Skip to main content

Oznaka: vatreno oružje

ŠTA ĆE NAMA VATRENO ORUŽJE?

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Apeli. 4 komentara na ŠTA ĆE NAMA VATRENO ORUŽJE?

Kada dođe do tog odlučujućeg trenutka i budu ispunjeni svi zakonski uslovi za upotrebu vatrenog oružja, među policijskim službenicima nastaje strah i konfuzija. U deliću sekunde je potrebno doneti tešku odluku, odluku od koje zavise mnogi životi. Često se dešava da taj trenutak i reakciju pomute neka ranija dešavanja, ali i ona buduća – šta će biti posle toga u sudskom postupku? Činjenica je da važećim odredbama Zakona o policiji, nije data prednost u postupanju policijskom službeniku, a nakon upotrebe vatrenog oružja, on ostaje nezaštićen, sam, na milost i nemilost (ne)zavisnom pravosuđu.

Dva ovonedeljna slučaja potkrepljuju ovu tezu. Prvi je, nepravnosnažna presuda policijskom službeniku Milošu Grandiću, koji je osuđen na 3 godine zatvora, a drugi je napad automatskom puškom u kafiću u Nišu, gde je policijski službenik, goloruk, pokušao da razoruža napadača i pritom bio ranjen.

„Policajac Miloš Grandić je 15.06.2018. godine pred Višim sudom u Novom Sadu osuđen na 3 godine zatvora, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju. Kao što je javnosti poznato Miloš se optužnicom Višeg javnog tužilaštva tereti da je pokušao da u januaru 2018. godine u centru Novog Sada ubije Dejana Makanjića. Sudija Rade Kalajdžija, predsedavajući sudskog veća, nije prihvatio tezu odbrane da je Miloš, kada je upotrebio pištolj, kao hladno a ne kao vatreno oružje, a do čijeg je opaljenja slučajno došlo, u svemu postupao u nužnoj obrani. Nesporno je dokazano uvidom u video snimke da ga je Dejan Makanjić, posle verbalne svađe u vezi prava prvenstva vozilima, kojima su njih dvojica upravljali, dva puta teleskopskom palicom udario u predelu ramena. U tom trenutku Miloš je izvadio pištolj, odgurnuo Dejana do zida gimnazije, kada je pod nerazjašnjenim okolnostima došlo do opaljenja metka, što je za posledicu imalo stvaranje okrzotine na njegovoj glavi u dužini od 4 cm. Sudsko veće smatra, da momenat koji je prethodio opaljenju metka, a koji podrazumeva vađenje i repetiranje pištolja, predstavlja nužnu odbranu, a da se sam čin opaljenja smatra prekoračenjem nužne odbrane. Nezadovoljni takvom odlukom Miloš Grandić i njegov branilac advokat Dragan Pašić izjaviće žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu. Oni smatraju da svako ima pravo da se brani, a činjenica je da je Miloš napadnut, da je to prirodno i pravo čiji su izvor krivični zakonik naše zemlje i međunarodno krivično zakonodavstvo, pa su zbog toga duboko uvereni da je prvostepeni sud pogrešio kada je našao da u ponašanju Miloša Grandića nema nužne odbrane.“

Sindikat srpske policije apeluje na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, da sprovedu mere i radnje, kako bi, a što je pre moguće, zaštitili kolegu Miloša Grandića. Činjenica je da ovakve presude samo daju samopouzdanje kriminalcima, a veliko razočarenje i brigu policajcima. Ako bude nastavljeno sa praksom donošenja ovakvih presuda, u budućnosti, slobodno možemo očekivati povećanje broja napada na policijske službenike.

„Policija je sinoć u Nišu uhapsila muškarca koji je posle svađe u kafiću pucao na obezbeđenje lokala iz automatske puške, ranivši dve osobe, a zatim i na policijsku patrolu koja je intervenisala, kada je ranjen jedan policajac, a lakše povređena još dvojica. Pripadnici policije koji su bili u redovnoj patroli nedaleko od kafića na Trgu kralja Milana, odmah su intervenisali. Međutim, dolaskom na lice mesta osumnjičeni I.P. je pucao i na policijske službenike i tada je ranio policijskog službenika M.M. (1987), koji je pokušao da ga razoruža bez upotrebe vatrenog oružja, tako što je skočio na osumnjičenog. Prilikom intervencije lakše su povređana još dvojica policajaca“, dodaje se. Policijski službenici su potom odgovorili na napad I. P. i ranili ga u predelu desne noge, nakon čega su ga razoružali i sprečili tragičnije posledice.“

Pohvaljujemo i izuzetno smo ponosni na iskazanu hrabrost i junaštvo kolege M.M, jer je goloruk skočio na kriminalca koji je pucao automatskom puškom i tako spasio mnoge živote. Koristeći ovu priliku, Lazar Ranitović, predsednik Sindikata srpske policije poručuje svim kolegama i kolegenicama: „ Ovakve intervencije su po policijske službenike veoma rizične, podižu adrenalin i utiču na razdražljivost, a samim ti i na donošenje odluke. Molim vas, nemojte reagovati srcem , već glavom. Ako dođe do krajnje nužde, odbijanja protivpravnog napada i radi zaštite života ljudi, iskoristite to vatreno oružje koje imate, u skladu sa Zakonom o policiji i u tom trenutku, ne razmišljajte o neefikasnom pravosuđu, koje nas koči u svemu. Neka nas onu osuđuju po njihovom. Jer i tada, u najgorem slučaju, ono što nam se može dogoditi je zatvor, a iz zatvora ćemo kad – tad izaći.“

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

JEDAN METAK, DVE TRAGEDIJE, BEZBROJ POTENCIJALNIH ŽRTAVA

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na JEDAN METAK, DVE TRAGEDIJE, BEZBROJ POTENCIJALNIH ŽRTAVA

Nakon događaja u Tutinu kada je, nakon intervencije i upotrebe vatrenog oružja od strane policijskih službenika na konkretnom zadatku, došlo do toga da jedno lice izgubi život, podigla se zaista velika prašina, javnost je i dalje uskraćena za sve pojedinosti samog događaja ali to nije smetalo neodgovornim pojedincima da, pre završetka tužilačke istrage, sude i presuđuju policajcu koji je upotrebio službeno oružje, najverovatnije u potpunosti u skladu sa propisima. Nažalost, među tim pojedincima su i određeni političari ili, bolje rečeno, politikanti, koji ovaj tragičan događaj koriste za ličnu promociju.

Posebno su zabrinjavajući javni pozivi, poslati putem društvenih mreža, na osvetu, linčovanje policajca ali i svirepo ubijanje članova njegove porodice!

Sindikat srpske policije kao odgovorna organizacija poziva na smirivanje strasti svih učesnika u ovome. Nemojmo dozvoliti da jedan tragičan događaj donese narušavanje teško stečenog poverenja u policiju ali i trajno narušavanje međunacionalnih odnosa u toj osetljivoj sredini.

Policijski službenik je postupao na svom radnom mestu, da li je ili nije upotrebio oružje u skladu sa propisima pokazaće istraga i on će odgovarati u skladu sa zakonom ako je pogrešio. No, bez obzira na ishod istrage, država je dužna da zaštiti i njega i članove njegove porodice. U otvoreno iznesenim pretnjama svakako postoji više krivičnih dela. Ovde se, nažalost, više uopšte ne radi samo o njegovom službenom postupanju, ovde je reč o pretnjama i pozivanju na ubistvo članova njegove porodice iz osvete, širenju verske netrpeljivosti, ugrožavanju sigurnosti…

Država Srbija je dužna da zaštiti integritet svog službenika koji je radeći za nju možda čak i pogrešio ali zakoni moraju da važe za sve! Ustav Srbije obavezuju na poštovanje svačijeg prava na život i nadležni moraju da preduzmu sve mere u tom smislu. Država koja štiti živote svedoka-saradnika, koji su sve samo ne primeri uzornih građana, kao i članove njihovih porodica, tim pre mora da zaštiti policijskog službenika i njegovu porodicu od javnog linča i čerečenja. To što je policajac na dužnosto lišio života drugo lice, opravdano ili ne, nikome ne daje za pravo da preti njemu lično i njegovoj deci!

Predsednik SSP Lazar Ranitović je poručio sledeće: „Pozivamo javno tužilaštvo da radi krajnje profesionalno i u skladu sa zakonom, da ispita slučaj intervencije policije kojom prilikom je došlo do upotrebe sredstava prinude i da prema utvrđenom preduzme mere – podigne optužnicu ili policajca oslobodi svake sumnje! To je njihov posao i u tom smislu ne želimo ni na koga da utičemo ali moramo da naglasimo da je hitno potrebno prekinuti nastalu histeriju i pozive na bezakonje i anarhiju, na ubistvo tog policajca, njegovih starešina i ostalih policijskih službenika u tom gradu.

Policija u Tutinu i celoj Raškoj oblasti, baš kao i u celoj državi Srbiji, mora nastaviti da obavlja svoje poslove profesionalno i da jednako postupa prema svima, bez obzira na versku pripadnost njenih pripadnika ili građana prema kojima preduzima službene radnje.“

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Analiziramo: Zbog čega je policajac na terenu „glineni golub“?

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Analiziramo: Zbog čega je policajac na terenu „glineni golub“?

Svake godine, u skladu sa Programom stručnog usavršavanja, u Ministarstvu unutrašnjih poslova sprovodi se niz aktivnosti usmerenih na unapređenje određenih znanja i veština zaposlenih. Jedna od tih aktivnosti je i izvođenje nastave bojevog gađanja u metu vatrenim oružjem, najčešće pištoljem marke „CZ99“, a u pojedinim organizacionim jedinicama i težim naoružanjem.

Cilj izvođenja ove nastave je obuka, usavršavanje, unapređenje i stvaranje rutine kod policijskih službenika u rukovanju službenim naoružanjem. Međutim, postavlja se pitanje da li je taj cilj moguće ostvariti ukoliko policijski službenik svega dva puta godišnje godišnje ispuca tridesetak metaka u kružnu metu ili siluetu, očisti i pištolj vrati u futrolu, a zatim čeka narednu godinu, pa sve iznova?! Kako je moguće bilo koga obučiti da uspešno i precizno rukuje vatrenim oružjem sa svega pet metaka? A potom, odmah nakon te „blic obuke“, od njega zahtevati da gađa za ocenu? Ocenu od koje mu zavisi godišnja ocena, a samim tim i posao? Da li policijski službenik takvom „obukom“ može steći dovoljnu rutinu i samopouzdanje za upotrebu vatrenog oružja? Dovoljnu brzinu? Preciznost? Nažalost, ništa od toga. Na to se nastavlja najvažnije pitanje – da li je tako „na blic obučen“ policijski službenik u stanju da na odgovarajući način zaštiti, najpre sebe, a potom i građane?!

Programom stručnog usavršavanja predviđena su četiri nivoa obuke i testiranja upotrebe vatrenog oružja. Međutim, najveći broj organizacionih jedinica nema odgovarajuće uslove za sprovođenje obuke i provere znanja u rukovanju vatrenim oružjem za sva četiri nivoa, a nekoliko njih nema uslove čak ni za prvi nivo. To ima za posledicu za znatan deo policijskih službenika nema priliku da se okuša na višim nivoima, nivoima koji nisu statički, već se gađanje izvodi u pokretu, pa je samim tim takvo gađanje bliže onim realnim, životnim situacijama.

Pored nedovoljne obučenosti, policijskim službenicima na ruku ne idu i određena zakonska rešenja, jer se izuzetno restriktivnim uslovima za upotrebu vatrenog oružja dodatno sužen prostor za prvovremenu i kvalitetnu reakciju policijskih službenika. Tako, shodno Zakonu o policiji, za upotrebu vatrenog oružja od strane policijskog službenika nije dovoljno to što neko u ruci drži pištolj sa metkom u cevi i preti da će ga upotrebiti! Zahteva se da taj neko bar pokuša da potegne pištolj, odnosno pokuša da ga dovede u položaj pogodan za upotrebu. Koliko policijskih službenika je obučeno da bude potpuno koncentrisano kada će nastupiti taj trenutak potezanja i koliko njih je obučeno da nakon toga pravovremeno i efikasno odreaguje, tj. zaštiti svoj i život ugrođenih građana, a istovremeno onesposobi napadača?! Ako izuzmemo pripadnike specijalnih jedinica, broj takvih policijskih službenika je zanemarljiv. A kriminal nije zanemarljiv. I neće da udara tamo gde je „najtvrđe“, već tamo gde je karika najslabija. A građani i država su zaštićeni onoliko koliko je kvalitetna ta „najslabija karika“, odnosno koliko je obučen i efikasan „najslabiji“ policajac!

„Izvršeno je krivično delo razbojništva uz upotrebu vatrenog pištolja, patrola trči za licem koje beži i u svojoj desnoj ruci nosi vatreno oružje. Lice se u punom trku okreće ispaljuje nekoliko metaka u pravcu patrole i nastavlja da se kreće prema grupi ljudi. Šta će patrola uraditi? Da li su se stekli uslovi za upotrebu vatrenog oružja, da li će uzvratiti istom merom ispaliti jedan hitac u leđa razbojinika? A šta se dešava sa grupom ljudi koja se nalazi oko njega?“  To je jedan od mnogobrojnih slučajeva, gde jedan trenutak, najmanja neodlučnost, jedna pogrešna procena, jedan pogrešan pokret, odlučuje o životu i smrti. To je trenutak u kojem sva gađanja u (nepokretnu) metu i siluetu gube smisao.

U ovakvim i sličnim situacijama neophodna je obučenost, znanje, brzina i praksa u postupanju. Hteli da priznamo ili ne, ogromna većina nas to nema. Doduše, ne našom krivicom, već nezainteresovanošću poslodavca, koji ne ulaže dovoljno sredstava u obuku. Da bi policijskim službenicima situacija koju smo uzeli za  primer i njoj slične situacije, postale rutina, potrebno je promeniti Program stručnog usavršavanja i u delu „Upotreba vatrenog oružja“ uvesti novu kategoriju stručne nastave i prakse „taktička kuća“.

Većina policijskih službenika, pre svega oni mlađi, su upoznati sa jednom vrstom obuke koja se sprovodi u „taktičkoj kući“. Ukratko, radi se simulaciji realne situacije uz upotrebu modifikovanog vatrenog oružja marke „CZ99“ koji koristi bojevu municiju sa mnogo manjim barutnim punjenjem.

Ova obuka se zadnjih nekoliko godina uspešno sprovodi u Centru za osnovnu policijsku obuku (COPO) u Sremskoj Kamenici i, po stanju na terenu, pokazala se veoma uspešnom. Pojedine situacije sa terena se simuliraju, skoro pa identično. Izvode se na osnovu precizno utvrđenih scenarija, koji nastaju na osnovu analize aktuelnih bezbednosnih problematika. Iako se ne radi o pitanju života ili smrti, policijskim službenicima koji prolaze kroz ovakvu obuku, u intervenciji uvek proradi adrenalin, povećaju  se otkucaji srca, strah u isčekivanju nepoznatog,  iz radio veze se čuje glas koji ne prestaje sa pitanjima, a u glavi svi zakonski uslovi za upotrebu vatrenog oružja, razmišljanje o tome šta uraditi, da li naći zaklon i sačekati ili odmah utrčati unutra. Ako lice izađe napolje, šta raditi? I tako dalje… Kako izgleda obuka u čuvenoj „taktičkoj kući“ možete videti OVDE.

Pod velikim pritiskom, često simulirajući  ovakve situacije, policijskom službeniku vremenom  sve ovo postaje rutina, nešto normalno što će kasnije upotrebiti na terenu  i zaštiti pre svega sebe, a zatim i svoje kolege i građane. Zakonski i taktički potkovan, pun samopouzdanja, ne razmišljajući ći da li će i kako upotrebiti vatreno oružje, on postaje ono što je i na papiru – zaštitnik života ljudi i imovine.

Naravno, uspešnoj praksi mora da prethodi potpuno razumevanje teorije, odnosno propisa kojima je uređena upotreba vatrenog oružja, bez nedoumica, u svako doba dana i noći. U tom smislu poslodavac bi u najkraćem roku trebalo da donese Pravilnik o postupanju policijskih službenika u visokorizičnim situacijama, promeni Plan stručnog usavršavanja i prilagodi ga svakodnevnim situacijama, da obezbedi dodatna materijalna i finansijska sredstva i da obuku vatrenim oružjem fokusira sa nepokretnih meta i silueta, na pokretne mete i na opremanje većih organizacionih jedinica, kako bi svaka od njih imala „taktičku kuću“.

Svesni smo opšte ekonomske situacije u zemlji i nedostatka sredstava u budžetu MUP, ali svi mi, počev od vrha MUP, moramo biti svesni da najviše koštaju nedovoljno zaštićeni životi i imovina građana. I da naviše koštaju policijski službenici koji, usled nedovoljne obučenosti, ali i zakonskih ograničenja, postaju „glineni golubovi“.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić