Svojim besprizornim ponašanjem i nepotrebnim „treniranjem strogoće“, u sazvežđe zvezda padalica na sajtu Sindikata srpske policije, među policijske starešine, umešao se sasvim iznenada jedan vojni starešina, izvesni major Petrić.

Naime, taj gospodin je izdao komandu po kojoj svi policajci treba da rade po 12 sati dnevno, a drugih 12 sati provode u pripravnosti, u uniformi. Bio je „velikodušan“ te dozvolio da u toj pripravnosti smeju da skinu čizme i opasač.

Dok patrole združenih snaga vojske i policije u sastavu od dva policajca i dva vojnika, pred noćnu smenu, kao dopunu osnovnoj večeri sačinjenoj od pire krompira i sićušne pljeskavice, dobijaju jednu paštetu na četiri čoveka, major Petrić se bahati za to vreme. Da dobro ste pročitali – četiri odrasla čoveka dele jednu paštetu!

Za to vreme major Petrić, navodno u funkciji komandanta sektora, vrši kontrolu patrole na terenu dolazeći terenskim vozilom iz Novog Pazara. Kontrola je potrebna naravno, ali postavlja se pitanje da li je neophodna baš takva kako je major sprovodi. Na područje Raške on dolazi okolnim, zaobilaznim putevima (radi efekta iznenađenja valjda) prelazeći najmanje 100 kilometara. A u toku noći napravi nekoliko takvih krugova pri čemu napravi nepotrebne troškove državi.

Nije teško izračunati da major Petrić, nepotrebno učestalim kontrolama, samo u toku jedne smene potroši novca koji bi bio dovoljan za, onako „izdašnim“ večerama, opskrbu barem jedne čete ljudi.

Dodatni apsurd čitavoj ovoj priči daje Uputstvo o postupanju združenih snaga, u kom, kako saznajemo, stoji i to da sve kontrole lica i vozila radi policijski službenik (naoružan pištoljem i bojevom municijom) a da ga za to vreme obezbeđuju pripadnici vojske praznim pištoljima i puškama. Verujemo da iza ovog genijalnog plana u uputstvu ne stoji spomenuti major, ne  znamo autora, al kapiramo da je neki mnoooogooo veliki stručnjak!

No, major Petrić nije glavni dasa samo tokom iznenadnih nepotrebnih noćnih kontrola. Ne, on se trudio da to bude i tokom dana. Pa je tako, isterujući neku svoju disciplinu, zabranjivao policijskim službenicima da van radnog vremena u kasarni, svoje slobodno vreme provode u trenerkama ili, nedaj bože u šorcevima i papučama. Svaki izlazak iz sobe ili odlazak u restoran, po njegovom naređenju, iziskivao je oblačenje uniforme. Do grada pustao samo po dvojicu kolega, naravno na samo dva sata. A sada je, kako već rekosmo, pojačao mere maltretiranja zaposlenih u MUP te je naredio nekakvu pripravnost.

Na žalbe policajaca naše starešine slegahu ramenima i govoraše „Vojska je nosilac posla, major je glavni!“. No, posle ovih,  najnovijih mera čisto sumnjamo da iko sme ostati nem i tolerisati takvu samovolju. Zakoni ove države moraju biti poštovani od strane svih građana i svih institucija pa i od strane Vojske i majora Petrića.

A šta mi da kažemo na to osim da sa čuđenjem konstatujemo kako je major zaista glavni dasa! Barem je bio do sada. Eto, dugo se školovao, namučio se da stigne do čina majora, samo on zna koliko muke i podilaženjima onima gore je to zahtevalo. Sada je njegovih pet minuta i iskoristiće ih! Naravno, na pogrešan način, neće ga pamtiti kao velikog vojskovođu već kao… Bolje da prećutimo!

Služba za informisanje SSP

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.