Skip to main content

Ознака: сектор за ванредне ситуације

ДОПИС МИНИСТРУ – ПОСЕБНА НАКНАДА

Ужице, 05.08.2021. године – Многи припадници Сектора за ванредне ситуације на терену обављају веома ризичне послове под већим степеном психофизичког оптерећења. Гашење и локализовање шумских пожара задњих неколико недеља јесте један од најтежих послова.Зато министру унутрашњих послова господину Александру Вулину предлажемо да донесе Одлуку којом би се дефинисала исплата посебне накнаде у износу од 1.800 динара припадницима Сектора за ванредне ситуације који свој посао обављају на терену, за сваки дан ангажовања. Допис преносимо у целости:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

УКИДАЊЕ СТАТУСА „ОСЛ“ У СЕКТОРУ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ?

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Кабинет министра
— министру, др Небојши Стефановићу

Поштовани,

Предлогом нове систематизације, приметили смо да у Сектору за ванредне ситуације министарства унутрашњих послова нису предвиђени радници са статусом ОСЛ. У тренутно важећој систематизацији, запослени у СВС – инспектори за превентивну заштиту, управо имају тај статус и сматрамо да је потребно још једном размотрити могућност да новом систематизацијом он буде задржан. На нивоу министарства, према нашим сазнањима, посао обавља око 100 инспектора за превентивну заштиту.

Разлози због којих сматрамо да је инспекторима за превентивну заштиту у СВС-у, потребно задржати статус ОСЛ су следећи:

  • Вршење увиђаја пожара и експлозија, што је законска обавеза у складу са чланом 75. Закона о заштити од пожара (“Сл. Гласник РС број 111/2009 и 20/2015). Увиђаји пожара и експлозија се раде по налогу тужилаштва и инспектори за превентивну заштиту су ангажовани у статусу ОСЛ заједно са ОСЛ криминалистичке полиције (крим.техничари, инспектори криминалистичке полиције).
  • Издавање прекршајних налога на основу члана 84. Закона о заштити од пожара (“Сл. гласник РС број 111/2009 и 20/2015), а у вези члана 50. истог Закона, којим је забрањено спаљивање биљних остатака на отвореном простору. Ово је једина законом предвиђена мера која утиче на смањење броја пожара на отвореном.
  • Вршење контроле промета и превоза опасних материја у складу са законом. Контрола обухвата сва правна лица која се баве прометом и употребом експлозивних материја, што подразумева и контролисање магацина који служе за складиштење ових материја, где би приступ наведеним објектима био отежан или онемогућен без овлашћења.
  • Доношење решења – одобрења набавке и употребе експлозивних материја као и решења којим се одобрава превоз експлозивних материја, пиротехничких средстава, оружја и муниције.
  • Давање просторно-техничких услова за смештај оружја и муниције по захтеву ОСЛ који раде на пословима издавања дозвола за поседовање оружја.
  • Вршење контроле спровођења превентивно-техничких мера и спровођења физичко-техничке заштите у субјектима заштите од пожара.
  • Вршење инспекцијског надзора у објектима који су од значаја за Републику Србију (наменска индустрија, електро-енергетски објекти, објекти водоснабдевања…), где је приступ одобрен само овлашћеним лицима.
  • Напомињемо да инспектори за превентивну заштиту издају и одређене лиценце и решења, како за правна тако и за физичка лица, и на тај начин уносе приход у буџет Републике Србије. Као пример наводимо да за решење за набавку и превоз експлозива треба уплатити 5.600 динара, за сагласност на пројектну документацију и техничке пријеме од 18.950. динара до 99.066 динара. Такође износ за прекршајне пријаве за правна лица од 300.000- 1.0000000 динара, а за физичка лица од 10.000 динара до 50.000 динара.    

С поштовањем,

Број: 4077-01/18

Ужице, 17.05.2018.године

                                                                                                          Председник ССП

                                                                                                        Лазар Ранитовић

 

ХЕРОЈИ ИЗ НАШИХ РЕДОВА

Дневни лист БЛИЦ је у издању од петка 24.11.2017. објавио занимљив текст под насловом „Ово су истински хероји – уместо смрти, они славе живот“. Нису нам познати критеријуми којим су се водили приликом избора тих десетак хероја које су издвојили из мора других, обичних људи, врло често потпуно анонимних, а који завређују сваку похвалу. Свакако, сви ови људи заслужују да се нађу на овој листи а наше посебно задовољство јесте што су међу њима чак четворица наших колега. Нажалост, двојица међу њима нису више физички присутни међу нама али ће у сећању остати заувек као и наш понос и поштовање које осећамо док изговарамо њихова имена.

Текст из БЛИЦА почиње овако:

ОВО СУ ИСТИНСКИ ХЕРОЈИ: Уместо смрти, они славе живот

Да је савремено доба одавно изгубило осећај за људскост и доброчинство јасно је свима. Ипак, поједини људи не престају да нас свакодневно убеђују у супротно. Овога пута издвајамо неколицину која се истакла својим великим делима и вратила веру у људе. Неки су то, на жалост, платили животом и више нису са нама, други су били на ивици смрти како би помогли онима у невољи, неки су буквално дали део себе, а неки просто сваки дан живе тако што несебично помажу. Ово су истински хероји.

Уз сваку од приложених фотографија у тексту следи краће образложење а ми смо издвојили фотографије и речи којима описују подвиге наших колега:

Дејан Лазаревић
Ватрогасац Дејан Лазаревић својом херојском смрћу постао је симбол јунаштва и пожртвованости усред једне од највећих природних непогода које су погодиле Србију. Њега је 2014. године однела бујица док је, држећи се за сајлу, уз помоћ свог колеге покушавао да помогне Љубиши Јовићевићу, раднику ливнице у Тополи, да сиђе с дрвета. Љубиша је ујутро бициклом пошао на посао, али га је код моста у Жабарима однела вода, и он се спасао тако што се попео на дрво. Тело храброг ватрогасца пронађено је наредног дана.

Миодраг Рајковић и Милан Видојевић
Фотографија ватрогасца Миодрага Рајковића којем се ухватио лед на трепавицама након целодневног спасавања завејаних људи на ауто-путу ка Нишу изазвала је огромну подршку на друштвеним мрежама почетком ове године. Према његовим речима, он је заједно са колегом Миланом Видојевићем „само радио свој посао“ када је из снега и леда вадио повређене у ланчаном судару који се на овој деоници десио, а у којем је учествовало око 30 возила. (Само на ФБ страници ССП фотографију је видело више 600.000 људи – примедба М.Л.)

Стеван Синђелић
Припадник Жандармерије Стеван Синђелић преминуо је након што је хицем погођен у главу у близини прелаза Мердаре. Он је с колегама обезбеђивао место увиђаја после инцидента са шумокрадицама који се догодио дан пре и у којем је један Албанац рањен у ногу. Шумокрадице су се вратиле како би узеле оружје које су за собом оставиле. У размени ватре, Стеван је погођен у главу, на рођендан мајке.

Министарство унурашњих послова има чиме да се поноси и на кога да чува успомене! У нашим редовима има небројено много Синђелића, Видојевића… ССП подржава идеју министарства и иницијативу министра Небојше Стефановића о подизању споменика на новом Београду, посвећеног свим нашим палим херојима.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

СВС: Приправности има – пара нема!?

Синдикат српске полиције је у последњих месец дана одржао неколико састанака са највишим руководиоцима Сектора за ванредне ситуације (СВС) на тему неправилног евидентирања и обрачуна накнаде за запослене тог сектора за време које проведу у статусу приправности.

Последњи у низу састанака одржан је 27. октобра у Палати Србија. На састанку су испред послодавца учествовали заменик шефа Кабинета министра Светозар Радић, помоћник начелника СВС Горан Николић, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијско пословање Драго Бјелица, помоћник начелника Сектора људских ресурса Драган Цветковић и шеф Одсека за сарадњу са синдикатима Драгиша Анђелковић. Испред синдиката учествовали су председник Лазар Ранитовић и члан Главног одбора Синиша Ћук.

Подсећамо да је проблем неевидентирања накнаде за статус приправности настао пре око годину и по дана, након што је, револтиран приказаним енормно великим износима, начелник СВС Предраг Марић наредио строгу контролу по том питању и крајње рестриктивну примену тог института. Наравно, то је преко ноћи отишло у другу крајност, начелници нижих организационих јединица нису поступали по Закону о полицији, нити су поштовали одредбе Посебног колективног уговора, те су злоупотребљавали појам „сталне доступности“ и осећај одговорности и колегијалности код ватрогасаца-спасилаца, које су ван радног времена позивали на интервенције.

Нажалост и поред више покушаја да послодавца приволимо на ретроактиван обрачун и исплату зарађеног у томе нисмо успели. Након сагледавања броја сати приправности и, из ње проистеклих, прековремених сати, дошло се до закључка да су у питању високи новчани износи. Представници министарства су одбили наш предлог правдајући се непрецизним евиденцијама и опасности од настанка неправде и дискриминације међу запосленима.

Оправдање су покушали да нађу и у разлогу да та средства нису предвиђена буџетом и да министарство тренутно нема начина да толико новац исплати јер би дошло до поремећаја функционисања и застоја у плаћању неких других обавеза.

ССП може и да разуме овакав став послодавца али никако не и да га оправда. Запослени су новац зарадили, нема њихове кривице за финансијске поремећаје министарства те би било праведно да им остварени рад буде плаћен. Оно што можемо да истакнемо као позитиван исход ових састанака јесте да до оваквих проблема неће долазити убудуће. Након наше интервенције у великој већини организационих јединица праве се планови приправности у складу са реалним потребама и законским одредбама.

Такође, сви наши чланови, који сматрају да могу обезбедити прецизне и потпуне податке из евиденција, односно доказе о свом раду, добиће бесплатну правну помоћ у сачињавању предлога за вансудска поравњања или евентуалне тужбе пред надлежним судовима.

На последњем састанку било је речи и о набавци нових возила за СВС која је планирана за наредну годину. У питању је набавак 30 нових возила, што свакако није довољно али ипак представља велики напредак. После ко зна колико времена ватрогасцима ће у новим возилима посао бити знатно олакшан. Такође, током наредне године извесно је опремање припадника овог сектора новом униформом и обућом.

Служба за информисање ССП

ССП решава горуће проблеме у СВС

Београд, 7.9.2017. године, – У Палати Србија одржан је састанак представника Синдиката српске полиције са представницима Министарства унутрашњих послова, на којем је централна тема била положај, услови рада и опремање припадника Сектора за ванредне ситуације.

Испред Министарства састанку су присуствовали господин Светозар Радић, заменика шефа кабинета Министра, господин Драго Бјелица, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове, господин Драган Цветковић, помоћник начелника Сектора за људске ресурсе и господин Горан Николић, помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације, док су делегацију ССП чинили Лазар Ранитовић, председник Синдиката, Синиша Ћук, члан Главног одбора и активисти ССП, ватрогасци-спасиоци Владимир Дашић из Старе Пазове и Милош Стојановић из Ниша.

Приправност

Прва тема састанка била је приправност припадника СВС, односно неправилно евидентирање приправности у поједином Одељењима за ванредне ситуације. На изнете тврдње представника ССП да у претходном периоду (током 2016. и прва 4 месеца текуће године) у појединим ОВС приправност ватрогасаца-спасилаца није уопште или је погрешно, чак и паушално евидентирана, а самим тим и плаћана, а да су се припадници из локал-патриотских и колегијалних разлога уредно одазивали на позиве и излазили на интервенције, господин Николић је одговорио да је налагање приправности била лична процена сваког од начелника ОВС, али да је данас то питање прецизно уређено, односно да се уредно сачињавају планови приправности, у складу са потребама и недавно усвојеним Правилником. На инсистирање представника ССП да је одређени број ватрогасаца-спасилаца по том основу оштећен у наведеном периоду, а у складу са раније изнетим предлогом за склапање споразума о вансудском поравнању, који је у обостраном интересу, господин Радић је наложио хитну проверу и анализу у циљу утврђивања тачног броја припадника СВС којима би, евентуално, био понуђен споразум. Такође, наложена је и хитна провера начина евидентирања приправности у ОВС Ужице и ОВС Сомбор, где се према информацијама којима располаже ССП приправност и даље евидентира паушално, кроз систем некаквих квота и насумичног одређивања броја сати, независно од тога колико је и којем припаднику наложена приправност.

У вези са наведеним ССП ће наставити да прати ситуацију на терену и да реагује на сваки вид неправилности који је на штету запослених у СВС.

Опрема

У даљем току састанка било је доста речи о тренутном стању, али и будућем опремању припадника СВС. Упознати смо са чињеницом да је у Сектору извршена подела 3000 пари ципела, те да је у току процес набавке 800 комплета интервентне униформе за ватрогасце-спасиоце. Господин Бјелица је истакао да се очекује и набавка нових возила, али и бржа и ефикаснија поправка постојећих, с обзиром да је отпочела подела нових возила у Полицијским управама, чиме ће се значајно смањити притисак на део буџета Министарства који је намењен за те сврхе. Такође, упознати смо и са чињеницом да је у току процес хитне набавке црева за гашење и да ће се убудуће иста редовно набављати, како се у будућности не би више појавио проблем недостатка тог дела опреме.

Систематски прегледи

Представници ССП су истакли и проблем ретких и нередовних систематских прегледа припадника СВС. Господин Радић нас је упознао са планом Министарства за увођењем периодичних здравствених прегледа свих запослених. Начелно је прихваћен предлог ССП да у тај процес буду активно укључене и локалне здравствене установе, чиме би се значајно био растерећен Завод за здравствену заштиту радника МУП-а у Дурмиторској у Београду, а цео процес учинио ефикаснијим и у корист запослених.

Члан ГО ССП
Синиша Ћук

Пропусти су озбиљни, последице трагичне – време је за оставке и смене!

Сведоци смо да је последњих неколико година у порасту број повређених ватрогасаца спасилаца приликом интервенција, а нажалост и појава интервенција са смртним исходом ватрогасаца спасилаца.

Синдикат српске полиције дужан је да јавно постави питање: У чему је проблем господо руководиоци Сектора за ванредне ситуације?

Да ли је разлог несрећа неадекватна радна и заштитна опрема којом су опремљени ватрогасци спасиоци? Да ли је разлог то што нико од оних који се баве набавком опреме, не чује захтеве професионалаца, који годинама траже адекватну радну и заштитну опрему, већ се воде одређеним сумњивим комбинацијама приликом набавки?

Да ли разлог лежи у катастрофално лошем стању возног парка, великом броју нерегистрованих а исправних возила и неадекватној ватрогасној опреми?

Да ли је можда један од разлога и недовољна ватрогасно спасилачка обука и непостојање било каквог тренинг центра за обуку?

Руководство Сектора за ванредне ситуације годинама уназад се бави подизањем капацитета одређених хуманитарних центара и организација а оно, за шта су именовани и задужени, да ли случајно, да ли намерно, не организују и не развијају.

Да ли је разлог лоша селекција и недовољна попуњеност ватрогасно спасилачких јединица а све боља попуњеност канцеларијских радних места?

Да ли је разлог и тај што ватрогасци спасиоци бивају експлоатисани супротно радно-правним прописима, а све са циљем да би „неко„ доказао како је све у реду и да систем функционише беспрекорно?

Да ли је разлог то што систем инспекцијског надзора функционише на принципу братско-кумовских комбинација, па грађани а и ватрогасци спасиоци страдају приликом интервенисања на објектима, коју нису ни смели да раде јер нису испуњавали основне услове за рад?

На свим овим питањима Синдикат српске полиције годинама је инсистирао код надлежних, али друга страна је увек имала оправдања и изговоре да то није баш тако те да синдикат има лошу слику и неоправдане захтеве. Сада господо одговорите да ли ћете Ви да храните породицу и децу погинулог ватрогасца спасиоца Милана Рмуша и како мислите даље да адекватно водите систем ванредних ситуација када сте изгубили поверење свих ватрогасаца спасилаца?

ССП захтева да се што хитније приступи побољшању услова рада и обуке Ватрогасно спасилачких јединица а све са циљем повећања безбедности грађана и имовине, али и самих ватрогасаца спасилаца. Сматрамо да то не могу спровести кадрови који су нерадом или лошим радом годинама уназад доказивали и коначно и доказали да нису у стању да адекватно воде систем, али су се адекватно изборили за своја места и своје интересе.

Стога од комплетног руководства Сектора за ванредне ситуације, начелника Предрага Марића и његових најближих сарадника захтевамо моменталне оставке као минимум моралности и исказивања осећаја одговорности.

Будући да, искрено речено, сумњамо у то да ће ико повући тај потез и оставку заиста поднети, следећи корак нам је захтев министру и Влади РС за смену надлежних, свеобухватну истрагу и процесуирање одговорних за стање у ком се СВС налази и губитак људских живота.

Председник синдиката
Лазар Ранитовић

ДИСКРЕТНИ ХЕРОЈИ ВАТРОГАСЦИ!!!

Док широм ужареног Јадрана бесне велики пожари сумњивих узрока, а у Србији на пожару знатно мањег интезитета долази до озбиљних повреда неколико припадника Ватрогасно-спасилачке јединице, ти момци, наши дискретни хероји, ненавикнути на пажњу, мимо своје воље дођоше у епицентар интересовања свих медија и политичара.

Имали смо прилике да видимо хрватског премијера како, у луксузној лимузини са обезбеђењем, излази на терен и тамо сусреће ватрогасце у „Застави 750“, чувеном „фићи“, заосталом из бивше нам државе и даље у функцији и употреби, ко зна како и ко зна зашто. Прочитасмо вест како црногорски премијер нуди новчане надокнаде од неколико стотина евра, свим ватрогасцима ангажованим на даноноћном гашењу ватрене стихије. Видесмо и нашег министра како са најближим сарадницима обилази тешко повређеног ватрогасца, збринутог на Војно-медицинској академији, што је, без сумње, гест за сваку похвалу.

Али…

Одлазак министра Стефановића у болницу је свакако позитивна ствар, једно време смо имали министре које такве ствари нису ни најмање дотицале. Сада реагују, па макар и неискрено, медија ради (не тврдимо да је то заиста тако), ипак тај гест даје повређеном неку додатну снагу и наду.

А наду даје и нама у Синдикату српске полиције, као организацији која брине о интересима свих запослених у Министарству унутрашњих послова. Даје нам наду да ће се са лепих речи и стидљивих, спорадичних или ад-хок, покушаја унапређења услова рада, прећи на системско решавање нагомиланих проблема. У последњих неколико година је остварен напредак у реформама људских ресурса, уведене су многе новине, неке заиста револуционарне и представљају квалитативан помак. Урађено је понешто и на плану опремања, набављање су униформе и још понешто.

Али…

Али то никако није довољно. Надлежни морају „отворити кесу“ и определити знатнија средства за опремање полицијских службеника, ватрогасаца-спасилаца и свих других службеника од којих зависи безбедност грађана и државе. Јасно нам је да је држави, у предходном периоду, приоритет била, пре свега, фискална консолидација, смањење буџетског дефицита и уштеде на свим плановима. Али, ми сматрамо да није направљен прави баланс. Буџет је рестриктиван тамо где то не сме бити, код набавки и опремања виталних служби, док се на неким местима и даље расипа новац. Погледајмо само јавна предузећа која и даље гомилају губитке, при томе се расипајући новцем. Да ли је реално, да ли је људски разумљиво да полицајац или ватрогасац за 20 година службе, као Јубиларну награду добије износ од 70 хиљада динара а радник електропривреде за тај исти јубилеј близу 300 хиљада динара. Да ли је рад баш сваког радник ЕПС-а, свака част правим рударима, вреднији од пожртвованог рада ватрогасца-спасиоца, на пример. Треба ли споменути и то да деца радника у ЕПС-у добијају новогодишњу поклон честитку док је нашој деци тако нешто ускраћено и забрањено законом?

Но, то је сасвим споредна ствар у овој причи. Акценат бацамо на опремање служби које ову државу одржавају једном од најбезбеднијих у Европи, у сваком смислу. Господа у Влади РС морају да знају следеће – да је повређени колега ватрогасац имао одговарајуће одело он данас не би лежао у болници са преко 70% изгореле површине тела!!! Морају знати да ватрогасно-спасилачке јединице користе возила и опрему старију од својих припадника, стару по неколико деценија! Свако у овој држави мора знати и да полицајци немају заштитне прслуке у гарантном року, да нас штити само срећа! А срећа је варљива, не свемоћна.

Једноставно, срамне дневнице и ниске зараде можемо и да толеришемо, изджаћемо некако још мало, али неисправну опрему или њен апсолутни недостатак више не можемо нити смемо толерисати. Апелујемо на надлежне да под хитно  издвоје средства и изврше неопходне набавке. Не треба ту много мудрости, нек питају обичне избвршиоце шта нам све недостаје, начелници им свакако не преносе право стање, крију истину, кријући себе иза улепшане слике.

Немојмо чекати неку велику трагедију па да онда кренемо!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

Ватрогасци  као „маратонци“ : „Јуримо 30 на сат!“

Вероватно нема никога ко није гледао култни домаћи филм „Маратонци трче почасни круг“ у којем  Лаки Топаловић, подстицан на бржу вожњу одговара, данас чувеном, реченицом „Не може брже, јуримо 30.“ Радња филма је смештена у време пред Други светски рат, али чак и тада, остатак фамилије Топаловић има брдо примедби, незадовољан брзином вожње, јер је „блесави син Мирко раскантао машину“!

Када погледате снимак на доњем линку, настао пре пар дана, на широј територији града Београда, не можете се отргнути утиску да је и овде неки Мирко „раскантао машину“. Иначе, на снимку је трочлана екипа ватрогасно-спасилачке јединице која жури са једне интервенције на другу „јурећи“ брзином од читавих 35 километара на сат. Наравно, без укључене сирене јер звучна сигнализација одавно не ради на овом возилу. При томе један од чланова екипе нема седиште за себе па је принуђен да у задњем делу кабине седи на врелом лиму поклопца мотора.

На снимку можете видети како их, док плове Ибарском магистралом, претичу буквално сви учесници у саобраћају. Подразумева се да екипа није ни стигла на планирану интервенцију – пожар је локализован пре него су они прешли пола предвиђеног пута (с краја на крај општине).

Синдикат српске полиције овим јавним указивањем не жели да омаловажи колеге из Ватрогасно-спасилачких јединица, напротив. Ради се о професионалцима, способним и савесним, забринутим за безбедност и имовину грађана. У супротном, они мислећи пре свега на своју безбедност, оваквим возилом не би ни кренули из станице. Ми желимо да још једном јавно укажемо послодавцу и грађанима на поразно стање опреме ватрогасно-спасилачких јединица, да кажемо да је тако нешто у 21. веку недопустиво. Време је да возила стара по неколико деценија, која одавно спадају у категорију олдтајмера, држава замени новим и исправним! О осталој опреми заиста је беспотребно трошити речи.

Дозовимо се памети док не буде касно – због оваквог возила неко може изгубити живот! Било ватрогасци у њему, било неко од грађана док чека помоћ која касни!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Пиротехничари заслужују много више!

Једно од релативно нових и мање познатих занимања у министарству унутрашњих послова јесте радно место класификовано као „послови заштите од неексплодираних убојних средстава“. Ти послови су према Закону о ванредним ситуацијама и Уредби о заштити од неексплодираних убојних средстава (у даљем тексту: НУС) у надлежности Сектора за ванредне ситуације МУП Р Србије.

Да би свима било јасно о којим људима овде говоримо, рећи ћемо кратко и јасно: деминери или пиротехничари! Они припадају Одељењу за НУС, Управе за цивилну заштиту СВС-а и организовани су у тимове у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Њихово ангажовање на терену подразумева преузимање експлозива и средстава за иницирање из магацина, превоз до места проналаска НУС, уништавање НУС детонацијом на лицу места или траспорт до привремених места предвиђених за уништавање. О ангажовањима на претрагама терена ради проналаска закопаних НУС, те откопавању или пак закопавању пронађених средстава, раду у разним метео условима, на њиви, у шуми…, не треба ни говорити, то је већ технички део посла који се од њих очекује да одраде рутински, мада у овом послу не сме да буде рутине нити се потребно знање стиче у школама. То је високоризично занимање за чије успешно обављање школа није довољна – потребно је дугогодишње искуство и учење од старијих у том послу, неопходна је хладна глава, висока концентрација и мирне руке!

И мотивација!!! Ипак је реч о занимању у којем се греши само једном!

Број људи уnus овој служби је јако мали, ради их свега деветорица у целој Србији, у просеку имају по стотинак целодневних ангажовања на терену! Од тога су двојица припадница Војске Србије придодати на испомоћ МУП. Потреба за новим свежим снагама је велика! Неопходно је одмах довести нове, младе људе, који треба да науче занат уз већ прекаљене пиротехничаре, али нажалост, одзив и интересовање за ово изазовно али и јако ризично занимање су јако мали. Основне плате запослених на овим радним местима су у рангу плата обичних полицијских службеника, а морамо признати да то и није баш логично. Уколико су приликом одређивања висине увећања радног стажа уважени сви ризици конкретног радног места и правилно одређено увећање од 6 месеци на годину дана, остаје нејасно зашто тај ризик није вреднован и приликом одређивања коефицијента плате. Да ли је том приликом пресудила сујета појединих начелника у Сектору или Управи, па је одлучујући фактор био „не могу они да имају веће плату од мене, ипак сам ја начелник“!

Да ли је потребно наглашавати чињеницу да пиротехничари за целодневни рад на терену, у високоризичном послу, као накнаду добијају дневницу у чувеном износу од целих 150 динара?! Да ли је онда чудно што нови људи не долазе, а стари гледају куда да побегну главом без обзира?!

Проблем са накнадом за пиротехничаре и њихову изложеност великом ризику приликом ангажовања на терену елегантно је решен у Војсци Србије – одлуком министра дефинисана је „Пиротехничка накнада“ и она тренутно износи 4.400 динара по дану. Наравно, уз то следи и посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС на 5 сати дневно! Има ли потребе за појашњењем ових мера?

Синдикат српске deminerполиције сматра да је, због свега изнетог, неопходно хитно доношење одлуке министра којом би овој категорији запослених био увећан износ дневнице, односно накнаде за ангажовање за рад са НУС. Сматрамо да рад на пословима са мигрантима свакако није ризичнији од посла са неексплодираним убојним средствима, а да је број људи на овим радним местима, као и број њихових ангажовања на терену, такав да увећање накнаде не би требало да представља непремостиву финансијску препреку за МУП.

У посебном допису министру захтеваћемо поштовање равноправности запослених у различитим државним органима и поштовање принципа који говори о томе да исти рад треба да буде једнако вреднован и плаћен! Тражићемо да министар др Небојша Стефановић донесе посебну одлуку којом ће исправити наведену неправду учињену овим људима. Одлуку којом ће увести посебну накнаду за њихов теренски рад, појачану исхрану на терену и поштовање ограничења дужине трајања ефективно рада са НУС.

Верујемо да ће министар имати разумевања и свести да ће таквом одлуком спречити изумирање овог занимања у МУП. А потреба за овим занимањен никада неће престати с обзиром на бурну ратну прошлост наше земље и чињенице да смо само у последњих стотинак година имали неколико ратова и бомбардовања.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Ко је укинуо плаћање приправности у СВС?

Поводом проблема насталих у Сектору за ванредне ситуације, где је дошло до „застоја“ у обрачуну и исплати надокнаде за време проведено у приправности, председник Синдиката српске полиције упутио је 12. фебруара дописе начелнику СВС али  и свим начелницима Управа и Одељења у том сектору.

Као што је свима познато, због специфичности послова ватрогасно-спасилачких јединица, као и због хроничног проблема са недовољном попуњеношћу тих јединица, већ дуго је у широкој примени институт приправности код припадника СВС. Годинама је то функционисало, скоро па редовно, али из, синдикату непознатих и неразумљивих разлога,   у месецу децембру прошле године дошло је до непредвиђених проблема у обрачуну и исплати прековременог рада.

Председник Ранитовић у дописима упозорава одговорне да неће бити толерисана самовоља и ускраћивање права запослених, до чега је евидентно дошло, обзиром на то да у децембру 2015. године није дошло до било какве измене било ког прописа који регулише ову област па ни оправдања за овакво поступање.

Дописе  преносимо у целости:

 

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић