Месец: фебруар 2017.

Саобраћајцу увиђајцу глава је у торби!

Napisao/la babayaro na 20/02/2017. Objavljeno u Акције, Апели. Нема коментара на Саобраћајцу увиђајцу глава је у торби!

Шта још треба да се деси па да неко у Управи саобраћајне полиције и у Дирекцији полиције почне да ради свој посао? Да ли чекамо да неко погине па да одговорни у министарству предизму кораке у циљу занављања безбедносне и сваке друге опреме неопходне за нормално обаваљање свакодневних послова саобраћајних полицајаца?

Нико, иоле упућен у катастрофално лоше стање опремљености саобраћајне полиције ова постављена питања неће окарактерисати као малициозна или злонамерна! Напротив!

Синдикат српске полиције показао је знатно већу бригу по безбедност запослених него ли они којима је то обавеза и у опису радног места! У више наврата смо указивали послодавцу на запуштености опреме и возила, као и на ургентност набавки заштитних средстава. Али одговор је скоро увек исти – НЕМА НОВЦА!!! Евентуално нам кажу да се ради на томе, процедуре су у току, очекују ускоро… и слично! То никако није одговор који нас може и сме задовољити. Наши људи свакодневно излазе натерен стављајући главу у торбу!

Децембра месеца прошле године писали смо о томе како су наши активисти у Зајечару успели да пронађу донаторе и набаве нужну опрему за увиђајце (Тежак положај саобраћајаца увиђајаца) за шта је посебно заслужан председник наше синдикалне групе у том граду Игор Стојадиновић.

Хаотично стање са опремом у МУП је посвуда. Пре само десетак дана, представници нашег регионалног центра у Новом Саду пронашли су начин да то стање хаоса делимично и привремено ублаже. За полицијске службенике Полицијске испоставе за пут М-22, уз помоћ донатора, обезбеђено је 4 преносива ротациона светла, погодна за коришћење на свим службеним возилима приликом обезбеђења лица места саобраћајних незгода. Не треба ни подсећати да исправних возила, и то само делимично, нема ни за прсте једне руке у било којој организационој јединици а да је исправност ротација упитна на сваком возилу!

Донатор ССП-а је платио и поправку 7 телеблицева, као и оспособљавање три рефлектора, који су саставни део опреме у власништву МУП а који су годинама неисправни стајали у магацинима. Наравно, изговор за непоправљање био је добро познат – нема новца!

Нажалост, средства донатора су ограничена и скопчана са добром вољом добронамерних људи! Али то није трајно решење нити је сврха постојања синдиката финансирање послодавца! Наш посао је да МУП натерамо да почне испуњавати законске обавезе према својим запосленима и њиховој безбедности на раду!

Да не драмимо без везе нити тек да бисмо нешто писали говори нам и несрећа која се догодила пре пар дана и у којој су повређена два полицијска службеника и озбиљно оштећено једно службено возило. И то баш на делу ауто-пута који покрива саобраћајна полиција Полицијске управе Нови сад. Приликом вршења увиђаја на лицу места предходне незгоде, упркос осветљеном службеном овзилу са упаљеним ротационим светлом, дошло је до налетања возила. Пуком срећом колеге су задобиле лаке телесне повреде и нису теже пострадали!

До када ћемо се уздати у срећу? Хоће ли послодавац урадити нешто да у 21. веку наша безбедност на раду не зависи од среће?

Синдикат српске полиције ће наставити да помаже у заштити колега, али и појачати активности усмерене ка приморавању послодавца да испуни своје законом прописане обавезе! Апелујемо да ХИТНО ПОЧНУ ДА СЕ БАВЕ СВОЈИМ ПОСЛОМ или ће се њима бавити Управа за безбедност и здравље на раду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Оцена или освета….. некоме и награда!

Napisao/la na 19/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Оцена или освета….. некоме и награда!

Фебруар је месец када влада велика напетост око годишњих оцена за рад. Ове године посебно….Закон о полицији, чија примена је почела у фебруару 2016. године, обрадовао је све нас управо због каријерног напредовања јер смо помислили да заиста можемо напредовати зато што радимо и зато што знамо да радимо.

Проблем у пракси је углавном због тога што ни један од појединачних елемената за оцењивање није нормативан, осим делимично оцене стручне оспособљености (гађање, физичке провере, провера знања…), те се тиме вредновање нечијег рада практично оставља на „савест” руководиоцима.

А то, сасвим природно, често за последицу има деградирање доброг радника из страха да ће заузети место оног који оцењује, као и уплитање личних међусобних односа што је недопустиво.

Посебну тежину и срж овог проблема представља ограничење на основу члана 167. Закона о полицији који у ставу 2. као услов за напредовање прецизира да трогодишњи просек оцене не сме бити нижи од „истиче се – 4“.

Наравно, та срећна вест и почетак система каријерног напредовања кратко је трајала и почетни елан запослених је пао, јер су непосредне старешине, вероватно из страха да неће успети да сачувају своје позиције, свака част појединцима, већ направили паклену стратегију. Како нам не могу одузети квалитетне дипломе, лако проверљиво знање, поштење, квалитет у раду, однос према раду, онда су спремно дочекали једино преостало оружје – годишњу оцену за рад.

Право и овлашћење које им је дато и поверено старешине би морали употребити у складу са правом и правдом….дакле само законито. Међутим…

Старешине, покушајте бар једном да запосленима дате петицу за рад по макар једном или по више критеријума и видећете да то уопште не боли. Зашто сте ви предодређени да имате петице и да их нико осим вас нема. Зашто вас је срамота да кажете да ви имате петицу за рад? Одговор и није потребан, али вас ипак није срамота да кажете „па имате право приговора“. А шта ће старешина написати као одговор на приговор, запослени никада неће сазнати, као ни то да ли је њихов одговор заснован на правно релеватним чињеницама које су једино прихватљиве за право а не „рекла-казала“.

Овим путем желимо да апелујемо на министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановића, директора полиције Владимира Ребића и све начелнике Сектора и Управа, да на сваки поднети приговор посебно обрате пажњу и да одлуку донесу само на основу правно релеватних чињеница. Јер оцена за рад није само имати мање или више дана годишњег одмора, она је сада нешто много више јер обезбеђује поред свих карактеристика које запослени има и право да напредује и то само захвањујући свом знању, без веза и сумњивих препорука. Од оцене нам зависи и сам посао!

Не дозволите више да се на сваки могући начин вређа достојанство поштених полицајаца и службеника.

С тим у вези, потребно је да, по приговору, извршите и контролу на основу којих су критеријума оцењени запослени. Видећете кроз образац, лако је докучити, како се штимују оцене да би се добила што мања средња оцена. Очекујемо и да против таквих руководиоца покренете поступак за повреду службене дужности. Њиховим злонамерим поступањем диретно се угрожава сама идеја „каријерног напредовања“.

Ово треба схватити озбиљно јер прва помисао на каријерно напредовање је управо спречавње корупције и злоупотреба а сада се отворио нов начин понижавања полицијских службеника и то кроз годишњу оцену.

Прекседник СК ССП
Слађана Грујић

Подсећања ради, и прошле године у ово време писали смо на ову тему, али се ништа није променило за годину дана:
Зашто немамо право жалбе на годишњу оцену?

Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

Napisao/la Миле Лазаревић na 19/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

Влада Републике Србије усвојила је 14. фебруара 2017. године Уредбу о каријерном развоју полицијских службеника, која ступа на снагу за осам дана, али са применом почиње првог септембра ове године!

Данас су сви медији, као и већина синдиката у МУП објавили вест о усвајању Уредбу коју смо са нестрпљењем очекивали и од које ће нам пуно тога зависити у професионалној каријери, а ССП сада ексклузивно објављује и садржај исте. У наредним данима, након извршене детаљне анализе текста Уредбе и сагледавања добрих и лоших ствари у њој, објавићемо посебан текст у којем ћемо покушати да вам приближимо новитете који нас чекају крајем лета.

Уредбу можете преузети овде: Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Радио Нови Сад: Ана Томашевић о протесту полиције

Napisao/la Миле Лазаревић na 18/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Радио Нови Сад: Ана Томашевић о протесту полиције

Нови Сад, 16.02.2016. године, – Председница Регионалног центра Нови Сад, Синдиката српске полиције, госпођа Ана Томашевић, била је гост радио емисије „Безбедост грађана“ на јавном сервису, тачније на радију Нови Сад. У полусатној емисији исцрпно је објашњавала разлоге незадовољства полицијских службеника и непосредни повод за организовање уличног протеста испред зграде судова и тужилаштава у Новом Саду.

Подсећамо вас да је ССП организовао протест 6. фебруара у „пет до дванаест“, на ком се окупило неколико стотина полицајаца протествујући против благе казнене политике судова према нападачима на полицајце! Протест је изазвао огромну медијску пажњу и наишао на одобравање и општу пордшку и јавности и скоро свих грађана Србије.

Снимак гостовања Ане Томашевић на радију можете преслушати на следећем линку:

Радио Нови Сад – гост Ана Томашевић

Између осталих, морамо рећи, добрих питања које је поставио водитељ емисије, Томашевићка је дала одговоре и на следећа два која су изазвала поприличне недоумице у српском друштву:

Ко је затајио у систему безбедности?

У нераскидивом кругу„ полиција-тужилаштво-судови“ било кода затаји систем неће функционисати, односно некако ће храмати, посртати, као што је то данас случај. Прецизан и потпун одговор ко је ту затајио, превазилази моје компетенције, морао би бити заснован на дубокој и свеобухватној анализи, али је свима нама јасно да ту нешто не штима. Ја само могу пренети лични осећај и оно што што већина колега мисли – ми нисмо заштићени у довољној мери! Мислим и да нема довољно сарадње на тим микро везама полиција-тужилаштво и тужилаштво-суд, као данема искреног разумевања. Стиче се утисак да нисмо на истој страни, јер ако тек сваки шести нападач на полицајца заврши у затвору јасно је да суд нас не доживљава као гаранта безбедности државе, као неког ко и њих штити. Једноставно полицајци имају осећај да су незаштићени и препуштени сами себи.

Да ли сте разговарали и имате ли подршку министра или директора?

Ми смо сасвим свесни да се оваква питања на улици не могу трајно решити, већ само алармирати јавност и натерати на разговоре они са којима морате разговарати. Због тога смо послали иницијативу за састанак највишим правосудним органима. Јасно је и да синдикат нема ни снаге ни довољно утицаја да то сам изгура до краја, а то није ни природно. Природно је да се за нас заложе министар и пре свега директор полиције, те смо се стога обратили и њима и затражили хитне састанке ради договора око наредних корака јер се ми овде нећемо зауставити. Нажалост, некоме изненађујуће а некоме и сасвим очекивано – било каква реакција са тих адреса је изостала. Још увек немамо ни одговор на захтев а камоли уговорен састанак. Просто је невероватно да ти људи нису препознали за шта се ми боримо, за шта се залажемо. Као да их не занима или им није у интересу безбедан и заштићен полицајац. Полицајац који на терену не оклева у интервенцији и хапшењу криминалца, полицајац који зна да неко о њему брине и штити га! Волела бих да грешим и да ће нас они ипак позвати, али како протиче време све мање верујем у такво нешто. У зависности од тога руководство синдиката ће и испланирати наредне кораке.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ТУЖБА СТАТУС ЧУВА

Napisao/la Диоген na 15/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ТУЖБА СТАТУС ЧУВА

Синдикати који су изградили чланство и задобили репрезентативност на акцијама подношења тужби или олако даваних обећања решавања стамбених и свих других животних проблема запослених, враћају се старој опробаној пракси.

Олако задобијено поверење чланова, без основа у системском раду и трајном побољшању услова рада, још лакше је изгубљено. Пад броја чланова оба репрезентативна синдиката је разумљив и природан. Греси опструкције или продаје и издаје штрајкова у прошлости, шуровање са послодавцима, једних па других, разне акције типа „најави, крени па стани и одустани“ стигле су на наплату. Осипање чланства попримило је забрињавајуће мере… У тим синдикатима упалио се аларм, и одмах у акцију.

Акција продаја магле поново је на столу!

Једни се, под окриљем борбе за „обећану“ социјалну помоћ запосленима боре за ваздух, покушавају да преживе или барем одложе сасвим сигуран пад испод црте репрезентативности! У тој борби полако тону и у политизацију, на радост и послодавца и другог репрезентативног синдиката, који не видећи балван у свом оку, преноси писања појединих таблоида и свесрдно ради ротив синдикализма уопште!

Други се пак, покушавајући да успоре осипање чланства, настало као продукт проминистрове политике тог синдиката, враћају опробаном рецепту – запосленима нуде бланко обрасце за тужбе по разноразним основама. Обећавају гомиле новца лаковерним члановима и оним који то тек треба да постану. У оптицају су тужбе за топли оброк и регрес, висину дневница, исплату зараде у мањем износу, дневнице у КЗБ, радно време ИЈП, дискриминацију, стимулацију и ко зна коју другу „цију“.

Е сад, што основа за тужбу нема, то што већ постоје изгубљени спорови и велики материјални трошкови запослених, по неким од наведених предлога, то што није могуће ни схватити на шта тачно мисле по неким датим предлозима, њих много не занима. У понуди је пакет аранжман: приступница, тужба и бланко овлашћење адвокатима.

А то овлашћење је посебна прича, бисер правних наука! И одсуства логике и разума код оног ко га потпише. Тешко га је описати па га прилажемо на горњој фотографији. Ту се побројаним адвокатима, али и „свим њиховим приправницима“, даје бланко овлашћење да запосленог заступају у свим могућим и немогућим споровима! Запослени, потписом тог овлашћења, унапред пристају на то да их адвокати синдиката, по свом нахођењу, рецимо, разведу од супружника. Можда се и несвесно одрекну наследства или пак постану подносиоци тужбе против министра, премијера… Добро, да баш не претерамо, свесни смо да се то неће лако десити, неће бити тужби против власти, ипак је реч о системском синдикату, ал није искључено да у њихово име синдикат одрекне дела плате, сложи са отпуштањем запослених, умањењем накнаде за путне трошкове… То им не би било први пут!

Шалу на страну, овде се ипак ради о озбиљној манипулацији запосленима. То што је неки тамо железничар добио своје предузеће на суду, никако не може значити да ће и полицајци добити своје евентуалне тужбе по истом или сличном питању. Железнице су јавно предузеће а МУП је државни орган, регулатива јесте слична али не и једнака и истоветна! Паралеле се не могу извлачити без дубље анализе.

Колегинице и колеге, отворите четворе очи и будите јако опрезни. Оне који су вас већ варали, на овај или онај начин, ништа и нико не спречава да то ураде поново! То можете само ви да спречите!

nsp tuzbe2 — Упозорење које је колегама упутио наш Регионални центар у Врању.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Napisao/la Миле Лазаревић na 15/02/2017. Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Синдикат српске полиције организовао је протест у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава, 6. фебруара 2017. године са почетком у „пет до дванаест“ због благе казнене политика према нападачима на полицијске службенике, пристуној већ годинама широм Србије!
Протест је одржан под паролом: „НЕКА БУДЕ ЗАКОН! НЕКА БУДЕ СУРОВ! И НЕКА БУДЕ ЗА СВЕ!“

За наше многобројен заинтересоване чланове који су били спречени да тог дана буду са нама на лицу места, спремили смо видео запис целокупног дешавања тог дана. На снимку можете видети и чути изјаве за медије председника Лазара Ранитовића, као и говоре одржане од стране његових најближих сарадника:

Наш протест је подржан од скоро свих релевантних синдиката у полицији, а на локалном нивоу у Новом Саду, подржали су нас представници оба репрезентативна синдиката. Медијска пажња је била изизетна, сви локални и велика већина медија на државном нивоу испратили су наш протест уз позитивне текстове, а што је заиста преседан, велика већина коментара остављених од стране читалаца и гледалаца били су јако позитивни по полицију уопште- Грађани су на прави начин схватили наше мотиве и разлоге и подржали наше захтеве као потпуно легитимне.

Доминантна парола овог скупа и питање јавности и држави било је:

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

И опет: полицајац у болници – криминалац на улици!

Napisao/la Миле Лазаревић na 14/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на И опет: полицајац у болници – криминалац на улици!

Новосадским полицајцима свакако неће бити лакше кад чују да нису једини чији тужиоци и судије гаје посебна осећања и самилост према њиховим нападачима. А нама осталима такво сазнање свакако тера црвену боју у лице и гнев у груди, уз бесну псовку и питање: „Ма докле, бре, више???“

Још једном је полицајац завршио у болници а његов нападач на улици!!!

Овог пута у Смедеревској Паланци, где је лопов ухваћен на делу, напао полицијског службеника, исекао га оштрим предметом по лицу и сломио му ногу. Наравно, полицајци су били довољно присебни да га лише само слободе, живог и здравог, мада би у већини држава био лишен и тог бедног и поквареног живота!

Зашто поступајућој тужитељки тешке телесне повреде једног и свеопште вређање свих осталих полицајаца у Смедеревској Паланци није био довољан основ за одређивање притвора нападачу? Криминалцу, лопову… Упркос томе што је тужилац који је први поступао у овом предмету предложио притварање! Упркос или можда баш зато!? Можда зато није ни поступао до краја?

Да ли госпођица/госпођа Р.П. зна какву поруку овим поступком даје свим евентуалним нападачима? Онима који су до сада оклевали?

Подсећања ради, Синдикат српске полиције прошле недеље одржао је протестни скуп у Новом Саду баш због оваквих случајева, због оваквих и сличних тужилаца и судија! Верујемо да су нас чули не само у Новом Саду, већ у целој Србији, па ипак појединце то не дотиче! Да ли сада треба да сви онако са транспарентима прошетамо до Паланке? Хоћемо ли шетати испред зграде свих тужилаштава и судова у Србији? Или ће неко у земљи која претендује да постане правна држава да заустави овакво понижавање једног од темења сваке државе, државни орган задужен за безбедност државе, за личну и имовинску сигурност свих грађана. Па и те тужитељке која то не схвата! Надамо се да не схвата, ал се прибојавамо да је врло свесна последица свог поступка – последица по полицијске службенике и државу, али да је то не дотиче јер зна да за њу неће бити никаквих санкција!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује и нападача и његовог заштитника оличеног у поступајућој тужитељки! Позивамо је да јавности саопшти шта ју је определило на такав поступак или да нам каже да ли је и ко вршио притисак на њу, уколико је притиска у том смислу било!

ССП неће стати да указује јавности на неправилности и нелогичности у раду носилаца правосудних функција докле год не почну да раде свој посао по законима и по правди! Наравно, увек смо спремни и да похвалимо позитивне примере, нажалост заиста ретке!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Предлози правилника као државна тајна!?

Napisao/la babayaro na 14/02/2017. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Предлози правилника као државна тајна!?

Када је пре годину дана усвојен Закон о полицији дошло је до изненађења и великог разочарења синдиката и запослених у МУП, појединим предвиђеним решењима у њему. Наравно, прави синдикати, а ту пре свега мислимо на наш Синдикат српске полиције, промптно су реаговали и упутили иницијативу Уставном суду ради оцене појединих чланова закона и њиховог стављања ван снаге.

Новоусвојеним Законом о полицији одређен је и прецизан рок за усвајање подзаконских аката којим би биле прецизиране одређене процедуре и поступци – у члану 251. стоји: „Подзаконски акти утврђени овим законом донеће се најкасније у року од годину дана од ступања на снагу овог закона.“

Тај постављени рок је истекао а да правилници нису заживели!!!

Крајем лета 2016. године, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић формирао је седам радних група са задатком да у року од 90 дана донесу предлоге 7 правилника:

Организација и делокруг рада специјалних јединица (чл. 22 ст. 6 ЗОП);
Начин одузимања и враћања службеног оружја (чл.38 ст. 4 ЗОП);
Начин спровођења дисциплинског поступка (чл.211 ст. 5 ЗОП);
Начин обављања полицијских послова (чл. 30 ст. 4 ЗОП);
Правилник о приправности (чл. 156 ст. 3 и чл. 162. ст. 2 ЗОП);
Специфична здравствена заштита (чл. 180 ст. 3);
Правилник о психолошкој помоћи (чл. 182 ЗОП)

Рокови су одавно прошли, радне групе су распуштене, али аката и даље нема. Или их вешто крију и од запослених и од синдиката! Зашто? Који је ту скривени интерес? Да ли су усвојене предлоге послали господину свемоћном Амадеу Воткинсу на рецензију и дораду? Да предлоге уподоби, или боље рећи упорапасти, као што је то урадио са самим Законом о полицији?

Послодавац је вешто избегао да у радне групе укључи ССП (потпуно у супротности са Законом о раду) као синдикат који му не би климао главом већ активно учествовао у изради аката! Нису нам дозволили чак ни статус посматрача, без права гласа. Већ тада смо подозревали, показало се оправдано, да ту нису чиста посла!

На јануарском месечном састанку у Кабинету министра, од стране државног секретара Милосава Миличковића и секретара министарства Милорада Тодоровића добили смо обећање да ће усвојени предлози бити достављени ССП на увид и давање сугестија пре њиховог обелодањивања, што је и обавеза послодавца по ЗОР-у (чл. 209). Будући да ни после месец дана правилници нису достављени, исти захтев смо истакли и на фебруарском састанку на шта је госпођа Јасмина Станојевић из Секретаријата потврдила да ће нам акте предати у понедељак. Што се, наравно, није догодило. Госпођа Станојевић је напрасно сазнала да „то не сме да уради без сагласности секретара Тодоровића“. Кажемо напрасно јер је у петак на састанку „мислила“ да то ипак сме. Шта се догодило за викенд непознато нам је. Из ког разлога госпођа Станојевић није испунила обећање дато од господе Миличковића и Тодоровића, али и своје лично обећање, не желимо да одгонетавамо, већ овде јавно питамо:

Да ли су предлози правилника државна тајна или је ССП непожељан у МУП? Хоће ли неког заболети када укажемо на све нелогичности које садрже ти акти? Хоће ли вас болети када вас јавно исмејемо, јер поједине правилнике нисте знали чак ни да у потпуности правилно преведете са хрватског језика?

Како год било, ма који разлог да стоји иза скривања предлога правилника, то неће моћи још дуго да траје! Подсећамо вас, господо из Секретаријата, да већ касните, кршите закон који сте ви сами предложили Народној скупштини на усвајање. У ствари, ви сте тај закон видели тек много касније, на њега сте имали много мањи утицај него синдикати. Сви знамо ко вам је тај закон написао, као и ко даје зелено светло за правилнике, чијег сте се усвајања играли предходних месеци!

Службаза информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто пред судом нису једнаки сви полицајци?

Napisao/la babayaro na 12/02/2017. Objavljeno u Правна помоћ, Преносимо. Нема коментара на Зашто пред судом нису једнаки сви полицајци?

Преносимо вам текст објављен на порталу „Вечерње НОВОСТИ“, од аутора В. Црњански Спасојевић, који можете погледати и ОВДЕ.

Пред судом сви полицајци нису једнаки

Више од деценије запослени у МУП не могу да наплате остварени прековремени и ноћни рад. Исти суд једнима додељује накнаде а друге одбија. Одштета до 700.000 динара. Више од 20.000 њих 2006. тужило државу!

Ни после 11 година полицајци који су 2006. тужили државу због неисплаћеног новца за прековремени и ноћни рад нису добили задовољење. Многи су отишли у пензију а њихови судски спорови и даље трају. Немали број њих ипак је добио новац који им МУП дугује, уз велике камате, док други нису. Разлог – исти суд је у идентичним предметима пресудио дијаметрално супротно.

Због различитих судских одлука које судови доносе у истоврсним случајевима, припадници МУП спремни су да иду чак до Европског суда за људска права у Стразбуру. Тужиће државу не само за кршење Уставом загарантованог права на једнакост пред судом, већ и за кршење права на суђење у разумном року. (Неки су већ тужили и добили и надокнаду у висини од 500 евра – прим. Служба за инсформисање ССП)

Државу је 2006. тужило више од 20.000 чувара реда и мира, од којих је најмање половина већ наплатила одштете, и то између 150.000 и 700.000 динара, о чему су “Новости” претходних година писале. Тужбе су подношене за период од 2003. године до 1. јула 2006, до када је полиција посебно плаћала прековремене сате. После тога, промењен је правилник о исплати зарада у МУП, па је овај рад уврштен у додатни коефицијент. Крагујевачки Апелациони суд је, међутим, и после тога наставио да досуђује полицајцима из Новог Пазара прековремени рад.

У почетку су различити судови различито пресуђивали у истим предметима. “Најмекша” је била крагујевачка, а “најтврђа” новосадска и београдска апелација. Оне су масовно одбијале полицајце. Зато Уставни суд 2012, одговарајући на уставне жалбе незадовољних припадника МУП, одлучује у њихову корист и објављује у “Службеном гласнику” пресуде по којима имају право на надокнаде. После тога, изменио се и однос апелационих судова у престоници и Војводини.

Сада сви апелациони судови почињу да додељују накнаде са каматама, па полицајци који су пре тога правоснажно одбијени траже понављање поступка због постојања нових чињеница.

Како каже Синиша Адамовић, који је међу првима у име новосадских и суботичких полицајаца поднео захтеве за накнаду, сви чувари реда из Суботице које је заступао поднели су истог дана захтеве за понављање поступка Првом основном суду у Београду, пред којим су се водиле парнице. Овај је од београдске апелације тражио одлуке о дозволи понављања.

– У неким случајевима Апелациони суд је дозволио да се поступци понове и људи су добили оно што им држава дугује, међутим, онда је исти суд донео неколико одбијајућих пресуда! Образложење је било да се одлука Уставног и пракса Апелационог и Врховног суда не односе на те конкретне полицајце које одбијају, јер у њиховим предметима није одлучивао Уставни суд и нема нових чињеница – каже Адамовић.

ИЗВРШИТЕЉИМА ПО 100.000
Будући да држава не плаћа добровољно извршне пресуде полицајцима, они су принуђени да ангажују јавне извршитеље. Тако се трошак повећава по особи за додатних 100.000 динара, које на крају плаћају порески обвезници.

Он додаје да сваки судија има право да суди по сопственој савести, али је несхватљиво тумачење да одлука Уставног суда није општеобавезујући правни став који диктира правну праксу. Полицајци који су одбијени никако не могу да схвате зашто су неке њихове колеге добиле накнаду а они нису. То их, ипак, није поколебало, па су поднели уставне жалбе и тражили ванредну ревизију од Врховног касационог суда.

С обзиром на то да ови предмети не застаревају, с годинама се повећава камата, а држава све више губи. Одштете достижу и по 650.000-700.000 динара, док је иницијалан дуг био 1.500 динара додатка на плату по полицајцу.

Служба за информисање ССП

Да суд ради како треба, данас би наш колега највероватније био жив!

Napisao/la Миле Лазаревић na 12/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Да суд ради како треба, данас би наш колега највероватније био жив!

Дневни лист „Блиц“ објавио је јуче текст у којем даје приказ „биографије“ извесног Саве Ибрић, који је, како се наводи „осумњичен за крађу више од 500 аутомобила“.

У одличном аналитичком тексту, који потписује Ана Ж Аџић, 11. 02. 2017 – 21:47, на прави начин се указује на оно о чему ми већ годинама говоримо – о лошој казненој политици судова у Србији!

Не можемо а да не поставимо питање држави Србији – зашто је тај криминалац на улици? И да се не запитамо да ли би наш колега данас био жив, да су поступајуће судије биле оштрије!?

Текст можете погледати на следећем линку: UKRAO 500 AUTOMOBILA, PA SKRIVIO SMRT INSPEKTORA Srpski rekorder u krađama vozila još u bekstvu , или га прочитати у наставку нашег прилога:

Текст је у потпуности преузет са портала дневног листа „Блиц“.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић