Skip to main content

Година: 2016.

Одложити доношење и примену Уредбе – омогућити премештаје!

Суочени са далекосежним последицама евентуалног усвајања и примене спорне Уредбе, као и са недоследношћу репрезентативних синдиката, још једном смо апеловали на министра да покаже државничку мудрост и спречи даљне осиромашење више хиљада запослених у Министарству унутрашњих послова. Председник синдиката Лазар Ранитовић упутио је дописа министру др Небојши Стефановићу, који вам преносимо у целости:

Поштовани господине министре,

У име Синдиката српске полиције и у име више хиљада запослених у Министарству, позивам Вас да још једном размислите о неодрживости предложене Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова.

Потпуно смо свесни обавезе МУП да обезбеди спровођење Закона о полицији који у члану 189. даје смернице у том смислу, ограничавајући територију за коју следи накнада на територију општине рада, као и максимални износ накнаде. Али морате имати у виду недоследност и контрадикторност самог закона који у члану 155. ставу 5. превиђа управо супротно: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“

Подсећамо Вас да и важећи колективни уговор за државне органе гарантујем свим запосленим право на правичну накнаду путних трошкова и да ће применом овакве Уредбе практично доћи до практичног раскида Анекса посебног колективног уговора за полицијске службенике који сте потписали са репрезентативним синдикатима. Наравно, сам системски закон опште важности, Закон о раду, гарантује иста права свим запосленим у Републици Србији и применом одредби ЗОП доћи ћемо у ситуацијуда наше колеге буду дискриминисане у односу на остале грађане.

Господине министре, још једном Вам указујемо да најмање 1/3 свих запослених у МУП спада у категорију путника који свакодневно путују из града у град, прелазећи често и више стотина километара. То наравно није логично, није ни економски исплативо, и стога разумемо послодавца који се води начелном економичности. Али то начело нико не сме да стави испред основних људских права и ефикасности самог система безбедности. Сигурни смо да Вам је позната хронична непопуњеност систематизованих радних места у великим градовима, првенствено у Београду. Познато вам је да неколико хиљада државних и полицијских службеника раде у Београду а живе у унутрашњости.

Да ли је ико од посланика у Скупштини Србије, који, узгред будиречено, наплаћују пуну цену доласка из својих пребивалишта у Београд где обављају своје радне задатке, да ли је ико од њих доносећи овакав Закон о полицији, мислио да је реално могуће пронаћи преко хиљаду полицијских службеника за Полицијску бригаду само на општини Чукарица, или пак неколико стотина припадника Жандармерије само на београдској општини Раковица, нишкој Палилули или Краљеву?

Да ли је неко мислио о томе да ће такав режим исплате накнада довести до даљњег сиромашења већ исувише осиромашених људи? Синдикат српске полиције страхује да ће људи бити приморани да бирају између прехрањивања породице и финансирања доласка на посао. Немамо дилему шта ће сваки савестан родитељ да изабере, и плашимо се да ће долазити до великих проблема у функционисању службе.

Овако предложена Уредба сигурно неће погодити већину високих руководилаца у МУП-у који свакодневно прелазе по више стотина километара службеним аутомобилима који су им дати на стално коришћење, већ најниже рангиране полицијске службенике и друге запослене, због чега је она дубоко неправедна, неразумна и неодржива.

Неодржива је јер не нуди никакву алтернативу. Потрено је да, пре доношења Уредбе, свима заинтересованима за премештај у место становања то и  омогућите у неком разумном року. Након тога, уколико и даље остане известан број путника, а мораће да их буде због потреба службе, урадити обрачун накнаде трошкова према томе. За оне којима не дозволите премештаје, или организујте превоз или платите реалну накнаду трошкова. То је једини пут у трајно и одрживо решавање проблема изазваних високим износима накнада за трошкове доласка на посао и одласка са посла.

Неразумна је јер очигледно нико није мислио на негативне последице које би могле наступити у функционисању Министарства унутрашњих послова и безбедности грађана. Да ли постоји процена о могућем одливу кадрова са потребним знањем и искуством и како би се њихово одсуство надоместило, посебно ако се узме у обзир велики број непопуњених радних места у складу са систематизацијом и реалним потребама?!

С обзиром на на потенцијалне, очекиване проблеме у функционисању службе које ће усвајање и примена Уредбе неминовно изазвати, као и због чињенице да је неколико синдиката, међу којима и ССП, поднело иницијативу Уставном суду за оцену законитости Чл. 189 ЗОП, предлажемо да сачекате са усвајањем и применом наведене Уредбе до одлуке Уставног суда, и да, у међувремену, омогућите премештаје свим заинтересованим радницима!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Село гори, а репрезентативни се свађају!

Док нам МУП ставља омчу око врата, предлогом Уредбе о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, све кунући се у Закон о полицији, а практично укидајући реалне накнаде путних трошкова, већина синдиката се понаша крајње неуобичајено.

ССП је наравно одмах јавно одбацио предлог текста Уредбе као неодржив и увод у озбиљне сметње у фунционисању службе, с обзиром на најмање 1/3 запослених који путују међуградским  превозом, за који неће следити било каква накнада. Подсећања ради, одмах након усвајања Закона, на који смо узалуд улагали амандмане, поднели смо иницијативу Уставном суду Србије са предлогом оцене неколико спорних чланова, међу којима и члан 189. на који се послодавац сада позива. О квалитету тог закона говори чињеница да је сам себи контрадикторан, јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“ Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не.

ССП ће помоћ потражити и од Повереника за заштиту равноправности јер је јасно да смо законом и предложеном уредбом дискриминисани у односу на све друге запослене у Србији. Такође, и од Заштитника грађана тражићемо мишљење и помоћ овим поводом.

Свакако нећемо да седимо скрштених руку и оптужујемо злу коб или судбину. Ал нећемо ни да ћутимо и правимо се да је све у реду, да не укажемо на заиста скандалозно понашање два репрезентативна синдиката! Један од њих је отишао на састанак и практично подржао предлог уз неке смешне, козметичке примедбе, да би касније наводно одбио предлог. Други није чак ни отишао на састанак Радне групе, да би данас из све снаге напао овај први како је продао интересе запослених. Стиче се утисак да им је то једина тактика у одбрани права запослених и била – неодласком на састанак за себе зграбити алиби и онда окривити онај други репрезентативни синдикат за издају!

Предлог текста Уредбе од стране Радне групе, али и понашање репрезентативних синдиката, најбољи су показатељ разлога којим су били вођени, када су заједно, удруженим снагама, одбили активно учешће ССП, па чак и само физичко присуство састанцима Радних група, без права гласа. Нису желели сведоке, па сада могу да тумаче и преносе како им се допадне.

Хоћемо ли и даље да забијамо главе у песак… ћутимо (а неки пут и радујмо се) кад другом колеги укину путне трошкове, кад старешинама укину награђивање, кад једни добију посебну накнаду за рад са мигрантима, а други не (а раде исти посао), кад се колеге купају на ливади и спавају са пацовима,…
А они нас мељу једног по једног… И напослетку ће нас све самлети…

Докле ћемо да ћутимо и да трпимо??? Докле ће више да нас обмањују репрезентативни синдикати?
ССП никада није нападао друге синдикате, гледамо само у своје двориште, али ово, што нам се сада дешава, превазишло је сваку границу. Колеге, из репрезентативних синдикате, крајње је време да изађете из свог оклопа и да превазиђете сопствену сујету и коначно заједно седнемо за исти сто и најхитније договоримо како да заштитимо голу егзистенцију запослених и МУП!Преузмите иницијативу и докажите оправданост свог постојања и статуса који имате (питање је да ли га и заслужујете). Или се склоните са сцене! Време је!

Модел закона о службама безбедности Републике Србије

Дана 22.09.2016. године, у техничкој организацији Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), у просторијама Медија центра у Београду одржана је јавна презентација Moдeлa зaкoнa o службaмa бeзбeднoсти Рeпубликe Србиje, који је израдио стручни тим БЦБП. Прeтхoднo су прoучeнe oдрeдбe вaжeћих зaкoнa o бeзбeднoснo-oбaвeштajним пoслoвимa тe je испитaнa њихoвa мeђусoбнa усaглaшeнoст. Упoрeдo су oргaнизoвaнa двa кругa кoнсултaциja нa кojимa су прeдстaвници стручнe jaвнoсти, пoлитичких стрaнaкa и служби бeзбeднoсти изнeли свoje мишљeњe и прeдлoгe o кoнцeпту, структури и oдрeдбaмa Moдeлa. Аутори модела су професор Универзитета Унион др Богољуб Милосављевић и прoфeсoр БУ у пeнзиjи и прeдсeдник Упрaвнoг oдбoрa БЦБП  др Мирослав Хаџић. Moдeрaтoр је био др Mирoслaв Хaџић, а поред њега су говорили генерал у пензији и бивши директор ВБА Светко Ковач и проф др Богољуб Милосављевић.

Oргaнизoвaњe oвe дискусиje пoдржaлa je Aмбaсaдa Крaљeвинe Хoлaндиje крoз прojeкaт „ЛEГAСИ – Кa зaкoнoдaвнoj рeфoрми бeзбeднoснo-oбaвeштajнoг систeмa”, a изрaду Moдeлa зaкoнa пoдржaлa je Mисиja OEБС у Србиjи.

Према подацима БЦБП-а скупу је присуствoвaлo прeкo 50 прeдстaвникa држaвних институциja, aкaдeмскe зajeдницe, стручнe jaвнoсти и мeдиja, а било је ту и представника нижег ранга појединих западних амбасада. По позиву организатора, скупу је, наравно, присуствовао и представник ССП-а.

Као основни разлог за доношење новог, кровног закона наведено је да се рад и активности служби безбедности  у Србији тренутно уређују трима законима који нису међусобно усклађени, као и да је изостала реформа служби и надзор и контрола над њиховим радом.

М. Хаџић је истакао да је циљ  „ дa oснaжимo jaвну рaспрaву o нaдзoру и кoнтрoли служби бeзбeднoсти, кao и пoтрeбу дa сe дeмoкрaтски пoрeдaк у Србиjи унaпрeди. Tрeбa успoстaвити минимум кoнтрoлe нaд службaмa бeзбeднoсти и спрeчити њихoвe цивилнe нaлoгoдaвцe дa злoупoтрeбљaвajу свoja oвлaшћeњa и прaвe штeту“, додавши да је и претходних година било покушаја да се овај закон донесе, али да за тако нешто није постојала плитичка воља. „ Иaкo су пoстojeћe службe бeзбeднoсти, и вojнe и цивилнe прeимeнoвaнe, суштинскe рeфoрмe ниje билo.“

Предметним Моделом закона предвиђено је дa умeстo сaдaшњe три убудуће постоје двe службe бeзбeднoсти и то: Бeзбeднoснo инфoрмaтивнa aгeнциja (БИA) и Вojнa oбaвeштajнo бeзбeднoснa aгeнциja (ВOБA), кoja би нaстaлa спajaњeм Вojнo бeзбeднoснe (ВБA) и Вojнo oбaвeштajнe aгeнциje (ВOA), a чиjи рaд би биo прoписaн jeдним зaкoнoм.

Мишљење  С. Ковача је да би спајање садашњих ВБА и ВОА допринело битном унапређивању обавештајног сегмента, али да је сам процес спајања веома сетљиво питање.

„Tу би сe спojилe aнaлитикa и лoгистикa, дoк би нaчин рaдa oстao исти. Имa мнoгo мoдeлa пo кojимa би службe мoглe дa сe спoje, aли нaмa нajприхвaтљивиjи je хрвaтски мoдeл у кoгa су дoбрo интeгрисaнe брojнe функциje“, нaвео је Кoвaч.

Ковач је додао да се размишљало и у правцу стварања 3 службе које би чиниле БИА као цивилна контраобавештајна служба, ВБА као војна контраобавештајна служба и једна обавештајна служба која би садржала и цивилну и војну компоненту, а која би настала „преузмањем“ обавештајне компоненте из БИА и ВБА. Нагласио је да се од тога одустало због, пре свега, финансијских разлога, али и због чињенице, да би спајањем био успорен „раст“ обавештајне компоненте у тој новој, заједничкој служби, посебно истакавши да је и у садашњем тренутку обавештајна компонента у БИА-и на нивоу који није баш задовољавајући. Због тога сматра де се у подизање квалитета обавештајне компоненте у БИА-и треба ићи постепеним постављањем квалитативно нових задатака од стране државног руководства, како би сама БИА, из сопствених ресурса, пронашла снаге за унапређење тог сегмента свог рада.

Највеће новине које Модел закона предвиђа су:

  • Оснивање Техничко-оперативног центра (ТОЦ) као посебне организације која пружа обједињене услуге Службама и полицији приликом примене законом утврђених посених мера и поступака, односно посебних доказних радњи, којима се врши тајни надзор електронскх комункација, телекомуникационих услуга и информационих система. Овиме би се одузео монопол који тренутно држи БИА (С. Ковач); и
  • Успостављање Генералног иснпектората служби безбедности, као посебне службе Владе, која обавља послове контроле и надзора над радом служби и Техничко-оперативног центра.

Како је навео Б. Милосављевић, „кoнтрoлa и нaдзoр служби дo сaдa нису дaлe нajбoљe рeзултaтe. Иaкo пoстojи скупштински Oдбoр зa кoнтрoлу служби бeзбeднoсти, пoтрeбнo je дa пoстojи jaчa кoнтрoлa. Teшкo je oбeзбeдити пoлитичку нeутрaлнoст, aли смaтрaм дa je oпeрaтивнa сaмoстaлнoст мoгућa“.

Иако је потврдио ове наводе, С. Ковач је изнео да „смo имали jeдaн пeриoд кaдa je пaрлaмeнтaрнa кoнтрoлa фeнoмeнaлнo функциoнисaлa, jeр смo имaли квaлитeтнe и стручнe људe кojи су били вeoмa мoтивисaни зa тaj пoсao“.

Као посебна дилема изнето је питање да ли припадници служби треба да имају полицијска овлашћења. Заузет је став да у овом прелазном периоду припадници служби треба да задрже готово сва полицијска овлашћења (осим задржавања лица), али да је интенција да она у будућности буду укинута.

Након уводног дела приступило се не баш обимној и нарочито квалитетној дискусији, која се углавном односила на подршку оснивању ТОЦ, као и механизмима контроле рада служби, док је представник Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности инистирао на томе да се поједина понуђена решења у Моделу, у складу са одлуком Уставног суда, не могу преносити на Уредбе, већ се морају решити законом.

Тешко је било и за очекивати садржајнију дискусију, јер је организатор презентације, зачуђујуће, помало неодговорно и неозбиљно, пуну верзију Модела заинтересованима доставио тек неких 10-15 минута пре почетка скупа, што је, морамо се сложити недовољно за проучавање и много мање важних докумената, а не оног иза којег стоји готово годину дана нечијег стручног рада. За то време, и више него просечан човек, не може ни прочитати 17 страница и 79 чланова закона, а камоли да их добро проучи. Подсетило је то мало на оне ситуације у Скупштини када се материјали за седницу посланицима деле пред сам почетак седнице. Дода ли се томе чињеница да су у дискусији учествовали само занитересовани из тзв. цивилног сектора, да представника оних на којe се Модел закона односи није било или нису учествовали, јасно је зашто се нису могли чути неки контра-аргументи и контра-предлози, зашто није било захтева за појашњењима и сл. што би свакако допринело квалитету дискусије.

Због тога је тешко дати целовиту оцену предложеног Модела закона, те ћемо се овом приликом осврнути само на неким новинама које Модел предвиђа:

  • „Припадници Служби могу да се синдикално организују и оснивају професионална стручна удружења у оквиру службе којој припадају“

Ово је свакако новина, коју као синдикалци морамо подржати. Познато је, наиме да је синдикално организовање у БИА-и забрањено, а да је донедавно било проблема и са синдикалним организовањем у Војсци Србије. Очито је да се предложено решење заснива на Уставу који ниједним својим чланом не брани синдикално организовање у БИА-и и ВС, нити дaje прилику дa сe тo учини нeким зaкoнoм. Остаје, међутим, нејасно, на основу ког правног акта предлагач Модела закона забрањује запосленима у овим институцијама право на штрајк. Члaн 61 Устaвa je jaсaн, прaвo нa штрajк сe нe мoжe зaбрaнити, вeћ сaмo oгрaничити, “схoднo прирoди или врсти дeлaтнoсти”. To у прaкси знaчи дa сe прaвo мoжe oгрaничити пo питaњу врeмeнa (вaнрeднo стaњe), брoja учeсникa (минимум прoцeсa рaдa), мeстa oдржaвaњa и сличнo, aли НE и укинути у пoтпунoсти.

  • У складу са Законом о заштити података о личности (ЗоЗПоЛ), грађанин има право да од рукoвaoцa подацима зaхтeвa дa му стaви нa увид пoдaткe кojи сe нa њeгa oднoсe, као и да захтева копију истих. Ово право се у одређеним случајевима може ограничити. Међутим, предложеним Моделом закона (Чл. 34) се дозвољава само увид, што је у супротности са Законом о заштити података о личности. Додатно, одредба из Модела по којој су „службе дужне да грађанина, на његов писани захтев, у року од 30 дана обавесте о томе да ли су према њему предузимани посебни поступци и мере и да ли се у службама воде ти подаци“ је у супротности са ЗоЗПоЛ, јер ЗоЗПоЛ предвиђа да је „рукoвaлaц дужaн дa oбaвeштeњe o пoднeтoм зaхтeву издa бeз oдлaгaњa, a нajкaсниje у рoку oд 15 дaнa oд дaнa пoднoшeњa“.

Најкреативније је, међутим, решење које нуди Модел закона, а којим се предвиђа да осим одлуке о одбијању захтева грађанина, која може бити сасвим легитимна и у складу са ЗоЗПоЛ, уводи нешто за шта нема основа у закону, уводи институцију кетмана, легалног лагања и обмањивања својих грађана. Службе, према овом предлогу, иако су према грађанину који подноси захтев примењиване или се примењују посебни поступци и мере, истога могу обавестити да према њему нису примењиване посебни поступци и мере, односно да се о њему не воде подаци, ако би у супротном:

  1. Настала опасност по извршење конкретног задатка Службе;
  2. Била угрожена безбедност другог лица; или
  3. Настале штете по националну безбедност.“

Додуше, предвиђено је да кад престану разлози из овог става, „Службе су дужне да  по службеној дужности обавесте грађанина о могућности увида у прикупљање података“.

Дакле, противзаконито се уводи институција кетмана у односе између служби и  грађана, без икаквог временског оквира колико то обмањивање грађана може да траје, што службама практично даје алиби за временски неограничено прикривање података.

Као што је већ речено, 10-15 минута је сувише мало да би се прочитао и „сажвакао“ нечији готово једногодишњи рад, а камоли да би се он квалитетно оценио и проценио. Да не бисмо упали у замку и постали малициозни неким језичким замеркама типа „зашто закон о службама, а не закон о безбедносним агенцијама“, зашто учинковит, а не делотворан рад, ми ћемо овде стати.

Служба за информисање

 

 

ССП у посети СГП ОБДГ Тиса

Делегација Синдиката српске полиције у саставу:  заменик председника, Миле Лазаревић и портпарол и члан ГО задужен за северну Војводину, Бобан Ђорђић, извршила је обилазак Регионалног центра Граничне полиције према Р. Мађарској, 21.9.2016. године, којом приликом је посетила запослене у Станици граничне полиције за обезбеђење државне границе Тиса.

На почетку постете топлом добродошлицом смо дочекани од стране командира СГП ОБДГ Тиса, самосталног полицијског инспектора, господина Јакша Габора као и смене која се налазила на задатку али и колега који су дошли како би присуствовали састанку са представницима ССП-а, на чему смо им посебно захвални јер све је већи број колега који спознају ко ће се једини истински потрудити и заузети за њихова права али и побољшање услова у којима раде. Овом приликом смо упознати са свим проблемима и потешкоћама са којима се суочавају како колеге тако и старешине.

Састанак је био конструктиван на посебно задовољоство домаћина, који су позитивно изненађени представницима ССП-а, начином на који је састанак одржан, приступом према запосленима и њиховим проблемима али пре свега чињеницом да нисмо давали лажна и нереална обећања, а како су нам пренели, да је била таква пракса приликом давних посета представника неких других синдиката.

tehnicka-voda-tisa
Вода из чесме у СГП Тиса.

Нашој делегацији посебан утисак био је слога, колегијалност, узајамно поштовање између запослених, те начин на који успевају да одрже елементарне услове за рад у СГП ОБДГ Тиса. Практично све проблеме који су били у њиховој моћи, ти људи су решили, али нажалост преостали су они тренутно нерешиви – недостатак опреме, квалитет униформе и обуће, исправне воде за пиће, недостатак возила, и рад на терену у лошим климатским условима у тим дотрајалим и неисправним возилима. Недвосмислено се може закључити да су то професиналци који воле позив којим се баве и да брига за функционисање организационе јединице чији су део је искрена, а својим радом и залагањем свакодневно је унапређују.

Такође, делегација ССП-а одржала је састанак и са неколицином колега из СГП Хоргош али и СГП ОБДГ Таванкут. Разговарало се о актуелној ситуацији и текућој проблематици (која је јако слична осталим јединицама УГП, али уз одређене специфичности наравно). Договорени су и конкретни кораци о даљем раду и развоју ССП на овом терену, бољој повезаности и организованости људи из различитих станица.

У наредном периоду уследиће и конкретни кораци у наступу према руководству УГП РЦ према Мађарској са предлозима за решавање нагомиланих проблема.

Служба за информисање ССП

Предлог Уредбе о накнади путних трошкова лош и неприхватљив!

Београд, 22.09.2016. године, – Министарство унутрашњих послова обелоданило је јуче свој предлог Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Кључни члан предложене Уредбе јесте управо први члан којим се, у складу са спорним чланом 189. Закона о полицији, предвиђа накнада трошкова само за територију општине рада.

Подсећамо вас да је Синдикат српске полиције одмах након усвајања ЗОП поднео иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости неколико спорних одредби тог закона, међу којима је управо и члан 189. који регулише питање накнаде трошкова превоза. МУП није сачекао мишљење тог суда већ је кренуо у практично раскидање  Анекса ПКУ потписаног 17.07.2015. године, а којим је призната примена и на полицијске службенике свих повољности из ПКУ за државне органе.

Предложена Уредба је у супротности са чланом 45. ПКУ за државне органе који гласи:
„Послодавац је дужан да запосленом надокнади трошкове превоза уа долазак на рад и за одлазас са рада у висини цене месечне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају…“

Подсећамо вас да је ЗОП противречан самом себи јер у члану 155. став 5. стоји одредба: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“ Дакле, приликом прековременог рада ће надокнадити комплетне трошкове, а приликом редовног рада не – која је разлика у трошковима, чекамо објашњење. А знамо да смисленог и логичног објашњења не може да буде.

Јасно је, након тихог укидања топлог оброка и регреса или, како они тврде, њиховог имплеметирања у плату (мада иста том приликом није увећана), да нам сада следи и практично укидање права на накнаду реалних путних трошкова за долазак и одлазак са посла.

У предлогу Уредбе апсолутно је занемарена одредба става 4. спорног члана 189. ЗОП која даје могућност Влади да пропише износ масималног износа накнаде који се може исплатити, већ ригидно тумачи члан закона и ограничава исплату само за територију општине рада. То ће неминовно довести до даљњег сиромашења полицијскиох службеника, а плашимо се и учесталог одсуствовања са посла, а што може додатно отежати функционисање службе већ довољно оптерећеног сталним увећањима обима послова и хроничним недостатком људства.

Да ли ће  репрезентативни синдикати и ово преспавати или ће подићи глас остаје нам да видимо. Оно што се сигурно јесте то да Синдикат српске полиције, као ни до сада, неће ћутати, нити седети скрштених руку. Након консултација са нашим правним тимом изаћи ћемо са детаљнијом анализом и планом даљег поступања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Тексте предлога уредбе:

П р е д л о г:

На основу члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 101/2007 и 95/2010) и члана 189. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016),

Влада доноси

У  Р  Е  Д  Б  У
о начину и условима остваривања права
на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада
запослених у
Министарству унутрашњих послова

 

 Члан 1.

Запослени у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) има право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада на територији општине или града где запослени обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству.

Члан 2.

Изузетно, запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:

  • Да Министарство на други начин обезбеди запосленима могућност превоза за долазак и одлазак са рада;
  • да је актом органа јединице локалне самоуправе, односно града омогућен запосленима долазак и одлазак са рада без накнаде и
  • да је удаљен са рада или се налази на годишњем одмору, плаћеном или неплаћеном одсуству, службеном путу, боловању или слично, за време трајања одсуства са рада.

Члан 3.

Запосленом у Министарству који на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству има и боравиште, при чему на тој територији постоји установљен систем месечне претплатне карте за јавни превоз и где тај вид превоза покрива релацију место боравиште – место рада, Министарство обезбеђује одговарајућу месечну претплатну карту.

Под одговарајућом месечном претплатном картом у јавном превозу, у смислу ове уредбе, подразумева се претплатна карта издата од превозника која у току једног месеца омогућава неограничен број превоза.

Члан 4.

У случају да на територији из члана 3. став 1. ове уредбе нема установљеног система месечне претплатне карте за јавни превоз, а запослени на истој територији има и боравиште, Министарство исплаћује запосленом накнаду трошка за долазак и одлазак са рада у висини цене појединачне превозне карте која покрива релацију место боравишта – место рада мултипликовану са оствареном присутношћу на раду утврђеном одговарајућим времеником рада.

Висину цене појединачне превозне карте из става 1. овог члана Министарство утврђује по принципу најповољније цене превозне карте прибављене службеним путем у виду одговарајуће потврде од превозника која покрива дату релацију или покрива приближну  раздаљину уколико не постоји нити један превозник који покрива релацију боравиште – место рада.

Члан 5.

У случају када се место боравишта запосленог не налази на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству, запосленом се накнада трошкова за долазак и одлазак са рада утврђује применом правила обрачуна која важе за случај да се боравиште и место рада налазе на истој територији општине или града, уз обавезу покривања релације место уласка на територију општине или града – место рада.

Члан 6.

Исплата трошкова накнаде за долазак и одлазак са рада врши се ретроактивно, у односу на претходни месец.

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Правилник о условима за остваривање права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 42/2014).

Руководство ССП у дводневној посети југу Србије

Врање, 14.09.2016. године – Делегација Синдиката српске полиције у саставу председник ССП Лазар Ранитовић, заменик председника ССП Миле Лазаревић, генерални секретар ССП Виктор Ратковић и члан ГО ССП Срђан Јовић боравили су у дводневној посети у Врању и Нишу у циљу упознавања са новопостављеним руководиоцима у неколико организационих јединица и решавања проблематике затечене из ранијег периода, а коју су, нажалост, они наследили.

Прешево, 10,00-11,00 часова – Одржан је састанак са новопостављеним начелником Полицијске станице Прешево Халити Бекимом на коме су присуствовали председник РЦ Врање Зоран Стојчић и члан ГО РЦ Дејан Тасић. Председник ССП Лазар Ранитовић се захвалио начелнику на до сада показаној сарадњи са ССП, са очекивањем да ће и у будућем периоду она бити на задовољавајућем нивоу, како би заједничким снагама превазишли горуће проблеме  које муче запослене у тој ПС – велико оптерећење при раду са мигрантима, немогућност награђивања свих који то заслужују, недостатак службених возила и тд.

Начелнику је од стране Дејана Тасића изнето незадовољство запослених који раде у редовним патролама, где је приликом свакодневних интервенција око миграната њихов обим посла знатно повећан, да по инструкцији МУП-а они немају право на посебну накнаду, без обзира што су у контакту са мигрантима и да се осећају дискриминисано у односу на остале колеге. ССП се једини већ годину дана на све начине бори да се ова неправда исправи без покретања судских поступака, нажалост, не наилазимо на разумевање, а све због нечије самовоље, тврдоглавости, а можда и незнања.

Дат је конструктиван предлог, који је од стране начелника прихваћен, да се почевши од овог месеца, сви они који испуњавају горе наведене услове они месечно награђују у тзв „кругу“ (измесеца у месец други људи) повећањем коефицијента плате.

Председник ССП Лазар Ранитовић је упитао начелника зашто није решен проблем тоалета, где око 200 запослених у овој  полицијској станици не може користити тоалет због проблема за мокрим чвором. Начелник је одговорио да у сарадњи са ПУ Врање шаљу захтеве и ургенције према Дирекцији полиције како би обезбедили одређена новчана средства да се то реши, или да дају предлог другачијег решења. Али све то стоји у месту. Како решење ове непријатне и срамотне ситауције није ни на помолу Лазар Ранитовић је обећао да ће ССП на следећем састанку са послодавцем упитати надлежне ко то кочи, зашто се ништа не чини по овом питању и наћи модус решења ради поправке мокрог чвора.



Рујан, 11,30-12,30 часова – Одржан је састанак са највишим руководством РЦ ГП према Р.Македонији, на челу са начелником Драганом Лазаревићем. Осим раније поменутих активиста, ССП су на овом састанку представљали и председник СГ РЦ Прешево Небојша Симијоновић и члан синдиката Дејан Ристић.

На почетку састанака председник ССП Лазар Ранитовић се захвалио начелнику на одвојеном времену и додао да смо свесни са којим обимом посла и проблематиком са мигрантима се овај Регионални центар сусреће и како не би дужили састанак договорено је да главна тема буду накнаде за рад са мигрантима и исхрана сходно Одлукама министра. Упитали смо начелника зашто не поступа у складу са Одлукама министра 01 Број 12188/2015 од дана 09.11.2015. године и  01 Број 6368/2016 од дана 26.07.2016. године где су утврђени основни услови за добијање посебне накнаде: специфична подручја и рад са мигрантима? Зашто не пошаље Предлог за добијање посебне накнаде само за оне полицијске службенике који раде у мешовитим патролама са Војском на овим подручјима?  Као и раније, добили смо објашњења типа: „То је њихов редован посао и њима не следује посебна накнада“, „Не могу без инструкције или наређења неког одозго то да ураде“ и слично, али генерално, човек више није надлежан по овим питањима, од последњих измена Одлуке.

У горе поменутим Одлукама министра које су важиле до 01.08.2016. године не постије термини „матична јединица, редован рад“  и сл, нити било која друга ограничења у погледу послова и сматрамо да су оваквим начином размишљања и тумачења полицијски службеници оштећени и дискриминисани.

Председник СГ РЦ Прешево упитао је начелника Лазаревића: „Да ли су послати предлози за добијање посебне накнаде искључиво за старешински кадар ангажован у Штабу, са седиштем у Врању, а који је формиран на основу Закључка Владе Р.Србије? Добили смо одговор да њима следује посебна накнада.  И зачудили се…

Председник РЦ Врање Зоран Стојчић је изнео две чињенице:  Као специфично подручје Врање се не помиње у Одлуци министра и старешински кадар није упућен у специфична подручја, већ ти људи седе у Штабу са седиштем у Врању и додао да је ово велики пропуст руководства РЦ  и дискриминација према оним полицијским службеницима који раде у непосредном контакту са мигрантима и да ће ССП од послодавца тражити појашњење, покретање и испитивање нечије одговорности због овога.

Небојша Симијоновић се надовезао на ово и тражио од руководства РЦ да пошаљу требовање за дводелни ланч пакет за оне полицијске службенике који раде са мигрантима. Шеф КПДГ и ОБДГ Милош Јовић је дао одговор да је за то потребно одобрење Директора полиције, невезеано за Одлуку.

Члан ССП, радник СГП Трговиште Дејан Ристић, изнео је низ нелогичности које се тичу мешовитих патрола у Трговишту. Полицијски службеници СГП Тровиште и СГП Бујановац у односу на припаднике Војске не добијају посебну накнаду, храну, воду, немају своје возило, поступају искључиво по њиховом наређењу, сачињавају писмена и тд.


Бујановац, 12,45-13,45 часова – Одржан је састанак са новопостављеним руководиоцима у Полицијској станици Бујановац – начелником ПС Гораном Савићем и командиром ПИ Ивицом Тасићем. Од стране председника ССП Лазара Ранитовића изнете су похвале на њихов рад и додао да је ССП упознат са чињеницом да је, у овом тренутку, ПС Бујановац једна од најоптерећенијих организационих јединица у МУП, са веома комплексном проблематиком. Разлози су следећи: многобројна удаљена и истурена Полицијска одељења, административни прелаз, неколико удаљених пунктова, свакодневна ИЈП ангажовања, непопуњеност и мањак људства, а да при томе станица има само једно исправно теренско возило.  Командир и начелник имају доста проблема како то све уклопити у једну целину, са једне стране 24 часа покрити све позиције са мањком људства, са друге свакодневно слати десетак припадника ИЈП у Прихватни центар у Прешеву, и све то постићи једним возилом а уз то да се не омета нормално фунцкионисање осталих делатности у ПС (патролна ,секторска, ОКП…).  Начелник и командир су се захвалили Синдикату српске полиције на разумевању, сарадњи  и помоћи приликом изношења ових проблема послодавцу и додали да нам је у наредном периоду приоритет хитност у набавци теренских возила за превоз полицијских службеника на поменуте позиције. Ово ће бити један од приоритета ССП у даљем раду, обећао је председник ССП Лазар Ранитовић.


Врање, 14,00 – 15,00 часова. Одржан је састанак са новопостављеним руководством Полицијске управе Врање, начелником ПУ Игором Живковићем и начелником Одељења полиције Ненадом Марковићем.

Председник ССП Лазар Ранитовић изнео је низ похвала на рачун новог руководства у ПУ Врање, где су за кратко време успели да реше неколико радно-правних ствари наслеђених од претходника, а које је у договору са Дирекцијом полиције, ССП тада и покренуо:  вишак радних сати, распоред рада два дана унапред, издавање налога за прековремени и приправност, посебна накнада и тд.  Међутим остало је неразјашњено зашто се у неколико удаљених организационих јединица ПС Босилеград и ПС Трговиште и даље наставља са старом праксом!?  Председник СГ Босилеград Аца Стаменков је то потврдио и изнео низ ствари где је очигледно кршење права запослених: вишак сати као последица лоше организације рада, неправљење распореда рада за два дана унапред, оптерећеност са ИЈП ангажовањима, лоша сарадња командира са синдикатима и тд.

Начелник ПУ Врање Игор Живковић се захвалио на похвалама од стране ССП и додао да има још много тога да се ради и не могу се одједном решити сви проблеми које је наследио од претходног руководства. И поред тога настају нови јер је ПУ Врање оптерећена свим дешавањима око миграната, близином државне границе, постојањем многобројних прелаза, и да функционише са малим бројем људства  и возила. Руководство ПУ чини све да обезбеди неколико возила која су  хитно потребна, од  Дирекције полиције су добили обећања, али то иде споро и због тога покушавају на све начине да од Дирекције за одузету имовину добију два возила, која неће закрпити све рупе, али свакако ће бити велика помоћ.

Председник ССП Лазар Ранитовић је рекао да скоро сваког месеца  у Кабинету министра потенцирамо ово питање и да смо од помоћника начелника Управе полиције Небојше Јоксимовића добили обећање да ће ПУ Врање за потребе ПС Прешево и ПС Бујановац добити четири шкоде и евентуално једно теренско возило. Али знамо да су у МУП-у проблем финансије и да морамо чекати да се ово обећање испуни.

Председник РЦ Врање Зоран Стојчић захвалио је начелнику ПУ Врање на помоћи приликом решавања проблематике са вишком сати, разумевању и константном настојању да се и преостали проблеми запослених реше. Још један доказ његовог професионалзима је то да је ССП РЦ Врање за „пет минута“  договором и брзом организацијом успео да од ПУ Врање добије службени аутобус и возило ради учешћа на Полицијади „Златибор 2016“. Апострофирао је чињеницу да је за кратко време начелник ПУ Врање, на захтеве ССП, предузео мере и радње из надлежности према одређене старешинама које учестало крше права радника већ годинама , што претходно руководство није успело годинама.

Закључак на крају ове посете је следећи: Професионалност, знање, стручност, искуство и спремност да се ухвате у коштац са нагомиланим проблемима су синоними новог руководства ПУ Врање, ПС Бујановац и ПС Прешево. Са њима заједно, очекујемо да ПУ Врање буде једна од водећих ПУ у погледу резултата рада и поштовања права радника. Једноставније речено – прави људи су на правим местима.


Врање, 16,00 -18,00 часова. Председник ССП Ранитовић са својим нјаближим сарадницима, одржао је радни састанак са активистима свих Синдикалних група које раде у оквиру Регионалног центра Врање. Извршена је анализа досадашњег рада, констатован напредак у свим сегментима функционисања синдиката на територији ПУ Врање, која последњих година није ни мало једноставна за рад ни полиције нити синдиката. Изразио је задовољство ангажовањем и пожртвованошћу појединих активиста који свакодневно доказују зашто је ССП синдикат са угледом и поштовањем међу запосленима. Изнео је планове рада синдиката на глобалном нивоу и пренео јединствени став Главног одбора – поштен рад, искрен однос према члановима, правна помоћ и заштита – без „куповине“ потенцијалних чланова испразним обећањима и лажима, то је одувек красило ССП и наставићемо са таквим радом и убудуће. Нагласио је и потребу строгог поштовања и придржавања аката Синдиката – статута и Правилника о материјално-финансијском пословању, пре свега. Синдикат је ту да помогне својим члановима и својим активистима а не да финансира МУП, купује климе, информатичку и другу опрему.

Активисти РЦ Врање су изнели своје виђење развоја синдиката на локалном нивоу као и план даљих активности на омасовљењу чланства као основном предуслову за још чвршћи наступ према руководству Полицијске управе. Већ сада смо најбројни синдикат у овој управи, али простора за даљи напредак има сасвим довољно.


15.09.2016. госине, – Делегација ССП је и наредног дана у јутарњим сатима наставила обилазак РЦ Врање, тако да су председник Лазар Ранитовић и члан ГО Срђан Јовић посетили Полицијску станицу Босилеград где су разговарали са руководствима ПС и наше синдиклане групе. Констатовани су проблеми који највише оптерећују нормалан рад и функционисање наведене организационе јединице и запослених у њој. Синдикат српске полиције ће искористити сав свој потенцијал како би се проблеми макар ублажили ако не и уклонили у потпуности.

За то време, заменик председника Миле Лазаревић и генерални секретар Виктор Ратковић су, у друштву председника РЦ Врање Зорана Стојичића, посетили Дејана Јањића, председника синдикалне групе Врање, на његовом радном месту у згради полицијске управе и на лицу места се уверили у јако лоше услове рада на управним пословима, без клима па чак и прозора на појединим просторијама, што сматрамо недопустивим.

„Јумко“, 12,00 – 13,00 часова, – У просторијама некадашњег привредног гиганта одржана је велика хуманитарна акција добровољног давања крви. Активисти РЦ Врање, међу којима је свакако најактивнији вишеструки давалац Дејан Тасић, узели су активно учешће у акцији као и небројено много пута до сада. Више од 40 полицијских службеника, организовано у групи, већином у униформи, одазвало се позиву и дало крв. Међу многим полицајцима-даваоцима треба посебно поменути начелника ПС Прешево Халити Бекимаи ПС Бујановац Горана Савића, који су овим поступком дали пример подређенима и показали да су увек уз њих и народ.

Наши активисти, заменик председника синдиката и генерални секретар, овог пута нису дали крв али су посетили колеге и дали им подршку. У разговору са организаторима акције „Коце заувек“ и са маркетинг менаџерком Телекома, као једним од донатора акције, добили смо низ похвала за Дејана Тасића и остале колеге из нашег синдиката. ССП ће у будућности на разне начине још активиније узети учешће у оваквим акцијама које су заиста за сваку похвали. Полцијски службеници су иначе познати као хумани људи тако да велики одзив никога не треба да чуди.


Ниш, 15.09.2016. године,14,00 часова – Поменута делегација ССП са председником на челу, извршила је обилазак и РЦ Ниш, где је у седишту полицијске управе разговарала са председником тог регионалног центра Славишом Дејановићем, као и са заинтересованим колегама управе, невезано за синдикалну припрадност. Као и свуда, и овде су људи имали да нам изнесу низ проблема и потешкоћа са којим се сусрећу у свакодневном раду, почев од проблема материјалне природе, дотрајале опреме и недостатка основних средстава за рад, па до међуљудских односа изазваним неразумевањем старешинског кадра у појединим деловима управе.

Приликом разматрања планова за даљи рад нашег регионалног центра у Нишу, на омасовљењу чланства и даљем унапређењу функционисања синдиката, дошло се до закључка да је синдикату, у овако великој управи, неопходна помоћ административног радника. Договорено је да у што скорије време синдикат запосли једног радника који би радио у канцеларији у Нишу, а покривао би све наше Регионалне центре у источној и јужној Србији: Ниш, Зајечар, Бор, Прокупље, Лесковац, Пирот и Врање.

Мерошина, 16,00 часова, – Као завршетак ове радне посете руководства синдиката Врању и Нишу, одржан је заједнички састанак активиста и руководстава неколико Регионалних центара: Бор, Зајечар, Ниш и Лесковац. На овом исцрпном састанку, који је потрајао заиста дуго, говорено је о свему ономе што мучи и занима наше активисте на терену. Скоро пуна три часа на питања су одговарали председник Ранитовић, заменик Лазаревић и генерални секретар Ратковић, а ту су била и двојица чланова ГО синдиката из тих регионалних центара Андрија Јеринг и Срђан Јовић.

Како смо у свакодневном раду махом фокусирани на проблеме обичних чланова, на неки начин занемарујући наше активисте, ово је била идеална прилика да они представе своје проблеме и потешкоће са којима се сусрећу у раду – било да ти проблеми долазе од старешина било услед деловања других синдиката, који често немају свој идентитет и идеје, па им је претежни део активности усмерен на ометање нашег рада. Председник Ранитовић је навео да је изузетно задовољан залагањем активиста и функционисањем већине ови регионални центара, али да за напредак рада увек има простора. О закључцима и реализацији направљених планова бићете редовно извештавани кроз наставак активности на терену.


Радним састанком у Мерошини завршена је посета руководства синдиката овом делу Србије. Распоред је био згуснут, темпо убрзан и напоран, али је посета била вишеструко корисна. Наши активисти на терену су имали прилику да у директним разговорима руководству синдиката пренесу своје утиске и проблеме. Председник и његови сарадници су имали добру прилику да боље упознају ситуацију на терену са великом проблематиком у вези са имигрантском кризом, да локалним старешинама и актвистима пруже подршку и дају савете. А многи од уочених проблема у функционисању службе, који из разних разлога не стижу до Дирекције полиције и врха МУП, овога пута ће бити верно пренесени, односно изложени на састанцима у Кабинету министра. Пракса оваквих групних састанака са активистима више комшијских регионалних центара ССП биће настљена.

Служба за информисање ССП

Кременко је један од нас!!!

Пре неколико дана смо имали прилике да видимо колегу који промрзао и покисао, стојећи поред ауто пута, цеди мокре чарапе, показујући тако на најбољи начин о каквом квалитету се ради када су у питању наше службене борбене патике. То нажалост није наша једина мука.

Док свет незадрживо напредује и свакодневно усавршава технику ми се трудимо да одржимо техничка средства из прошлог миленијума. Компјутери на издисају, везе лоше и неподношљиво споре. О заштитним прслуцима са истеклим роковима трајања беспотребно је трошити речи. Рестриктиван буџет је довео до тога да у већини организационих јединица одговор на свако требовање потрошног материјала гласи „снађите се“.

Недостатак адекватне опреме свакако утиче на обим и квалитет обављеног посла, али ипак не угрожава животе директно и свакодневно као што је то случај са неисправним службеним возилима. Наши полицајци излазе на терен са технички неисправним возилима и тако директно доводе у опасност своје животе. И кад несиправност није толика да доводи у питање безбедност, свакако је нешто што нас брука и додатно унижава ионако окрњен углед полицијских службеника.

Није реткост видети полицајцеu1 на улици док гурају службено возило, као ни саобраћајце који контролишу и кажњавају учеснике у саобраћају, а да су при томе и они у својим возилима без светала, са истрошеним пнеуматицима. Поједина возила су толико трула да се види асвалт кроз њихов патос. Рупе зјапе и молимо Бога за што дуже лето, јер кад почне јесен биће мокрих ногу, не само напољу већ и у возилима.

Синдикату српске полиције непрестано пристижу фотографије са терена које нам достављају наши чланови али и други запослени уз образложење да „само ССП нешто ради и сме да објави, друге синдикате су купили или уценили, нема их нигде“. Стижу нам и информације које сви добро знамо – у свакој јединици најбоља возила возе начелници и команданти. Шепуре се у луксузним лимузинама и меким седиштима док полицајци гледају како живу главу да сачувају.

Начелницима највећи ризик представља опасност од тога да закасне на састанак и буду „рибани“ од надређених. За то време полицајци, расклиматаним олупинама, треба да пожуре на увиђај или интервенцију, да појуре извршиоца, па неког и да стигну и лише га слободе. Посебно јадно делујемо кад у тим олупинама пратимо помахнитале министарске или друге лимузине ауто-путем. О обезбеђењу и пратњи разних поверених нам „контраверзних бизнисмена“ не треба трошити речи – полицајци ризикује своје животе штитећи те сумњиве типове.

У појединим полицијским u5станицама радници на безбедносне секторе одлазе користећи јавни превоз. У Шиду, градићу са неколико хиљада имиграната, до скоро није постојало исправно возило за безбедан превоз истих, возили смо их у пунтићима, трпајући их по неколико. Само је питање дана када ћемо почети да лица приводимо аутобусима градског саобраћајног предузећа!

Синдикат српске полиције указује министарству и јавности да је крајње време да се уради нешто по питању подмлађивања и оспособљавања возног парка МУП. Некоме другом препуштамо анализу о томе како је дошло до тога да у министарству имамо неколико стотина марки и модела возила, што свакако беспотребно компликује и поскупљује набавку делова и одржавање возила. Да ли смо ми толики супермени да у својим радионицама имамо универзалне механичаре (узгред буди речено бедно плаћене) оспособљене да дијагностификују проблеме и отклањају кварове код толиког броја различитих возила.

Питамо се да ли је ико вршио нанализу трошкова одржавања једног возила старог 15-20 година са по пола милиона пређених километара из себе?! Да ли је компликовано утврдити оправданост политике полиција свих озбиљних држава, које не купују возила већ их узимају на лизинг, возе их нова и после пар година враћају лизинг кућама. На тај начин увек имају млад возни парк, сигурна возила и безбедне полицајце у њима, кадре да правовремено интервенишу. Не треба нико да открива топлу воду или измишља рупе на саксији – довољно је да погледа и препише рецепте успешнијих од нас. Сигурни смо и да у нашем министарству има људи који ово виде и овако размишљају али после сличног предлога долазимо до укрштања интереса моћника и наилазимо на зид. Нема даље од тога.

Због свега тога остаје нам само да се надамо да нећемо ускоро на улици видети полицијске службенике који, као јунак наслова овог текста, трче носећи у рукама службени ауто.

Служба за информисање ССП

Све приложене фотографије су аутентичне, добијене од колега са терена, без накнадне обраде:

Докле више једни те исти?

Београд, 18.09.2016. године, – На синоћњој конференцији за медије министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је саопштио да је уочи и за време дерби утакмице Партизан-Црвена Звезда, због туча и нарушавања јавног реда и мира приведено укупно 44 изгредника који се представљају „навијачима“. Министар је још саопштио и да је повређено 8 полицијских службеника и да су сви збринути на Ургентном центру. Рече нам министар још и да држава неће дозволити да „навијачи неког убију доказујући тако да воле свој клуб“, или нешто томе слично!

На први поглед је то коректна изјава којој немамо шта приговорити. И заиста све је то лепо речено, подаци о приведенима и повређенима тачни. Али нас полицијске службенике боли нешто друго, оно што није речено, оно што прећуткују сви у овој држави па и министар Стефановић. Као уосталом и сви његови предходници на тој позицији.

Заборавио је министар да напомене да ту није реч ни о каквим навијачима већ напросто хулиганима, добро организованој паравојсци дилера наркотика и клинцима заведеним сјајем богатства и моћи тих „вођа навијача“. И заиста је тако, пре пар дана видесмо да је један од вођа навијача ухапшен као један од највећих дилера у Србији, видесмо и да је рођени брат наших репрезентативки умешан у шверц наркотика, а о некадашњем репрезентативцу, пријатељу са главним нарко-босом и да не говоримо. Више је него јасно је да су везе нашег спорта и трговине наркотици постале веома јаке, скоро па нераскидиве.

Ту полиција ништа неће моћи да уради сама! И то је свима јасно!

Министар унутрашњих послова треба јавно да упита државу Србију зашто је то тако! Зашто се пред сваку дерби утакмицу не питамо да ли ће бити повређених полицајаца и хулигана, већ колико ће их бити, и да ли ће, недај боже, бити мртвих!? Други треба да одговоре зашто су сви ти приведени хулигани на слободи упркос томе што имају на десетине кривичних пријава. Шта нам је са правосуђем, са правном државом? Да ли је на бранику правне државе полиција остала усамљена и једина?

Држава мора или да докаже своју моћ или да призна пораз пред организованим криминалним бандама. Полиција је небројено много пута до сада доказала своју способност и снагу. Али је полицији потребна помоћ других сегмената друштва. Привођењем 44 изгредника проблем се не решава. Већ двадесет година за сваки дерби ми приводимо по 44 изгредника, најмање два-три пута годишње. То даје цифру од ско две хиљаде приведених! Али скривена остаје бројка процесуираних и осуђених! Уместо да седе у затвору, или код куће (након издржавања казне), да им је доживотно забрањен улазак на стадионе и све спортске приредбе, они су и даље ту међу нама. Организују неке нове младе снаге, настављају свој крвави пир. Они су заштићени бели медведи које управо полиција прати и спроводи на гостујуће стадионе, у приватним аутобусима, широм Србије, уместо да време одржавања утакмица проведу на клупама полицијских станица и не иду никуда.

Укинимо публику док проблем не решимо. Учинићемо тако град безбеднијим, а наше супруге и мајке сигурнијим да ће им се њихови најмилији са посла вратити живи и здрави.

И на крају једно питање министру – ти што су јуче приведени, јесу ли већ пуштени кућама? Да ли ће ти исти и данас повредити неког полицајца на „Геј паради“?

Шеф службе заинформисање ССП
Миле Лазаревић

Драгољуб Чакмак реизабран једногласно!

Ковин, 15.09.2016. године, – Oдржан je радни састанак чланства истоимене Синдикалне групе ССП. Састанку је присуствовао и председник Регионалног центра Панчево, Небојша Ристић.

Када на састанак синдиката у једној Синдикалној групи дође преко две трећине чланства, као што је јуче у СГ Ковин састанку присустовало чак 46 чланова, онда је јасно да је та СГ сложна па самим тиме и веома јака. И заиста СГ Ковин је једна од најстабилнијих група у нашем синдикату, постоји дуго, без икаквих турбуленција. За такву ситуацију „најодговорнији“ је свакако дугогодишњи председник те синдикалне групе Драгољуб Чакмак.

На састанку се разговарало о тренутној ситуацији у Синдикату српске полиције и актуелним проблемима у Полицијској станици Ковин и Полицијској управи Панчево. А једна од тачака дневног реда била је и реизбор органа синдикалне групе. За новог/старог председника је једногласно, гласовима свих присутних 46 чланова, реизабран Драгољуб Чакмак.

Честитамо Драгољубу и желимо му још успешнији рад у наредном периоду.

Служба за информисање ССП

kovin1 kovin3

Нека свако одговара за своје поступке, па и старешине!

Сомбро, 14.9.2016. године, –  Председник Регионалног центра Сомбор Синдиката српске полиције, Бобан Ђорђић, у име синдиката је поднео Иницијативу за покретање дисциплинског поступка, начелнику Полицијске управе у Сомбору, против двојице старешина од којих је један заменик командира ПС Апатин, а која нема постављеног командира.

Наиме, против полицијског службеника ПС Апатин, заменик командира поднео је Захтев за покретање дисциплинског поступка због тога што није носио у току службе формацијске борбене патике, а које су му мале, иако је предходно као непосредни старешина упознат са овим проблемом запосленога а запослени је о наведеном сачинио и одговарајући акт. Уместо да предузме мере и радње како би тесну обућу заменио за адекватну, заменик командира на крајње дрзак и перфидан начин првом приликом одлази запосленом у инструктивно-контролну делатност, затиче га у неформацијској обући (обући коју поседује запослени приватно) и одлучује да поднесе Захтев за покретање дисциплинског поступа, а начелник ПУ Сомбор, доноси Закључак чиме је покренут дисциплински поступак против запосленог којом приликом је кажњен ОПОМЕНОМ! Да ту није крај бахатости и безобразлуку говори чињеница да је заменик командира ПС Апатин током контролне делатности фотографисао полицијског службеника у приватној обући, те је у прилог захтеву сачинио „фото-документацију“ оверивши је својеручним потписом!

Синдикат српске полиције се пита докле досеже самовоља појединих руководилаца и  старешина који на најгори могући начин ниподаштавају људско достојанство полицијских службеника – извршилаца! Постављамо питање да ли запослени треба да секу прсте  или делове стопала како би могли да обују обућу коју су грешком добили мањег броја или им је тесна!? Зар је проблем да руководилац једним телефонским позивом или дописом реши овај проблем преко магацина у оквиру полицијских управа, а они преко централног магацина МУП!? Изгледа да јесте, да је лакше шиканирати и казнити полицијског службеника.

Синдикат српске полиције који се залаже за поштовање права и достојанства полицијских службеника на оваква понашања неће остати нем, већ напротив. Против заменика командира ПС Апатин поднели смо Иницијативу за покретање дисциплинског поступка. Такође, ако је запослени крив што је добио тесну обућу на коју је благовремено указивао, онда је крив и старешина који га је таквог упутио у службу па и он је неопходно по истим аршинима да сноси одговорност те је ССП поднео иницијативу и против тога старешине. Угред, о каквом квалитету обуће – борбених патика се ради запослени који их носе свакодневно знају одлично, али је недавно и шира јавност имала прилике да се увери путем видео снимка посредством ССП-а.

ССП на томе неће стати, поред тога што ћемо помно пратити даље поступке који ће бити директни показатељи да ли су аршини једнаки за све или не у конкретном случају, апелујемо на све запослене да уколико имају сличне проблеме и ситуације да се обрате председницима синдикалних група ССП, а ми као одговорна организација која се искрено бори за права запослених и поштовање људског достојанства предузћемо сва правно дозвољена средства како би заштитили та права и достојанство запосленог!

Служба за информисање ССП

zamenik-ps-apatin-disciplinska-str-1-zatamljeno-copy zamenik-ps-apatin-disciplniska-str-2 staresina-disciplinska-str-1 staresina-disciplinska-str-2-copy