Skip to main content

Година: 2016.

Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

У данашње време људима је све теже и да замисле да неко некоме помаже тек тако и без задњих намера. Тешко им је да поверују у то да се неко бави синдикалним радом несебично. Уобичајена сумња је да синдикални активисти имају неки интерес, најчешће мисли иду ка томе да они – сигурно добијају новац за тај рад или имају додатне погодности, блиски су руководству послодавца па ће то искористити за напредовање, итд. Ма шта ту има да се мисли? И зашто баш да им помогнемо у остваривању личних амбиција. Ми ћемо добити шта?

Тешко је људима да схвате и прихвате чињеницу да је неко спреман да жртвује миран живот и слободно време да покуша променити на боље систем изнутра, да тај неко тек тако изабере тежак пут уместо да оклева и чека боља времена или једноставно да се препусти судбини.

А у ствари, не треба ту много да се  мисли. Ако сматрамо да постоји потреба да наша права и наши раднички интереси буду заштићени, требало би да и сами активно учествујемо и „узмемо ствар у своје руке“. Да сами одлучимо који људи ће да нас представљају. Да то омогућимо људима који нам уливају поверење, да делују и говоре у наше име и да им дамо пуну подршку. Морамо заувек оставити иза нас време када су људи на такве позиције именовани путем формалних или унапред режираних избора. Не треба препустити било коме да гласа и одлучује у наше име. Тек ако активно учествујемо у раду синдиката и избору руководства, тада имамо и морално право да критикујемо изабране, да им тражимо полагање рачуна али и оставке уколико не оправдају наше поверење.

Време је да и МУП схвати оно што успешни послодавци одавно знају – да ефикасне синдикалне или професионалне организације могу да буду изузетно корисне за било ког послодавца, јер преко њих добија праву повратну информацију не/задовољства радника. Информацију неискривљену страхом, неоптерећену болесном зависности и улизиштвом или пак наглашено стегнуту због хијерархијске структуре. Ова врста односа често може сачувати неку организацију од колапса, изазваног одвајањем руководства од реалности, претераним отуђењем руководства од запослених.

Могућности које пружа синдикално и друго удруживање не користе се довољно ефикасно у нашој земљи, ту смо јако далеко од жељеног у поређењу са земљама са развијеним цивилним друштвом. Стиче се утисак да се традиционални синдикати и професионалне организације, велике синдикалне централе у Србији, али и репрезентативни синдикати у МУП, углавном одржавају на инерцији чланства из прошлости, које се све више и више смањује. Имамо и много нових малих синдиката који, подстицани разочарењем и незадовољством или пак од стране послодавца, ничу свакодневно, али ту ипак нема довољно нових идеја, синдиката спремних да понуде алтернативу. Част изузецима.

Ипак, постоје разлози за оптимизам, јер видимо више позитивних резултата проистеклих из привременог или трајног удруживања. Запослени у јавном сектору, па и МУП, у последњих неколико година изгледа да доживљавају судбину оних који раде у приватном и потребан им је снажан и добро организован синдикат. Синдикат српске полиције доказао је да је у стању да покаже да у МУП раде живи људи, грађани Србије са именом и презименом, а не само анонимни бројеви. Надамо се да ће тај тренд да се у будућности настави и прошири!

Упркос одређеним ограничењима у остваривању права на слободу удруживања у МУП-у (нарочито у погледу спровођења ефикасних штрајкова), и даље има довољно механизама да утичемо и штитимо интересе запослених путем протеста, јавних кампања, тужби судовима због незаконитих одлука и слично. Наравно, основни услов за све то јесте активна подршка чланства. И укпрупњавање синдикалне сцене!

Времена се мењају и захтевају се нови односи са јавношћу и са чланством, што заузврат захтева реформу целокупног синдикалног покрета. Неизбежне су болне реформе свих синдиката, али оне генерално морају имати благотворан ефекат ако се правилно спроведу, а то се не може десити без сарадње људи који су свесни проблема у потпуности. Синдикати се морају одрећи неких људи који су годинама својеврсни синдикални фикуси, људи који годинама обављају одређене одговорне функције у синдикатима без икаквих резултата у раду. Савремени облици организације синдиката не смеју да дозволе постојање функционера који су само неми  посматрачи већ сви морају бити активни учесници и давати адекватан допринес.

Синдикат српске полиције од свог оснивања био је лидер у иновацијама у раду, приступима решавању проблема, предлагали смо решења, често и непопуларна, али сврсисходна и ефикасна. Све више и више људи почиње да схвата неопходност примене таквог приступа раду са члановима, решавању проблема, неопходност приближавања и изградњи поверења и сарадње са организацијама цивилног друштва и независним државним органима, тако да нема сумње да ће у нашем синдикату бити довољно људског капацитета за спровођење неопходних реформи и враћања синдикализма у МУП на „прави пут“!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Никада није било више дилема него што је то случај данас – да ли су синдикати и други слични облици удруживања уопште добра или лоша ствар за запослене? Сви послодавци, у различитим областима, својски заступају савремену тезу да синдикати ништа корисно не раде већ коче реформе, а самим тим и економски и сваки други развој.

Послодавци понекад тврде да их синдикалне вође уцењују и прете им непотребним ударима и тако себи неовлашћено обезбеђују додатни приход или друге користи.

Сведоци смо постојања и таквих синдикалних лидера који показују животни стандард у нескладу са својим основним занимањима – наставници, рудари, поштанских радници, полицајци итд. Сведоци смо и метеорских каријерних успона појединих синдикалних лидера! На нека лица првих људи синдикалних организаџија навикли смо тако дуго да их узимамо здраво за готово, као да су рођени и да ће увек бити синдикалци. Највеће и најстарији организације међу њима имају моћне елементе корпоративне структуре.

Некада је то оправдано, некада не, али на синдикате по дифолту пада критика, слично као на политичке партије – да ништа корисно не раде и никоме не помажу, осим личном интересу малог круга људи блиских њиховим лидерима.

Дакле, намеће се закључак да су они заправо штетни облици удруживања запослених?

Међутим, људско памћене генерално је кратко, а сећање на историјске моменте изгледа још краће и лако се заборавља да већина права која уживамо данас нису одувек била ту и да су освајана у некој ранијој фази, често уз цену озбиљних жртвава, протеста, штрајкова, отпуштања са посла. То не значи да та права не могу врло лако бити изгубљена. Јесмо ли брзо заборавили блиску прошлост када смо радили и преко 250 сати месечно? Без увећања за ноћни рад, прековремени рад, рад на дан државних и других празника… Да ли је тако брзо избледело сећање на малтретирање полицајаца од стране надобудних старешина и кажњавање умањењем плате без повода и без права на жалбу?!

Права су изборена тешком муком а лако их можемо изгубити и због тога свако од нас мора да буде спреман, да лично учествује у заштити својих права и легитимних интереса. Ако нисмо спремни да дамо све од себе, не можемо ни да очекујемо добијање жељеног резултата. Када немамо довољно снаге да се сами одупремо, она се стиче удруживањем – формалним или не. Срећом, увек постоји могућност да удружимо снаге са људима који се боре за исте циљеве и заједничким напорима постигнемо жељено. Избор је само наш лични.

У већини случајева, међутим, људи схвате ову могућност, на другачији, тежи начин. Тек у, по њих лично, тешком тренутку, када су им директно угрожена права или интереси, одлучују да се придруже великој и јакој групи. Па чак и тада, када се нешто тако деси и одлуче се за придруживање синдикату, бринући само о себи, неки од њих и тада желе да остану анонимни и не подлегну ни минималном ризику.

Но, то их не лишава права да критикују оне који покушавају да учине нешто за опште добро. То их не спречава да поставе питање „Шта је то синдикат урадио за њих?“. Заборављају да синдикат није нека отуђена организација, страно ткиво на телу запослених, већ смо синдикат сви ми заједно.

Синдикат је јак онолико колико смо сложни и колико су активни и на борбу спремни сви његови чланови!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Делују ли вам забринуто за судбину радника?!

Допис упозорења у вези са распоредом рада у Жандармерији

Napisao/la na . Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Допис упозорења у вези са распоредом рада у Жандармерији

Београд, 02.11.2016. године, – Генерални секретар синдиката српске полиције Виктор Ратковић упутио је допис руководиоцима Жандармерије, у команди и у свим одредима, у којим их упозорава на обавезу поштовања важећих прописа који се директно односе на радноправни статус запослених.

Наиме, уочена је пракса непоштовања прописа у Жандармерији код прављења распореда рада, код позивања и издавања налога за прековремени рад. Дешавало се и да распоредом рада није одређено време почетка и завршетка радног времена, већ једноставно стоји одредба „Од 10,00 – до по потреби“, што је заиста несхватљиво.

Верујемо да ће ово добронамено упозорење имати ефекта и да ће се стати са овом праксом, те да нећемо морати да примењујемо репресивне мере у настојању да заштитимо права наших чланова и других запослених. Јер, подсетимо и на то – старешине нису изузете од дисциплинске и кривичне одговорности!

raspored1

raspored2

Служба за информисање ССП

ССП израдио и доставио свој Предлог правилника о психолошкој помоћи

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП израдио и доставио свој Предлог правилника о психолошкој помоћи

Београд, 31.10.2016. године,- Стручни тим Синдиката српске полиције израдио је и доставио предлог Правилника о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у Министарству унутрашњих послова. Као што је већ познато, руководство МУП-а, из нама несхватљивих разлога, одбило је да представнике ССП укључи у рад Радних група за припрему предлога седам правилника које је министарство, у складу са Законом о полицији, у обавези да донесе.

Посебну занимљивост даје чињеница да су одбили и само наше присуство састанцима у својству посматрача, немог сведока ставова и залагања и представника послодавца али и репрезентативних синдиката. Да ли су нешто желели да сакрију и шта су нам припремили видећемо врло брзо јер је рок за израду предлога ускоро истиче.

Руководство Синдиката српске полиције није желело да наш синдикат остане по страни, да се препустимо судбини и сачекамо, сигурни смо, лошег и рестриктивног предлога правилника па да онда ликујемо и критикујемо га. Напротив, као и увек до сада, предузели смо кораке да предупредимо доношење лошег правилника те смо израдили нашу верзију у којој психолози добијају праву улогу – заштитника психолошког здравља полицијских службеника и осталих запослених, за разлику од предлога Радне групе, за који са сигурношћу можемо очекивати да ће психолозима наменити улогу „батине“ за запослене!

Допис председнику Радне групе преносимо у целости, док текст нашег предлога правилника можете погледати и „скинути“ са доњег линка:

„Господин Звездан Радојковић, помоћник директора
(председник радне групе)

Предмет: Предлози Синдиката српске полиције за текст правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи

Поштовани,
будући да сте решењем министра, бр. 6579/16-2 од 18.08.2016. године, именовани за председника Радне групе за израду текста правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи, достављам вам предлог правилника који је израдио Синдикат српске полиције.

С обзиром на чињеницу да министарство није дозволило учешће нашег синдиката у раду Радне групе којом председавате, у ситуацији смо да немамо увид у то докле сте стигли са израдом текста предлога правилника, чак ни да ли сте уопште започели рад, било би беспредметно да вам достављамо сугестије и предлоге које бисте могли да искористите и имплементирате у текст предлога правилника, мада би то било практичније и сврсисходније, а нама свакако једноставније.

Стога је стручни тим ССП припремио предлог комплетног правилника и овом приликом га достављамо. У припреми предлога контактирали смо са колегама из полиција неколико европских земаља, уважили смо њихова искуства из практичне примене њихових правилника и све то имплементирали у наш предлог који имате пред собом.

Сматрамо да сте дужни да овај предлог прегледате, анализирате и искористите, не ради задовољења сујете руководства ССП, већ искључиво у интересу свих запослених у МУП, којим смо се и водили приликом одлуке да предлог израдимо упркос неразумном ставу МУП да нас искључи из свих фаза доношења и усвајања правилника који се тичу радно-правног статуса и интереса запослених, чиме је директно прекршен Закон о раду а наш синдикат доведен у подређен положај.

Молимо Вас да нас известите да ли сте уопште узели у разматрање наш предлог, а ако нисте да нам наведете разлоге за то.„

Овде можете погледати текст предлога:
Предлог Правилника о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у  министарству унутрашњих послова

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

Повећање плате или враћање дела узетог?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Повећање плате или враћање дела узетог?

Београд, 30.10.2016. године, – Након што је, на данашњој конференцији за медије, председник Владе Србије, господин Александар Вучић, обавестио јавност о резултатима преговора са делегацијом Међународног монетарног фонда и изнео податке о висини увећања плата запослених у државном сектору, намеће се неколико закључака али неколико питања и даље остаје отворено.

Премијер Вучић је нагласио и то како је водио „велику борбу“ са ММФ-ом око повећања плата за припаднике војске и полиције, да је постојало велико противљење поменутих који сматрају да су полицајци већ „преплаћени“ и да је умало дошло и до прекида разговора баш због спорења око запослених у Министарству унутрашњих послова и нашег права на нормалан живот.

Чланови и руководство Синдиката српске полиције немају разлога да не верују да је заиста тако и било и на том залагању искрено се захваљујемо господину Вучићу, мада је то свакако у опису његовог посла – обезбеђивање услова за достојанствен живот грађана Србије, међу којима смо и ми „озлоглашено преплаћени полицијски службеници“!

Ипак, не можемо да не приметимо да је на делу само привид увећања плате запосленима у МУП, а да је ово, у ствари, најава враћања још једног дела одузетог. Подсећања ради, запосленима у МУП је крајем лета и почетком јесени 2014. године плата умањена два пута и да је због тога уследио масовни штрајк. Том приликом смо сви остали без око, у просеку, 15% наших зарада, најпре кроз умањење чувене „десетке“ а онда и линеарно умањење од 10%. Штрајк нажалост памтимо по лошем – један репрезентативни синдикат га је активно опструисао а други касније издао.

Данас на делу имамо најаву враћања дела одузетог, након јануарских 2%, ускоро ћемо добити додатних 5% увећања основице плате, али је то и даље далеко од нивоа плата које смо имали у августу 2014. године. Свесни смо финансијских тешкоћа државе, незавидног платног биланса и рестриктивног државног буџета, али ово је истина коју не смемо да прећутимо – нема овде реалног повећања плате већ само ублажавања почетног умањења. О двогодишњој инфлацији и увећању животних трошкова, као и о накнадни укупно одузетог за две године, нико и не размишља осим полицајаца самих.

Премијер је у обраћању јавности најавио и једнократну линеарну помоћ свим пензионерима у износу од пет хиљада динара. Своје, раније дато, обећање које су нам презентовали репрезентативни синдикати (додуше ПСС је говорио о 20.000 а НСП о упола мањој суми) о једнократној помоћи запосленима у МУП данас није споменуо. Остаје нејасно да ли је заборавио на обећање или му испуњење нису дозволили представници ММФ-а. А можда обећања није ни било већ су нас репрезентативни синдикати, као и много пута до сада, једноставно обманули?!  

Такође, заборављено је и да су умањењем висине накнаде за рад на терену, односно износа дневнице, на мизерних 150 динара дневно, директно погођени полицијски службеници који раде у тешким условима на одржавању јавног реда и мира и спречавању ескалације насиља и криминала. Тај рад и ризик који са собом носи је подцењен и неправедно доведен у исту раван са класичним службеним путовањима бирократа и администрације. Наш рад није „службено путовање“. Ми не „путујемо“, већ обављамо најсложеније и најтеже теренске послове и задатке у циљу очувања безбедности Републике Србије и њених грађана. Верујемо да повећање износа дневница за полицијске службенике на неопорезовани износ од 2.201 динар не би био превелики залогај за буџет државе Србије и да то треба урадити што хитније.

Све у свему, ово увећање месечног примања свима ће нам добро доћи премда ни из далека није довољно да полицијским службеницима обезбеди услове достојне за живот човека. Још једном је потврђена навика државе да од полицијских службеника и свих запослених у МУП очекује највеће жртве, да их без оклевања и добије, а да приликом „враћања дуга“ будемо скрајнути или у потпуности заобиђени!

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

 

Пиротехничари заслужују много више!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Пиротехничари заслужују много више!

Једно од релативно нових и мање познатих занимања у министарству унутрашњих послова јесте радно место класификовано као „послови заштите од неексплодираних убојних средстава“. Ти послови су према Закону о ванредним ситуацијама и Уредби о заштити од неексплодираних убојних средстава (у даљем тексту: НУС) у надлежности Сектора за ванредне ситуације МУП Р Србије.

Да би свима било јасно о којим људима овде говоримо, рећи ћемо кратко и јасно: деминери или пиротехничари! Они припадају Одељењу за НУС, Управе за цивилну заштиту СВС-а и организовани су у тимове у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Њихово ангажовање на терену подразумева преузимање експлозива и средстава за иницирање из магацина, превоз до места проналаска НУС, уништавање НУС детонацијом на лицу места или траспорт до привремених места предвиђених за уништавање. О ангажовањима на претрагама терена ради проналаска закопаних НУС, те откопавању или пак закопавању пронађених средстава, раду у разним метео условима, на њиви, у шуми…, не треба ни говорити, то је већ технички део посла који се од њих очекује да одраде рутински, мада у овом послу не сме да буде рутине нити се потребно знање стиче у школама. То је високоризично занимање за чије успешно обављање школа није довољна – потребно је дугогодишње искуство и учење од старијих у том послу, неопходна је хладна глава, висока концентрација и мирне руке!

И мотивација!!! Ипак је реч о занимању у којем се греши само једном!

Број људи уnus овој служби је јако мали, ради их свега деветорица у целој Србији, у просеку имају по стотинак целодневних ангажовања на терену! Од тога су двојица припадница Војске Србије придодати на испомоћ МУП. Потреба за новим свежим снагама је велика! Неопходно је одмах довести нове, младе људе, који треба да науче занат уз већ прекаљене пиротехничаре, али нажалост, одзив и интересовање за ово изазовно али и јако ризично занимање су јако мали. Основне плате запослених на овим радним местима су у рангу плата обичних полицијских службеника, а морамо признати да то и није баш логично. Уколико су приликом одређивања висине увећања радног стажа уважени сви ризици конкретног радног места и правилно одређено увећање од 6 месеци на годину дана, остаје нејасно зашто тај ризик није вреднован и приликом одређивања коефицијента плате. Да ли је том приликом пресудила сујета појединих начелника у Сектору или Управи, па је одлучујући фактор био „не могу они да имају веће плату од мене, ипак сам ја начелник“!

Да ли је потребно наглашавати чињеницу да пиротехничари за целодневни рад на терену, у високоризичном послу, као накнаду добијају дневницу у чувеном износу од целих 150 динара?! Да ли је онда чудно што нови људи не долазе, а стари гледају куда да побегну главом без обзира?!

Проблем са накнадом за пиротехничаре и њихову изложеност великом ризику приликом ангажовања на терену елегантно је решен у Војсци Србије – одлуком министра дефинисана је „Пиротехничка накнада“ и она тренутно износи 4.400 динара по дану. Наравно, уз то следи и посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС на 5 сати дневно! Има ли потребе за појашњењем ових мера?

Синдикат српске deminerполиције сматра да је, због свега изнетог, неопходно хитно доношење одлуке министра којом би овој категорији запослених био увећан износ дневнице, односно накнаде за ангажовање за рад са НУС. Сматрамо да рад на пословима са мигрантима свакако није ризичнији од посла са неексплодираним убојним средствима, а да је број људи на овим радним местима, као и број њихових ангажовања на терену, такав да увећање накнаде не би требало да представља непремостиву финансијску препреку за МУП.

У посебном допису министру захтеваћемо поштовање равноправности запослених у различитим државним органима и поштовање принципа који говори о томе да исти рад треба да буде једнако вреднован и плаћен! Тражићемо да министар др Небојша Стефановић донесе посебну одлуку којом ће исправити наведену неправду учињену овим људима. Одлуку којом ће увести посебну накнаду за њихов теренски рад, појачану исхрану на терену и поштовање ограничења дужине трајања ефективно рада са НУС.

Верујемо да ће министар имати разумевања и свести да ће таквом одлуком спречити изумирање овог занимања у МУП. А потреба за овим занимањен никада неће престати с обзиром на бурну ратну прошлост наше земље и чињенице да смо само у последњих стотинак година имали неколико ратова и бомбардовања.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Шта урадити да привремени премештај не постане трајни?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Шта урадити да привремени премештај не постане трајни?

Поводом уочене појаве да се у појединим Полицијским управама наређењем начелника полицијске управе појединим полицијским службеницима налаже да обављају послове другог радног места, при том речене наредбе немају временско ограничење (наређење остаје на снази док постоји потреба службе), правни заступник Синдиката српске полиције господин Никола Перовић, даје следеће мишљење:

Одређивање другог места рада полицијском службенику на основу наређења старешине – правни став

1.Наредбом руководиоца организационе јединице МУП-а могуће је одредити, односно наложити полицијском службенику да обавља послове који нису у опису радног места (Решењем надлежног органа распоређен је на једно радно место а руководилац му налаже обављање послова другог радног места за које испуњава услове и у истом статусу), сходно одредби чл. 20 Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014), која одредба казује:

„Привремени рад на пословима који нису у опису радног места
Члан 20
Државни службеник дужан је да, по писменом налогу претпостављеног, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла или замене одсутног државног службеника.
Врсту и трајање послова одређује претпостављени писменим налогом, најдуже на 30 радних дана.
Послови могу да трају и дуже од 30 радних дана ако је потребно да државни службеник на положају замени другог или ако на положају не ради нико.“

Из цитиране законске одредбе јасно произилази да је време обављања послова на основу писаног налога претопстављеног ограничено на 30 дана (осим за положаје) као и да су условљени алтернативно постављеним разлозима као што су повећање обима посла или одсустност државног службеника. Правна природа алтернативно постављених разлога који оправдавају овакво поступање претопстављеног је таква да наредба, којом се налаже обављање послова који нису у опису радног места полицијског службеника, захтева одређено образложење како би се полицијском службенику дали јасни и прецизни разлози због којих је дужан да обавља послове који нису у опису његовог радног места. Такође, јасно је да је овакво обављање послова ограничено у свом трајању на 30 дана те не постоји законски основ који би оправдао став да наредба остаје на снази док постоји потреба службе. Ово уједно представља и изигравање циља законске норме за коју је евидентно да се има применити у изузетним случајевима уз испуњење законом прописаних услова.

2.Даље,одредбом чл. 200 Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) уређена је материја упућивања у другу организациону јединицу:

„Услови за упућивање у другу организациону јединицу
Члан 200
Упућивање, у смислу овог закона, представља привремену промену посла – без промене радног места, уциљу обављања конкретног службеног посла или задатка на одређеном радном месту, где се од упућеног лица захтевају посебне стручне, организационе и друге способности.
Упућивање запосленог може се извршити једанпут само уз његову претходну сагласност.
Упућивање траје најдуже годину дана или док трају околности које су га узроковале.
Решењем о упућивању утврђују се права и обавезе проистекле из упућивања.
Правила о упућивању полицијских службеника прописује министар.“

Дакле, из речене одредбе произилази да се упућивање може извршити искључиво решењем а како су саставни делови решења о упућивању, између осталог, и поукао правном средству, то би полицијски службеник имао право на изјављивање редовног правног лека против таквог решења. Овај вид одређивања обављања послова подразумева конкретан задатак као и да при том запослени има посебне стручне, организационе и друге способности које су потребне за извршење таквог задатка, што даље имплицира да је и у овом случају потребно посебно образложити решење којим се полицијски службеник упућује у другу организациону јединицу. На основу реченог, мишљења са м да наредба претпостављеног којом се полицијском службенику налаже обављање послова другог радног места, без временског ограничења и адекватног образложења није у складу са реченом одредбом закона.

3.Такође, у случајевима којима се наредбом претпостављеног полицисјком службенику налаже обављање послова другог радног места, примећено је да наредба носи класификациони број 112 јединствене класификације предмета по материји Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РС“, бр. 10/93, 14/93 – испр. и 67/2016) који класификациони број обухвата следећу материју:

Заснивање радног односа и кретање у служби
– радни односи (на неодређено време, на одређено време, претходна провера радне способности)
– допунски радни односи
– уговорни односи
– распоређивање на послове односно радне задатке
– избори професионалних функционера, судија, судија за прекршаје
– именовање
– избор пословодног органа
– свечане изјаве

Како се распоређивање државних службеника врши одговарајућим решењем надлежне организационе јединице то се подразумева и право запосленог на изјављивање правног средства против решења о распоређивању, међутим у конкретном случају изостаје поука о правном средству, што је спорно са становишта цитираних законских и подзаконских одредаба.

4. Из разога свега реченог, а посебно имајући у виду цитиране одредбе Закона, мишљења сам да издавање наредбе полицијском службенику да обавља послове другог радног места у неодређеном трајању и без образложења у коме би се навео разлог и околности којима се оправдава издавање наредбе, није у сагласности са законским нормама те да је потребно да руководиоци МУП-а предузму потребне радње како би се поступање у оваквим случајевима уподобило законским норамама.

Дакле, све колегинице и колеге који имају овакав проблем – да су распоређени на обављање послова другог радног места, било из „васпитно-дисциплинских разлога“, било из њима непознатих разлога, могу да се обрате ССП и наш правни тим ће предузети неопходне мере да се та неправда и безакоње отклони!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Повисити посебну накнаду на 2.400,00 динара!

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Повисити посебну накнаду на 2.400,00 динара!

Ужице, 21.10.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис министру унутрашњих послова са захтевом за измену његове Одлуке о висини накнаде за полицијске службенике ангажоване у вези са мигрантском кризом и на подручју Копнене зоне безбедности на административној линији са Косовом и Метохијом.

Захтевали смо отклањање својеврсне дискриминације у односу на припаднике Војске Србије након што се појавила информација да је за војнике повишен износ накнаде за рад на терену. Тражимо само да исти рад буде једнако и вреднован.

Допис преносимо у целости:

Поштовани господине министре,

Обраћамо Вам се захтевом да измените своју одлуку којом је утврђена посебна накнада за рад у отежаним условима за запослене у МУП-у ангажоване на пословима миграције и миграната, тј. оних који су овим поводом ангажовани на подручју Копнене зоне безбедности према АП Косово и Метохија, као и на подручју одлуком утврђених пограничних општина према Бугарској, Хрватској и Мађарској, на тај начин што ћете износ посебне накнаде повисити са садашњих 1.800 на 2.400 динара, а што је 1.10.2016. године већ учињено за припаднике Војске Србије ангажоване на истим пословима.

С обзиром на чињеницу да припадници МУП-а и Војске Србије заједно обезбеђују државну границу према Македонији и Бугарској у удвојеним патролама, неприхватљиво је и штетно стварати јаз и антагонизам између припадника два најзначајнија носиоца физичке силе наше земље – војске и полиције, на тај начин што бивају различито плаћени за обављање истих послова и задатака. Уколико би се постојеће стање задржало верујемо да би морал припадника МУП-а значајно опао, што би се сасвим сигурно неповољно одразило на безбедност наше земље и грађана. Уз то, највећи део припданика МУП-а налази се у све тежој материјалној и породичној ситуацији, и који често код куће остављају породице са минималним новчаним средствима у потпуној неизвесности док се 15 дана налазе на терену. Ако се осврнемо и на (не)услове у којима већина њих борави на тим теренима, онда је оваква дискриминација у погледу разлике у износу посебне накнаде, за њих само још један додатни и материјални и психолошки ударац.

Верујемо да ћете схватити да овај допис није само наш апел, већ истовремено вапај запослених у министарству којим руководите, те да ћете у потпуности разумети њихову тешку ситуацију у којој се налазе и, у складу са тим, изменити предметну одлуку у погледу висине износа посебне накнаде и на тај начин омогућити да запослени у МУП-у ангажовани на наведеним подручјима и пословима буду једнако третирани као и запослени у Војсци Србије, тј. да за једнак рад добију једнаку зараду, а што је у складу и са тежњама и политиком Владе Републике Србије.

С поштовањем,

                                                                                                                                        Председник
Лазар Ранитовић

 

ССП – сам против свих

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП – сам против свих

Свакодневно на адресу Синдиката српске полиције пристижу многобројни захтеви за помоћ са проблематиком из радно-правног односа. У складу са интерним актима синдиката, поштујући хијерархију и у сарадњи са својим активистима на терену покушавамо свим дозвољеним средствима помоћи колегама и колегеницама. Приоритет у оваквим и сличним стварима дајемо својим члановима, који одвајајући 1% од тешко зарађене плате, чланарином омогућавају несметано функционисање синдиката. Међутим парадокс у свему овоме је да у последње време имамо више молби и захтева за помоћ од стране осталих запослених – чланова других синдиката, него од својих чланова. Водећи се моралним начелима, да смо пре свега људи „у истом кошу“, Синдикат српске полиције излази у сусрет и помаже им, али  до одређених граница. Зашто  баш тако?

Под одређеним границама сматрамо уложена средства и напоре да помогнемо члановима осталих синдиката, јер нам се они и највише обраћају. Та средства зависе од више фактора: проблематике, трошкова и времена.

  1. Проблематика – приоритет имају  чланови ССП, па тек остали;
  2. Трошкова – у оваквим случајевима, где се ради о члановима других синдиката који из неког разлога не желе да приступе ССП, чак и када им помогнемо, улажемо минимална новчана средства управо из тог разлога;
  3. Времена – у зависности од слободног времена активиста који већ решавају проблеме својих чланова и минималних уложених новчаних средстава. У оваквим и сличним случајевима, за разлику од осталих синдиката, Синдикат српске полиције никада није постављао услов потписивања приступнице, већ је одређивао приоритете у решавању. А приоритети ће увек бити наши чланови.

Користимо ову прилику да искажемо разочарање начину приступа појединих колега и колегеница којима помогнемо, решимо одређени проблем, где пре свега репрезентативни синдикати нису могли или хтели да реше, а они нам окрену леђа и тако у круг. Овакво њихово понашање је један од неколико битних утицајних фактора због којих се налазимо у овој тешкој ситуацији. Није им била довољна анализа ризика, да се освесте и тргну из зимског сна. А сви добро знају да се Синдикат српске полиције најоштрије супротставио послодавцу и највише утицао на њен крах, чак по цену добијања дуго чекане репрезентативности. Док је у исто време један репрезентативни синдикат подржао отпуштање запослених и кочио нас у борби – СЛИКА.

Сетимо се само како су нас уверавали да су сухомеснати производи произвођача „Ђурђевић“ квалитетна храна, прве категорије и чак у коментарима на јавној фејсбук страници ССП коментарисали како на „овакав начин хоћемо да придобијемо чланство“. Наравно, и ту смо доказали наше сумње, и уз помоћ запослених са терена повукли овог сумњивог добављача. Његово место заузео је квалитетан и поуздан „Златиборац“. Како би један репрезентативни синдикат прикрио свој нерад и грешке, користећи демагогију, хвалио се на сва звона како је то њихов успех, јер се један њихов активиста, иначе по службеној дужности налазио у Комисији, оформљеној на нашу иницијативу.

И на крају, не смемо заборавити и чувену Уредбу о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, где постоји могућност велике неправде према запослених у МУП-у, наравно уз подршу једног репрезентативног и пасивност другог репрезентативног синдиката.

Нећемо  заборавити и мање синдикате, поједине са јасним и дефинисаним циљевима – у сарадњи са одређеним руководећим кадровима, који се налазе у белешкама нашег синдиката, а неки су на нашу иницијативу и кажњени, покушавају да ослабе ССП врбовањем чланства куповином штампача, пуњењем тонера, ширењем лажи и сл. Наравно, такви не могу да се изборе са радно-правном проблематиком, што је и сврха синдиката, тако да их и разумемо, ово је једино средство за постизање циља. На запосленима је да одлуче на коју ће страну.

За разлику од осталих, циљ Синдиката српске полиције није само да запослени потпише приступницу, већ искључиво изградња међусобног поверења и разумевања на релацији синдикат-члан, како би у некој будућој ситуацији, на наш знак „ЈУРИШ“ сви без устручавања и икаквих сумњи били спремни да заједно и у што већем броју наступимо у борби за наша права. Јер, синдикат чине чланови. Што нас је више, то смо јачи…

Овом приликом апелујемо на све синдикате:  Помозите нам, заједно смо јачи. И ако не можете из вама знаних разлога, молимо вас, само нас немојте саботирати у раду.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Велики резултати ССП у Зајечару и Бору!

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Велики резултати ССП у Зајечару и Бору!

Зајечар, 14.10.2016. године, – Од почетка радног ангажовања заједничких снага Војске и Полиције, Синдикат српске полиције Регионални центар Зајечар и Регионални центар Бор узели су активно учешће са Командом заједничких снага у Зајечару на пословима везаним за побољшање основних санитарно-хигијенских услова за боравак припадника Војске и Полиције на поседнутим објектима бивших караула и привременим објектима (у оквиру сеоских домова култура….). Ефекат нашег здруженог рада на побољшању услова боравка у оквиру поменутих објеката, највише је видљив на бившој караули “Безданица“ на подручју града Зајечара.

На поменутом објекту за веома кратак временских период од неких десетак дана успели смо да решимо следеће инфраструктурне проблеме:

  • ставимо у функцију електро мрежу у самом објекту, оспособимо расвету ван објекта,
  • оспособимо електро напајање каптаже, оспособимо електро напајање грејног система, оспособимо водоводну мрежу од капатаже до објекта карауле,
  • ставимо канализациону и водоводну мрежу у функцију,
  • решимо водоинсталатерске радове у оквиру тоалетне мреже објекта и уђемо у завршну фазу решавања грејне мреже у објекту и
  • Извршимо дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију самог објекта карауле, каптажног базена и водоводне мреже.

Сумирајући све ово сматрамо да је за овако кратак временски период учињено много тога на побољшање основних услова за боравак припадника заједничких снага. Свакако наша мисија у поменутом периоду није била само оспособљавање и стављање у функцију карауле “Безданица“, већ смо свакако пружали и сваки вид помоћи и потребне логистике и за остале објекте на подручју границе са Р. Бугарском од подручја општине Књажевац до подручја општине Неготин и то:

-утицали смо на пресељење привременог објекта из села Ошљане у Витковац, на оспособљавању тоалетног дела обезбеђивањем два бојлера и тушева као и на ревитализацији канализационих одвода а све уз помоћ општине Књажевац;

-на привременом објекту у Селачкој решавано је питање ревитализације канализационих одвода уз помоћ општине Књажевац;

-на привременом објекту у селу Велики Извор обезбеђена су два бојлера уз помоћ града Зајечара;

-на караули Градсково утицали смо на покретање решавање проблема у водо-снабдевању те је караула добила водо-снабдевање са сеоског водовода, на решавању проблема у електро снбдевању те је решен проблем довођењем електро мреже до самог објекта, обезбеђен је један бојлер и један фрижидер уз помоћ општине Мајданпек, а дата је и испомоћ на електро радовима,

-због евидентног проблема и лоших услова на караули Браћевац и немогућности адаптације исте, уз посредовање Градске управе града Зајечара ка општинској управи у Неготину у моменту писања ове објаве добили смо потврду да је добијена потребна сагласност за измештање људства са карауле Браћевац на нову локацију у с.Црномасница и реализација је у току.

Сем овога од стране представника РЦ Зајечар и РЦ Бор у више интервала вршени су обиласци поменутих објеката и људства.

Дана 11.10.2016 године на караули “Безданица“, у здруженој организацији полицајаца и војника а под окриљем Синдиката српске полиције организована је пригодна свечаност за припаднике заједничких снага, а датом приликом угостили смо и заменика  команданта заједничких снага, представника ПУ Зајечар, помоћника градоначелника града Зајечара Владислава Милојевића, директора РЛ Лубница Митић Слободан, директора ЕПС ЕД Југоисток РЈ Зајечар Душана Живковића и свакако наше највредније пријатеље електричара Драгана Грујића, Мирослава Живковића, Јовицу Миладиновића и водоинсталатера Југослава Милошевића, којима смо уручили захвалнице за подршку и помоћ у решавању основних питања за стављање карауле “Безданица“ у функцију за норамалан и санитарно-хигијенски боравак припадника Полиције и Војске.

Велику захвалност досадашњој  подршци дугујемо локалним самоуправама града Зајечара, општини Књажевац, Неготин и Мајданпек, РТБ Бор, ЕПС ЕД “Југоисток“, ЈП Водовод Зајечар, ЈП “Дирекцији за изградњу“ Зајечар, ЈКСП Зајечар, привредним субјектима и правним лицима са подручја града Зајечара и поменутих општина, као и на максималној мобилности и радном ангажовању Команде заједничких снага у Зајечару.

Из напред поменутог свакако можемо донети закључак да су се услови боравка на поменутим објектима свакако побољшали у односу на услове које смо затекли  приликом првих обилазака  на почетку радног ангажовања заједничких снага.

Председник СГ
Игор Стојадиновић