Dugogodišnjem sistemskom kršenju radnih prava zaposlenih u MUP, putem nerealizacije ostvarenog viška radnih sati na mesečnom nivou, konačno je došao kraj. Ili bi to barem tako trebalo da bude, nakon preporuke Sektora za ljudske resurse, koju je ministar pretočio u obavezujuću instrukciju.
Svesni smo da će to teško ići u praksi, opet će se naći neki Pera Bogdanović. Za neupućene to je čuveni zamenik načelnika u upravi za obezbeđenje (sada JZO) kojem niko nikada nije uspeo da objasni koliko koji mesec ima radnih dana. Napravio je Pera svojom tvrdoglavošću veliku štetu Ministarstvu unutrašnjih poslova, zaposlenima uskraćivao zarađeno a budžetu natovario sudske i advokatske troškove po mnogobrojnim tužbama. Natovario i otišao, nema nervoze, srećno je penzionisan, a štetu će platiti građani, poreski obveznici iz svojih džepova.
Sada, nakon što je depešom ministra odaslatom diljem ministarstva, odgovornima naređeno poštovanje zakona (što je samo po sebi apsurdno, jer zakon mora biti poštovani bez depeše, zar ne?) u pogledu broja radnih sati, planiranja i poštovanja preraspodele radnog vremena, te likvidaciju tog viška ostvarenih sati kroz slobodne dane ili u skladu sa pravilima o prekovremenom radu, dolazimo do novih problema.
Naime, uz ovoliki broj policijskih službenika – izvršilaca, pored ovolikog obima posla i preuzimanja sve novih i novih obaveza, plan će biti jako teško sprovodiv u praksi!
Nemoguće je višak sati realizovati kroz slobodne dane policajaca jer jednostavno neće imati ko da radi redovan posao, dokazaće se naše tvrdnje – viška zaposlenih nema na ulici, među policajcima! Viškovi su eventualno u administraciji, ako ih uopšte i ima, jer se i njima posao usložnjava svakodnevno!
Nemoguće će biti i sve te viškove radnih sati obračunati kao prekovremeni rad, jer budžet MUP nije planiran u skladu sa tim, teško će biti bez ozbiljnog rebalansa. Još ozbiljnijom se čini situacijaako se podsetimo da je taj budžet već prenapregnut brojnim izvršnim presudama, kao i činjenice da su naknade za putne troškove planirane po donetoj, nikada usvojenoj Uredbi, koja je u totalnom neskladu sa važećim Zakonom o radu.
Pred nama je nekoliko mogućih puteva:
zapošljavanje potpuno nove radne snage;
reorganizacija i realno upošljavanje policijsih službenika trenutno angažovanih na administratino-tehničkim poslovima;
rebalans budžeta MUP;
ili rasterećenje službe od pratećih, pridodatih poslova, kao što su brojna obezbeđenja svakakvih javnih skupova, objekata i ličnosti bez realne potrebe ili na primer „izigravanje sudskih pozivara i poštara“;
realnije bezbednosne procene kod obezbeđenja javnih skupova i anagažovanje minimalnog broja policijskih službenika;
Možda i grešimo, ipak je ovo jedna analiza nas sindikalaca amatera, možda će sve to lako biti rešivo. Ostaje nam da vidimo, vreme će pokazati i biti najbolji sudija. Ali zaista ne očekujemo rešenje preko noći. Ovi problemi su gajeni godinama, narasli su do neizdrživosti, pa ni rešenje ne može biti jednostavno i brzo.
Jedan od ključnih zahteva u peticiji Sindikata srpske policije, za koju ovih dana skupljamo potpise, jeste zahtev za izmene propisa radi uračunavanja„vremena provedenog u putu“ u redovno radno vreme prilikom angažovanja policijskih službenika.
Naime, Sindikat srpske policije u više navrata se obraćao rukovodstvu Ministarstva unutrašnjih poslova zahtevom da se u redovno radno vreme uračuna i vreme koje policijski službenik provede na službenom putu u cilju obavljanja posebnog zadatka, kao što su obezbeđenja javnih skupova i sportskih manifestacija, odnosno drugih sličnih angažovanja za obavljanje posla izvan redovnog mesta rada, kao na primer izlazak vatrogasaca-spasilaca na ispomoć kod većih požara ili elementarinih nepogoda, ali ta naša obraćanja ostajala su bez adekvatnog odgovora.
Pošto već u MUP-u nije bilo razumevanja obratili smo se i Ministarstvu rad, boračka i socijalna pitanja, radi tumačenje pojedinih odredbi propisa koji regulišu tu materiju. Od njih nismo dobili nikakav odgovor ni nakon godinu dana, te je postalo jasno da je, kao jedini, put za rešenje ovog problema preostala peticija!
Neshvatljivo je i nemoguće prenebregnuti činjenicu da se ta putovanja vrše radi obavljanja zadatka, da je to putovanje, pod oružjem i opremom, organizovano i sprovedeno od strane poslodavca radi odlaska na mesto izvršenja konkretnog zadatka i povratka u bazu radi razduživanja opreme. To putovanje nikako ne može biti u istoj ravni sa putovanjem radi redovnog dolaska i odlaska sa posla!
Vreme je da poslodavac shvati i prihvati to da putovanje policajca pod opremom nije isto što i putovanje visokih funkcionera MUP u klimatizovanim limuzinama! Niti smo mi željni turističkih obilazaka naše lepe Srbije pod oružjem i sa komandirima! Ima za to lepših načina, u komotnoj civilnoj odeći, uz porodicu i prijatelje!
Pozivamo sve koleginice i kolege da potpisom peticije daju podršku za izmenu ove nepravde! Verujemo da nas poslodavac ovog puta čuti i uvažiti, neće moći da ignoriše potpise nekoliko desetina hiljada zaposlenih!
Možda ćemo morati i na ulicu da izađemo, nije isključeno da sa sve članovima porodice, koji trpe dok smo mi „ni na nebu ni na zemlji“, t.j. dok putujemo „iz zabave“ širom Srbije!
A u krajnjem slučaju, ostaje nam sud. Možda ćemo ipak morati na sudu da dokazujemo jesmo li zaludni turisti ili policajci na izvršenju zadatka! A to će onda svakako da košta znatno više, kamate su tu, advokati i sudije ne rade besplatno! Pravda jeste spora ali je itekeko dostižna!
Beograd, 01.05.2017. godine, – Poštovane koleginice i kolege, uvažene članice i članovi Sindikata srpske policije, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, poslednjih nekoliko godina svedoci smo ubrzanog urušavanja našeg dostojanstva i položaja u okviru MUP i šire društvene zajednice.
Loše stvari nam se ređaju jedna za drugom: umanjenja plata, spuštanja visine dnevnica na sramnih 150 dinara, javno blaćenje i kriminalizacija zaposlenih putem „analize rizika“, praktično onemogućavanje premeštaja i napredovanja, ukidanje pravične naknade putnih troškova, gubitak osnovne sigurnosti radnog mesta, dodatno umanjenje ovlašćenja uz sve češće nekažnjene napade na policijske službenike na dužnosti, nikada veća centralizacija i sve dublja politizacija službe…
Postoje dva ključna razloga za takvo stanje. Jedan je novousvojeni Zakon o policiji, prepun pogrešnih rešenja koja ostavljaju nesagledive posledice na zaposlene! Sindikat srpske policije podneo je inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti člana 172. tačke 2. Zakona o policiji i joše nekih ključnih. Verujemo da će Ustavni sud, ma koliko i sam politizovan, doneti pravilnu odluku – da je ova odredba neustavna. Međutim, postupak pred Ustavnim sudom ni nakon godinu dana nije ni počeo. Odgovora još uvek nema a mi vremena nemamo!
Drugi, još bitniji razlog zašto nam je tako loše – jeste naše ćutanje. Pasivnost većine sindikata i bezvoljnost zaposlenih! Mi to možemo i moramo da promenimo! Potrebno je samo da se pokrenemo!
Iz tog razloga smo, a na Vašu inicijativu, doneli odluku da organizujemo prikupljanje potpisa za podnošenje peticije za izmene pojedinih odredbi Zakona o policiji, Zakona o radu i sličnih i postavimo još neke konkretne zahteve u cilju očuvanja integriteta policijskih službenika i MUP-a u celini.
Pozivamo i sve sindikate u MUP da pozovu svoje članove i sve zaposlene da potpisivanjem peticije podrže ovu akciju od zajedničkog interesa! Neka ovo bude pobeda sindikalizma i prvi pokazatelj da možemo svi zajedno!
Sadržaj peticije možete videti u nastavku teksta, a obrazac skinuti na sledećem linku:OBRAZAC PETICIJE
Peticiju su prvi potpisali predsednik SSP Lazar Ranitović i njegovi najbliži saradnici.
Na osnovu člana 56. Ustava Republike Srbije, dole potpisani građani,
podnose i zahtevaju odgovor na
P E T I C I J U
• Za izmenu i dopunu sledećih odredbi Zakona o policiji:
– Član 172, čijim odredbama se krši pretpostavka nevinosti policijskih službenika, na taj način što će u okviru tačke 2. ovog člana umesto „tač. 1), 2), 4), 5) i 7)” pisati „tač. 4) i 5)“;
– Član 167, kojim su propisani uslovi za napredovanje u službi;
– Član 189, kojim se ograničava nadknada troškova dolaska na posao i odlaska sa posla, i koji je u suprotnosti sa sa članom 118. stavom 1. tačkom 1. Zakona o radu, sa članom 51. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a samim tim i sa članovima 4, 21. i 194. Ustava; na taj način što će se u stavu 1. predmetnog člana nakon reči „rada“ staviti tačka, a preostale reči u rečenici se brišu.
– Član 176, kojim su predviđeni osnovi za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć zaposlenih; na taj način što se sadašnja tačka 6. briše i dodaju tri tačke:
„6) pomoć članovima uže porodice, odnosno maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice.
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.“
U stavu 3. predmetnog člana nakon iza „2)“ stavlja zarez i briše reč „i“, a iza „5“ dodaje „i 6)“.
– Član 170, čije izmene su neophodne, jer čijim je ograničujućim odredbama obesmišljeno i praktično ukinuto pravo na štrajk policijskih službenika. Uz to stavovi 4. i 5. predmetnog člana nisu u saglasnosti sa članom 61. Ustava i članovima 10. i 11. Zakona o štrajku, članom 61. stavom 2. Ustava, kao i članom 21. Ustava (zabrana diskriminacije) i sa članovima 4. i 194. Ustava (načelo jedinstva pravnog poretka).
– Član 154, kojim je određen vremenski rok za obaveštavanje o rasporedu rada sveden na svega 24 sata, na taj način što će umesto sadašnjih, stavovi 1. i 2. glasiti:
Rukovodilac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno rukovodilac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
– Članovi 124-128, koji regulišu osnove i načine upotrebe vatrenog oružja od strane policijskih službenika, a kojima su ovlašćenja policijskih službenika na upotrebu vatrenog oružja svedena na ovlašćenja koja imaju građani, tj. u slučajevima nužne odbrane i krajnje nužde, što je besmisleno i protivno razlozima bezbednosti. Ova materija je sasvim dobro bila regulisana prethodnim Zakonom o policiji, pa je postojeće predmetne odredbe dovoljno samo zameniti odredbama iz prethodnog Zakona o policiji.
• Za izmenu i dopunu Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.
– Član 9, kojim se visina dnevnice na službenom putovanju u zemlji određuje na 150 dinara; na taj način što se broj „150“ menja brojem „2.500“.
– Član 20, kojim se određuje visina dnevnice na službenom putovanju u inostranstvu; na taj način što se broj „15“ menja brojem „50“.
• Za donošenje posebnog Zakona o platama policijskih službenika, uvažavajući sve specifičnosti poziva i kako je slučaj u većini država u okruženju.
• Za izmenu člana 118. stava 2. Zakona o radu, kojim nije predviđena obaveza poslodavca da iznos regresa iskaže u novcu, na taj način što u stavu 2. predmetnog člana umesto „5)“ piše „6)“.
• Za poništenje akta ministra unutrašnjih poslova, Predloga o preuzimnju br.1-9398/19-2 od 01.12.2016. godine, kojim se radnička odmarališta „Narcis“ i „Promenada“ predaju na upravljanje Direkciji za imovinu RS, čime se praktično otuđuje vlasništvo MUP.
• Za obavezne odredbe Zakona o budžetskom sistemu Srbije kojim se planiraju sredstva za nabavak uniforme i građanskog odela za pojedine kategorije policijskih službenika, na svakih pet kalendarskih godina.
• Za jednokratno povećanje zarada u skladu sa povećanjem datim prosveti, plus redovno šestomesečno usklađivanje zarada sa rastom cena na malo (mart i septembar).
• Za izmene propisa radi uračunavanja „vremena provedenog u putu“ u redovno radno vreme prilikom angažovanja policijskih službenika.
Sindikat srpske policije je povodom međunarodnog Praznika rada pozvao svoje članove na simboličan izlazak na ulicu, radi demonstracije nezadovoljstva postojećim stanjem radničkih i sindikalnih prava u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
– S tim u vezi izdali smo i sledeći proglas upućen svim zaposlenim u MUP:
PROGLAS SINDIKATA SRPSKE POLICIJE
Poštovane koleginice i kolege, uvažene članice i članovi Sindikata srpske policije, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, policajci, saobraćajci, graničari, vatrogasci, administrativni radnici, majstori, spremačice, kuvarice, žandarmerijo!
Poslednjih godinu i nešto više dana nalazimo se u stalnoj strepnji i neizvesnosti. Šta će biti sutra?! Da li ću i sutra imati posao?! Prvi „krug“ racionalizacije, drugi „krug“ racionalizacije, treći „krug“ racionalizacije… U kom krugu sam ja?! Da li će starešina nepristrasno i pravično obaviti bezbednosne provere?! Da li i ja mogu potpasti pod mač „analize rizika“?! Da li to što sam pre tri godine imao/-la saobraćajnu nezgodu sa lakim telesnim povredama znači da će mi sada biti raskinut ugovor o radu?! Da li samo zato što je protiv mene pokrenut neki krivični postupak, iako znam da nisam kriv/-a, znači da ću ostati bez posla?!
Da li ću ikada izboriti taj suludi prosek godišnje ocene od najmanje 4 i napredovati u službi, ili ću lakše dobiti jedinicu i otkaz?
Da li ću imati dovoljno novca da doputujem na posao? Da li ću deci od usta odvajati jer mi poslodavac ne nadoknađuje te troškove u celosti, sasvim u suprotnosti sa Zakonom o radu?
Hoću li ikada znati kolika mi je zaista plata, kad oduzmemo topli obrok i regres, koji su navodno ugrađeni u tu bednu platu?
Zašto nam poslodavac ukida neke od elementarnih osnova za solidarnu pomoć? Tako li se država bori protiv bele kuge?
Do kada ćemo imati takva ograničenja kod upotrebe vatrenog oružja da poljski lugari imaju veća ovlašćenja? Ruke su nam vezali, ograničili prava, a kriminalce i napadače na policajce ohrabrili i zaštitili kao bele medvede! Brže oni iz pritvora no mi iz bolnice!
Da li će država pokloniti naša odmarališta, Narcis i Promenadu, pod izgovorom nerentabilnog poslovanja? Anomalije u zakonu o budžetskom sistemu je lako otkloniti! Mi možemo i moramo da odbranimo radnička odmarališta!
Na većinu postavljenih pitanja odgovor je, nažalost porazan. Vaš posao „visi o koncu“! Teško da ćete ikada napredovati! Nećete imati novca za put do posla! Topli obrok i regres možete samo da sanjate! Napadaće nas i Kurta i Murta, a država neće štititi nas već te napadače!
Jedan od osnovnih razloga zašto je to slučaj jeste novi Zakon o policiji koji je stupio na snagu 5. februara prošle godine.
U tom zakonu piše da će svako od nas izgubiti posao onog dana kada protiv nekog od nas bude pokrenut krivični postupak zbog ma kog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti! U njemu piše i da će svako od nas ko je već pravnosnažno osuđen za ma koje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti – takođe izgubiti posao! U njemu piše da će svako od nas za kog se utvrdi da postoje bezbednosne smetnje – ostati bez posla! Sve to piše u članu 172. tački 2. Zakona o policiji… Ovaj član ne poznaje i ne uvažava pretpostavku nevinosti, niti poznaje i uvažava razliku između teških krivičnih dela silovanja, mita i ubistva i krivičnih dela koja nedovoljnom pažnjom možemo izvršiti već sutra – dela protiv javnog saobraćaja, dela nastala kao posledica prekomerne upotrebe sile, dela u vezi sa povredama prava po osnovu rada…
U ZOP piše da ćete u penziju poput Dimitrija Pantića, kao mlađi policajac, samo ako se slučajno zamerite komandiru ili se on oseti ugroženim!
ZOP jepredvideo nadoknadu troškova dolaska na posao samo na teritoriji opštine rada uprkos (ili baš zbog toga) što hiljade policajaca putuju stotinama kilometara svakodnevno!
Samo zaposleni u MUP ne znaju visinu plate, kriju iznose toplog obroka i regresa, uprkos odredbi ZOR koja na to obavezuje svakog poslodavca!
Zašto MUP planira uštede na našoj još nerođenoj deci? Zašto je ukinuo dodelu solidarne pomoći novoroditeljima?
Odmarališta koja svi zaposleni decenijama smatraju svojima, u kojima se osećamo kao kod kuće, danas MUP nudi na poklon! Ministar koji je tu odskora i ko zna dokle još, prodaje ono što je naše više od pola veka. Ko ga je za to ovlastio? Mi zaposleni nismo!
Sindikat srpske policije već je podneo inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti člana 172. tačke 2. Zakona o policiji i joše nekih. Verujemo da će Ustavni sud doneti pravilnu odluku – da je ova odredba neustavna. Međutim, postupak pred Ustavnim sudom trajaće izvesno vreme, odgovora još uvek nema. A mi vremena nemamo!
Drugi, još bitniji razlog zašto nam je tako loše – jeste naše ćutanje. Pasivnost reprezentativnih sindikata i bezvoljnost zaposlenih! Mi to možemo i moramo da promenimo! Potrebno je samo da se pokrenemo!
Iz tog razloga smo, a na Vašu inicijativu, doneli odluku da organizujemo peticiju za prikupljanje potpisa za izmene pojedinih odredbi Zakona o policiji, i postavimo još neke konkretne zahteve u cilju očuvanja integriteta policijskih službenika i MUP-a u celini.
Svako ko se u MUP-u bude bavio istinskom „dekriminalizacijom“, pod unapred utvrđenim, jasnim i pravičnim kriterijumima, taj će u nama imati velikog saborca. Ali, isto tako, svako ko u MUP-u bude arbitretno određivao ko će ostati bez posla, a ko ne, i ko bude primenjivao neustavne i nepravične zakone – taj će u Sindikatu srpske policije imati zakletog neprijatelja!
Mi ne želimo ništa više od drugih! Mi zapravo želimo samo onoliko prava koliko ih imaju i drugi državni službenici! Ne možemo dozvoliti da policajac izgubi posao samo iz razloga što je protiv njega pokrenut krivični postupak! Ne možemo dozvoliti da posao gubimo samo zato što neko sumnja u nas da nismo bezbednosno podobni (neka to i dokaže!), a da npr. sudija može obavljati svoj posao iako je zbog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora manju od šest meseci! Ne možemo dozvoliti da ako neko od nas, iako pravnosnažno oslobođen u sudskom postupku, nema pravo da se vrati na posao!
Još jednom, mi ne tražimo ništa više od drugih – mi samo tražimo
Povodom uočene pojave da se u pojedinim Policijskim upravama naređenjem načelnika policijske uprave pojedinim policijskim službenicima nalaže da obavljaju poslove drugog radnog mesta, pri tom rečene naredbe nemaju vremensko ograničenje (naređenje ostaje na snazi dok postoji potreba službe), pravni zastupnik Sindikata srpske policije gospodin Nikola Perović, daje sledeće mišljenje:
Određivanje drugog mesta rada policijskom službeniku na osnovu naređenja starešine – pravni stav
1.Naredbom rukovodioca organizacione jedinice MUP-a moguće je odrediti, odnosno naložiti policijskom službeniku da obavlja poslove koji nisu u opisu radnog mesta (Rešenjem nadležnog organa raspoređen je na jedno radno mesto a rukovodilac mu nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta za koje ispunjava uslove i u istom statusu), shodno odredbi čl. 20 Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 81/2005 – ispr., 83/2005 – ispr., 64/2007, 67/2007 – ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014), koja odredba kazuje:
„Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta Član 20 Državni službenik dužan je da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla ili zamene odsutnog državnog službenika. Vrstu i trajanje poslova određuje pretpostavljeni pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana. Poslovi mogu da traju i duže od 30 radnih dana ako je potrebno da državni službenik na položaju zameni drugog ili ako na položaju ne radi niko.“
Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da je vreme obavljanja poslova na osnovu pisanog naloga pretopstavljenog ograničeno na 30 dana (osim za položaje) kao i da su uslovljeni alternativno postavljenim razlozima kao što su povećanje obima posla ili odsustnost državnog službenika. Pravna priroda alternativno postavljenih razloga koji opravdavaju ovakvo postupanje pretopstavljenog je takva da naredba, kojom se nalaže obavljanje poslova koji nisu u opisu radnog mesta policijskog službenika, zahteva određeno obrazloženje kako bi se policijskom službeniku dali jasni i precizni razlozi zbog kojih je dužan da obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta. Takođe, jasno je da je ovakvo obavljanje poslova ograničeno u svom trajanju na 30 dana te ne postoji zakonski osnov koji bi opravdao stav da naredba ostaje na snazi dok postoji potreba službe. Ovo ujedno predstavlja i izigravanje cilja zakonske norme za koju je evidentno da se ima primeniti u izuzetnim slučajevima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova.
2.Dalje,odredbom čl. 200 Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016) uređena je materija upućivanja u drugu organizacionu jedinicu:
„Uslovi za upućivanje u drugu organizacionu jedinicu Član 200 Upućivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja privremenu promenu posla – bez promene radnog mesta, ucilju obavljanja konkretnog službenog posla ili zadatka na određenom radnom mestu, gde se od upućenog lica zahtevaju posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti. Upućivanje zaposlenog može se izvršiti jedanput samo uz njegovu prethodnu saglasnost. Upućivanje traje najduže godinu dana ili dok traju okolnosti koje su ga uzrokovale. Rešenjem o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja. Pravila o upućivanju policijskih službenika propisuje ministar.“
Dakle, iz rečene odredbe proizilazi da se upućivanje može izvršiti isključivo rešenjem a kako su sastavni delovi rešenja o upućivanju, između ostalog, i poukao pravnom sredstvu, to bi policijski službenik imao pravo na izjavljivanje redovnog pravnog leka protiv takvog rešenja. Ovaj vid određivanja obavljanja poslova podrazumeva konkretan zadatak kao i da pri tom zaposleni ima posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti koje su potrebne za izvršenje takvog zadatka, što dalje implicira da je i u ovom slučaju potrebno posebno obrazložiti rešenje kojim se policijski službenik upućuje u drugu organizacionu jedinicu. Na osnovu rečenog, mišljenja sa m da naredba pretpostavljenog kojom se policijskom službeniku nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta, bez vremenskog ograničenja i adekvatnog obrazloženja nije u skladu sa rečenom odredbom zakona.
3.Takođe, u slučajevima kojima se naredbom pretpostavljenog policisjkom službeniku nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta, primećeno je da naredba nosi klasifikacioni broj 112 jedinstvene klasifikacije predmeta po materiji Uputstva o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasnik RS“, br. 10/93, 14/93 – ispr. i 67/2016) koji klasifikacioni broj obuhvata sledeću materiju:
Zasnivanje radnog odnosa i kretanje u službi
– radni odnosi (na neodređeno vreme, na određeno vreme, prethodna provera radne sposobnosti)
– dopunski radni odnosi
– ugovorni odnosi
– raspoređivanje na poslove odnosno radne zadatke
– izbori profesionalnih funkcionera, sudija, sudija za prekršaje
– imenovanje
– izbor poslovodnog organa
– svečane izjave
Kako se raspoređivanje državnih službenika vrši odgovarajućim rešenjem nadležne organizacione jedinice to se podrazumeva i pravo zaposlenog na izjavljivanje pravnog sredstva protiv rešenja o raspoređivanju, međutim u konkretnom slučaju izostaje pouka o pravnom sredstvu, što je sporno sa stanovišta citiranih zakonskih i podzakonskih odredaba.
4. Iz razoga svega rečenog, a posebno imajući u vidu citirane odredbe Zakona, mišljenja sam da izdavanje naredbe policijskom službeniku da obavlja poslove drugog radnog mesta u neodređenom trajanju i bez obrazloženja u kome bi se naveo razlog i okolnosti kojima se opravdava izdavanje naredbe, nije u saglasnosti sa zakonskim normama te da je potrebno da rukovodioci MUP-a preduzmu potrebne radnje kako bi se postupanje u ovakvim slučajevima upodobilo zakonskim noramama.
Dakle, sve koleginice i kolege koji imaju ovakav problem – da su raspoređeni na obavljanje poslova drugog radnog mesta, bilo iz „vaspitno-disciplinskih razloga“, bilo iz njima nepoznatih razloga, mogu da se obrate SSP i naš pravni tim će preduzeti neophodne mere da se ta nepravda i bezakonje otkloni!
Suočeni sa dalekosežnim posledicama eventualnog usvajanja i primene sporne Uredbe, kao i sa nedoslednošću reprezentativnih sindikata, još jednom smo apelovali na ministra da pokaže državničku mudrost i spreči daljne osiromašenje više hiljada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Predsednik sindikata Lazar Ranitović uputio je dopisa ministru dr Nebojši Stefanoviću, koji vam prenosimo u celosti:
Poštovani gospodine ministre,
U ime Sindikata srpske policije i u ime više hiljada zaposlenih u Ministarstvu, pozivam Vas da još jednom razmislite o neodrživosti predložene Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Potpuno smo svesni obaveze MUP da obezbedi sprovođenje Zakona o policiji koji u članu 189. daje smernice u tom smislu, ograničavajući teritoriju za koju sledi naknada na teritoriju opštine rada, kao i maksimalni iznos naknade. Ali morate imati u vidu nedoslednost i kontradiktornost samog zakona koji u članu 155. stavu 5. previđa upravo suprotno: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“
Podsećamo Vas da i važeći kolektivni ugovor za državne organe garantujem svim zaposlenim pravo na pravičnu naknadu putnih troškova i da će primenom ovakve Uredbe praktično doći do praktičnog raskida Aneksa posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike koji ste potpisali sa reprezentativnim sindikatima. Naravno, sam sistemski zakon opšte važnosti, Zakon o radu, garantuje ista prava svim zaposlenim u Republici Srbiji i primenom odredbi ZOP doći ćemo u situacijuda naše kolege budu diskriminisane u odnosu na ostale građane.
Gospodine ministre, još jednom Vam ukazujemo da najmanje 1/3 svih zaposlenih u MUP spada u kategoriju putnika koji svakodnevno putuju iz grada u grad, prelazeći često i više stotina kilometara. To naravno nije logično, nije ni ekonomski isplativo, i stoga razumemo poslodavca koji se vodi načelnom ekonomičnosti. Ali to načelo niko ne sme da stavi ispred osnovnih ljudskih prava i efikasnosti samog sistema bezbednosti. Sigurni smo da Vam je poznata hronična nepopunjenost sistematizovanih radnih mesta u velikim gradovima, prvenstveno u Beogradu. Poznato vam je da nekoliko hiljada državnih i policijskih službenika rade u Beogradu a žive u unutrašnjosti.
Da li je iko od poslanika u Skupštini Srbije, koji, uzgred budirečeno, naplaćuju punu cenu dolaska iz svojih prebivališta u Beograd gde obavljaju svoje radne zadatke, da li je iko od njih donoseći ovakav Zakon o policiji, mislio da je realno moguće pronaći preko hiljadu policijskih službenika za Policijsku brigadu samo na opštini Čukarica, ili pak nekoliko stotina pripadnika Žandarmerije samo na beogradskoj opštini Rakovica, niškoj Paliluli ili Kraljevu?
Da li je neko mislio o tome da će takav režim isplate naknada dovesti do daljnjeg siromašenja već isuviše osiromašenih ljudi? Sindikat srpske policije strahuje da će ljudi biti primorani da biraju između prehranjivanja porodice i finansiranja dolaska na posao. Nemamo dilemu šta će svaki savestan roditelj da izabere, i plašimo se da će dolaziti do velikih problema u funkcionisanju službe.
Ovako predložena Uredba sigurno neće pogoditi većinu visokih rukovodilaca u MUP-u koji svakodnevno prelaze po više stotina kilometara službenim automobilima koji su im dati na stalno korišćenje, već najniže rangirane policijske službenike i druge zaposlene, zbog čega je ona duboko nepravedna, nerazumna i neodrživa.
Neodrživa je jer ne nudi nikakvu alternativu. Potreno je da, pre donošenja Uredbe, svima zainteresovanima za premeštaj u mesto stanovanja to i omogućite u nekom razumnom roku. Nakon toga, ukoliko i dalje ostane izvestan broj putnika, a moraće da ih bude zbog potreba službe, uraditi obračun naknade troškova prema tome. Za one kojima ne dozvolite premeštaje, ili organizujte prevoz ili platite realnu naknadu troškova. To je jedini put u trajno i održivo rešavanje problema izazvanih visokim iznosima naknada za troškove dolaska na posao i odlaska sa posla.
Nerazumna je jer očigledno niko nije mislio na negativne posledice koje bi mogle nastupiti u funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova i bezbednosti građana. Da li postoji procena o mogućem odlivu kadrova sa potrebnim znanjem i iskustvom i kako bi se njihovo odsustvo nadomestilo, posebno ako se uzme u obzir veliki broj nepopunjenih radnih mesta u skladu sa sistematizacijom i realnim potrebama?!
S obzirom na na potencijalne, očekivane probleme u funkcionisanju službe koje će usvajanje i primena Uredbe neminovno izazvati, kao i zbog činjenice da je nekoliko sindikata, među kojima i SSP, podnelo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti Čl. 189 ZOP, predlažemo da sačekate sa usvajanjem i primenom navedene Uredbe do odluke Ustavnog suda, i da, u međuvremenu, omogućite premeštaje svim zainteresovanim radnicima!
Zbog nepravilne primene propisa kojima se uređuju prekovremeni rad, pripravnost, raspored rada, dnevni odmor i odmor u toku rada u OKP, PI Prijepolje, SPI Prijepolje i PI Nova Varoš, predsednik SSP RC Prijepolje, Viktor Ratković, rukovodiocima ovih organizacionih jedinica (i načelniku PPU) uputio je dopis u kojem im je ukazao na nepravilnosti, zakonske i podzakonske odredbe kojima je uređena predmetna materija, podsetivši ih na svrhu tih propisa i svrhu njihove primene, kao i na to da zbog nepravilnog postupanja mogu snositi negativne posledice (disciplinski postupci i krivične prijave, za one uporne u neprimeni propisa).
Da li će nakon ovog dopisa starešine shvatiti svoje zakonske obaveze, videćemo, ali SSP sigurno neće ćutati niti oklevati da podnese predloge za pokretanje odgovarajućih postupaka protiv odgovornih lica. Pozivamo sve naše članove, i ostale zaposlene, da nam se obrate za pomoć ukoliko u njihovim organizacionim jedinicama ima ovakvih, sličnih, ili bilo kakvih drugih slučajeva kršenja njihovih radnih prava. Sindikat, po prirodi stvari, postoji radi svojih članova a mi to vrlo ozbiljno shvatamo!
Isključiva svrha ovog i sličnih dopisa je postizanje pravilne i dosledne primene predmetnih normi kako bi policijski službenik na posao dolazio odmoran, naspavan i razmišljao isključivo o policijskim poslovima i zadacima, a ne o tome da li će mu uživanje određenog prava biti omogućeno ili uskraćeno. Samo odmoran, psihofizički zdrav, poštovan i neopterećen policijski službenik može dati svoj maksimum i samo poštenim, korektnim i čovečnim odnosom neposrednih starešina prema policijskim službenicima se održava zdrava radna sredina u kolektivu, bez netrpeljivosti i nezadovoljstva. Međutim, ukoliko policijski službenik nema mogućnosti da se dovoljno naspava i odmori, ukoliko mu se ne omogući ostvarenje onog što je on pošteno zaradio i zaslužio, ukoliko mu se zbog rasporeda „danas za sutra“ onemogući planiranje privatnih obaveza, takav policijski službenik vremenom stvara negativan odnos, najpre prema neposrednom rukovodiocu, a potom i prema službi u celini, što neminovno vodi ka njegovoj nezainteresovanosti za rad i rezultate. To dalje dovodi do toga da bezbednost građana i njihove imovine nije na potrebnom i očekivanom nivou.
Budući da smo mi ti koji od građana zahtevaju da se ponašaju u skladu sa zakonima i koji se staraju da se ti isti građani ponašaju u skladu sa zakonima, samim tim i sami moramo dosledno da sprovodimo sve zakone. U suprotnom gubimo i legitimitet i autoritet među građanima.
Sadržaj dopisa, u kojem su detaljno dati prikazi radnih prava koja nam najčešće krše, možete da pročitate na priloženim fotografijama:
