Година: 2016.

Теме предстојећег састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима у МУП-у

Napisao/la na 07/12/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Теме предстојећег састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима у МУП-у

Ужице – Београд, 5.12.2016 – Синдикат српске полиције је доставио теме за састанак са Радном групом са сарадњу са синдикатима у МУП-у. Реч је о најактуелнијим проблемима са којима се сусрећу запослени, као и неправилном поступању у одређеним организационим јединицама, а на штету запослених. Уједно смо предложили начине решавања уочених проблема и отклањања неправилности. Тамо где су проблеми и неправилности последица несналажења у раду или неправилног тумачења прописа, предложили смо доношење обавезујућих инструкција о поступању. И напослетку, у случајевима дуготрајног или свесног кршења прописа предложили смо и утврђивање одговорности надлежних (дисциплинске, прекршајне и кривичне).

Списак тема састанка:

Евидентирање и обрачун радних сати запослених упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната и на подручју КЗБ
Исхрана припадника ИЈП (и других полицијских службеника) ангажованих на државној граници Р. Србије последњег дана ангажовања (приликом „смене“)
Несклапање споразума због вишка радних сати које су остварили запослени у ППУ у Врању и у ЈЗО
Проблеми ватрогасаца-спасилаца у Горњем Милановцу
Проблеми запослених у Жандармерији
Исплата увећане зараде када запослени мења руководиоца или када има додатно оптерећење на раду
Продаја одмаралишта МУП-а?
Динамика исплате посебних накнада, накнаде путних трошкова, солидарне помоћи и јубиларних награда.

У прилогу се можете упознати о свим детаљима предложених тема, односно садржини проблема и предложеним решењима.

Служба за информисање ССП

teme-za-kabinet-2012-12

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Napisao/la Зоран Стојчић na 06/12/2016. Objavljeno u Апели. Нема коментара на Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе… Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Државне старлете под судском заштитом!

Napisao/la na 05/12/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Државне старлете под судском заштитом!

Још се није слегла прашина коју је пре два дана подигао инцидент у Зајечару, у коме је полицијском службенику, од стране високе функционерке једне владајуће политичке партије, прећено речима “Ускоро те чека гроб“, само зато што је радио свој посао, а већ имамо јасну поруку државе, односно правосуђа, коју можемо свести на то да би нека „државна старлета“ одговарала, она мора неког и да убије! Мада је и то дискутабилно, ако је судити на основу пресуде изречене Душици Јевђеновић, саветници у Министарству иностраних послова, саветници непознатих квалификација и непознатих задужења, али познатој као љубитељки сузаваца у спреју. Госпођица Јевђеновић је данас, због напада на овлашћено службено лице осуђена, а практично ослобођена изреченом условном казном.

Кривично дело напад на овлашћено службено лице за време вршења дужности изгледа служи само као украс у законику? Чему служи усвајање закона који се не спроводе или ако се и спроводе, спроводе се селективно? Где је нестала (ако је икада и постојала) владавина права у земљи Србији?

Питамо да ли је њој као лицу осуђеном за кривично дело (мада је санкција изузетно блага чиме се губи и њена сврха) место у Министарству иностраних послова?! Или је то можда чак и пожељно? Госпођици очигледно никада и није било место у МИП-у, али негативна селекција је нешто што ће обележити овај период наше земље која симулира државу!

Сетимо се времена „анализе ризика“ којом приликом је министар рекао да криминалцима није место у полицији, са овом његовом изјавом се наравно слажемо, али се опет намеће питање да ли им је онда место у Министарству иностраних послова? Стичемо утисак да је правда селективна а да борба против криминала није искрена већ селективна.

Не можемо остати неми у ситуацију да условно буде осуђен неко ко изврши напад на овлашћено службено лице, неко ко је том приликом претио гасним пиштољем доводећи полицајце у заблуду како поседује ватрено оружје а самим тим су се стекли услови за употребу ватреног оружја од стране полицајаца! На сву срећу, присебношћу и професионалношћу колега, ватрено оружје није употребљено и на тај начин су избегнуте теже последице.

Оваквом пресудом шаље се јасна порука криминалцима „напад на полицију а самим тим и криминал се исплати“. Више пута помињана реченица „напад на полицију је напад на државу“ такође добија други смисао. Због оваквих ствари поглавља за приступање Србије Европској Уници која се тичу правосуђа представљају болну тачку и камен спотицања. Изгледа да је полицајцима у овим стварима, као и код тужби, последња нада ЕУ са својим институцијама јер нас држава дефинитивно неће заштитити!

Јасно је да систем не функционише, држава не поштује своје сопствене законе па тако ни криминалци не зазиру од казне. Напад на полицајца – напад на државу, условна казна??? Срамота! Једина реална казна је била безусловна казна затвора. У свакој другој држави они би на лицу места били усмрћени због таквог напада на полицијске службенике!

Да ли је потребно цитирати члан закона којим су прописане санкције за ово кривично дело и подсетити јавност да условна казна није предвиђена:

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Некад ни награда министра није довољна!

Napisao/la Миле Лазаревић na 05/12/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Некад ни награда министра није довољна!

Велику пажњу запослених у Министарству унутрашњих послова привукла је најава успостављања система каријерног напредовања. Пробуђене су наде хиљада запослених који годинама вредно и савесно раде, дају себе служби у потпуности, а заузврат не добијају било какво признање, осим тапшања по рамену. Тапкају при томе у месту у својим каријерама, гледајући неке друге колегинице и колеге како метеорском брзином напредују, пењу се на лествици радних места, прескачући и по неколико степеника.

У последњих десетак година имали смо прилику да видимо заиста зачуђујуће успоне у каријерама, где су полицајци од вођа патроле или сектора стизали за свега пар година до високих чинова, пуковника па чак и генерала. Тим метеорским успонима, наравно, кумовале су кумовско-рођачке, завичајне али и синдикалне и пре свега политичке везе. Подршка једног репрезентативног синдиката или одговарајуће странке (владајуће у том тренутку) била је сигурна улазница у „високо друштво“.

И данас је тако још увек! Искрено се надамо не још задуго јер како својевремено изјави министар Небојша Стефановић, најављујући новине у Закону о полицији: „Каријерно напредовање значи да чин стичете искључиво на основу знања и заслуга, током обављања посла, полицајац да би напредовао мора показати пожртвовање, резултате и мора да има одговарајућу школу.“

Управо то – пожртвовање, знање и добри резултати јесте оно што краси нашег колегу из једне подручне Полицијске управе и што нас је подстакло на ову причу. Тај полицијски службеник придодат је Одељењу криминалистичке полиције још давне 2008. године. Дужи низ година остварује изванредне резултате а као признање за тај и такав рад стигла је и вредна награда и то из руку министра. Проглашен је за полицајца године у Полицијској управи за 2015. годину и том приликом награђен револвером.

Међутим, дугогодишњи рад, многобројна признања и награда министра нису били довољни да тај колега напредује. Он и даље ради одговоран посао, посао криминалистичког инспектора, а прима плату обичног полицијског службеника. На предлог за распоређивање у ОКП добијен је одговор да за њега нема места!

И можда би такав одговор мање болео да није оне приче из другог пасуса овог текста, а тога је било и у тој ПУ у изобиљу. Многи су напредовали брзо и преко реда, а за изврсног полицајца, вредног и пожртвованог, ето, нема места!

Свесно и намерно избегавамо помињање именом и полицијске управе и конкретног колеге, да му не нанесемо додатну штету, уколико прораде сујете одговорних, али и због тога што конкретна имена не значе много – у нашем тексту многи се могу препознати! Надамо се да ће се неко у врху Дирекције полиције осетити прозваним, кад прочита овај текст, те покренути механизме за изналажење системских решења за овакве примере. А решење се за одличног радника мора наћи. Нема алтернативе уколико желимо успешну и ефикасну службу заиста, а не само пред камерама.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Napisao/la Зоран Стојчић na 04/12/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Полицијском службенику је сваким даном све теже да обавља своје основне полицијске послове. У данашњим условима рада он мора да улаже изузетне напоре како би постигао и редовне а камоли извандредне резултате рада, а наравно, за то да буде скромно награђен. Скривање криминалаца испод маски људских и мањинских права, значајан утицај политике, израженији него раније, лоше законске одредбе које ограничавају полицијског службеника у обављају службених радњи и примени овлашћења, само су неки од фактора који дестимулишу полицијског службеника. Кад на то додамо још и срамотне пресуде (не)зависног судства, које у сарадњи са препаметним и набеђеним тужиоцима, већином пресуђују у корист оне друге стране, довели су до тога да је полицијски службеник постао задња лествица у систему безбедности.

Наведено депримира полицијске службенике, уверава их да је борба за правду илузија и губљење времена, постају разочарани, губе вољу за рад, страхују за своју егзистенцију и безбедност, трпе велики притисак, постају несигурни у поступањима и све то се манифестује на терену.

И поред свега тога, велика већина полицијских службеника се труди да свој посао обавља максимално професионално, сакривајући емоције и приватне проблеме, знајући унапред да ће се наћи у небраном грожђу. Јер како год да се окрене, како год поступили, неписано је правило да се увек после добре интервенције нешто лоше деси. Да ли су то претње, уцене, узнемиравања телефоном, оштећење имовине, сачекуше, приватне тужбе, свеједно је, притисак и страх од неочекиваног увек постоји. Врло често тај полицајац доживи и мобинг и злостављање на раду од стране претпостављених, а опет баш због доброг рада и поступања – као својеврсна казна јер је дирнуо у посао некоме довољно моћном и утицајном.

Настави са читањем

Зашто касни накнада за путне трошкове?

Napisao/la na 30/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Зашто касни накнада за путне трошкове?

Правилник о условима остваривања права на накнаду трошкова за одлазак и долазак са рада у Министарству унутрашњих послова на снази је скоро две године а да и даље имамо великих проблема са његовом применом у пракси. Грешке су заиста разноврсне али редовно и увек на штету запослених.

Најчешћи пример погрешне примене обрачуна настаје „дељење“ месечне карте, где се накнада умањује упркос томе да је запослени радио целог месеца. Поновићемо још једном да свима буде јасно – умањење накнаде настаје само услед одсуства са рада због коришћења годишњег одмора, због привремене спречености за рад или коришћења плаћеног одсуства. У свим осталим случајевима, без обзира на број одрађених смена, запосленом следује целокупна месечна накнада!

Поред наведене неправилности, занимљив је пример Полицијске станице Савски Венац, где је запосленима наметунут непостојећи ценовник аутопревозника „Ласта“ са знатно нижим ценама од реалних и важећих. Иако је Члан. 4. Правилника о условима остваривања права на накнаду трошкова за одлазак и долазак са рада у Министарству унутрашњих послова, децисно и јасно прописује да се: „исплаћује новчана противредност цене одговарајуће претплатне карте превозника по избору запосленог“. Овакво поступање супротно важећим позитивним правним прописима а на штету полицијских службеника представља основ за покретање дисциплинких па евентуално и кривичних пријава против одговорних.

Поред ових наведених проблема око обрачуна накнаде, запослени у МУП-у суочавају се и са поновним кашњењем исплате накнаде превоза за одлазак и долазак са рада. Овакве појаве доводе до низа негативних последица које опет на крају коштају Министарство, поменућемо овом приликом покретање евентуалних судских спорова због непоштовања Правилника, кашњење полицијских службеника на посао, повећање броја полицијских службеника одсутних са посла по основу боловања и самим тим и давања за ту врсту одсуства која износи 85% а до 30 дана пада на терет послодавца.

Такође, ових дана евидентно је све веће незадовољство запослених због кашњења накнаде за превоз али и због кашњења накнаде за рад у отеђаним условима на терену, по Одлуци министра. Запосленима у појединим Полицијским управама ова накнада још увек није исплаћена за месец септембар иако је већ почетак децембра месеца. Дакле, иако је некадашња дневница за рад на терену смањена на 150 динара, практично укинута, нема се новца ни за исплату посебне накнаде по Одлуци министра. А можда је и нешто друго у питању? Уколико се утврди да је по среди нечија грешка или нерад, Синдикат српске полиције захтеваће предузимање одговарајућих мера како до таквих грешака више не би долазило.

Што се накнаде за путне трошкове тиче, о термину исплате заосталих потраживања поузданих информација за сада нема. Изјаве званичника МУП-а своде се на то да је новац планиран буџетом за ову намену у овој години утрошен током првих десет месеци и да се чека одобрење министарства финансија за додатна средства. Наравно, одговорних за лоше планирање буџета нема!

Да ли ико може да докучи разлоге зашто та накнада касни само у МУП док запослени у другим државним органима редовно и на време добијају свој новац, па чак и унапред.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Канцеларија ССП у Ивањици

Napisao/la na 30/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Канцеларија ССП у Ивањици

Ивањица, 28.11.2016. године, – У Полицијској станици Ивањица званично је отворена канцеларија Синдиката српске полиције, Регионалног центра Чачак. Почетком рада канцеларије, рад ССП ће, у овом брзорастућем регионалном центру, бити у знатној мери олакшан и побољшан.

У присуству председника РЦ Чачак Дарка Оцокољића и неколицине чланова и активиста синдиката, канцеларију је отворио председник синдиката, господин Лазар Ранитовић, који се присутнима обратио пригодним речима и обећао да ће ССП наставити својим препознатљивим путем бескомпромисне борбе за радничка права.

Централа синдиката је донирала опрему неопходну за несметан рад канцеларије.

Служба за информисање ССП

Имовинске карте запослених у МУП

Napisao/la Миле Лазаревић na 28/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Имовинске карте запослених у МУП

Упркос томе што ниједном приликом није најављено, нити негде објављено, да се ради на припреми било ког подзаконског акта ван групе од оних седам, за које су формиране радне групе, Министарство унутрашњих послова је иза кулиса, без учешће иједног синдиката (а вероватно и без обавештавања и знања било ког синдиката) припремило нацрте два правилника, веома битна за све запослене:

Правилник о унутрашњем уређењу и организацији МУП;
Правилник о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП.

Поново на делу имамо потпуно игнорисање позитивних правних прописа Србије и препорука Међународне организације рада, који налажу сарадњу послодавца и синдиката по свим питањима који утичу на радно-правни и социјални статус запослених. Руководство МУП, по ко зна који пут, показује потпуно одсуство слуха за реалност и интересе и запослених и целог министарства. Стиче се утисак да је намера послодавца усвајање правилнике реда ради, испуњавање формалних обавезе проистеклих из Закона о полицији и обавеза преузетих кроз предприступне преговоре Европској унији, дефинисане појединим поглављима.

Свакоме добронамерном јасно је да би правилници били садржајно много квалитетнији а у пракси лакше применљиви и ефикаснији уколико би били израђени у сарадњу са синдикатима који заступају интересе запослених.

Јавно постављамо питање колегама из два репрезентативна синдиката да ли их је ико обавестио о припреми предлога наведених правилника? Да ли су захтевали своје учешће у припреми предлога? Да ли ће својим потписима на припремљене предлоге дати легитимитет послодавцу и тако га поштедети брига око објашњавања међународним факторима зашто се у МУП не поштује основни ред по питању социјалног дијалога и сарадње са синдикатима!?

Руководство Синдиката српске полиције остварило је увид у Предлог правилника о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП. Након основне кратке анализе јасно је да је правилник направљен лаички, без јасног плана и коначног циља, изузев испуњавања форме. Правилник неће донети било какво унапређење функционисања МУП али ће донети кршење закона. У предлогу се налазе одредбе о обради података о личности које се могу квалификовати као спорне по питању Закона о заштити података о личности, који предвиђа да се таква обрада података може вршити само на основу закона, никако не на основу подзаконских аката.

Цитираћемо речи господина Златка Петровића, помоћника Повереника за ин формације од јавног значаја и заштиту података о личности, које је изговорио на панел дискусији посвећеној тесту интегритета полицијских службеника:
„Правилник, као подзаконски акт, не сме да садржи одредбе о прикупљању података о личности, јер би био и незаконит и неуставан.“

Такође, у предлогу правилника се предвиђају неке мере против оних запослених који не поступе у потпуности у складу са правилнком, а при чему нису предвиђене тачне мере нити за које случајеве (нпр. ако прекрши то и то – следи мера-санкција та и та), него о свему томе треба да одлучује Сектор унутрашње контроле. А већ нам је познато колико је СУК у свом раду независтан од министра и политике!

Посебна је занимљивост то да је послодавац овај Предлог правилника послао свим руководиоцима на изјашњење и мишљење, да дају одређене предлоге уколико их имају а управо се на њих односи овај правилник. С друге стране синдикатима није, зашто просудите сами. Сам Правилник о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП би морао бити много квалитетнији да би се њиме постигла сврха а то је борба против корупције и криминала, док са друге стране када је у питању Правилник о унутрашњем уређењу и организацији МУП, више нема ознаку тајности изузев у деловима који се односи на специјалне јединице (што није спорно) па самим тим нису постојале никакве сметње које се односе на учествовање у радној групи представника синдиката .“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Панчево: ванправно тумачење права!

Napisao/la Миле Лазаревић na 26/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Панчево: ванправно тумачење права!

Представници Синдиката српске полиције, Регионалног центра Панчево, тражили су образложење о начину вршења обрачуна радних сати на ангажовањима и теренским условима рада и добили врло занимљив материјал од тамошње вође групе за људске ресурсе, самосталног инспектора Гордане Гавриловић.

У образложењу се Гавриловићева позива на некакво мишљење из 2012. године, потпуно игноришући чињеницу да су од тада битне измене претрпели и Закон о раду, и Закон о полицији, и Уредба која уређује област накнаде трошкова службеног путовања.

Када се у свом образложењу правник не позове ни на једну једину законску или подзаконску одредбу – такво образложење може да значи само две ствари:
1) или је творац образложења свестан да нема правних разлога за такво образложење, па се и не упушта на терен права;
2) или творац образложења нема довољно знања и стручности да правно образложи и одбрани своје мишљење.

У оба случаја тај неко свој посао не ради добро – или прикрива (и покрива) незаконитости или свој посао не зна да ради. А онда се поставља питање – за шта тај неко прима плату? И колико је још таквих у МУП-у?

Како год било, правни тим Синдиката српске полиције сматра ово образложење погрешним и препоручује потписнику да се обрати својим претпостављенима или се барем распита код колега о томе на који начин се врши обрачун радних сати у другим организационим јединицама, а ми ћемо овај проблем презентовати и решити на наредном састанку Радне групе за сарадњу са синдикатима у Кабинету министра.

Није згорег напоменути и то да МУП свакодневно плаћа милионске износе на име изгубљених судских спорова. А управо због оваквих „стручњака“. То опет води директно кршењу неких других права запослених, услед „рупе“ у буџету, на пример, тренутно актуелно кашњење са исплатом накнаде за долазак и одлазак са посла. Јер беспоребно трошење новца на једној страни неминовно доводи до несташице на другој!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Предлог правилника о приправности полицијских службеника

Napisao/la Виктор Ратковић na 22/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Предлог правилника о приправности полицијских службеника

Ужице, 22.11.2016. године, – Као што смо већ објавили, вољом министра унутрашњих послова др Небојше Стефановић, Синдикат српске полиције је остао изван радних група министарства формираних ради израде предлога позаконских аката, у складу са новим Законом о полицији.

Министру свакако мора бити познато, као и свим члановима тих радних група, да ССП, мада без званично признатог статуса репрезентативног синдиката, свакако има чланство које својом бројношћу далеко превазилази границу од 15% запослених у министарству. Такође, министар је морао да буде упознат са досадашњим системом рада и квалитетом примедби, предлога и питања која постављамо на месечним радним састанцима у Кабинету! Тако да, узимајући у обзир те две чињенице – бројност чланства и квалитет рада ССП, није постојао ни један рационалан разлог за наше изопштавање из тих радних група.

Под условом добрих намера послодавца. Али, с обзиром на квалитет израђених предлога правилника, у које смо до сада имали увид, принуђени смо да посумњамо у добре намере послодавца и да смо с јасном намером уклоњени као учесници али и као неми сведоци!

То свакако нама није било препрека да израдимо предлоге појединих правилника и да их доставимо министру и председницима радних група, а све у циљу да и њима и јавности покажемо да правилници могу и требају да буду правични и праведни, у интересу и послодавца и запослених.

Данас вам представљамо наш ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О ПРИПРАВНОСТИ, који можете преузети са оовог линка или погледати у наставку текста:

ПРЕДЛОГ

ПРАВИЛНИК

О ПРИПРАВНОСТИ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА

Члан 1.
Овим правилником уређује се начин планирања, евидентирања и обављања приправности, као и права и обавезе које из тог произлазе.

Члан 2.
Циљ установљавања и планирања приправности јесте обезбеђивање непрекидног и благовременог обављања полицијских послова и задатака.

Члан 3.
Приправност за рад подразумева стање сталне доступности и спремности полицијског службеника да се, ван радног времена и ван радног места, одазове на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за обављање неког посла или задатка свог радног места.

Члан 4.
Приправност се може планирати само за неодложне или хитне послове и задатке.

Члан 5.
Одлуку о увођењу и о обиму приправности и план приправности доноси руководилац организационе јединице.

Руководилац организационе јединице је дужан да полицијског службеника обавести о плану приправности најмање пет дана унапред.

Изузетно, руководилац организационе јединице може да обавести полицијског службеника о плану и промени плана приправности у року крећем од пет дана, али не краћем од 48 сати унапред, у случају потребе посла или услед наступања непредвиђених околности.

Члан 6.
Руководилац организационе јединице дужан је да води евиденцију остварене приправности, коју је на крају месеца обавезан да усагласи са полицијским службеником који је остварио приправност.

Евиденција о приправности треба да садржи назив организационе јединице, име, презиме и јединствени матични број полицијског службеника, месец за који се саставља, датум, време (од – до) и број сати остварене приправности, као и укупан број остварених сати приправности и потпис непосредног руководиоца.

Члан 7.
Руководилац организационе јединице је, ради доношења решења и обрачуна зараде, дужан да до 5-ог у месецу за претходни месец надлежној организационој јединици достави оверен списак полицијских службеника са бројем сати остварене приправности.

Члан 8.
Руководилац надлежне организационе јединице дужан је да до 10-ог у месецу за претходни месец донесе решење о оствареној приправности полицијског службеника.

Решење треба да садржи правни основ за доношење, податке о полицијском службенику, период у којем је обављана приправност, број остварених сати приправности, право на увећање основне плате у складу са важећим прописима и поуку о правном леку.

Члан 9.
Приправност се планира на такав начин да сви полицијски службеници буду равномерно планирани за обављање приправности („цикличним смењивањем“).

Члан 10.
Приправност полицијског службеника на дан коришћења недељног одмора може се утврдити само у случају да ниједан други полицијски службеник тог дана није планиран да ради у смени.

Члан 11.
Полицијски службеник којем је утврђена приправност за рад, распоредом рада ће бити планиран за рад у другој (поподневној) смени, уколико то не би ометало редовно обављање послова и задатака.

Члан 12.
Приправност радним даном може трајати највише 16 сати, а суботом, недељом и празником 24 сата.

Члан 13.
Полицијски службеник који је у приправности дужан је да непосредног руководиоца обавести о броју телефона на који ће бити доступан ради позивања за обављање посла или задатка из приправности.

Члан 14.
Полицијски службеник се након позива мора ставити на располагање у што краћем року, а најдуже у року од сат времена.
У случају да је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада полицијског службеника потребно више од сат времена, приправност тог полицијског службеника може се утврдити само у случају да није расположив други полицијски службеник којем је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада потребно мање до сат времена.

Члан 15.
Непосредни руководилац или лице овлашћено за позив су дужни да полицијском службенику којег из приправности позивају на обављање посла или задатка обезбеде превоз, у супротном полицијски службеник има право на накнаду трошкова превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Члан 16.
Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави одређени посао или задатак рачуна се као прековремени рад.

Члан 17.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић