Skip to main content

Година: 2016.

Подржаћемо искључиво легалну и легитимну декриминализацију МУП

Ужице, 18.10.2016. године, – Руководство Синдиката српске полиције подржава  министра унутрашњих послова, господина Небoјшу Стефановића, у исказаној намери да декриминализација полиције коначно буде спроведена али га истовремено упозорава на то где криминал заиста лежи у МУП-у, и захтева да овог пута поступак буде и легалан и легитиман. Стога је председник синдиката Лазар Ранитовић министру упутио допис који преносимо у целости:

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Кабинет министра
Министар др Небојша Стефановић

Поштовани,

У име скоро осам хиљада чланова Синдиката српске полиције, запослених у систему којим руководите, желим да Вам упутим искрену подршку за најављену декриминализацију полиције. То је један од сегмената за који се Синдикат српске полиције, од свог оснивања, залаже: декриминализација, деполитизација, демократизација и децентрализација.

Искрено се надамо и желимо да овога пута тај процес буде спроведен на легалан и легитиман начин, уз поштовање свих важећих прописа који регулишу ту материју. Свим радницима МУП-а у свежем сећању је наводни, сада већ чувени,  покушај декриминализације полиције спроведен кроз „анализу ризика“, формирањем непотребног сектора, у којем је своју каријеру, додуше кратку, требало да настави безмало 1500 полицајаца, од којих је већина проглашена криминалцима без икаквог основа, паушалним лепљењем такве етикете.

Надамо се да ће овога пута бити спроведена стварна и конкретна декриминализација и да ћемо се сви заједно лишити оних који не заслужују да обављају частан посао полицијског службеника. Такође, полажемо искрене наде да ће коначно отпочети и „чишћење рибе од главе“, где је заступљен несумњиво највећи степен корупције и криминала, чије деловање представља највећу опасност по државу и друштво у целини. Не дозволите да се иза значке опет скрију криминалци високо позиционирани у МУП.

Наглашавам да ћете у таквом настојању и деловању, прочишћавању наших редова, имати искрену и свесрдну помоћ и подршку Синдиката српске полиције.

Дужни смо и да Вас упозоримо да нас забрињава део изјаве коју сте дали, а у којој инсинуирате да ће отказе добијати људи чију кривицу не успете да докажете. Својеврсно „активирање“ члана 172. Закона о полицији, чију смо оцену уставности и законитости тражили и ми и још неки синдикати у МУП, а пре добијеног мишљења Уставног суда Србије, било би погрешно и могло би да изазове велике проблеме, правну несигурност свих полицијских службеника и неотклоњиве последице.

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Октобарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

БЕОГРАД- Дана 10.10.2016. године, одржан је дести по реду месечни састанак између Радне групе за сарадњу са синдикатима у Министарству унутрашњих послова и представника Синдиката српске полиције чију делегацију су представљали: председник Лазар Ранитовић, портпарол Бобан Ђорђић,чланови Главног одбора ССП, Небојша Ристић и Дарко Оцокољић.

wp_20161010_08_50_57_pro

Теме које су биле предмет састанка су систематизоване у наредних пет тачака:

  1. Исплата посебне накнаде за ПУ Врање

Посебна накнада за рад са мигранитима није исплаћена за месеце јул и август. За месеце јул и август су враћени спискови ка организационим единицама, исправљени су и послати ка МУП, те нас интересује када запослени могу очекивати исплату накнаде? Одговор на предметно питање дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да када спискови оверени од стране координатора пристигну у Сектор финансија и људских ресурса следи исплата у року од двадесетак дана, као и да не постоји сметња да накнада буде исплаћена јер новца има. Проблем са предметним списковима је настао јер координатор није исте оверио потписом те самим тим Министарство није могло ни извршити исплату. Договорено је да ће господин Бјелица лично проверити где се налазе и да ли су оверени спискови заједно са начелником ПУ Врање и шефом Одсека за логистику ПУ Врање , након чега ће по доласку у Сектор бити издат налог за исплату.

2. Средства за потребе Фонда за помоћ породицама погинулих и рањених полицијских службеника за 2016. годину

Увидом  у Информатор Министарства унутрашњих послова на веб сајту у Прилогу бр. 7 који се односи на средства за потребе Фонда за помоћ породицама погинулих и рањених полицијских службеника за 2016 годину ланирана је расподела средстава на следећи начин, и то:

I – 413 – Накнаде у натури ……………………………………………….. 9.800.000 динара
II – 414 – Социјална давања запосленима …………………………. 65.900.000 динара
4142 – Расходи за образовање деце запослених………………………. 31.500.000 динара
4144 – Помоћ у медицинском лечењу запосленог или члана
уже породице и друге помоћи запосленом …………………………………………… 34.400.000 динара
УКУПНО (I + II): 75.700.000 динара
Напомена:
413 – односи се на закуп стамбеног простора
4142 – односи се на исплату стипендија и набавку уџбеника и школског прибора
4144 – односи се на исплату помоћи у лечењу, исплату помоћи на име издржавања и
исплату новчане помоћи поводом Дана министарства, Славе и Дана полиције.

Да ли се предметни план спродови и на који начин, односно колико је људи добило средстава да ли постоји извештај? Одговор на питање дао је државни секретар, господин Милосав Миличковић који је изјавио да су опредељена средства утрошена како је наведено у Информатору, како је наведено у табелраним приказима, те обавезао господина Драга Бјелицу да достави Синдикату српске полиције, Извештај о утрошеним средствима, појединачно, поштујући одредбе Закона о заштити података о личности.

3. Станица граничне полиције Моровић

Докле се стигло са дисциплинским поступцима у СГП Моровић? Да ли су окончани и који је исход? Реч је узео господин Милорад Кујовић испред УГП који је изнео податке да се против командира води 4 дисциплинска поступка од којих су два због учињене тешке повреде службене дужности и два због лаке повреде. На инсистирање председника ССП да се саопшти коначни исход, господин Кујовић је изјавио да је у два од четири дисциплинска поступка наступила апсолутна застара дисциплинског гоњења, у трећем је правоснажно ослобођен а четврти за тешку повреду је у току дуже од годину дана као и да је запосленом који је закључком руководиоца именован за дисциплинског старешину престао радни однос те је нови дисциплински старешина у поступку именован и ускоро се очекује наставак поступка, односно заказивање расправе. Лазар Ранитовић је навео да је недопустиво да се дозволи очито намерним и грубим пропустима да застаревају поступци покренути против руководилаца, који су између осталог посебно осетљиви јер се ради о радњама које се огледају у нарушавању  угледа МУП-а, крајњем ниподаштавању запослених и нарушавању међуљудских односа што може да произведе веће и теже последице како по саме запослене у поменутој СГП тако и по МУП, што је недопустиво. Добили смо уверавања да ће наведени предмет као и било који други бити окончани без застаре у складу са законом.

4. Услови смештаја у подручјима погођеним мигрантском кризом

Обзиром на чињеницу да је дошло до захлађења, те да предстоје све хладнији дани праћени кишом, снегом, наглим падом температуре, а паралелно обезбеђење државне границе према Р. Бугарској и Р. Македонији се наставља кроз заједничке патроле Војске Србије и МУП-а постављамо питање да ли се предузимају конкретне радње у циљу обезбеђења простора за адекватан смештај како полицијски службеници на задатку не би се поразбољевали и како им се не би здравље нарушиило? Подсећамо да према Закону о безбедности и здрављу на раду Министарство је у обавези да спроводи мере здравствене заштите запослених на раду као и на основу Закона о ратификацији Конвенције  Међународне организације рада број 155 о заштити на раду, здравственој заштити и радној средини, као и на основу члана 181. Закона о полицији. Конкретни проблеми идентификовани су у РЦ ГП према Р. Бугарској, СГП Стразимировци где недостаје нафта за агрегат неће бити довољно за зимски период који предстоји, патрола је са припадницима војске целу ноћ напољу под ведрим небом док ради смене од по 12 часова. Овакво стање је на већини СГП како РЦГП према Р. Бугарској тако и према Р. Македонији.

Државни секретар, Милосав Миличковић изјавио је да проблем мигрантске кризе је проблем Републике Србије, те да као такав је један од приоритета у раду поред МУП-а и Владе РС, и да ће се системски решавати, као и да ће самим тим проблеми са којима се запослени суочавају на терену бити отклоњени, односно да ће бити обезбеђени адекватни услови и да се спроводе мере и радње у томе правцу како би запослени били адекватно опремљени и смештени. Делегација ССП добила је уверавања и наведени су конкретни кораци у том смислу које нисмо због заштите података у могућности да објавимо али ће свакоме запосленоме који буде ангажван на овим пословима бити обезбеђен адекватан смештај и услови за рад и боравак на терену. Што се тиче начина рада смена на терену јасно је дато до знања да без обзира на број радних сати проведених нико неће добити мању зараду уколико буде остварио мањи број сати на месечном нивоу, јер су евидентирани случајеви по полицијским управама да поједини руководиоци уносе мањи број сати у временик рада, односно да запослени на терену добијају слободне дане који им се не рачунају у радне сате, чиме не остварују довољан број сати на месечном нивоу.

5. Споразум о вансудском поравнању

На ранијим састанцима са Радном групом је договорено да се за запослене у Управи за обезбеђење, ПУ Врање и ПС Мајдампек склопе споразуми о вансудском поравнању у вези остварених прековремених сати запослених. На жалост до данашњег дана Секретаријат МУП није доставио ниједној организационој јединици предметни споразум.

У вези са наведеним договорено је да ће господин Драго Бјелица и Драган Цветковић из Сектора за људске ресурсе да контактирају руководиоце поменутих организационих јединица како би се решили  проблеми достављања Секретаријату МУП-а података неопходних за сачињавање споразума. Што се тиче ПУ Врање, тамо су већ сачињени споразуми од стране управе, али нису послати ка МУП. Поводом тога биће контактиран начелник ПУ којем ће бити наложено да сачињене споразуме пошаље ка МУП како би напокон запосленима могла бити уплаћена потраживања у складу са споразумом.

                                                                                                                        Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

 

Отворено писмо генералу: Возила задужују СГП или синдикалне групе?

Београд, 07.10.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције упутио је отворено писмо начелнику Управе граничне полиције, генералу Миленку Божовић, са захтевом да  потврди или демантује писање једног репрезентативног синдиката у МУП, који тврди да је од начелника добио обећање о додели возила њиховим синдикалним групама. Писмо преносимо у целости:

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Дирекција полиције
Управа граничне полиције
Начелник Миленк Божовић

Поштовани,

На сајту једног од два репрезентативна синдиката данас је објављена вест о формирању нових синдикалних група, а у том тексту, између осталог, стоји и следеће:

Поводом ове вести огласио се и председавајући председништва Лукић који нам је рекао да му је у разговору са генералом Миленком Божовићем обећано једно путничко возило за потребе ове групе и да постоји могућност додељивања једног теренца.“

Синдикат српске полиције је затечен овом тврдњом којом нам саопштавају да сте Ви, генерале Божовићу, обећали возила „за потребе ове две групе“. Дакле, овде се не говори о две станице граничне полиције већ о две синдикалне групе тог синдиката.

Можда бисмо и поверовалиlukic-dragovic да се писац објаве мало заиграо и збунио, да није тако мислио, да Лукић није тако рекао, само да смо заборавили на, не тако давно, дељење комбинезона Жандармерије припадницима интервентне јединице у Нишу, панталона  у Сремској Митровици… А нисмо заборавили ни то да је, један од пет МУП-ових контејнера, постављених у београдском одреду Жандармерије, лично командант Драговић предао синдикалној групи тог синдиката на коришћење. Оставивши при томе запослене да се и даље пресвлаче у неусловним просторијама, које смо имали прилике сви да видимо на нашем сајту, пре неколико дана. (О томе је писано и на сајту тог синдиката: http://nsp-policija.org.rs/kc-mup-beograd-sg-ozb-otvorene-prostorije-nsp-u-rakovici/ ) Све то несумњиво доводи до закључка да постоји велика подршка и фаворизовање једног синдиката од стране послодавца.

Стога смо дужни, генерале, да Вам јавно поставимо следеће питање:  Да ли изјава господина Лукића верно одсликава ток вашег разговора као и Ваше обећање? Прецизније, да ли сте обећали возила њиховим синдикалним групама или не?

На основу сазнања које имамо од раније, ми закључујемо да Ваша изјава вероватно није била таква, да нисте дали такво обећање, већ сте само пренели планове да једно од возила, добијених у међународној донацији, буде распоређено у Станицу граничне полиције Мехов Крш, али такву потврду желимо од Вас. Јасну и недвосмислену потврду да тај синдикат свесно обмањује своје колеге. Уосталом те информације о возилима знали смо и ми у ССП али их нисмо злоупотребили и приказали као неки наш рад, нисмо давали таква обећања.

Уколико је пак изјава тачна, а Ви такво обећање дали, подсетићемо Вас да за почетак испуните обећања која сте дали на састанцима у Кабинету и Управи граничне полиције, а тичу се ГП Гостун. За почетак обезбедите то да људи након скоро годину дана поново добију осветљење у просторијама за преглед. Јер, подсетићемо Вас, набављене су нове неонке, али не и стартери, тако да ништа од светла у другој деценији 21. века. Да ли смо толико ниско пали да МУП нема новца за основне ствари? Такође, ни у излазној кабини нема светла, лампе нису набављене упркос обећањима. Не треба напомињати колико су заиста неопходне за несметан рад.

Да ли је неопходно да се и колеге на ГП Гостун учлане у неки одређени синдикат да би добили светло?

Врло могуће да ће неко ово наше обраћање схватити као својеврстан „напад“, или на Вас, или на синдикат који је објавио ту вест, али намера нам није таква – желимо само истину, па ма колико горка била! Дакле, генерале, или наведено јавно демантујте или ћемо га сматрати истинитим!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Делегација ССП у радној посети ПС Звездара

Београд, 05.10.2016. године, – Делегација Синдиката српске полиције у чијем саставу су били заменик председника Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић, председник СГ Звездара Жељко Величковић правни заступник синдиката Сава Стевановић, посетили су Полицијску станицу Звездара и том приликом одржали радни састанак са њеним руководством.

Испред ПС Звездара састанку су присуствовали начелник Милан Мркоњић, заменик начелника Милан Мишљен, заменик командира ПИ Звездара Иван Дивац, заменик командира ПИ Миријево Зоран Трифуновић, шеф ОЗСК Слађан Костић, шефица управних послова госпођа Бојана Дуловић, као и помоћници командира полицијских испостава.

На састанку је било говора о вишемесечној погрешној примени Правилника о накнади трошкова за долазак на посао и одласка са посла, чиме су колеге оштећене за озбиљне износе новца. Након указивања на који начин се правилно попуњавају обрасци, начелник ПС је изјавио да не постоји ни један разлог да се у потпуности не примени и исплати све оно што радницима припада, и да ће то под хитно бити исправљено. Нама је остало неразјашњено зашто се нико од радника није обраћао старешинама све до сада (барем по њиховој тврдњи), али и изостанак било какве реакције репрезентативних синдиката.

Разговарано је и многим другим проблемима који, нажалост нису у домену руководства полицијске станице и не могу их решити, као на пример слаб возни парк, проблем са опремом полицијских службеника, недостатком основно информатичке опреме. Дошло је време да се старешине више жале синдикату на своју немоћ, неголи синдикати на кршење права радника од стране тих истих старешина, па ће руководство РЦ Београд наћи начин да кроз неку донацију помогне у опремању ПС Звездара.

ССП позива све колегинице и колеге, који сматрају да су оштећени неправилним обрачуном накнаде за путне трошкове, да се одмах јаве нашем активисти у ПС Звездара Жељку Величковић, који ће им дати даља упутства о начину остваривања права на новчано обештећење.

Служба за информисање ССП

У здравом телу здрав дух!

Запослени у Министарству унутрашњих послова широм Србије имали су прилике да ових дана у објектима за исхрану виде и конзумирају богату понуду поврћа у разним облицима. Било је ту додуше и нешто мало конзервиране туњевине, али је доминирао кромпир, пржени, печени, кувани. Наравно, било је и богате понуде пиринча уз барену шаргарепу и купус салату.

Упорнији и стрпљивији могли су да нађу начин и добију пржена јаја, и то би било све од намирница животињског порекла.

Надлежни кажу да је у току јавна набавка меса и месних прерађевина, да ће проблеми бити решени ускоро, да се престаје са хитним и изнуђеним испорукама мимо тендера и да је то једини разлог тренутне несташице јер „једном је морала да се подвуче црта“.

Цинични кажу како, ето, МУП брине о стању здравља запослених те их са „нездравог“ црвеног меса преусмерава на здравији режим исхане. А да ће колегинице и колеге имати лепшу линију.

А ми се питамо да ли је могуће да је овако нешто уопште могуће у великом систему, какав МУП свакако јесте. Да ли ће неко одговарати због овога, не питамо се уопште јер одговор сви знамо – наравно да нико неће одговарати, оправдање и изговор на нестручност и нерад, у шуми прописа, увек се могу наћи, па макар колико мало били уверљиви.

Синдикат српске полиције мора да постави питање шта би се, не дај боже, десило у ратним условима. Па нама ни муницију ни муницију не би могли да дотуре. Зашто се синдикати уопште замарају темама попут возила, заштитних прслука, квалитетније службене обуће и друге опреме, кад ми ни хране немамо како треба и доликује!

Синдикат српске полиције ову ситуацију сматра поразом и срамотом Министарства унутрашњих послова. Нажалост, само једним у низу.

Сведоци смо и да нам овог месеца поново касни исплата накнада за долазак и одлазак са посла. Након вишемесечног, колико толико устаљеног распореда и исплате до петог у месецу, сада смо опет у прилици да нам надлежни не могу дати смислен одговр о плану динамике наредних исплата.

Како ССП незванично сазнаје разлог проблема у којима се налази буџет МУП данас резултат је наслеђа садашњег руководства и садашњег министра, које су добили од Драгана Јочића и Ивице Дачића. Наиме, у току су принудне наплате са рачуна МУП по извршним налозима суда, који су коначно потврдили пресуде по нашим давнашњим тужбама за прековремени, ноћни, празнизни рад итд. Још једном се показало да је правда спора али достижна.

А министарство је имало и више него довољно дуг временски период да запосленима понуди споразум о вансудском поравњању и тако избегне беспотребне додатне трошкове. На предлог ССП у том смислу, тадашњи министар Дачић одговорио је у стилу „бриго моја пређи на другога“, односно одложио решавање проблема у свом мандату.

Имамо добар осећај да садашње руководство, планом доношења Уредбе о накнади путних трошкова (неуставном и незаконитом) прави исту грешку, можда чак и свесно, јер ће се то, практично укидање накнада, вратити као бумеранг управо МУП-у, са износима знатно увећаним каматама и судским трошковима. А онда ћемо за пар година поново имати кашњење исплата, укидање награђивања, несташице хране и неквалитетну опрему, али ћемо и тада знати зашто нам се то дешава.

Надамо се да ће код планирања буџета МУП за 2017. годину бити довољно памети да се реалније предвиде позиције за исплате судских налога и других трошкова с тим у вези. Да се не деси као ове године, да планирани новац за 2016. годину буде устрошен већ крајем маја.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Зрењанин, 29.09.2016. године, – У организацији невладиних организација Београдског центра за безбедносну политику и Друштва против корупције из Зрењанина, у хотелу „Војводина“, одржана је панел дискусија под називом „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. На дискусији је учешће узео и Синдикат српске полиције. Представници ССП су били члан ГО Синиша Ћук и заменик председника синдиката Миле Лазаревић, који је уједно био и један од панелиста. Излагање су имали и Предраг Петровић, извршни директор БЦБП и Зоран Башић, директор ДРПКО, а модератор је био Владимир Ерцег истраживач БЦБП.

Велику пажњу присутних привукло је излагање Милета Лазаревића, у којем се осврнуо на студију случаја „Борбене патике без борбе“ (инспирисану управо нашим открићима и указивањем на нелогичности у јавној набавци обуће за полицијске службенике), навео још неке примере јавних набавки који изазивају противуречна мишљења и изнео виђење ССП о томе како обезбедити сврсисходно трошење новца у МУП-у, као и о месту синдиката у свему томе.

Његово излагање преносимо у целости:

На почетку бих хтео да организаторима панел дискусије – Београдском центру за безбедносну политику и Друштву против корупције, изразим захвалност што су нам омогућили да у њој активно учествујемо и на тај начин постанемо део овог пројекта, који би, по својој суштини, требало да представља интерес свих запослених у МУП-у. Због тога, иако овде учествујем као представник ССП, верујем да ћу на овом месту представљати и интересе других синдиката запослених у МУП-у, барем оног већег дела.

Како сам схватио, непосредан повод за ову панел дискусију је студија случаја „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“ коју су реализовали аутори из ДРПКО-а.

Због тога би било целисходно да се, одмах на почетку, са неколико речи одредимо, са нашег становишта, према самој студији, дa укaжeмo нa њeнe дoбрe, aли и нa нeкe лoшe стрaнe.

Као што су аутори добро приметили, у МУП Р Србије, за разлику од војске, не постоје усвојени стандарди за униформу, обућу и друге делове опреме, а који би, да постоје, омогућили потенцијалним произвођачима или добављачима да буду много раније упознати са ониме што се од њих очекује, какав се квалитет тражи и тако им дали више времена да се прилагоде захтевима.

Такође, не постоји дугорочни план набавке униформе и делова униформе и њихове замене, чиме би се плански омогућило да се на потенцијалним тендерима јави више заинтересованих клијената, а што би, по некој теорији, требало да допринесе компетитивности учесника на тендеру, односно квалитетнијој „роби“ коју нуде, а као крајњи резултат би требало да буде квалитетније опремање полицијског службеника. А то и јесте крајњи циљ – да се новац пореских обвезника, дакле запослених и у приватном и у јавном сектору, најбоље искористи.

Свакако да би томе у значајној мери допринело да МУП „изађе из ормара“ и да објави тачан број полицијских службеника којима је потребно набавити униформу, обућу и друге делове униформе, а „сакривање“ МУП-а иза „акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места“, који је, видите чуда, службена тајна пре свега за запослене, а онда и за јавност, а није никаква тајна за стране држављане који раде у Министарству, а нису у њему запослени, е то је тотални нонсенс. Морам нагласити да су у већини европских земаља систематизација радних места и број запослених у полицији јавно доступни.

Међутим, чак и да се објави тачан број униформисаних полицијских службеника, нисмо сигурни да би то било довољно. Јер, да ли сви униформисани полицијски службеници треба да имају борбене патике?! Шта је са обичним плитким ципелама? Да ли је иста обућа потреба, рецимо саобраћајне полиције и јединица за специјалне намене, те специјалистичке јединице и Жандармерије? Тек кад се дође до тих одговора, тек онда можемо говорити о планској набавци и занављању униформе и делова униформе?

Аутори студије су добро приметили да је цена коју је „Гепард“ понудио на тендеру неуобичајено ниска и да су постојали предуслови да се због тога њихова понуда одбије. И ми у ССП смо то благовремено приметили, јер сматрамо да се за тај новац не може добити квалитетна борбена патика која испуњава светске стандарде, па није то ни понуда „Круника“ која је нешто виша, али можете ли замислити на какву бисмо осуду из самог руководства МУП-а али и једног дела јавности наишли да смо на то указали. Било би то у смислу: „Види незадовољника, до јуче нису имали ништа, сада им се даје ново и опет су незадовољни“. Не дај, Боже, да смо рекли (иако нас то нико није ни питао): „Хоћемо Хај-текову (Hi-Tech) обућу, какав „Гепард“, какав „Круник“, каква „Сандра-Корпико“, какви бакрачи!“

Овиме сам желео да истакнем неке добре стране поменуте студије ДРПКО-а.

Међутим, тешко је не приметити да поменута студија у истраживачком делу није умногоме одмакла од онога што је ССП  урадио још почетком 2015. године.

Као што се из ње да видети, највећа разлика је у томе што је ДРПКО успео да од МУП добије податке о извршеним лабораторијским контролама током 2014. године (узгред, будиречено, и ССП је покушао то исто, али су надлежни у МУП одбили да то учине, што јасно указује на једну другу врсту проблема, а то је да МУП, из само њему знаних разлога, одбија да комуницира са својим запосленима, који су директно заинтересовани за предмет набавке, али је био принуђен да ипак пошаље поменуте извештаје „ван куће“). Ово, дакако, указује на потребу постајања организација из области цивилног сектора попут БЦБП-а и ДРПКО-а, јер се без њих не би дошло до ових извештаја који потврђују наше почетне сумње да није било праве контроле квалитета обуће, да није било међуфазне контроле, да не постоји записник о квалитативној контроли примљене робе у МУП-у, као и неке друге сумње а што потврђује и подношење кривичних пријава против неких одговорних лица у МУП-у.

Сам наслов студије случаја: „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“, није одговарајући, јер се бави само делом набавке борбених патика, и то оном која је везана за фирму „Гепард доо“, а набавка је у истом периоду вршена и преко фирме „Круник доо“ из Београда, а да не спомињемо фирму „Сандра-Корпико“ из Пожаревца чија се обућа појављује у магацинима МУП, а да нема ниједног податка о томе да је она учествовала на тендерима.

Остаје због тога мало горак укус у устима због чињенице да се аутори студије нису потрудили да додатно расветле чињеницу да је „Круник“ у време расписивања тендера, према јавно доступним подацима из АПР-а, имао само једног запосленог, те је зато у самом старту било јасно да се ради само о посреднику у набавци борбених патика. Или можда и није јасно, али је у сваком случају требало показати мало већу иницијативу у разјашњавању свих околности с тим у вези.

Према неким директним, провереним сазнањима, у појединим кутијама са борбеним патикама, налазиле су се декларације и „Круника“ и „Сандре“. Да ли то значи да је „Сандра“ пласирала у МУП своје производе преко „Круника“?! Ако је то тачно, да ли је „Круник“ био потребан као посредник? Ако то није тачно, како се обућа „Сандре“ појавила у магацинима МУП-а? Да ли постоји одговарајућа документација о провери квалитета ове обуће у лабораторијским условима? Да ли је у овом случају било све у складу са словом закона? Ако јесте, да ли је баш било у духу закона?

Све су то питања на која заслужујемо одговор. И ми запослени, али и целокупна јавност.

Из објективних, али и из субјективних разлога: недостатак стручних људи, решавање неких унутрашњих проблема који су нас погодили управо у време када се појавила ова „проблематика“ око набавке униформе и делова униформе, ССП није био у могућности да се овоме посвети на жељени начин, али мислимо да смо, с обзиром на горе изнете околности, довољно учинили и „дали довољно материјала“ да неко други настави тим путем, што на жалост, није искоришћено у довољној мери.

Да не говоримо о томе да је ово била прилика да се читава набавка униформе, борбених патика и чарапа обједини у једну целовиту студију, јер би се тиме могао постићи већи ефекат.

Сада бих се вратио на саму тему ове панел дискусије – Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана. Одговор је за нас једноставан: стручним, професионалним и домаћинским односом према повереним дужностима и обавезама, што би требало да важи за све оне који су укључени у процес јавних набавки у МУП-у. То подразумева идентификовање потреба, дугорочно и средњорочно планирање, утврђивање механизама контроле.

За нас као чланове синдиката је веома важно питање да ли синдикати у МУП-у могу имати улогу у планирању јавних набавки и да ли синдикати у МУП-у могу имати неку улогу у механизмима контроле јавних набавки. Одговор на оба ова питања је : ДА, синдикати у МУП-у, без обзира на њихов статус да ли су репрезентативни или не, могу и морају имати своју улогу, како у планирању јавних набавки, тако, а можда и више, и у контролним механизмима. Мишљења смо да у прилог овоме говоре управо наше активности у вези са набавком униформе, обуће и чарапа и другим деловима униформе. Да није било нас, при томе не мислим искључиво на ССП, већ на синдикате у полицији уопште, тешко да би запослени у МУП-у могли да нађу икога ко би заступао њихове интересе пред послодавцем у вези са спорним набавкама, тешко да би ико за њих сазнао, а тиме и за очите системске недостатке у планирању јавних набавки и контроли читавог процеса.

Наравно да смо свесни чињенице да ни синдикати у МУП-у нису Богом дани па да је за све потребна њихова сагласност, јер нити су увек и у свему довољно стручни, нити су сви увек добронамерни. Ипак, мишљења смо да све оно што се односи на стандард запослених може бити предмет инетересовања синдиката, а то је, у суштини, све оно где се троши новац пореских обвезника. Свако трошење новца неминовно утиче на наш стандард – у позитивном или у негативном смислу. Наравно да сми ми заинтересовани да сваки потрошени динар допринесе побољшању нашег стандарда, а не да у томе назадујемо.

Класичан пример за то је управо наведена студија случаја. Ко у Министарству може бити заинтересованији од полицијског службеника?! Ко ће проводити целокупно радно време у униформи, ко ће стајати на киши више сати, ко ће користити оне смешне чарапе које смо добили ако не он – полицијски службеник. Зато сматрамо да имамо право да будемо део контролног механизма када је у питању набавка ове врсте робе. И имамо право да кажемо: „Од новца пореских обвезника купили сте и дали сте нам смеће. На тај начин сте преварили и нас и њих.“

Ко нам може забранити, и који би нормални ум био против тога, да се интересујемо када је у питању јавна набавка тих чувених ланча пакета, у конкретном случају фирме СЗТР „Ђурђевић“ из Пећинаца. Да ли неко мисли да треба да аминујемо то што су нам на терену даривали свакакво ђубре, уцрвљале месне производе, одвратног изгледа, мириса и укуса, и то без икаквог тендера. Не, ми то нећемо учинити. И опет је потрошен новац пореских обвезника. А онда нам појединци приговарају како, ето, нисмо задовољни, а добијамо храну за бадава. Не, ми не добијамо храну, углавном добијамо нешто што ни пас не би могао да поједе.

И опет, баш на нашу иницијативу, након јавног указивања на сајту ССП, министарство је формирало комисију која је након узорковања и контроле хране на терену, донела одлуку о промени добављача. Посебна занимљивост је то да ни за „Ђурђевића“ нема трагова да је уопште учествовао на тендеру.

Као што видите, ово су више него очигледни примери, где су синдикати као представници запослених довољно стручни и могу и морају имати своју улогу у контролним механизмима. Ми ћемо се за то борити и тражићемо подршку целокупне јавности да ту улогу и добијемо, да је нико не може оспорити.

Постоје и неки други случајеви, где, наравно синдикати уз одређену меру опрезности, могу, до неке границе имати своју улогу. Најбољи пример за то је набавка неколико вишенаменских оклопних возила „Лазар 3“, оклопних возила „М-11“ и „М1-5“-укупно 20 таквих возила, с тим што ће до Нове године у Полицији бити у употреби шест „Лазара-3“ (барем су такве информације пренели неки медији, док други наводе различите цифре). Није на нама да дајемо квалификовану оцену да ли та војна возила одговарају потребама МУП-а, али свакако имамо право да знамо колико је таквих возила набављено, колика је њихова укупна цена, да ли је њихова набавка била предвиђена планом набавки за ову годину. На страну у овом тренутку, незваничне изјаве појединих лица из састава оних јединица које ће ова возила користити, а који су нам рекли да је набавка „Лазара“ несврсисходна. Остаје нејасно ко је то платио и из којих извора? Наравно да се и у овом случају ради о утрошеним огромним средствима из буџета.

При томе припадници тих истих специјалних јединица раде опремљени заштитним прслуцима са, углавном истеклим роком, трајања, а при извођењу гађања немају сви ни основна средства заштите као што су антифони на пример. Поново се ограђујем, јер нисам довољно стручан за ову област, али се питам шта је био приоритет за набавку – возила или основна средства заштите живота и здравља запослених.

Желим овом приликом да истакнем још један проблем који не мора имати директне везе само са овим случајем. Још од времена Слободана Милошевића, када је полицијски службеник поднео највећи терет рата на КиМ, независно од тога ко је био на власти, српски полицајац је у више наврата био принуђен да се из полицајца трансформише у војника и обратно. Све то остављало је негативне последице, тако да је и искусним старешинама понекад веома тешко да руководе јединицама које у свом саставу имају овакве људе, јер иако ова два посла изгледају слично, а нарочито ако је неко схватања да је „униформа-униформа“, они се у великој мери разликују. То се, наравно, дешава и данас, посебно у неким јединицама специјалне намене, када поједини полицијски службеници у неких 10-ак дана треба да се трансформишу из полицајца у војника и обратно.

У том контексту сматрамо да имамо право да поставимо питање шта ова набавка „Лазара“ значи, да ли то значи да ће опет неко морати да из улоге полицајца пређе у улогу војника?!

У неким другим областима је још теже одредити место и улогу синдиката у контролним механизмима и ми смо тога свесни, посебно зато што знамо да немамо довољно стручних људи за те области.

Задржаћемо се овом приликом на информационим технологијама. Свакако да синдикати неће одређивати правац и развој информационих технологија у МУП, а чињеница је да би тај развој требало да допринесе општем добру запослених у МУП-у и општој безбедности грађана. У зависности од плана и програма даљег развоја, као и расположивих средстава из буџета, зависиће и брзина тог развоја као и набавка потребног „хардвера“ и „софтвера“. Кад је у питању набавка „хардвера“ ситуација је можда нешто једноставнија што се тиче контроле набавке, али је много незгоднија ситуација са набавком „софтвера“. Синдикати тешко да могу ту на било који начин арбитрирати и давати квалификоване оцене, али свакако могу имати своје место и улогу, па макар и постављањем питања.

У овом тренутку, можда и најинтересантније питање, је у којој мери се користе сами капацитети МУП-а за прављење одређених апликација, односно софтвера, тј. колики су, у новцу изражени, резултати МУП-а у овој области, а колико је новца потрошено на ангажовање спољних сарадника. То отвара и питања да ли се и за овакву врсту набавки увек расписују тендери или се понекад ради без њих. Како то уопште функционише? Зашто нам се раније дешавало да поједини, добро котирани и перспективни стручњаци, носиоци послова, одлазе из МУП-а, да би се касније, као упосленици приватних фирми (ко је заборавио „Лутру“ и друге фирме бившег министра Михајловића), „враћали“ у МУП и за много веће новце обављали као приватници исти посао у МУП-у? Каква је ситуација у том погледу данас? Зашто се, а пракса тако показује, на уштрб одељења за развој форсира одељење за логистику? Колико се пута, нпр. од 2000. године, увећао састав логистике, а како изгледа данашњи „развој“ у односу на тај период? Какви су тренутно место и улога у МУП-у одељења за развој информационих технологија?

У одговору на ова и бројна друга питања која сам овом приликом поставио, крије се и одговор на питање: Да ли се у МУП-у сврсисходно троши новац?

Ако бих ишта могао да додам било би то да због лошег планирања и трошења буџета, те пробијања одређених трошкова у јавним и тајним набавкама, због непланираних увећаних трошкова услед мигрантске кризе, трошкова организације обезбеђења високоризичних јавних скупова, данак на крају сноси тај исти обични полицијац, који ради мокрих ногу, ком ускраћују право на реалну дневницу, практично му укидају накнаду за путне трошкове, забрањују награђивање и слично.

Што се тиче питања: Како се несврсисходно трошење новца у МУП одражава на безбедност грађана? – могу рећи само следеће:

Само добро психо-физички спреман, добро обучен и добро опремљен полицајац, може бити гарант безбедности штићених лица и објеката и грађана уопште.

Служба за информисање ССП

ССП на радионици ОЕБС-а о изазовима система контроле рада полиције

Београд, 27.9.216. године, – У хотелу „Метропол“ у Београду, у организацији Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији, организована је радионица о изазовима постојећег система контроле рада полиције у Србији.

Најважније теме биле су:

  • Претпоставке за ефикасну контролу рада полиције;
  • Презентовање модела надзора полиције Ирске и других земаља;
  • СУК – организација, надлежности, овлашћења, начин рада, проблеми у раду;
  • Недостаци Закона о полицији;
  • Правосудна контрола рада полиције;
  • Утицај изазова пред које се полицијски службеници стављају на ефикасност и квалитет рада полиције и надзор над полицијом.

На радионици су, између осталих, учествовали:

  • Дениз Мацолани, шефица Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији;
  • Маурицио Салустро, виши правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији;
  • Џим Костело, међународни стручњак из области рада и контроле рада полиције;
  • Милош Опарница, помоћник министра и начелник СУК;
  • Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана;
  • Никола Китаровић, судија Управног суда и члан Управног одбора Друштва судија Србије;
  • Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије;
  • Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику,
  • Никола Ковачевић, представник Београдског центра за људска права,
  • Вељко Михајловић, председник Полицијског синдиката Србије.

Синдикат српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић и шеф Службе за међународну сарадњу Саша Симић.

­
­

У својој презентацији ирског модела рада и контроле рада полиције, као и презентације основних начела и претпоставки успешног рада полиције Џим Костело је изнео став да је универзални принцип ефикасне и правичне полиције – да служи грађанима, да спроводи закон према свима, да поступа по принципу „пуне правичности“, односно да сва лица третира онако како би свако од нас желео да се према нама и нашим најближим понаша полиција.

С друге стране, истакао је да је кључна и неодвојива претпоставка ефикасног надзора полиције – независност, при чему је независност дефинисао као „слободу од контроле, од приватних, личних интереса физичких и правних лица“, издваjајући три сегмента независности: 1) „законска“ независност – формирање правног оквира у којем ће контролни механизам поставити као потпуно независна институција, одвојена од министарства и владе; 2) буџетска независност – постојање буџета такве институције, којим би се онемогућило ускраћивање финансијских средстава за рад од стране, пре свега, управно-извршне власти; и 3) „оперативна“ независност – организационе и кадровске претпоставке. Након чега је изнео став да у Србији не постоји ниједан од ових сегмената независности – „ни у траговима“.

Представио је ирски модел надзора полиције, где надзор над радом полиције врши омбудсман као национална независна агенција, за разлику од Србије, где постоји више субјеката контроле рада полиције, али да ниједан од њих нису установљени као независни, што је уједно и његова основна замерка.

Начелник СУК Милош Опарница представио је организацију, надлежности, овлашћења и начин рада СУК, посебно се осврнувши на услове и начин спровођења „тест интегритета“ и провере имовног стања запослених у МУП-у и израда имовинских карти. Указао је и на проблеме са којима се суочава СУК, при чему је као основне апострофирао недостатак људства, постојање нејасног механизма пријема у СУК, недостатак засебне зграде где би СУК био физички одвојен од других организационих јединица МУП-а, недостатак опреме и техничких средстава, као и застарелост и превазиђеност дела постојеће опреме, непостојање централне обавештајне базе података, постојање енермног броја (2 -3.000) подзаконских аката о поступању полиције,…

У свом излагању заменик Заштитника грађана Милош Јанковић изнео је бројне примедбе на новодонети Закон о полицији, где су одбачене бројне препоруке и мишљења Заштитника грађана, ОЕБС-а и других релевантних институција и стручњака. Примедбе се односе, почев од самог назива закона (којим је уређена много шира област од оног што се подразумева под полицијом), па до непримерено великих и широко постављених овлашћења министра и устројене потпуне зависности СУК-а од министра, који је увек високи функционер владајуће политичке странке, а што оставља простор за корупцију.

Господин Јанковић се посебно осврнуо на тзв. „анализу ризика“, рекавши да су те активности у МУП-у, иако декларативно реформске, биле веома противречне, процедура арбитрерна и недоречена, критеријуми непознати, те да ни до данас није разјашњено да ли је то био покушај незаконитог отпуштања скоро 1.500 полицијских службеника био вид „декриминализације“ полиције или је за то био разлог вишак запослених. Сматра да је на делу била злоупотреба организационих прописа (систематизације), која је напослетку ипак спречена ангажовањем синдиката, Заштитника грађана и других независних институција. Навео је и парадоксалну чињеницу да у Кабинету министра ради запослени који не зна на које је радно место рапспоређен, нити шта му је прописани опис послова, те да то не знају негови непосредни руководиоци, а да тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности МУП-а, нити било ког другог држаног органа.

У свом обраћању господин Маурицио Сaлустро је критиковао постојећи механизам контроле рада полиције у Србији, изневши најпре замерку да неоправдано и нерационално постоји велики број субјеката контроле, при чему се њихове надлежности преплићу, што додатно усложњава цео механизам и чини га неекономичним и неефикасним: СУК, Одељење за законитост, дисциплински поступак, комисије за притужбе и представке,… Сматра да је би било довољно постојање само једног субјекта, али не унутрашње контроле, већ независне институције, што је уједно била и његова друга кључна замерка – организациона, техничка, кадровска и финансијска зависност свих механизама контроле рада полиције.

О проблемима у вези са ангажовањем бранилаца по службеној дужности говорио је председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић, истакавши да АКС има сазнања, која је у више наврата пренела полицији, о постојању корупције у овом сегменту преткривичног поступка, тј. да се, за одређену надокнаду, као браниоцу по службеној дужности увек ангажује исти круг адвоката, наводећи пример једне адвокатице која је од МУП-а по овом основу за једну годину наплатила 22 милиона динара, што је и стоструко више од огромне већине других адвоката, при чему исплата по овом основу већини адвоката касни по неколико месеци, али је „привилегованим“ исплаћена у најкраћем року. Навео је да је то област у којој и СУК и надлежна тужилаштва могу и морају да учине много више, јер заправо до сада ништа није ни учињено.

У свом излагању hdrпредседник ССП Лазар Ранитовић је указао на све изазове пред које су стављени полицијски службеници у протеклом, а и садашњем времену, те негативном утицају тих изазова на ефикасност и квалитет рада полиције и надзора над полицијом.

У том смислу, истакао је најпре на материјално-финансијске изазове пред које су стављени запослени у МУП-у умањењем зарада за 10%, практичним укидањем дневница, перманентним недостатком људства, униформи, возила, опреме и средстава за рад, нељудских услова смештаја, исхране и рада оних који раде на терену, константим произвољним тумачењима прописа од стране старешина на штету запослених, те најновијим покушајем да се укину путни трошкови за запослене који имају пребивалиште на подручју друге општине у односу на општину рада. Након чега је поставио питање: Да ли полицијаца који је на овај начин чак и егзистенцијално угрожен може своје послове обављати професионално, безбедно и квалитетно?!

Говорећи о изазовима председник ССП се такође осврнуо на негативан психолошки утицај покушаја спровођења „анализе ризика“ по запослене у МУП-у, а да истовремено не постоји прописан механизам психолошке превенције и заштите полицијских службеника.

Председник Ранитовић је истакао погубност дискриминаторског члана 172. Закона о полицији, којим је предвиђено да запосленом у МУП-у престаје радни однос (без могућности повратка на посао) даном покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности, осудом за прекршај са елементом насиља, те утрђивањем безбедносних сметњи, наводећи да се на овај начин крши више одредби Устава Републике Србије, закона и међународних конвенција које је Србија ратификовала, да се на овај начин укида „претпоставка невиности“, да се полицијски службеници недвосмислено и нескривено дискриминишу у односу на све друге грађане и да се непрописивањем строге и јасне процедуре вршења безбедносних провера оставља могућност за бројне злоупотребе и кажњавање непослушних и неподнобних.

Поручио је да ће ССП наставити борбу за измену и брисање ових и других неправичних и дискриминатоских одредби Закона о полицији, те позвао присутне представнике органа, институција и организација, али и све друге органе, институције и удружења, да помогну и дају свој допринос заштити запослених у МУП-у. Посебно је апеловао на Уставни суд, којем је ССП поднео иницијативу за оцену уставности и законитости неколико одредби Закона о полицији (између осталих и одреба из члана 189. става 1, која се односи на начин уређивања накнаде путних трошкова), да у што краћем року донесе своју одлуку о уставности и законитости спорних одредби, те на тај начин спречи наступање несагледивих последица које би могле наступити, најпре по запослене, али потом и по буџет Републике Србије у каснијим судским поступцима.

Служба за информисање ССП

Пијанац давио полицајца у Краљеву

Краљево, 28.09.2016. године, – У историју безумних и безразложних напада на полицијске службенике забележили смо и један нови вид таквих догађаја који као синдикат најоштрије осуђујемо. За овај напад се „потрудио“ локални пијанац, краљевчанин С.В. (1970.).

Напад се одиграо 26. септембра око 01,30 часова на Тргу српских ратника у Краљеву. Након што је, после краће потере и јурњаве за једним од учесника туче између више лица, полицајац Ненад Миловановић (1980.) сустигао изгредника и започео обављање информативног разговора са њиме, без икаквих жустрих речи или несугласица, изненада се умешао већ поменути С.В.

Као гром из ведра неба он је искочио из мрака и зграбио полицијског службеника Миловановића за врат и, уз погрдне речи „пандурчино, мами цу ти…“, почео га давити, на запрепашћење и чуђење самог полицајца али и учесника туче који је забезекнуто посматрао шта се догађа. Будући много крупнији и физички јачи, успева да обори полицајца на тло, ударцем лактом му наноси лаку телесну повреду у виду расекотине усне. Полицајац Миловановић ипак некако успева да савлада нападача, заједно са пристиглим колегом, веже га лисицама и приведе у станицу.

Шта је тачно био мотив  и повод једном локалном пијанцу да нападне полицајца на обавању службеног задатка остаје нам нејасно. Није нам познато ни да ли је и како свој поступак објаснио дежурном јавном тужиоцу, али је чињеница да је након само неколико сати задржавања пуштен на слободу. Како је тужилац квалификовао ово дело, за које кривично дело ће С.В. одговарати, није ни битно на крају крајева јер већ знамо, поучени досадашњом праксом, да ће добити минималну законску казну.

Оно што нас боли, као професионалце и чуваре ове државе, као заштитнике безбедности грађана, јесте то да је опет нападач из притвора изашао брже него полицајац из Дома здравља! Не желимо да прејудицирамо ствари, али се плашимо да ћемо доћи у ситуацију да се полицајци тога сете баш онда кад безбедност буде угрожена некоме од тужиоца!

Мислите о томе!!!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Буџет МУП-а је скоро празан – има ли одговорних?

Како време одмиче и календарска година се ближи свом крају, једно те исто питање изнова постаје актуелно. Исто питање као и неколико претходних година, негде у ово доба: како са остатком буџета МУП-а измирити све обавезе према запосленима и другим повериоцима? Запослени у Сектору за материјално-финансијске послове се налазе у деликатној ситуацији – како, са остатком новца у буџету, да одреде приоритете поред толиких захтева и некако „попуне све рупе“.

Кад започнемо анализу у МУП-у, како бисмо пронашли главне кривце за овакво стање у буџету, отварају нам се врата климатизованих и раскошно уређених канцеларија у којима седе руководиоци горе поменутог Сектора, затим Сектора за људске ресурсе, руководиоци 12 Управа у седишту Дирекција полиције, као и већина руководиоца свих Управа ван седишта Дирекције полиције – Подручних полицијских управа, руководиоци задужени за планирање, организовање и реализацију свих активности у министарству. Сви су они помало, свако из свог делокруга рада, сходно својим овлашћењима, допринели оваквом стању буџета.

Задњих неколико година рестриктивне мере Владе Републике Србије у погледу штедње нису заобишле ни онакотанак буџет МУП. И уместо да надлежни руководиоци дигну глас, изврше притисак и искажу стварне проблеме са којима се сусрећу у раду, они су погнуте главе, прећутно све то прихватили и на леђа запослених натоварили последице мера штедње. Наравно они сами, као и високи функционери МУП-а са платама преко 100.000 динара, луксузним лимузинама на личном задужењу и кожним фотељама у топлим канцеларијама, нису то ни осетили, па су се мало и погубили у реалности. Како и не би кад „сит гладном не верује“.

Овде ћемо навести само неке од примера са којим је већина запослених упозната. Сетимо се само  лоше планираног конкурса за основну полицијску обуку (ЦОПО), где је, пре неколико година, више од 500 тадашњих полазника, на основу конкурса требало бити распоређено сходно месту свог пребивалишта. И одједном, на крају школовања сваке класе, нечијим исхитреним и непромишљеним одлукама они бивају распоређени у ПУ за град Београд.  То је довело до тога да, због нерешених стамбених питања, немогућности одвајања од породице и слично, две трећине њих почиње да свакоднвено путује из удаљених крајева Србије, створивши тако изненада велики расход у делу буџета МУП-а опредељеном за „накнаду трошкова за долазак на посао и одлазак са посла“. Узгред будиречено, то је био један од главних разлога зашто се у том периоду каснило са исплатом путних трошкова и више од годину дана. Овај пример смо навели због садашње ситуације, где нас од стране послодавца, уз активну или прећутну подршку репрезентативних синдиката, очекује доношење катастрофалне Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова. Наравно, оваквих и сличних примера има безброј, ту су и свима нама добро познати чувени тендери за јавне набавке, где нас и дан данас убеђују да нам је МУП, издвојивши средства, обезбедио нове униформе, а заборављају да је то новац нама одузет приликом умањења плате у два наврата, када смо остали без око 18% плате у јесен 2014. године.

„Дана xx.xx.xxxx у xx часова очекује се долазак делегације xx. Потребно је да организационе јединице обезбеде довољан број полицијских службеника…“ . Након оваквих наредбодавних депеша послатих из Дирекције полиције или Управа из њеног састава, прва реакција руководиоца организационих јединица је хватање за главу уз речи: „Шта ће им побогу толико људи? Где да пронађем толики број, организујем и редован рад, а не остварим додатне трошкове МУП-у у погледу прековременог рада, дневница за ангажовање, возила и слично?“ Не залазећи у безбедносне процене које доносе високо позиционирани руководиоци задужени за планирање активности, који очигледно не маре за трошкове у буџету, већ се искључиво воде паролом да је боље да на терену има више полиције него што је то стварно потребно. Наравно да је безбедност свих грађана на првом месту, али је потребно у планирању и организовању послова направити баланс сходно финансијским, техничким и кадровским могућностима. А то се, нажалост, у пракси ретко дешава.

На крају долазимо до оних примера са којима се и најчешће срећемо. Због којих чак и вицеви настају, где је за појединце поштовање правног поретка непозната категорија. Исти ти руководиоци мисле да могу све и да су Богом дати да одлучују о свему. Поједини начелници и командири полицијских управа и станица су уверени како су свемогући, најпаметнији и незаменљиви. Они, који таквим размишљањем и односу према раду крше права запослених на све стране, правдајући се малим буџетом, директно су одговорни за стварање енормних трошкова, који се у буџету не могу предвидети и тачно испланирати. Ти ванредни издаци су последица трошкова у судским и дисциплинским поступцима, као и пенала у виду великих камата, где по обичају МУП увек губи парнице, а све то бива плаћено кривицом горе поменутих руководиоца. Неосноване дисциплинске пријаве, вишак радних сати и прековремени рад, путни трошкови, дненивце, накнаде, јубиларне награде, неискоришћени ГО, све су то случајеви где, најчешће кривицом начелника и командира, долази до непоштовања позитивних правних прописа и директне штете по буџет МУП-а. Нажалост, за све они не сносе никакве финансијске, правне и кадровске последице, због тога опуштено настављају и надаље са истим понашањем,  углавном све до пензионисања.

Синдикат српске полиције овим текстом нема намеру да омаловажава било чији рад, желимо искључиво да укажемо на грешке из прошлости, како се не би поновиле и у планирању следећег буџета за 2017. годину. Послодавац је сада на потезу, очекујемо да ће у наредном периоду предузети одговарајуће мере и радње, како би се стало на пут оваквом самовољном понашању и на тај начин остварила уштеда новац у буџету.

Служба за информисање ССП

Друга страна медаље

Жандармерија као организациона јединица Министарства унутрашњих послова, намењена је за извршавање најсложенијих безбедносних задатака на територији Србије. Јединица у јавности ужива висок углед, њени припадници важе за способне и бескомпромисне борце за очување безбедности грађана и државе.

У промотивним спотовима, на показним вежбама и приликом посета државних званичника јединици, види се сав сјај, добра опремљеност, врхунска обученост и одлучност! Али свака медаља има две стране… Ону другу, тамну страну, јавност не види али је припадници јединице итекако осећају на својој кожи.

Синдикат српске полиције жели овом приликом да јавно укаже на реалну, неулепшану истину.

Припадници Жандармерије често обављају разноразне задатке ван седишта Одреда, најчешће на отвореном терену. Поред свих проблема са којима се тамо срећу и суочавају, а који су у опису посла, нажалост чекају их и крајње прозаични проблеми за које слободно можемо рећи  да су заједнички свим службама безбедности у овој покраденој и осиромашеној држави. То су услови смештаја и боравка њених припадника. На приложеним фотографијама може да се виде крајње дискутабилни услови у којима се чува и припрема храна за људе на терену.

А ми поствљамо питање зашто ни једна делегација МУП или пак сам премијер приликом посете жандармима на терену, није стигао на једно од оваквих места? Зашто и кога лажемо прикривајући стварност? Ко год да је долазио у обилазак жандармима, одвођен је у бивше војне базе које су колико-толико функционалне, али нико није отишао да погледа у каквим условима раде и бораве људи на позицијама! Истина је поражавајућа и много гора од оног што су видели званичници који су наведене базе посетили.

Зашто појединци у руководству Жандармерије крије истину, улепшавају је и на тај начин обмањују министра или премијера? Тиме свесно пропуштају прилику да, указујући им на стварне проблеме, покушају да обезбеде додатна материјална средства и упристоје услове за боравак припадника јединице!

Немојмо заборавити да су, у блиској прошлости, припадници јединице обољевали од мишје грознице (болест слична хеморалгијској грозници) и других средњевековних болести, у свету одавно искорењених. Неколицини оболелих колега остале су трајне последице по здравље а неки су чак и пнезионисани након тога.

Поред услова на терену, за које се понекад и могу да нађу оправдања и изговори, поражавајућа је чињеница да је и у Одреду у Београду ситуација крајње алармантна а призори потресни. Просторије за боравак и пресвлачење колега подсећају пре на сцене из хорор филмова неголи на смештајни простор припадника јединице посебне намене.

Служба за информисање ССП