Skip to main content

Ознака: криминалистичка полиција

ПОЛИТИЧАРИ, ДРЖИТЕ ВАШЕ ПРЉАВЕ РУКЕ ДАЉЕ ОД ПОЛИЦИЈЕ!

Господо политичари трећеразредних комби-странака, са бројем гласача мањим од броја чланова Синдиката српске полиције, држите се даље од полиције! Не злоупотребљавајте наше име, не вадите реченице из контекста, не прекрајајте их по свом нахођењу!

Доста нам је политичара који нас користе зарад својих ситних дневно-политичких интереса!

У својим данашњим твитовима делове текста нашег саопштења злоупотребила је извесна Мариника Тепић, позната по томе да је посланица постала као члан једне странке, да је пролетос водила кампању лидеру друге а данас је и сама један од лидера неке нове, треће странке.

Та и таква политичарка, која леже у једној а буди се у другој странци, даје себи за право да оптужује полицију за касну реакцију, прећуткујући једину истину да је патрола полиције одмах по позиву изашла на терен, обезбедила трагове на лицу места и учинила све да се оштећена породица осети безбедном. То је оно што је посао полиције, то је оно што нас као синдикат занима. Нећемо дозволити прљање имена полиције политичарима који од буве праве магарца, заборављајући при томе да је те вечери, на територији ПС Пећинци, било извшено још два кривична дела а да је полиција приоритет дала овом случају. У питању су били класични примери провалних крађа и то код људи који везе са политиком немају, те не стоје ни оптужбе да се ради о некаквом политички мотивисаном застрашивању.

Госпођа Тепић као кључни доказ некакве зле намере полиције износи нашу реченицу „Неко је тада израчунао да ће држава осиромашити због додатка за ноћни рад припадницима криминалистичке полиције!Али намерно пропушта да каже на који период се односи то „ТАДА“, пропушта да цитира једну другу, битнију реченицу која даје ту временску одредницу: „Разлог лежи у томе што су криминалистичкој полицији, након почетка пуне примене првог ПКУ за полицијске службенике 2012. године, укинуте ноћне смене у већини полицијских станица.“

Не верујемо да јој се случајно омакло, убеђени смо да је прећуткивање резултат жеље да одговорност за све лоше у полицији припише садашњој власти и садашњем министру. Истине ради, ноћни рад криминалистичкој полицији у мањим срединама (али и у свим београдским општинама) укинут је у време „Тадић-Дачић власти“ која је одавно промењена. Оно што се није променило јесте ССП и наш критички, али пре свега реалан, однос према свим властима! И тада смо, баш као и сада, указивали на сву погубност таквих мера уштеда! Како рече један коментатор на нашој ФБ страници, таква одлука је „потез једнак ономе када би се, због штедње, укинула дежурства хитне помоћи или ватрогасаца,’јер тада има мање интервенција и екипе често седе беспослене’.“

Оно што данашњем руководству министарства можемо да замеримо јесте то што нису исправили и ту катастрофалну брљотину предходне гарнитуре на власти! На томе ћемо инсистирати у даљим преговорима са Радном групом МУП за сарадњу са синдикатима.

Свакако је овај случај из Пећинаца један од оних које ми полицајци одлично разумемо и са којим се свакодневно сусрећемо али грађани те наше проблеме не виде на тај начин (онако како заиста јесте), већ уз дозу општег револта радије прихватају ствари онако како им злуради сервирају. Наравно, то сервирање бива уподобљено у складу са дневно-политичким потребама за страначко препуцавање.

Управо стога је уследило наше саопштење одмах након првих кривљења истине од стране опскурних политичких ликова!

Верујемо да ће наш глас, глас професионалаца, имати већу тежину и даљи одјек међу грађанима!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Зашто се каснило са увиђајем у Пећинцима?!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује злоупотребу догађаја у Пећинцима и покушај политичара да у своје прљаве борбе увуку полицијске службенике који професионално и одговорно извршавају све службене обавезе.

У јавности су оптужени и већ оглашени одговорнима чланови увиђајне екипе у Пећинцима, јер су „изашли на лице места тек након три сата од пријаве догађаја“. То је мање-више тачно, али се нико, пре осуде тих колега, није запитао зашто је то тако. Политичари, одавно навикнути на разне привилегије, нама обичним смртницима незамисливе, не желе или не могу да схвате реалне проблеме полицајаца на терену. Да ли су можда помислили да је увиђајна екипа имала други започет посао? Или су очекивали да живот стане, све друго буде занемарено и да се сва полиција света стави њима на располагање?

Са колико времена чекања би били задовољни? Сат времена? Пола сата? Пет минута?

Чекање на увиђајну екипу скоро три сата јесте наша професионална брука, то треба признати, али и објаснити зашто је то тако. Најпре треба одмах рећи да у Полицијској станици у Пећинцима не ради ни један криминалистички техничар и да је инспектор морао да сачека његов долазак из Руме. Мање је познато и то да у самим Пећинцима криминалистички инспектори раде само прву смену, због мањка људства. Такође, јавност треба да зна и да о самом увиђају, о изласку или неизласку на лице места, одлучује месно надлежни тужилац а не полиција. Наравно, одлучују и полицијске старешине које, спроводећи наложене мере штедње, у циљу смањења трошкова, оклевају са издавањима налога за прековремени рад. Све те компликације и консултације односе драгоцено време а доносе кашњење.

Можемо овог пута и да занемаримо правила форензичке струке која налажу да је вршење увиђаја, ради квалитетније обраде лица места и прикупљања свих релевантних трагова, сврсисходније вршити на дневном светлу. Али не можемо а да не запитамо колико времена обични грађани чекају на долазак увиђајне екипе? Врло често и по целу ноћ, до јутарње смене! Разлог лежи у томе што су криминалистичкој полицији, након почетка пуне примене првог ПКУ за полицијске службенике 2012. године, укинуте ноћне смене у већини полицијских станица. Неко је тада израчунао да ће држава осиромашити због додатка за ноћни рад припадницима криминалистичке полиције! Треба рећи и да у већини организационих јединица старешине избегавају да издају налоге за приправност. И на томе се штеди! ССП годинама указује на тај проблем али на страни послодавца није било превише слуха за његово решавање.

Али кад се у јавности дигне прашина онда дрвље и камење на обичне извршиоце. Данас је главни проблем кашњење инспектора и техничара, премда је на лицу места била патрола која је обезбедила све трагове и чијим самим присуством су били безбедни и чланови породице на чију штету је извршено кривично дело. Оно што су полицијски службеници, обични извршиоци, могли да ураде, оно што је било до њих, урадили су крајње одговорно и професионално.

Проблем превазилази њихову моћ, а политичари су управо ти који нам могу обезбедити боље услове за рад. Изволите господо, предлажите, гласајте, мењајте законе и унапредите службу. Најлакше је критиковати и износити паушалне оцене!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Доказе скупљамо помоћу штапа и канапа

Када су крим техничари у Полицијској управи за град Београд, а верујемо и у већини осталих управа, почетком ове године сецкали индустријске ПВЦ џакове правећи мале кесице за паковање трагова, када су трагове склоне труљењу паковали у папирне кесе добијене у оближњој пекари, док су куповали рукавице по самоуслугама и апотекама, те користили транспарентне лепљиве фолије произведене давне 1996. године, нису били ни свесни колико су у ствари срећни. Јер, имали су барем нешто.

Након алармирања надлежних, од стране Синдиката српске полиције, на фебруарском састанку у Кабинету министра унутрашњих послова, али и јавно на сајту  синдиката, уследила су објашњења представника Сектора за материјално-финансијске послове, господина Веселиновића и господина Бјелице, да је узрок био недостатак финансијских средстава у прошлој години, да је сада све у реду, да ускоро следи вишемилионска набавка и нормализација ситуације, уз даље редовно снабдевање криминалистичке технике основним средствима и материјалом за рад.

Овако је само у теорији и за камере…

Али…

Од фебруара до јула извршена је достава извесне количине брисева за узорковање биолошких трагова и апсолутно ништа друго. Ништа под милим богом. А залихе утањиле…

Форензичари су принуђени да на терену селективно обрађују лице места, да се сналазе како умеју и знају и за то време смешкају пред грађанима глумећи како је све у најбољем реду. Уместо мулажирања прибегава се фотографисању. А и кад некако прикупе неке трагове на лицу места, тад проблем настаје код паковања – нити имају кесице нити омоте предмета. Најобичније коверте А4 формата постале су мисаона именица!

Просто се запитамо да ли је дошло време да сами правимо прахове за физичке методе изазивања латентних трагова папиларних линија, баш као што је некада давно то радио Љубисав Познановић (извињавамо се новим „стручњацима“ који вероватно задивљени својим личним величинама нису имали времена ни да чују за тог човека), који је из шале мешајући пепео цигарете са неким, само њему познатим, додацима, правио прах и демонстрирао његову ефикасност пред широко отвореним очима полазника крим-техничких курсева.

Овако је било у јануару а данас поред сваке од ових 6 ставки стоји одговор – „НЕМА“!

Или је пак време да у свом извештају о форензичком прегледу лица места, техничар наведе шта је све на лицу места могао и требао да уради а није успео због недостатка материјала за рад? Да више не црвени техничар испадајући нестручан и неспособан пред грађанима и колегама.

Можда ће тек након тога поцрвенети неко други?!

Служба за информисање ССП

Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Радити помоћу штапа и канапа, при томе испуњавати све обавезе и постизати изванредне резултате, могуће је само у Србији. Само у МУП Р Србији је могуће и то да послодавац такво нешто очекује, прима здраво за готово као нешто најнормалније, а да не обезбеди ни основне услове за рад.

Службених возила нема, униформе једва и то оне најлошијег квалитета. Панцирима давно рок истекао, бојево гађање укидали због штедње, награђивање запослених такође… Нема новца ни за редовну регистрацију свих возила, штеди се на хефталицама и муницији за исту. Папир купују запослени а тонере пуне синдикати. Гранични прелази нам личе на талибанске пунктове у Авганистану. Дневнице су нам 150 динара, ланч-пакети једнолични или црвљиви. У ресторанима меса не беше месецима ни за лек. Само наши адвокати задовољно трљају руке јер су постпуци против МУП-а одавно сигурица „из кеца“, лака парница и још слађа парица!

Па и у таквим неусловима служба ипак функционише, како-тако. Искључиво захваљујући људима!

Насловна фотографија представља требовање криминалистичке технике једне београдске полицијске станице и одговор из Одељења. Нема, нема, има мало, добио си један… Па ти онда ради, снађи се мајсторе. Од контаминације и заразе заштити се навлачењем рукава, зимско је време, рукави су дугачки. Уз помоћ фора и трикова изазови трагове, фиксирај их погледом, упакуј у кесу из оближње пекаре. Зли језици, или добро обавештени извори, говоре да се то скоро десило чак и са траговима увиђаја једног убиства у Београду!

Али руководство тог Одељења криминалистичке технике у ПУ за град Београд не сноси ни најмању одговорност за недостатак основних средстава. Кривци су негде другде, тамо горе изнад, ал тешко им је ући у траг, на делу је својеврсна игра жмурке. У Националном криминалистичко-техничком центру кажу да одговорни седе у Управи криминалистичке полиције. У УКП пак кажу кривци су у Сектору за материјално-финансијске послове, не одобравају планиране набавке у потпуности, умањују наручене количине опреме и репроматеријала, штеди се… А у том сектору кажу – УКП није добро испланирао своје потребе, нису знали и умели.

Рад криминалистичке технике, као најважније карике у доказивању извршења кривичних дела у време тужилачких истрага, и даље је потцењен. Рад техничара скоро да нико не цени или цени врло мало. Најчешће се користе флоскуле као што су „то су они што сликају“, „зовни их да сликају“, „мазала“ и слично. То пре свега долази од непознавања тог посла, стручности и прецизности који он захтева јер шефови не знају како изгледа бранити прикупљене трагове на суду.

Али још већи проблем, од тог људског фактора, представља неопремљеност криминалистичке технике. Већ деценијама та струка је задња рупа на свирали сваког министра, сваког начелника криминалистичке полиције… А зашто је то тако, најбоље је објаснио наш пензионер, дугогодишњи предавач на курсевима за крим. технику, свима добро познат Миле Вукашиновић, који је оставио неизбрисив траг у служби и значајно унапредио рад технике:

„Биће овако док год се успех полиције мери по 50 година старом методу. Док се у развијеном свету гледа однос између броја пријављених кривичних дела и оних ПРАВОСНАЖНО судски решених (значи квалитетно доказаних), код нас су битни „ПОЛИЦИЈСКИ“ решени предмети. Отишла је тужилаштву кривична пројава „против познатог извршиоца“, најчешће без валидних материјалних доказа. Па се после кука како „ми криминалце хапсимо, а суд их пушта“. Када томе додамо и магични паралелни „П“ уписник за штеловање статистике, ето државе где се министар хвали резултатима, а криминал реално цвета. Још ми је мука од ситуација када оперативци и шефови ОКП НИСУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ за готове форензичке идентификације, јер их сматрају сувишним када је извршилац познат. Тужиоци, поуздано знам, о овоме знају веома мало и не постоји фактор који би овакву праксу најзад уподобио са неким развијеним светом у који се, безуспешно, покушавамо угурати.“

Ко је дозволио да криминалистичка техника нема основна средства за рад није баш најјасније али је поразно да за рукавице молимо по медицинским установама или сами купујемо, да купујемо кесе за паковање трагова… Фолије за фиксирање трагова и средства за изазивање латентних отисака срећом није могуће наћи у слободној продаји иначе би техничари и на ту куповину били принуђени. О набавци савременије опреме је илузорно и размишљати, увек је ту онај чувено одговор „Нема новца!“. А новца има итекако…

Као што је о томе ССП већ писао у последње време, новца има али се расипа на беспотребне ствари. Само прошле године је из буџета МУП по тужбама, извршним судским пресудама, исплаћено преко 1,6 милијарди динара, мада је планирано свега 600 милиона. У 2017. је за те намене испланирано 1,2 милијарде динара. Да ли да очекујемо да ће то бити довољно, или ће износ бити вишеструко премашен???

Како год било, свакако би тај новац, тих 1,2 милијарде динара беспотребних трошкова, направљених заслугом бахатих и нестручних руководилаца, било мудрије искористити за опремање, на пример, криминалистичке технике.

До када ће у МУП бити толерисано недомаћинско пословање а последице бахатости пребациване на обичне извршиоце. До када ће врхунском способношћу бити сматрано сналажење, жицкање папира и спајалица у другим државним органима или приватним привредним субјектима?

Време је да свако почне да ради свој посао. Господо у врху министарства, људима обезбедите средства за рад па онда очекујте и захтевајте резултате!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић