine do danas nije napisan nijedan jedini nalog za prekovremeni rad pripadnicima odreda, dok je to redovna praksa u Komandi žandrarmerije (bar po rečima Gorana Divjaka) i postavio pitanje da li je moguće da niko nikada u odredima žandarmerije nije ostvario ni sat prekovremeno rada?! Da li je to pravedno?!

Nikola Petrović je izneo da postoje slučajevi da se redovno radno vreme planira u trajanju dužem od 12 sati, skrenuvši pažnju na još jednu pojavu perfidnog izbegavanja mogućnosti ostvarivanja prava na prekovremeni rad na taj način što se smena planira npr. „od 16h – do potrebe“!, kojom prilikom je nevericu članova Radne grupe prekinuo pokazivanjem fotokopije primerka jednog takvog rasporeda rada. Kojim propisom je predviđeno takvo radno vreme?!

Gospodin Divjak je potvrdio da je ovaj problem uočen i da je evidentan, ali da će on u narednom periodu biti rešen. Dodao je da je problem nastao zbog toga što starešine u odredima žandarmerije nisu razlikovale institute prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena, odnosno viška sati. Na to se nadovezao predsednik SSP Lazar Ranitović postavio pitanje da li starešine ne razlikuju tako jednostavne stvari zaslužuju da budu na mestima na kojima su sada. Gospodin Divjak je odgovorio da ne bi ulazio u to pitanje, ali da sigurno zaslužuju čim ih je neko tu postavio i ponovio da je on lično odredima žandarmerije uputio obrasce za prekovremeni rad, te da očekuje da u narednom periodu ovih problema više ne bude.

Nikola Petrović je tom prilikom izneo da je tačno da su starešine u odredima te obrasce dobili, ali da oni i dalje zahtevaju da im se prosledi depeša, instrukcija ili uputstvo gde bi im se precizno ukazalo u kojim slučajevima pripadnici odreda žandarmerije ostvaruju pravo na prekovremeni rad.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković je kao jedno od rešenja gospodinu Divjaku predložio slanje instruktine kontrole.

  • Ishrana u Odredu u Beogradu

Postavili smo i pitanje kada će restoran MUP na Bežanijskoj Kosi postati funkcionalan, s obzirom na to da se Odred Žandarmerije u Beogradu snabdeva hranom iz ovog restorana. To ima za posledicu da policijski službenici umesto kuvanog obroka dobijaju lanč pakete (konzerve) iako nisu na terenu, uz opasku da su kuvani obroci svakao bolji po zdravlje i spremnost policijskih službenika, a, s druge strane, lanč paketi iziskuju više finansijskih sredstava od kuvanih obroka. S tim u vezi predložili smo da se dok se restoran na Bežanijskoj Kosi ne osposobi, njegovu funkciju preuzme neki od drugih restorana MUP.

Na ovo pitanje odgovorio je načelnik Sektora za finansije gospodin Drago Bjelica saopštivši da jer restoran na Bežanijskog Kosi van funkcije iz opravdanih razloga (požar), da su radovi u toku, tačnije pri kraju i da će po okončanju tih radova biti otvoren.

  • Prekrivanje tetovaža

Ukazali smo i na još uvek aktuelno naređenje bivšeg komadanta Žandarmerije generala Milenka Božovića da pripadnici Žandarmerije prilikom angažovanja prekrivaju tetovaže. Postavili smo pitanje pravnog osnova za ovakvu zabranu, za šta nismo dobili odgovarajući odgovor, osim da je to naređenje još uvek na snazi i da je zabrana na osnovu tog naređenja, a da je smisao zabrane da pripadnici Žandarmerije prilikom postupanja zbog karakteristične tetovaže koja je izložena ne bi odali svoj identitet i na taj način potencijalno ugrozili svoju bezbednost.

Nismo bili zadovoljni dobijenim odgovorom, posebno u pitanju pravnog osnova, već smo predložili da, ukoliko je procena MUP-a da tetovaže treba prekrivati da se to uredi posebnim pravilnikom.

  • Zaštitna oprema – antifoni

Nikola Petrović je ukazao na još jedan značajan nedostatak i problem u Žandarmeriji – nedostatak obavezne zaštitne opreme – antifona prilikom izvođenja gađanja, uz napomenu da je obaveza nošenja antifona propisana naređenjem, kao i elaboratom gađanja. S obzirom na to da spadaju u zaštitnu opremu i da njihov nedostatak može ostaviti trajne posledice po zdravlje (sluh) policijskih službenika, koje opet na kraju košta, smatramo da je neophodno što pre odobriti nabavku antifona i iste dostaviti odredima žandarmerije.

Dobili smo odgovor da su članovi Radne grupe svesni ovog problema, ali da zbog nedostatka finansijskih sredstava, antifoni do kraja tekuće godine sigurno neće biti nabavljeni.

Predložili smo da, do nabavke dovoljnog broja antifona, postojeći koji su na ličnom zaduženju budu razduženi i da se podele policijskim službenicima prilikom gađanja. Sa predlogom se složio gospodin Bjelica saopštivši da će biti izdat nalog da se vidi koliko ukupno ima antifona, gde se nalaze, da se razduže sa ličnog zaduženja, a da se nakon toga podele odredima u skladu sa potrebama (gađanjima).

  • Zadržavanje pošte

Predsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na neprihvatljivu praksu u Žandarmeriji da se pošta upućena iz neke pisarnice izvan Žandarmerije (npr. iz SIV2) prema nekoj OJ ili prema nekom starešini u Žandarmeriji, zadržava u Komandi Žandarmerije i postavio pitanje po kom osnovu se to radi, odnosno po čijem naređenju?

Gospodin Divjak je rekao da od strane sindikata stiže prevelika količina pošte koja ometa redovan rad pisarnice i preporučio da sindikalni aktivisti međusobno opšte koristeći resurse Pošte Srbije, a ne resurse službene pošte MUP-a, navodeći da ako je neko pismeno upućeno nekom starešini u Žandarmeriji zadržano u Komandi Žandarmerije, onda za to sigurno postoji neki razlog, npr. ukoliko pismeno sadrži neke podatke koji zahtevaju proveru zakonitosti rada zaposlenih.

SSP je stava da niko ne može zadržavati poštu upućenu određenom adresatu, jer se na taj način obesmišljava pismeno i onemogućava komunikacija između predstavnika sindikata i predstavnika poslodavca. Slažemo se da ukoliko u dopisu ima elemenata da Komanda Žandarmerije, SUK ili tužilaštvo ispitaju određene navode da takav dopis mogu zadržati u cilju vršenja provera, ali da svakako adresatu moraju dostaviti bar fotokopiju dopisa. Takođe je neprihvatljivo da poštu kojom međusobno komuniciraju sindikalni predstavnici bilo ko otvara bez odgovarajće naredbe suda, jer se u suprotnom čini kriivično delo Povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki iz člana 142. Krivičnog zakonika, uz napomenu da se u slučaju da ovo krivično delo učini službeno lice u vršenju službe, gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

  1. Nedostatak odgovarajućeg službenog vozila za rad s migrantima u PS Šid

Predsednik SSP Lazar Ranitović je članove Radne grupe upoznao da u PS Šid zbog kvara jedne marice, policijski službenici po trojicu migranata dovode do službenih prostorija putničkim vozilom, kojom prilikom dvojica policijskih službenika sede na vozačkom i suvozačkom mestu, a migranti na zadnjoj klupi, što je evidentno nebezbedno, posebno u svetlu najnovijeg događaja kada je migrant nožem povredio jednog meštanina.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković je odgovorio da ne postoji drugo vozilo (marica) koje bi moglo biti privremeno ustupljeno PS Šid.

  1. Nedostatak struje i vode u objektima karaule Gradskovo

Napomenuli smo da je policijski službenici u karauli Gradskovo nisu imali ni vodu, ali je na inicijativu SSP, u saradnji sa JKP „Vodovod“ Zaječar, realizoano vodosnadbevanje, doduše slabog pritiska. Ukazan je i na problem nedostatka struje u objektu, iako je struja sprovedena nadomak objekta, ali se ne može koristiti dok MUP ne potpiše ugovor sa EPS. U tom cilju apelovali smo da MUP hitno potpiše ovaj ugovor i policijskim službenicima omogući koliko-toliko humane uslove.

Rukovodstvo sindikata nije zadovoljno ishodom današnjeg sastanka niti postignutim rezultatima, odnosno odsustvom rezultata i bilo kakvim smislenim odgovorom članova Radne grupe, koji su velikom većinom na sastanak došli apsolutno nepripremljeni. U takvim uslovima, termin za sastanak u trajanju od samo pola sata, za sindikat koji broji hiljade članova, u sistemu sa mnoštvom problema i kršenja prava zaposlenih, kakav MUP jeste, svakako da nije doboljan za iole ozbiljniju razmenu argumenata. Apelujemo na Radnu grupu i gospodina Miličkovića da ubuduće održe kvalitetnije pripremne sastanke, kako su to inače i radili u jednom periodu, te da na sastanku budu spremni da pruže konkretne odgovore na unapred dostavljena pitanja.

Delegacije SSP na ove sastanke ne odlaze sa bombastičnim i uhu policajca prijatnim temama, kao što su povišica plate i udeljivanje jednokratne novčane pomoći, ili pak zidanje jeftinih stanova. Svesni smo da su to najveće muke svakog zaposlenog, ali smo još svesniji da Radna grupa nije mesto gde se ti problemi mogu da rešavaju. Populističke teme smo ostavili nekim drugim sindikatima a mi spremamo konkretna pitanja i imamo pravo da zahtevamo još konkretnije odgovore na njih.

 Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

Da li psihološki testovi mogu da spreče samoubistva policajaca?

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Da li psihološki testovi mogu da spreče samoubistva policajaca?

Nažalost, u samo desetak poslednjih dana nekoliko kolega odlučilo je da „dignu ruku na sebe“ i na taj način okončaju živote, ostavljajući porodice iza sebe. Šta se to dešava pa taj užasni čin postaje sve učestalija pojava u našoj profesiji? Da li je to loš lekarski pregled, loš izbor kandidata ili nestručnost zdravstvenih radnika?

Često se posle ovakvih pojava pokrene pitanje sistematskih pregleda i provere psiho-fizičkih stanja policajaca. Zašto uvek kasnimo? Zar nismo naučili da je preventiva najbolji lek? Zašto lečimo posledice a ne uzrok ovakvih i sličnih problema? Ako uđemo u dublju analizu videćemo da ne postoji šablon po kome se može odrediti ko će doći u situaciju da donese odluku o tome da u činu samoubistva vidi jedini izlaz. Ruku na sebe dižu policajci različitih godina starosti, zatim učesnici ratova ali i oni koji to nisu.

Nastavi sa čitanjem

SSP na granici u reonu Dimitrovgrada i Pirota

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na SSP na granici u reonu Dimitrovgrada i Pirota

Regionalni centar prema Bugarskoj, 08.09.2016. godine, – Delegacija Sindikata srpske policije u sastavu Srđan Jovć, član Glavnog odbora SSP i Jelena Tasić, predsednica SG Bela Palanka, zajedno sa komandirom voda Interventne jedinice Policijske uprave Pirot Vladimirom Đorđevićem, obišla je naše kolege angažovane na obezbeđenju državne granice prema Republici Bugarskoj u reonu Regionalnog centra Dimitrovgrad.

Delegacija je posetila i uz skromne poklone obradovala naše kolege angažovane, zajedno sa pripadnicima Vojske Srbije, radi sprečavanja ilegalnog ulaska imigranata, u selu Gradinje, kasarnama u Dimitrovgradu i Pirotu, kao i na karauli Brebevnica. U razgovoru sa kolegama čuli smo već poznate probleme – loši uslovi u spavaonama, katastrofalno loši uslovi za održavanje osnovne higijene i problem ishrane jer se dnevna sledovanja uglavnom sastoje od suvih obroka. Na karauli Brebevnica ni nema tekuće vode, snabdevanje vodom je cisternama i buradima te je održavanje higijene skoro pa nemoguće.

Kolegama su tom prilikom, radi olakšavanja boravka na terenu, uručeni skromni pokloni, potrepštine za koji su oni unapred izrazili potrebe: voda, sok, kafa, kolači, sredstva za ličnu higijenu, sredstva za čišćenje… Te stvari će im svakako koristiti, ali se videlo da im sam dolazak naše delagcije i osećaj da neko od njima brine, znači mnogo više.

Policijski službenici angažovani na državnoj granici su pohvalili korektnu saradnju sa pripadnicima Vojske ali su izrazili i primedbe o tome da su vojnici bolje opremljeni od policajaca, kako osnovnom tehnikom tako i opremom za izvršavanje posebnih zadataka na terenu koje svakodnevno dobijaju od strane komande Vojske Srbije.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Radna akcija na Neštinu

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Akcije, Mediji, Prenosimo. Nema komentara na Radna akcija na Neštinu

Neštin, 04.09.2016. godine, – Kada neko vidi policijske službenike kako prenose nekakve ormare, stolove i druge stvari, najpre pomisli na neku nesreću ili prirodnu katastrofu. Kada vidi i žene policajce da, u uniformi, na tom istom mestu, peru prozore i zidove na nekom kontejneru onda je već zbunjen.

Ali ne radi se tu ni o kakvoj prirodnoj nepogodi radi se o tome da su se koleginice i kolege na Graničnom prelazu Neštin samoorganizvoali i krenuli u radnu akciju čišćenja i sređivanja objekata radi dostizanja minimuma osnovnih uslova rada na svojim radnim mestima.

Za to što njihov radni prostor izgleda baš kao poprište neke ratne bitke ili prirodne katastrofe odgovornost snosi poslodavac. Takvo stanje zapuštenosti direktna je posledica dugogodišnjeg odsustva bilo kakvih ulaganja u te „manje“ granične prelaze. Istine radi, dolaskom generala Milenka Božovića na mesto načelnika Uprave granične policije stvari polako počinju da se menjaju. Nama u sindikatu su poznati njegovi napori i koliko energije troši u nastojanju da obezbedi osnovne uslove svojim potčinjenima. Ali medalja uvek ima dve strane. Za drugu, tamnu stranu zaslužni su ljudi u Sektoru za materijalno-finansijsko poslovanje i planiranje budžeta. Ti svemoćni blagajnici MUP gospodina Božovića ne udostoje čak ni odgovora. Hej, jednog generala ne poštuju! Pa kako će onda obične policjace!

Naime, iako je još pre par meseci u MUP stigla donacija od nekoliko kontejnera za prelaze Neštin, Sot, Šid, Kotroman… oni i dalje stoje nefunkcionalni. A odgovor je krajnje prozaičan i očekivan: nema novca za opremanje. Dakle, ministarstvo dobije donaciju i ne zna ili ne može da je iskoristi! Gospoda iz Sektora za materijalno-finansijske poslove sve što znaju jesu reči – nema novca! A mi u SSP smatramo da novca za te stvari mora da ima, i da ga ima, ali se koristi na razne bespotrebne stvari, na silne projekte i putovanja u inostranstvo. Pojedini načelnici u pojedinim službama više liče na turističke radnike nego li na zaposlene u policiji! Koliko samo penala plaćamo sudovima i advokatima po tužbama za uskraćivanje prava zaposlenih!? A kažu da novca nema čak ni da ukolne stare zarđale kontejnere! Pa neka zovu bilo koju firmu za otkup sekundarnih sirovina, pa će još i zaraditi, jer ti objekti zaista nisu ni zašta drugo sem za staro gvožđe.

Porazna je činjenica da su kontejneri samo u Neštinu koliko toliko osposobljeni za boravak i rad, jer je jedino na tom graničnom prelazu dovedena električna struja. Tako da je akcija zaposlenih, koji su sami prenosili i prepakivali stvari, prali i sređivali radni prostor, imala nekog smisla, dok na drugim prelazima kolege takođe mogu da peru i čiste ali u mraku. No ono što je i tu rak-rana i baca prašinu na sve dobro jeste činjenica da na tom graničnom prelazu Neštin nema osnovnih higijenskih uslova. Tu je tekuća voda (pa makar i samo tehnička), u 21. veku još uvek misaona imenica  a zaposleni sanjaju lavabo i toalet! A vodovod je na samo 2 kilometra daleko, ali su ta dva kilometra nepremostiva prepreka za MUP.

Kada i da li MUP uopšte planira privođenje nameni i ostale kontejnere niko ne zna. Da li ćemo uopšte ispuniti uslove precizirane ugovorom o donaciji ili ćemo doći u opasnost da donator jednostavno dođe i pokupi svoje kontejnere?! Sindikat srpske policije je uvek bio oštar kritičar loših poteza poslodavca, ali i konstruktivan partner spreman da pomogne i finansijski kada je to neophodno. No mi sigurno nećemo preuzeti zadatke i obaveze Ministarstva kada je u pitanju obezbeđivanje zakonom predviđenog minimuma uslova rada. O zaštiti zdravlja zaposlenih da i ne govorimo!

Ne možemo da propustimo priliku i da se ne osvrnemo na  ponovo aktuleizovan problem sa službenom obućom. Svi smo svedoci katastrofalno lošeg kavliteta te obuće, svi su kao nešto preduzeli, pisane neke  krivične prijave protiv nekih nebitnih likova… Al policajcima su i dalje mokre noge. Kolege su na GP Neštin i dalje bez vode, a na nekim drugim prelazima su i dalje u raspadnutim kontejnerima. A sve pod izgovorom kako „nema para“! A da li ljudsko zdravlje sme da ima cenu? Koja je to adekvatna nagrada za kolege žandare koji su svojevremeno dobili mišju groznicu zbog loših uslova rada? Nema je, gospodo iz svemoćnog sektora! Nema tog novca koji će deci zameniti zdrave majke i očeve!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Vojnici, vatrogasci i policajci ili silovatelji, ubice i dileri droge: o kome država zaista brine?!

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Obaveštenja. Nema komentara na Vojnici, vatrogasci i policajci ili silovatelji, ubice i dileri droge: o kome država zaista brine?!

Poslednjih dana svedoci smo pojačanih mera obezbeđenja državne granice, gde združenim snagama vojska i policija nastoje da imigrante spreče u ilegalnom prelasku granice. Među njima svakako i neki novi akteri bombaških i drugih terorističkih napada širom Evrope. Te nove okolnosti aktuelizovale su pitanje ocene odnosa države prema svojim „čuvarima“!

Sa terena stižu više nego poražavajuće vesti o (ne)uslovima rada i boravka pripadnika vojske i policije na terenu. Vesti prate i fotografije kao nemi, ali nepobitni svedoci tih katastrofalnih uslova.

U objektima nekadašnjih vojnih karaula, napuštenim pre deceniju i po, prepuštenim zubu vremena, nedostaje skoro sve osim zidova. Rasklimatana vrata, polupana stakla prozora, krovovi koji prokišnjavaju, toaleti nefunkcionalni ili ne postoje uopšte. Nedostaju osnovni higijenski uslovi, nedostaje voda za piće, u većini objekata nema struje, vojnici i policajci obeduju pod vedrim nebom, a nuždu obavljaju u obližnjim šumarcima… O bilo čemu drugom, suvišno je…

Nasuprot nama, koji zakone poštujemo i državu branimo, onima sa druge strane zakona ništa ne nedostaje. O njima brigu vode i država i silne nevladine organizacije. Njima su obezbeđeni svi „potrebni“ uslovi. Licima koja se nalaze na izdržavanju zatvorskih kazni, dakle silovateljima, ubicama, dilerima droge, lopovima i njima sličnim, obezbeđena je hrana i voda, normativno određena po visokim standardima, gde nijedna kalorija ne sme da ne bude na broju! Država ulaže i ogromna sredstva u renoviranje i izgradnju novih zatvora, kako bi se uskladili sa najvišim evropskim standardima, što je i razumljivo s obzirom na to da smo u 21. veku.

Ali nije logično, niti razumljivo, da na drugoj strani za nas koji sprovodimo zakone, koji čuvamo granice, omogućujemo ličnu i imovinsku sigurnost svih građana, ti visoki standardi ne važe. Za nas i nešto osnovno kao dostupnost vode za piće ili iole prihvatljivog smeštaja, predstavlja nedostižni „luksuz“.

Zašto država štedi najviše baš na svojim „čuvarima“? Kakvu poruku država time šalje? Da li su zato nama i jedinima umanjene plate u dva navrata? Zašto su dnevnice svedene na smešnu meru? Gledano sa strane, policajci i vojnici prolaze znatno lošije od zatvorenika! Koja je svrha krivične sankcije ako policajac, vojnik ili običan civil na slobodi prolazi lošije od osuđenog ubice, silovatelja ili dilera droge?  Kome je ova država „majka“ a kome „maćeha“, i da li to tako treba i da bude?

Da se ova priča ne završi samo na našim ličnim utiscima, daćemo i kratak pregled odredbi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i poređenje sa našom tužnom sudbinom:

  • Član 105: Zatvorenik koji se radno angažuje ima pravo na naknadu za rad koja iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u R. Srbiji, s tim što se za rad duži od punog radnog vremena (40 sati nedeljno) uvećava za 50% . Dakle radna dnevnica lica na izdržavanju kazne je oko 200 dinara minimalno, a naknada za prekovremeni rad je 50%. Nije potrebno podsećati da je dnevnica policajca 150 dinara, a naknada za prekovremeni rad 28,6%.
  • Član 106: Upravniku zatvora ostavljena je mogućnost da osuđenog posebno novčano nagradi. S druge strane, kod nas se retko nagrađuju oni koji to najviše zaslužuju. Takvi se, bili smo zimu svedoci, stavljaju na spiskove za otpuštanja, a nagrađivanja se najčešće sastoje u međusobnom nagrađivanju starešina.
  • Osuđenici imaju pravo na dnevni, nedeljni i godišnji odmor (u okviru zatvora, razume se). A koliko se poštuje pravo na dnevni i nedeljni odmor policajaca svima nam je poznato. Nažalost. Ni pravo na godišnji odmor nije uvek sveto.
  • Član 82: Ishrana osuđenika je besplatna i mora biti podobna da održi njihovo dobro zdravlje i snagu. Minimum tri obroka dnevno vrednosti najmanje 12.500 džula (3.000 kalorija), a onima koji rade na težim poslovima i porodiljama sledi posebna ishrana koju odredi lekar. Tu su svakako kuvana jela.
    Tako njima, a nas šta zapadne – „konzerve“, buđavi Đurđević, trulo voće  i sumnjivi keks ofarban u boju ambalaže.
  • Član 83: Osuđenom licu u svakom momentu mora da bude dostupna voda za piće. Za razliku od policajaca i vojnika na karaulama, kojima je i to luksuz!
  • Član 84: Osuđenici imaju pravo na besplatno rublje, odeću i obuću prilagođenu klimatskim prilikama, a ako to posao koji obavljaju zahteva – posebnu radnu odeću, obuću i opremu. Izgled odeće i obuće ne sme delovati omalovažavajuće i ponižavajuće. Država dakle brine i njihovim osećanjima, ali zato mi nosimo pocepanu, iskrpljenu i šarenoliku uniformu, i to ako je imamo, ako smo je kojim slučajem dobili ili često i sami kupili.

Neupućenim čitaocima sve ovo će delovati nadrealno i neverovatno, ali nama policajcima ne. Mi znamo da je situacija još tužnija i gora nego što ovaj tekst može da opiše. Naviknuti smo da trpimo i čekamo to neko „bolje sutra“ koje nikako da dođe. Došli smo u situaciju da se sindikati hvale, a zaposleni raduju pokojem kupljenom paketu vode ili sokova. Zaista smo dotakli dno.

A šaljive reči Nikole Pašića o potrebi ulaganja u zatvore, jer „Posle vlasti sigurno neću nazad u školu, al’ u zatvor moguće je.“ pokazaše se poprilično istinite – nijedna vlast vojsci, policiji i vatrogsascima ne poklanja pažnju koju zavređuju!

Član Statutarne komisije
Nikola Petrović

Ko kuva kuvare?!

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Apeli. Nema komentara na Ko kuva kuvare?!

Srbija, nažalost, nije zemlja koja se može pohvaliti zaposlenošću – naprotiv, pojedini su srećni i kada na nekoliko dana u mesecu uspeju da pronađu neki poslić. No, verovali ili ne, u istoj toj Srbiji postoje ljudi koji rade čitavih 450 sati mesečno!

Reč je o zaposlenima u Odeljenju za poslove ishrane i smeštaja MUP-a R. Srbije koji prilikom rada na terenu (području Kopnene zone bezbednosti: Kadrova Čuka, Madjere, Kozjak, Trn, Vrapce, Tabalije, kao i na drugim mestima prilikom terenskog rada) rade od rane zore (6h) do mrkle noći (21h)!

U potrazi da, najpre, sami sebi objasnimo razlog ovakve pojave, došli smo samo do jednog mogućeg zaključka – neko „visokoobrazovan“ je čitajući član 60. Ustava Republike Srbije previše ozbiljno shvatio zajamčeno pravo na rad i rešio da ga bukvalno primeni. Naravno, ne na sebi, već na drugima. I, naravno, za duplo ili triplo manje pare nego li što on ostvari za tri puta kraće radno vreme.

kuvar 1A ovako izgleda (naka)radni dan kuvara i njegovog pomoćnika na terenu. Ustajanje u 5.30. Spremanje doručka počinje u 6.00. Nakon završetka doručka (10.30), odmah se počinje spremanje ručka, koji traje do 15.00 sati. Sledi spremanje večere, koja traje do 19.30. Nakon večere sledi čišćenje kuhinje do 21.00 sat. I tako celih mesec dana, svaki dan, od ponedeljka do nedelje – bez dana nedeljnog odmora.

Matematika je egzaktna nauka i ona „kaže“ da ovim tempom rada zaposleni u kuhinji za mesec dana rade čitavih 450 sati (30*15h). Ovakav nadničarsko-feudalni rad međutim ne odražava se na visinu zarade ovih ljudi, jer u njihovim platnim listama i vremenicima rada podaci su drugačiji – da su, zapravo, radili 174 sata. Neko, ko unosi ove podatke, očigledno ne zna da „gleda“ u sat! Postavlja se pitanje šta takav neko traži u bilo kom državnom organu, a kamo li u MUP-u?! Za šta prima platu?! Čime je zaslužuje?! Time što drugima koji svoj posao rade odgovorno i bespogovorno ukrade zarađenih 276 sati?!

Uz sve ovo, uslovi rada u kuhinjama su katastrofalni. Naime, iako je temperatura, isparavanje, odnosno vlažnost vazduha u kuhinjama znatno viša i nepovoljnija nego napolju, u ovim kuhinjama ne postoje klima uređaji i ventilacija. Ali ni nedostatak klima uređaja nije jedini. Nedostaju i sredstva za rad: noževi, posebni sudovi i druga sredstva za rad u kuhinji, pa kuvar i pomoćni radnik prilikom polaska na teren sa sobom od kuće ponesu znatan deo pribora za spremanje hrane.

Sindikat srpske policije ovakve „uslove“ rada smatra nedostojnim čoveka i zahteva Od MUP-a hitno iznalaženje rešenja kako bi prestala ova talačko-ropska pojava. Podsećamo da se na ovaj način krše gotovo sva prava u pogledu radnog vremena:

  • pravo na isplatu onog što se zaradi, odnosno pravo na slobodne dane na ime viška ostvarenih sati;
  • pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa;
  • pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno;
  • ograničeno radno angažovanje na 60 časova nedeljno, a što je, prema Zakonu o radu, maksimalan broj časova koje neko u toku jedne radne nedelje može biti angažovan, čak i u slučaju preraspodele radnog vremena.

Kako je politika SSP uvek bila ne samo da se ukazuje na probleme i nepravilnosti, već da istovremeno predlaže način njihovog rešavanja i otklanjanja, to i ovaj put predlažemo da se ubuduće u ovim kuhinjama angažuje dodatni broj kuvara i pomoćnih radnika, te rad organizuje u dve smene.

No, za potpuno i pravedno otklanjanje posledica potrebno je da se dosadašnje napred opisano angažovanje kuvara i pomoćnih radnika ili plati na odgovarajući način ili da im se omogući korišćenje slobodnih dana po osnovu viška ostvarenih sati. U tom smislu, potrebno je da MUP ovim svojim zaposlenima ponudi sklapanje sporazuma o vansudskom poravnanju, kojima bi bio precizno uređen način ostvarivanja svih prava koje su zaposleni pošteno stekli i zaradili, a ujedno izbeglo da se MUP u sudskim postupcima izloži dodatnim (nepotrebnim) troškovima.

 

Služba za informisanje SSP
Viktor Ratković

Cakanovac: Sve se može kad se hoće!

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Akcije. Nema komentara na Cakanovac: Sve se može kad se hoće!

Preševo, 28.6.2016 – Ako se „po jutru dan poznaje“… onda još uvek ima ljudi kojima je stalo do policije i bezbednosti naše zemlje!

Naime, samo dan nakon što smo objavili tekst o katastrofalnim uslovima u kojima boravi deo srpskih policajaca na području KZB, Preševa i Bujanovca, došlo je do određenih pozitivnih pomaka. Danas su pripadnici IJP u Cakanovcu iz „užarenih“ kontejnera bez klime i odgovarajućih uslova za održavanje lične higijene premešteni u obližnji klimatizovani kontejner sa izuzetno lepo uređenim kupatilima. Takođe prestala je da postoji besmislena zabrana da se policajci van radnog angažovanja oblače u šorceve i papuče, a kako bi lakše podneli ovu vrućinu.

Podsećamo. Ovako je to bilo juče…

Cakanovac - juce

A ovako je danas…
Cakanovac - danas

Da li ovaj potez zaslužuje pohvale? Naravno da zaslužuje! Iako zasada (nažalost) nemamo informaciju ko je zaslužan za to, Sindikat srpske policije se tom Čoveku javno zahvaljuje! Neka mu ovo bude lična satisfakcija. Ali kao što „čaša žuči ište čašu meda“, tako i pohvala, u ovom slučaju, „ište“ kritiku. Kritiku svim onim u MUP koji su bili odgovorni za dosadašnju nebrigu prema pripadnicima IJP u Cakanovcu! Jer, pokazalo se da nije bio problem u tome što uslova nema, već što u MUP-u očigledno postoje i neki sadisti koji uživaju da gledaju kako se drugi muče, dok oni borave u prijatnim kancelarijama i udobnim krevetima, uz razne đakonije! Dakle, sve ovo je moglo i pre, bilo je uslova za to, ali se nekome drugačije „htelo“. A očigledno i moglo!

Takođe, današnjim potezom, koji još jednom pohvaljujemo, nisu rešeni isti i slični problemi drugih policijskih službenika na području KZB i Bujanovca. Ostali su, iz našeg ugla, lako rešivi problemi pripadnika Žandarmerije u Kadrovoj Čuki (Bujanovac), gde je potrebno samo nabaviti freon i osposobiti postojeće klima uređaje. Ili tako što će se u Risovcu (Bujanovac) nabaviti klima uređaji kojima će se omogućiti da u pristojnim uslovima borave ne samo starešine, već i izvršioci. Jasno je da za te klima uređaje treba izvojiti određena novčana sredstava i da to košta. Ali sve košta. I zdravlje policajaca košta. I njihovi životi. I bezbednost koju daruju građanima Srbije košta. Smatramo da ne sme biti dileme šta je skuplje! I u tom smislu očekujemo da će i ostali problemi na koje smo ukazali uskoro postati ružna prošlost.

Sindikat srpske policije će i dalje nastaviti da bude „oko sokolovo“ i da „lovi“ propuste i nezakonita postupanja prema zaposlenima u MUP-u, a potom se uporno i dosledno zauzimati da se ti propusti isprave i zaposlenima omogući da svoja prava uživaju u punom obimu.

Ovo prilikom još jednom pripadnicima Žandarmerije čestitamo Dan i slavu jedinice– Vidovdan!

Služba za informisanje SSP
Viktor Ratković