Skip to main content

Ознака: ниш

ДОКЛЕ, БРЕ, ВИШЕ?!

Докле, бре, више, да нас нападају, ометају, омаловажавају, прете, вичу, скачу, дивљају, потцењују, уцењују, протерују са трибина, гурају бакље у уста?

Докле, бре, више, да их јуримо, раздвајамо, пратимо, миримо, помажемо, уручујемо судске позиве, прегледамо, хапсимо, подносимо пријаве, одузимамо им бакље, ножеве?

Докле, бре, више, да због њих, путујемо целе ноћи у полуисправним аутобусима, ненаспавани стојимо цео дан у месту и ризикујемо наше животе?

Докле, бре, више, да изигравамо стабла у кордонима, гледамо их, глумимо, трпимо и сусздржавамо се од употреба средстава принуде?

Докле, бре, више, да се бранимо, ћутимо, не реагујемо и чекамо одобрења „одозго“, а када их добијемо, тада буде касно?

Докле, бре, више, да се руководиоци у МУП-у устручавају како би дали таква одобрења?

Докле, бре, више, да примењујемо полицијска овлашћења према њима, знајући да је то све,  „пресипање из шупљег у празно“?

Докле, бре, више, да нас процесуирају због њихових жалби и представки?

Докле, бре, више, да они против нас подносе приватне тужбе, због употреба средстава принуде, а трошкове поступака, али и казне плаћамо из свог џепа?

Докле, бре, више, да их потражујемо по местима пребивалишта, знајући да их нећемо наћи?

Докле, бре, више, да наше слободно време уместо са породицом, проводимо по судовима и изигравамо сведоке, знајући да се они неће ни појавити?

Докле, бре, више, да их гледамо како шетају улицом и скрећемо поглед од срамоте, знајући да су држава у држави?

Докле, бре, више, да грађани Србије финансирају наше активности према њима?

Докле, бре, више да вршимо притиске на (не)зависно судство и тужилаштво, знајући да од тога нема ништа?

Докле, бре, више, да ми и наше породице трпимо због њих?

Докле, бре, више, да држава Србија страхује и трпи због њих?

Претходних неколико дана, догодила су се три напада на полицијске службенике у Новом Пазару, Нишу и Младеновцу.

Зашто се у Новом Пазару не би догодио напад колегницу, а затим и патролу, када су, пре неколико година, у истом граду, криминалци пуцали аутоматским оружјем на полицијске службенике, а још увек нису осуђени? Зашто би, они што себе зову навијачима, били процесуирани, након напада код наплатне рампе „Наис“? Зашто би се плашили закона када Жандармерију протерију са трибина, а тужиоци ћуте? Зашто полицијски службеници у Младеновцу не би били нападнути, када је то постала свакодневница у Србији?

Судије, оправдајте своју плату! Тужиоци, зарадите своју плату!

АМАН, БРЕ, ВИШЕ !!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Одлични резултати на Олимпијади ватрогасаца у Аустрији

Међународна Олимпијада ватрогасаца, познатија под називом CTIF 2017, одржана је од 9. до 16. јула 2017. године у Аустрији, у граду Филах (Villach). Репрезентацију Републике Србије, која се упутила у овогодишњу олимпијску престоницу ватрогаства чинило је око 150 чланова, од тога 10 сениорских екипа и 3 јунироске, а остатак судије, тренери, техничко особље, пратиоци.

Међу сениорским екипама нашле су се мушке екипе Професионалне ватрогасно-спасилачке јединице из Ниша и из Трстеника, затим мушке екипе из Рафинерије нафте Панчево, ДВД „Милоје Закић“ – „Трајал“ из Крушевца, ДВД Борча, ДВД Мраморак, Криминалистичко-полицијска академија Београд, као и женске екипе ГДВД Ниш, ДВД Гунарош и ДВД Сента. Ове екипе учешће на Олимпијади обезбедиле су победом у својим категоријама на државном ватрогасном такмичењу одржаном на Златибору 10. јула 2016. године. Укупан број учесника у Филаху од око тридесетак земаља достигао је број близу три хиљаде такмичара, који су се надметали у разним ватрогасно-спортским дисциплинама.

Сениорске екипе ватрогасаца, од којих свака броји по 10 чланова, такмичиле су се у две дисциплине.

Прва је вежба са моторном ватрогасном пумпом, такозвани „суви напад за гашење пожара“, која подразумева склапање усисног вода, повезивање на пумпу и убацивање у базен, уз истовремено постављање „Б црева“ са разделницом и развлачење првог и другог млаза уз помоћ „Ц црева“. Друга дисциплина је штафета (8 х 50 метара) са препрекама (греда, тараба, тунел). Обе дисциплине је потребно извести за што краће време, али без грешака, јер свака грешка кошта и екипи доноси негативне поене. На основу времена и грешака, прави се бодовна листа и екипе се рангирају.

Најбоље резултате остварили су професионални ватрогасци-спасиоци, показавши још једном да, упркос условима у којима свакодневно обављају своје пословне обавезе, али и тренирају, ипак јесу по обучености и спремности у рангу са ватрогасцима-спасиоцима других европских земаља.

У оквиру А класе (до 30 година), Србију је представљао десеточлани тим ватрогасаца-спасилаца из Ватрогасно-спасилачке јединице Ниш, који је освојио екипну сребрну медаљу. Ово је њихово четврто учешће на Олимпијади.

У оквиру Б класе (преко 30 година), по пети пут заредом такмичила се екипа ватрогасаца-спасилаца из Трстеника, која је у свој град донела екипну златну медаљу, а бронзану медаљу у појединачном пласману.

„Наша екипа пети пут заредом је државни првак и ми смо од 2001. године на Олимпијади, тако да имамо све медаље у својој колекцији. Овај успех нам је наравно драг, али донекле и очекиван. Посветили смо га болесном колеги из Ватрогасно-спасилачке јединице, који се раније и такмичио са нама и био Командир екипе.“  наводи Дејан Петрашиновић, садашњи командир екипе из Трстеника.

Женска екипа ГДВД Ниш учествовала је ове године по други пут на овом престижном такмичењу.

„Овог пута вратиле смо се са екипним сребром и јесмо задовољне, с обзиром да смо са претходне Олимпијаде, из Милуза тј. из Француске, донеле екипну бронзу, што значи да смо успеле да напредујемо током годину и по дана тренирања. Верујемо да увек може боље, па ћемо се потрудити да се пласирамо и на наредну и са ње донесемо најсјајнију медаљу. Важно је да напоменем да су нам у припремама доста помогли наши (нишки) ватрогасци-спасиоци, који су увек били ту да нам покажу како да вежбу доведемо до савршенства и никада им није било тешко да нас посаветују, на чему смо им изузетно захвалне, јер смо училе од најбољих.“, наводи Миљана Стојиљковић, командир женске такмичарске екипе ГДВД Ниш (А класа).

„У своје лично име бих да кажем да свој успех желим да посветим недавно изненада преминулом ватрогасцу-спасиоцу Ватрогасно-спасилачке јединице Ниш – Милану Милошевићу, великом пријатељу и сараднику, некадашњем председнику Синдиката српске полиције – Синдикалне групе Ниш, који је увек био ту мени као подршка и током заједничких интервенција гашења пожара и током припрема за такмичења… и не само мени, него целој мојој екипи. Верујем да је поносан на нас, а и на своје колеге.“

Међународне Олимпијаде ватрогасаца – CTIF одржавају се сваке четири године у неком од европских градова, па је тако у најави да ће наредна – CTIF 2021 бити одржана у Словенији, где такође очекујемо учешће наших најбољих ватрогасаца, и наравно, још сјајнија одличја. А до тада, наводимо следећи поразан податак:

Иако је постала свакодневница код успешних спортиста у Србији, морамо навести поразан податак да су за разлику од колега из других земаља, сви наши репрезентативци, уз помоћ спонзора, ГВС Ниш, ГДВД Ниш и у својој режији сносили трошкове одласка и смештаја на Олимпијади, само да би били тамо – на месту где се на најбољи начин представља наша земља.  Синдикат српске полиције је препознао вољу, жељу и патриотизам колега и колегеница и у складу са својим могућностима сносио део њихових трошкова. А послодавац? О његовој изузетној „заинтересованости“, „помоћи“ и „подршци“ ћемо у неком наредном тексту.

Следећи CTIF биће одржан 2021 године и надамо се, као и сам послодавац, да ће нам до тада бити боље.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Малолетна лица нападачи на полицајце

Н И Ш  – Пре пар дана, 28.2.2017. године, дошло је до још једног напада у низу на полицијског службеника! Овога пута нападач је било малолетно лице! Благом казненом политиком судови, када су у питању кривична дела Напад на службено лице у вршењу дужности и Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, утицали да уместо пада извршења кривичних дела имамо перманетни раст. Оваквим поступањем уместо остваривања генералне превенције имамо ситуацију да држава шаље поруку да напад на полицајца не представља нарочиту друштвену опасност и да извршиоци напада готово да не трпе последице.

полиција амблемУзимајући у обзир све наведено можемо слободно рећи да је сезона лова на полицајце отворена и да се нападачи утркују ко ће већи „трофеј“ уграбити, односно ко ће теже повреде нанети полицијском службенику и на тај начин стећи одређено „поштовање“ унутар криминалног миљеа. Поред тога дошли смо до тога да напад на полицијске службенике врше малолетна лица! Овај показатељ несумњиво потврђује бојазан на коју Синдикат српске полиције указује и апелује на надлежне, да је крајње време да се предузму законске мере које ће овакво стање променити. Протестом у Новом Саду, ССП послао је три недвосмислене поруке и то тужилаштвима и судовима да гоне и суде у складу са законом извршиоце ових кривиичних дела и изричу санкције у законом прописаном распону, да уколико се осећају небезбедним због спровођења закона јасно искажу то, а да ћемо их заштити у складу са законом. Медијима,  да не величају девијантне групе људи као и понашања која су асоцијална и друштвено неприхватљива чиме утичу на свест грађана а пре свега деце.

Када дођемо у ситуацију да малолетно лице без било какве бојазни и устручавања приђе полицијском службенику, зада му ударац затвореном шаком у пределу главе, изненада и ничим изазвано, као и када се такве ситуације понављају, тада засигурно не можемо говорити о спорадичним и изузетним појавама већ о проблему који је општедруштвени и за чије решавање је неопходно укључивање друштва у целини са свим надлежним институцијама! У супротном, уколико и даље институције и друштво буде било немо на овакве учестале појаве, последице ће бити катастрофалне и погубне не само по припаднике једне професије већ по друштво и грађане у целини!

Оно што ако синдикална организација, али и као људска разумна бића, никако не можемо да схватимо, јесте одсуство адекватних реакција начелника Полицијске управе Ниш. И предходног и актуелног. Јер, овај инцидент није ни први, а плашимо се, ни последњи на тој позицији! А старешине и даље, упорно шаљу на задатак по једног полицајца, без средстава везе а самим тиме и могућности за позивање помоћи. Заиста невероватно!

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

Кроз сметове до болесних и немоћних!

Куршумлија, 08.01.2016. године, – Мало село Трпезе, смештено на југу Србије, са једва педесетак становника, тешко је приступачно и преко лета. Данас, на -20 степени уз снег висине преко једног метра, апсолутно сви путеви су непроходни. Село удаљено чак 45 километара од Куршумлије потпуно је оковано снегом.

А до болесних се мора некако, они не могу да чекају путаре.

Једини начин да медицинске екипе стигну до својих пацијената опет је преко наших колега ватрогасаца. Момци који су постали познати пре два дана, Милан и Миодраг, данас су поново на услузи грађанима. Њих двојица су данас превозили лекаре у село Трпезе својим специјалним возилом са гусеницама за кретање по снегу „АТВ Поларис“.

Можда ће неко рећи да смо „сморили“ похвалама за ове момке али смо дужни да нагласимо да су њих двојица само једни од многих неименованих јунака наших дана који свакодневно помажу угроженима. Да ли треба рећи да за њих нема паузе? Прекјуче ауто-пут, јуче потрага за несталима у планини, данас обилазак болесних… Шта ли их сутра чека на нимало пријатних -20 напољу?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Тачно је, патриотизам се не мери дневницама!!!

И као што то обично бива у земљи Србији, снег је у јануару изненадио путаре! Направио застој у саобраћају на читавој деоници ауто-пута, заробивши десетине грађана у својим аутомобилима. Није се могло чак ни до оних повређених у саобраћајној незгоди која је свему претходила…

Без намере да критикујемо било чији рад и овога пута морамо истаћи храброст, пожртвовање, издржљивост, упорност својих колега из Нишког одреда Жандармерије и Ватрогасно-спасилачке јединице у Нишу…Људи који само раде свој посао, скромно и скрушено, далеко од очију јавности и телевизијских камера, без медијске помпе и жеље за саморекламирањем…Службеника опремљених и плаћених испод сваког нивоа достојанства државних службеника чији је превсходни посао очување безбедности грађана Републике Србије…Људи који имају дневнице 150 динара, али само ако буду ангажовани дуже од 12 часова, јер Боже мој, они „службено путују“…

Колега ватрогасац, главни јунак јучерашњег дана, Рајковић Миодраг, припадник је Ватрогасно-спасилачке јединице у Нишу и јуче је заједно са колегом Миланом Видојевићем, обављао задатке на терену. До леђења трепавица и обрва иначе долази услед кондезације водене паре коју човек издише док ради уз ношење визира и заштитне маске. Дешава се да чак и боце са ваздухом на леђима заледе и залепе се уз јакну, па их колеге скидају заједно са заштитном јакном.

Они су помало збуњене великом медијском пажњом коју су задобили и скромно кажу да су само радили свој посао, да нису урадили ништа посебно што не би и велика већина њихових колега у тој јединици и целом Сектору за ванредне ситуације. Награду, кажу, не очекују јер нису тим поривом били вођени кад су кренули у помоћ завејаним људима. Највећа награда су им осмеси на лицима и захвалност у очима људи које су спасили.

Синдикат српске полиције ће свакако тражити од министра да ове колеге награди, а наравно они ће и од синдиката добити одговарајуће признање (ушли су у најужи круг кандидата за добијање Плакете за храброст и јунаштво коју ССП додељује једном годишње).

У прилогу можете погледати фотографије које сведоче о јучерашњем „службеном путовању“ наших колега, припадника Жандармерије и ватрогасаца-спасилаца… Оне фотографије, на којима је у првом плану јагњетина из епизоде „Лепа Брена за 4 особе“, а које су свакако пратећи материјал и декор службених путовања неких других државних чиновника, распоређених горе негде високо, из разумљивих разлога сачуваћемо за приватну архиву…

Служба за информисање ССП

Зашто докторка за смрт детета оптужује полицију???

Београд, 01.04.2016. године, – Синдикат српске полиције најоштрије протестује и осуђује изјаву докторке из Ниша, госпође Лидије Стоиљковић, која поводом трагичног догађаја и смрти мале Јулије, за такав исход оптужује возача у нишкој хитној служби али посредно и саобраћајну полицију из тог града.

Наиме, листови Вечерње новости и Информер пренели су изјаву поменуте докторке у којој се каже да је возач зауставио возило на семафору, на упаљено црвено светло, из страха од губитка возачке дозволе јер полицајци не праштају те прекршаје и возачима хитне помоћи пишу прекршајне пријаве. Даље, она додаје да је то само минут-два, али да понекад и то драгоцено време буде пресудно и доведе до трагичног краја.

Синдикат српске полиције жели да ширу јавност упозна са чињеницом да је возач поступио потпуно у складу са Законом о безбедности саобраћаја, којим је пролазак „на црвено светло“ забрањен чак и возилима са упаљеним ротационим светлима, и хитној помоћи, али и возилима полиције и ватрогасно-спасилачких јединица. Такође, желимо да истакнемо и то да саобраћајни полицајци имају разумевања за возила са приоритетом, самим тиме и за возила хитне помоћи, и да им чињење таквих прекршаје толеришу уколико услови саобраћаја дозвољавају безбедан пролазак кроз раскрсницу, јер спашавање угрожених живота нема цену и свакако је приоритет у односу на поштовање појединих правила саобраћаја.

Докторки, која оптужује возача, постављамо питање шта би се десило, и ко би био одговоран, да је возач прошао кроз раскрсницу и у том моменту на њих налетело возило из укрштајуће улице? Шта би тада поменута госпођа Стоиљковић изјавила? Да ли би рекла да је возач крив или би признала да је на њега вршила притисак? Или би поново окривила саобраћајну полицију која, из хуманих разлога, толерише такве прекршаје?

При томе госпођа Стоиљковић, бацајући акценат на возача и полицију, свесно занемарује чињеницу да је малој Јулији, по изјави њеног деде било лоше неколико дана уназад, да је имала повишену температуру али су ординирајући лекари давали савете да температуру сами родитељи „скидају“. Такође, докторка прећуткује званичан извештај Дома здрављау којем стоји да су родитељи „унели дете у лошем општем стању, успореног погледа, са поплавелим уснама, измењеном бојом коже у пределу левог колена са великим подливом“! Одговор на питање зашто је дошло до трагичних последица и смрти мале Јулије даће обдукциони налаз.

Синдикат српске полиције не жели икога да оптужује за пропусте и немаран однос према свом раду и дужностима, поготово не медицинске раднике који су немали број пута показали своју пожртвованост и савест, и са којима полицијски службеници, по природи посла, блиско и веома добро сарађују. Желимо само да јавности укажемо на опасност олаког изношења паушалних оцена појединаца, па макар они били и лекари.

Остављамо могућност и да медији нису верно пренели изјаву докторке Стоиљковић, или јој се изјава неопрезно омакла, будући да је била потрешена догађајем, тим више јер мајку преминулог детета лично познаје.

Породици мале Јулије се извињавамо на помињању ове трагедије али смо били принуђени на то, а све у циљу заштите угледа наше службе али и спречавања неке будуће аналогне ситуације.

Шеф службе за информисање
Миле Лазаревић

 

Учестали напади на полицајце у Нишу

12231270_1035511693159515_1258002939_nНиш, 12.11.2015 године – Сезона напада на полицајце још увек траје и нема наговештаја да ће ускоро престати. Блага казнена политика судија према учиниоцима кривичних дела и прекршаја, наногавице, кућни притвори и опортунитети који тужиоци олако предлажу и прихватају, многобројне рупе у Законима на које се искусни адвокати позивају, незаинтересованост јавности, медија и политичара да стану у коначни обрачун са лицима из кримогених средина, довели су до тога да је данас сваки полицајац на улици потенцијална мета за напад, без устручавања нападача и икаквог кајања друштва.

У данима када су полицајци истовремено обрадовани али и понижени због најављеног мизерног повећања плате од 2% , још се нису слегли утисци, догодила су се два напада на наше колеге у Нишу и то на територији које спада под надлежност ПИ Црвени Крст. И то каква?  Брутална, безосећајна и кукавичка иза леђа. Коришћене су шипке и металне палице приликом ударца.

Настави са читањем