Skip to main content

Mesec: maj 2017.

Komandiri, pravi ste mađioničari

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Komandiri, pravi ste mađioničari

Prema sistematizaciji u Ministarstvu unutrašnjih poslova on je rukovodilac organizacione jedinice, a u realnom svetu sasvim običan izvršilac. Po funkciji je ovlašćeno lice ispred stanice, ispostave ili jedinice kojom rukovodi, a njegova moć odlučivanja je svedena na minimum, skoro pa nikakva. Njegove mogućnosti da nešto promeni u trenutno paradoksalnom sistemu je ravna nuli. Uglavnom se nalazi u trostrukom sendviču između realnih mogućnosti na terenu, instrukcije i naredbi njegovih nadređenih i opravdanih pritisaka sindikata. Danas je veoma teško biti ON ili obavljati njegove poslove. Ne dao Bog nekom da bude – komandir.

Iako se još uvek veruje da u našoj službi najbolje prolaze oni koji napreduju, situacije sa terena nam pokazuju sasvim suprotno. Penjući se lestvicom nagore, svakim korakom povećavaju se obaveze i odgovornosti, a smanjuje prostor za manevrisanje radi održavanja pravca. Biti rukovodilac jedne organizacione jedinice – komandir, u današnje vreme, kada se kriminalci predstavljaju kao žrtve, a policajci nasilnici, gde se svi kriju iza ljudska prava, a zaposleni u MUP-u su prinuđeni da svoja prava ostvaruju sudskim putem je veoma nezahvalan posao. Na stranu to što izvršioci – policijski službenici, računajući noćni rad i rad za vreme državnih praznika koji je neradan dan u finansijskom smislu prolaze bolje nego njegov pretpostavljeni koji „vuče“ za sve njih, ipak je ovde reč o bitnijim stvarima vezanih za bezbednost i poštovanje prava zaposlenih.

Nastavi sa čitanjem

UPOZORENJE NAČELNICIMA I KOMANDANTIMA

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Pravna pomoć. Nema komentara na UPOZORENJE NAČELNICIMA I KOMANDANTIMA

Užice, 24.05.2017. godine, – Predsednik Sindikata srpske policije, gospodin Lazar Ranitović, uputio je danas dopis direktoru policije Vladimiru Rebiću i načelnicima i komandantima organizacionih jedinica u Direkciji policije, u kojem ih obaveštava da nećemo tolerisati nikakva nezakonita delovanja prema članovima i aktivistima našeg sindikata.

Raskidom sporazuma o saradnji i socijalnom dijalogu između MUP i SSP nisu derogirani, niti to mogu biti, nacionalni i nadnacionalni propisi kojima se uređuje i jamči sloboda sindikalnog udruživanja i organizovanja, te zabranjuje i sankcioniše svaki vid diskriminacije zbog sindikalnog delovanja i po osnovu sindikalne pripadnosti.

Međutim, rukovodioci pojedinih organizacionih jedinica MUP-a su, što pogrešno tumačivši raskid sporazuma, što iz želje da poberu simpatije jednog reprezentativnog sindikata, počele da sprovode najgrublje oblike diskriminacije SSP-a, a koji su se ogledali u „dobrnonamernim“ savetima podređenim rukovodiocima i zaposlenima da se „manu SSP“ i učlane u jedan drugi sindikat, te uklanjanju sredstava za rad SSP i sa obeležjima SSP-a, poput oglasnih tabli, hemijskih olovaka, kalendara i slično, a da se pri tome isti takav materijal drugih sindikalnih organizacija koje deluju u MUP-u i dalje nesmetano koristi.

Ovakvim postupanjem takvih rukovodilaca direktno se diskriminiše SSP a posredno i zaposleni koji su se opredelili za članstvo u SSP-u, u smislu da ima se onemogućava ili znatno otežava pristup informacijama o radu sindikata, a koji je u neposrednoj vezi sa ostvarivanjem prava zaposlenih iz radnog odnosa.

SSP je zbog protiv takvih rukovodilaca inicirao pokretanje disciplinskih postupaka, a protiv onih koji navedene radnje vrše na najgrublji način i krivičnih postupaka zbog krivičnih dela Povreda ravnopravnosti iz člana 128. Krivičnog zakonika i Sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja iz člana 152. Krivičnog zakonika.

Zbog prethodno navedenog, a u cilju nastavka saradnje, zahtevano je da, u skladu sa nadležnostima, preduzmu potrebne mere radi sprečavanja daljeg nezakonitog postupanja pojedinaca i otklanjanja negativnih posledica dosadašnjeg ovakvog postupanja, ukoliko ga je bilo u okviru konkretne organizacione jedinice, te o ovome obaveste sve podređene im rukovodioce.

Zakon za policijske službenike ne i za komandira

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Dopisi. Nema komentara na Zakon za policijske službenike ne i za komandira

Zakon o policiji u delu koji se odnosi na uslove za privremeno udaljenje iz službe je jasan i nedvosmislen. Još jednom u nizu se pokazalo kako na papiru imamo odlična rešenja ali je primena problem. Tako u Policijskog upravi Leskovac, tačnije Policijskoj ispostavi Medveđa imamo situaciju gde je od strane Sektora unutrašnje kontrole (SUK) utvrđeno da postoji osnovana sumnja da je komandir  počinio krivično delo Zloupotreba službenog položaja i predmet se nalazi u nadležnom tužilaštvu ali komandir i dalje obavlja svoju funkciju i da zlo bude veće proganja zaposlene koji su dosledno, časno i moralno obavljali i obavljaju svoje zadatke te su ukazali na određene propuste i zloupotrebe. O svemu je od strane Sindikata srpske policije upoznat diretkor policije.

Sindikat srpske policije prati dalji razvoj situacije i preduzeće sve zakonom propisane mere kako bi zaštitio policijske službenike.

U prilogu se nalazi dopis upućen direktoru policije, gospodinu Vladimiru Rebiću.

MUP plaća ceh i kad niko nije odgovoran

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja, Pravna pomoć. Nema komentara na MUP plaća ceh i kad niko nije odgovoran

Sindikalna borba Sindikata srpske policije između ostalog podrazumeva obaveštavanje i alarmiranje javnosti radi stvaranja pritiska na sistem koji očigledno slabo funkcioniše. Smatramo da je naša dužnost i obaveza da upoznajemo građane Srbije – poreske obveznike u kom pravcu ide novac koji odvajaju od usta njihove dece, kako bi bili zaštićeni, stvorili sigurnost i osećali se bezbedno. Više puta smo upozoravali i pokazivali primere nenamenskog, nestručnog i bahatog razbacivanja novca iz budžeta MUP-a., a uz to smo uvek nudili konstruktivna rešenja, sa uštedama, uz obezbeđivanje boljih uslova rada i ispitivanja odgovornosti.  Da budemo iskreni, retko ko od visokih rukovodioca u MUP-u to sve dočeka sa oduševljenjem. Oni imaju isplanirane aktivnosti i tih planova se drže kao pijan plota, smatrajući, pri tome, da su najstručniji i najkompetentniji za određene stvari. Smouverenost crpe iz toga što je lako trošiti tuđi teško zarađen novac, bez ikakve ordgovornosti.

Jedan od sistemskih problema na čijem rešavanju konstantno insistiramo i gde je očigledno da ima prostora za velike uštede jesu disciplinski postupci. Upravo oni postupci koje pojedini rukovodioci organizacionih jedinica sa osmehom koriste radi osvete neistomišljenicima, ne mareći za eventualne posledice u vidu demoralisanja, manjka zaposlenih, finansija i organizacije. Trudimo se da poslodavcu pokažemo i dokažemo neophodnost revizija i ispitivanja odgovornosti rukovodioca zbog čijih grešaka MUP uvek gubi, međutim osim izgovora tipa „nezavisnosti disciplinskog starešine“ i „samostalnost u vođenju disciplinskog postupka“ ništa se konkretno ne preduzima. I dalje se nastavlja trend podnošenja nedovoljno obrazloženih Predloga za pokretanje disciplinskih postupaka i donošenje Zaključaka o pokretanju disciplinskih postupaka bez valjanih dokaza, svedoka i konkretnih činjenica, a  koje imaju za cilj samo jedno – odugovlačenje postupka do zastarelosti, nadajući se da će se u međuvremenu nešto desiti pa da neistomišljenik bude kažnjen. Ono što je sigurno, jeste to da kada prođe određeni rok za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka, gde se ništa ne može dokazati, ovaj mučenik uvek bude oslobođen jer nastupa zastarelost. Još jedno je sigurno – MUP i u ovom slučaju izdvaja veliki novac, meren u stotinama hiljada dinara radi plaćanja troškova zastupanja pravnog zastupnika i ovakve (ne)namerne greške. A najsigurnije je to da pravni zastupnici SSP širom Srbije ovakav sistem najviše vole jer faktički dobijaju disciplinske postupke i naplaćuju pomenute troškove od MUP-a.

Tipičan primer nam dolazi iz PS Preševo gde je dvoje članova SSP na ovaj način, uz pomoć pravnog zastupnika SSP Gorana Stošića isteralo pravdu na čistac.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

Striktno poštovanje radnog vremena donosi nove glavobolje

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Striktno poštovanje radnog vremena donosi nove glavobolje

Dugogodišnjem sistemskom kršenju radnih prava zaposlenih u MUP, putem nerealizacije ostvarenog viška radnih sati na mesečnom nivou, konačno je došao kraj. Ili bi to barem tako trebalo da bude, nakon preporuke Sektora za ljudske resurse, koju je ministar pretočio u obavezujuću instrukciju.

Svesni smo da će to teško ići u praksi, opet će se naći neki Pera Bogdanović. Za neupućene to je čuveni zamenik načelnika u upravi za obezbeđenje (sada JZO) kojem niko nikada nije uspeo da objasni koliko koji mesec ima radnih dana. Napravio je Pera svojom tvrdoglavošću veliku štetu Ministarstvu unutrašnjih poslova, zaposlenima uskraćivao zarađeno a budžetu natovario sudske i advokatske troškove po mnogobrojnim tužbama. Natovario i otišao, nema nervoze, srećno je penzionisan, a štetu će platiti građani, poreski obveznici iz svojih džepova.

Sada, nakon što je depešom ministra odaslatom diljem ministarstva, odgovornima naređeno poštovanje zakona (što je samo po sebi apsurdno, jer zakon mora biti poštovani bez depeše, zar ne?) u pogledu broja radnih sati, planiranja i poštovanja preraspodele radnog vremena, te likvidaciju tog viška ostvarenih sati kroz slobodne dane ili u skladu sa pravilima o prekovremenom radu, dolazimo do novih problema.

Naime, uz ovoliki broj policijskih službenika – izvršilaca, pored ovolikog obima posla i preuzimanja sve novih i novih obaveza, plan će biti jako teško sprovodiv u praksi!

Nemoguće je višak sati realizovati kroz slobodne dane policajaca jer jednostavno neće imati ko da radi redovan posao, dokazaće se naše tvrdnje – viška zaposlenih nema na ulici, među policajcima! Viškovi su eventualno u administraciji, ako ih uopšte i ima, jer se i njima posao usložnjava svakodnevno!

Nemoguće će biti i sve te viškove radnih sati obračunati kao prekovremeni rad, jer budžet MUP nije planiran u skladu sa tim, teško će biti bez ozbiljnog rebalansa. Još ozbiljnijom se čini situacijaako se podsetimo da je taj budžet već prenapregnut brojnim izvršnim presudama, kao i činjenice da su naknade za putne troškove planirane po donetoj, nikada usvojenoj Uredbi, koja je u totalnom neskladu sa važećim Zakonom o radu.

Pred nama je nekoliko mogućih puteva:

  • zapošljavanje potpuno nove radne snage;
  • reorganizacija i realno upošljavanje policijsih službenika trenutno angažovanih na administratino-tehničkim poslovima;
  • rebalans budžeta MUP;
  • ili rasterećenje službe od pratećih, pridodatih poslova, kao što su brojna obezbeđenja svakakvih javnih skupova, objekata i ličnosti bez realne potrebe ili na primer „izigravanje sudskih pozivara i poštara“;
  • realnije bezbednosne procene kod obezbeđenja javnih skupova i anagažovanje minimalnog broja policijskih službenika;

Možda i grešimo, ipak je ovo jedna analiza nas sindikalaca amatera, možda će sve to lako biti rešivo. Ostaje nam da vidimo, vreme će pokazati i biti najbolji sudija. Ali zaista ne očekujemo rešenje preko noći. Ovi problemi su gajeni godinama, narasli su do neizdrživosti, pa ni rešenje ne može biti jednostavno i brzo.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

 

NEZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na NEZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA

Pravosnažnom presudom somborskog Višeg suda naplata provizije za obradu kredita proglašena nezakonitom. Ukoliko bi građani masovno počeli sa tužbama protiv banaka za naknadu ovako naplaćenih provizija, bankarski sektor bi se mogao naći u ozbiljnim problemima, jer skoro svi krediti, bilo u dinarima ili devizama, gotovinski ili stambeni nose sa sobom neku proviziju.

„Naknada za puštanje kredita u tečaj“, „obrada kreditnog zahteva“ ili „mesečna naknada za praćenje kredita“ su samo neki od naziva za nelegalno naplaćivanje novca od građana.

Do pre nekoliko dana nikome nije padalo na pamet da bi ove provizije mogle biti nezakonite, ali ih je Viši sud u Somboru u drugostepenoj, dakle pravosnažnoj presudi, takvim proglasio i naložio banci da klijentu vrati novac naplaćen za proviziju, uvećan za zateznu kamatu.

Ukoliko bi građani masovno počeli sa tužbama protiv banaka za naknadu ovako naplaćenih provizija, bankarski sektor bi se mogao naći u ozbiljnim problemima, jer skoro svi krediti, bilo u dinarima ili devizama, gotovinski ili stambeni nose sa sobom neku proviziju.

Pregledom ponuda kredita banaka provizije za obradu kredita se kreću na nivou od 0,5 do čak tri odsto vrednosti kredita. Uglavnom se ta naknada naplaćuje tako što banka za taj iznos odbije glavnicu kredita, a kasnije naplaćuje kamatu na ceo iznos. Ima i onih banaka koje navodno ne naplaćuju obradu kredita, ali zato naplaćuju mesečno održavanje. Na kraju, ima banaka koje naplaćuju i jedno i drugo.

Kod kratkoročnih gotovinskih kredita manjeg iznosa manji je i iznos provizije, mada je njeno učešće u efektivnoj kamatnoj stopi značajno. S druge strane, kod dugoročnih stambenih kredita provizija od dva odsto je čak 1.000 evra, ako se radi o kreditu od recimo 50.000 evra.

Ovo je prema objašnjenju Denisa Perinčića, predsednika Republičke unije potrošača, neosnovano bogaćenje za koje bi svako kome je to uz kredit naplaćeno u poslednjih deset godina, koliko je rok zastarevanja, mogao da tuži banku.

„Naknada za obradu kredita je tipična zloupotreba jače strane u ugovoru. To je bankarski posao koji bi banka svakako morala da uradi. Dokaz za to je da se i onima kojima nije odobren kredit takođe uradi obrada, ali im se to ne naplati, dok su oni kojima je kredit odobren kažnjeni provizijom“, objašnjava Perinčić, dodajući da je ovo posledica tolerisanja takvog ponašanja od strane Narodne banke Srbije.

Predsednik udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva“ Dejan Gavrilović ističe da će pozvati svoje klijente da podnesu tužbe protiv banaka.

„Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) ne sme da naplaćuje ništa osim kamate. Ni to što su banke navele efektivnu kamatnu stopu u kojoj je sadržana naknada ne znači ništa, jer je to veštačka veličina, napravljena samo da informiše, dok je ono što banka stvarno naplaćuje nominalna kamatna stopa“, kaže Gavrilović uz napomenu da ne očekuje od NBS da nešto uradi pošto ona „već godinama štiti banke“.

Kako ocenjuje Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukoliko bi sudovi prihvatili ovakvo stanovište banke bi bile pre bankrotom jer naknade čine veliki deo prihoda. Na primer, u 2016. godini neto prihodi od naknada i provizija, svih, a ne samo onih na obradu kredita, bili su drugi po veličini prihodi banaka iza prihoda od kamata. I dok se prihodi od kamata iz godine u godinu smanjuju, recimo u 2016. godini su iznosili milijardu evra i bili za 70 miliona evra manji nego u 2015. godini, prihodi od naknada su neto iznosili 286,5 miliona evra i bili tek oko tri miliona evra manji nego u 2015. godini.

Ako uzmemo da je prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju marta 2017. godine stanovništvu plasirano 819,8 milijardi dinara kredita i optimistički pretpostavimo da je provizija za obradu kredita u proseku svega jedan odsto, to znači da bi građani od banaka mogli da potražuju više od 66 miliona evra i to bez zateznih kamata i eventualnih sudskih troškova, koji sudeći bar prema primeru iz Sombora prevazilaze naplaćene provizije. Dejan Gavrilović iz Efektive ne očekuje da banke dobrovoljno vrate novac, jer će kao i u slučaju nezakonitog povećanja kamata ići na kartu da će se mali broj klijenata javiti sa zahtevom za odštetu, njih će isplatiti, dok će većina ostati nezainteresovana.

Banke su već smanjile za oko pet milijardi dinara (nešto manje od 50 miliona evra) potraživanja od stanovništva pre dve godine nakon Odluke o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti („Sl. glasnik RS“, br. 21/2015 i 51/2015), što se u stvari odnosilo na ranije nezakonito povećavanje kamatnih stopa.

Izvor: Vebsajt Danas, M. Obradović, 09.05.2017.

Održana sednica Skupštine SSP

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Održana sednica Skupštine SSP

Beograd, 18.05.2017. godine, – U hotelu „N“ u Beogradu održana je redovna godišnja sednica Skupštine Sindikata srpske policije, kojoj je prisustvovalo 42 delegata iz cele Srbije uz još desetak gostiju.

Ranije već najavljena centralna tačka sednice, usvajanje izmena i dopuna Statuta SSP, radi usklađivanja sa realnim potrebama izazvanim stalnim rastom i širenjem organizacije, uspešno je realizovana. Statut, sa usvojenim izmenama i dopunama, stupa na snagu u roku od petnaest dana i verujemo da će nam olakšati rad i doprineti održavanju kontuiniranog rasta organiazcije i u pogledu broja članova i broja Sindikalnih grupa, ali i u pogledu jačanja organa i tela sindikata, kojima će rad svakako biti olakšan.

Druga, neočekivana i iznenadna ali itekako realna, centralna tema sednice, postao je jednostrani raskid sporazuma o saradnji i socijalnom dijalogu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Obrazloženje o nedostatku tehničko-prostornih uslova u MUP je verovatno svima poznato, al sumnjamo da je iko u njega poverovao. Ključ leži u jednoj drugoj rečenici obrazloženja koja glasi otprilike da „nismo ispunili očekivanja poslodavca“ i koja nas čini jako ponosnim jer može samo da znači da smo ispunili očekivanja naših članova i svih zaposlenih u ministarstvu za koje se iskreno i uporno borimo!

Predsednik SSP Lazar Ranitović

Delegati Skupštine su jednoglasno dali podršku i poverenje Glavnom odboru sindikata i predsedniku Lazaru Ranitoviću, da nastave borbu za članove i uslove rada, svim dozvoljenim pravnim i drugim sredstvima.

Zakon o radu, konvencije Međunarodne organizacije rada, propisi Evropske unije kojoj naša država teži, jasno su na našoj strani i iskoristićemo svaki pravni lek koji nam je na raspolaganju. Mi nikada nismo bili neprijatelji ni poslodavcu ni državi Srbiji, većina članova našeg rukovodstva i članstva učestvovala je u odbrani zemlje. Mi smo suparnici i rivali, što je i razumljivo, poslodavcu, ali nažalost i nekim drugim vodećim sindikalnim organizacijama koji su pregovarajući o odredbama PKU za policijske službenike više mislili na svoje nego na interese radnika.

Neprijatelji možemo biti, kao i do sada, korumpiranim pojedincima i kriminalizovanim strujama, na bilo kom nivou u ministarstvu. Ali tu smo, verujemo, na istoj liniji sa rukovodstvom MUP i ministrom Stefanovićem.

Rukovodstvo SSP poručuje članovima da se ovim raskidom Sporazuma ništa novo ne dešava kada su oni i njihova prava  u pitanju. SSP je i dalje tu za vas, sa svojim 16-članim pravnim timom i armijom od stotinu aktivista! Vi ove novonastale prilike nećete ni osetiti! Našim aktivistima će biti otežani uslovi rada, koristiće svoje slobodno vreme da dođu do vas i izbore se za vas. Članovi porodica naših aktivista će osetiti na svojoj koži naše pojačane aktivnosti, nedostajaćemo im malo više, al to je cena na koju smo svi pristali onog momenta kada smo se u ovo upustili!

Peticija je, jasno je svima, već dala nekoliko rezultata, osetiće to neki od vas kroz povećanje plate do kojeg će doći uračunavanjem vremena puta na angažovanju u radno vreme, kao i doslednijom primenom instituta preraspodele radnog vremena i kasnijim obračunom ostvarenog viška radnih sati. Nastavićemo sa pritiskom na poslodavca do ispunjenja svih zahteva iz peticije, a pouzdano znamo da se već radi na rešavanju njih nekoliko. Do povećana bednih plata i još bednijih dnevnica mora doći!

Pred Sindikatom srpske policije je uskoro nekoliko bitnih zadataka kojima se okrećemo u narednom periodu:

  • Odbrana prava na korišćenje prostorija u MUP;
  • Policijada „Zlatibor 2017“, 16. i 17. juna;
  • Faktičko konstatovanje realnosti – SSP je reprezentativan sindikat, po broju članova, po Zakonu o radu. Još samo MUP da to prizna!

MOŽE BITI SAMO JEDAN – SINDIKAT SRPSKE POLICIJE!!!

Neki od mnogobrojnih izlagača:

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

MUP počeo da poštuje propise: Jedna lasta ili kopernikanski zaokret?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na MUP počeo da poštuje propise: Jedna lasta ili kopernikanski zaokret?

Šta se to zaista dogodilo da Ministarstvo unutrašnjih poslova počne sa poštovanjem propisa i radničkih prava zaposlenih? Dok se reprezentativni sindikati hvale nekim, odavno poslatim dopisima, Sindikat srpske policije s punim pravo može smatrati te promene rezultatom peticije za koju upravo prikuplja potpise. I zaista, već na prvi pogled je lako videti da upravo ovih dana, jedan po jedan, od zahteva iz peticije MUP već ispunjava ili radi na tom planu.  Kao razuman razlog promeni stava poslodavca spominju se i brojne tužbe koje zaposleni podnose radi naknade uskraćenih prinadležnosti.

No, mi u SSP nećemo se previše uobraziti niti uljuljkati postignutim uspehom, ne bi trebalo da to rade ni drugi sindikati, jer, ipak, bilo je tih dopisa bezbroj, pa do rezultata nikako nije dolazilo. Potrebno je biti realan i javnosti izneti ključnu promenu u sistemu ministarstva koja je dovela do izmene stava prema pravu i neophodnosti poštovanja zaposlenih.

Mi u SSP smatramo da je taj „ključni čovek“ promena u stavovima MUP-a zapravo jedna žena – načelnica Sektora za ljudske resurse, gospođa Katarina Tomašević.

Dočekana je sa nevericom u uspeh, čuđenjem i blagim podsmehom uz komentare tipa „Šta će nam ona u MUP, pored toliko pravnika koji dugi niz godina vode ljudske resurse?“ Tu su bile i neizbežne upadice o nepoznavanju strukture Ministarstva unutrašnjih poslova i očekivanja o nesnalaženju i brzom i neslavnom odlasku (valjda postaknuti sličnom sudbinom dve načelnice Sektora za materijalno-finansijske poslove). Brzo se pokazalo da su sumnjivci pogrešili. Gospođa Tomašević je donela neophodnu svežinu i promene za kojima je pomenuti sektor vapio već dugo. Neke ljude koji su tu figurirali godinama pomerila je u stranu, dovela je nove vredne i mlade snage!

U radu službe ljudskih resursa izvela je pravi „kopernikanski obrat“ devizom  „Mi u sektoru, mi smo ti koji treba da brinemo o ljudima, ne smemo dozvoliti niti čekati da nam sindikati ukazuju na kršenje prava zaposlenih, mi smo ti koji treba da na to paze i spreče takve pojave!“ Time je sektor, koji je dugo važio za glavnu kočnicu i smetnju u ostvarivanju prava zaposlenih, postao razumniji i napredniji deo ministarstva. Naravno, ima tu još mnogo posla, mnoge još stvari treba dovesti u red, potrebno je skratiti neke postupke, ubrzati procedure, nastojati da zaposleni na neka od osnovnih prava, kao što su izdavanja rešenja, ne čekaju mesecima. Ali ključni koraci su već napravljeni i ne vidimo razlog da se u tom ritmu ne nastavi.

Verujemo i da je gospođa Tomašević dosadašnjim radom opravdala poverenje koje je od starta imala kod ministra Stefanovića, bez čije podrške svakako ne bi mogla da svoje zamisli sprovede u praksi. Nadamo se da načelnica tokom vremena neće potonuti u sivilo sistemskog gaženja ljuskih prava zaposlenih, da se neće prilagoditi okruženju, već nastaviti da menja to okruženje. Nabolje, razume se.

Na tom putu će gospođa Tomašević imati iskrenu podršku i pomoć SSP, koja će se pre svega ogledati kroz ukazivanje na stare boljke i nepravilnosti, uz konstruktivne predloge za njihovo prevazilaženje.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Otpočet postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova: MUP počinje da uvažava stavove SSP

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Otpočet postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova: MUP počinje da uvažava stavove SSP

U petak, 12. maja 2017. godine, održan je prvi, pripremni sastanak predstavnika poslodavca i Sindikata srspke policije, u organizaciji i pod vođstvom gospođe Dejane Spasojević Ivančić, miriteljke Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova (RAMRRS), a povodom postupka koji je pokrenula RAMRRS po predlogu Sindikata srpske policije.

Ovlašćeno lice ispred Ministarstva unutrašnjih poslova bila je gospođa Andrijana Šljivić, zamenica načelnice Odeljenja za odnose sa zaposlenima, Sektora za ljudske resurse. Tokom većeg dela sastanka učestvovala je i gospođa Nataša Đukanović, zamenica načelnika Odeljenja za zarade i beneficije, istog sektora.

Delegaciju SSP prevodio je predsednik Lazar Ranitović, a učestvovali su i generalni sekretar Viktor Ratković i zamenik predsednika Mile Lazarević.

Razlog zbog čega smo inicirali ovaj postupak jeste neprimenjivanje ili nepotupno primenjivanje pojedinih odredbi PKU za policijske službenike (PKUzaPS) i PKU za državne organe (PKUzaDO), kao i nejednaka primena PKU u svim organizacionim jedinicama MUP-a.

Ministarstvo je u prvom momentu odbilo održavanje sastanka pod izgovorom da SSP nije reprezentativan, te da su iznete primedbe neosnovane. Naravno, Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (ZMRRS) u članu 18. je jasan i obavezujući za poslodavca u kom je obavezno poštovanje minimuma procesa rada, a takođe ni ne pravi razliku kod statusa sindikata, te je održan ovaj prvi pripremni sastanak. Miriteljka je posebno apostrofirala činjenicu da je SSP u momentu pregovora o PKUzaPS imao daleko iznad 10% zaposlenih u svom članstvu, a da ni na koji način nismo uključeni u pregovaranje, niti nam je kasnije dato pravo da delegiramo svog predstavnika u Komisiju za praćenje i primenu potpisanog PKU. Gospođi Dejani Spasojević Ivančić je delovala neverovatno činjenica da nam proces utvrđivanja reprezentativnosti otpočet aprila 2015. godine još uvek nije okončan.

Nakon sučeljavanja stavova obe strane, koji su se uglavnom slagali, miriteljka Agencije dala je smernice i obavezu sindikatu i poslodavcu za dopunu dokumentacije, kao i pozivanje ovlašćenih predstavnika potpisnika PKU (poslodavca, NSP i PSS). Naredni sastanak je zakazan za 26. maj, kada će biti formiran Odbor za pregovaranje.

Neposredan povod našeg obraćanja Agenciji bili su zvaničan stav Radne grupe za saradnju sa sindikatima i grubo nepoštovanje odredbi člana 47. PKUzaDO, koji su ignorisali navedenu odredbu tvrdeći da su zahtevi za solidarnu pomoć po osnovu rođenja deteta i smrti člana uže porodice neosnovani, jer nisu predviđeni Zakonom o policiji. Takođe, 3. januara ove godine usvojen je Pravilnik o solidarnoj pomoći zaposlenima u MUP koji se bazirao na aktuelnom Zakonu o policiji i kojim su uskraćena neka prava garantovana pomenutim članom PKUzaDO. Zastupali smo stanovište da takvo postupanje Ministarstva nema pravno utemeljenje, jer se PKU kao autonoman pravni akt primenjuje neposredno i, samim tim, ne mogu se pravilnikom menjati i derogirati odredbe PKU.

Nakon našeg dopisa, i poziva dobijenog od RAMRRS, Ministarstvo je shvatilo da je njihov stav pravno neutemeljen, gde je ministar javno, cirkulanom depešom, potvrdio i javno obećao poštovanje prava iz PKU u pogledu solidarne pomoći. To je svakako pozitivna promena, ali Sindikat srpske policije neće dozvoliti da poštovanje PKU bude bazirano na dobroj volji rukovodstva Ministarstva.

Postupak pred Agencijom smo poveli i zbog još nekoliko problematičnih odredbi koje dozvoljavaju nedoumice i različita tumačenja, te smo tražili usaglašavanje i preciziranje radi ujednačavanja prakse u svim jedinicima: način korišćenja plaćenog odsustva u slučaju dobrovoljnog davanja krvi, korišćenja plaćenog odsustva u slučaju obavljanja ličnih poslova, pitanje sporenja u vezi sa prekidanjem plaćenog odsustva… Jer je nezakonito i neodrživo da pojedine organizacione jedinice dane nedeljnog odmora (najčešće vikenda) računaju u dane plaćenog odsustva u slučaju dobrovoljnog davanja krvi, a druge ne, da pojedine organizacione jedinice tokom godine odobravaju plaćeno odsustvo u slučaju obavljanja ličnih poslova u više navrata, a druge samo jedanput godišnje, da se plaćeno odsustvo prekida bez donošenja bilo kakvog rešenja, te da se unapred moraju predvideti uslovi pod kojima se to može učiniti, a da se u određenim slučajevima, zbog prirode i svrhe odsustva (oporavak organizma) plaćeno odsustvo u slučaju dobroovljnog davanja krvi ne može prekidati.

Pošto je do isteka važećeg PKU ostalo manje od godinu dana, deplasirana je njegova sveobuhvatnija izmena, te ćemo se bazirati na usaglašavanje i dogovor svih strana, bez pregovaranja za njegove izmene ili donošenje aneksa.

Služba za informisanje SSP

NIČIJA NIJE DO ZORE, PA NEĆE NI STAREŠINSKA, A SINDIKAT NIJE TU DA IM OPRAŠTA

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na NIČIJA NIJE DO ZORE, PA NEĆE NI STAREŠINSKA, A SINDIKAT NIJE TU DA IM OPRAŠTA

S obzirom na aktivno učešće u hajci protiv članova Sindikata srpske policije, načelnicima i komandirima koji prikriveno ili otvoreno vrše pritisak na kolege radi isčlanjenja iz SSP, poručujemo da im to nećemo oprostiti, niti će ih iko moći da zaštiti od prava i pravde.

Naprotiv, poslodavac će ih iskoristiti i pustiti niz vodu. Već smo pripremili krivične prijave protiv nekoliko rukovodilaca, ljudi su nam dali izjave, poslali su nam, krišom napravljene, audio zapise pretnji, spremni su da svedoče na sudu, dosta im je tih jednih te istih siledžija!

Upravo oni koji su prošle godine stavljali ljude na „analizu rizika“ samo zato jer imaju kičmu i misle svojom glavom, sada će i sami doći pod udar člana 172. Zakona o policiji kojem su se radovali, pretili njime neposlušnima a i danas ga javno štite!

Batina ima dva kraja, pokazalo se još jednom! Ko može da garantuje da pojedinci sa snimaka neće postati i zvezde Jutjuba?

Kao i uvek kroz istoriju i danas se pokazuju one stare osobine srpskog naroda – osećaj za pravdu i inat! Raduje nas činjenica da savremeni život i nedaće koje donosi vreme liberalnog kapitalizma nisu istupili tu oštricu!

Kolege se uglavnom ponašaju upravo suprotno svim očekivanjima poslodavca – na pritisak reaguju masovnim učlanjenjima u SSP i isčlanjenjem iz nametnutog im Nekadašnjeg Sindikata Policije! Džaba sva njihova priča kako se SSP gasi, kako će poslodavac da nas ugasi, sve te laži su izlizane, ne pomažu… Koleginice i kolege su svesne toga ko te vesti širi – jajare, prevaranti i hohštapleri koji su ih ranije već varali i lagali, pa se tako i odnose prema tim vestima!

Niko im ne veruje, ljudi ćute dok tirada traje, ali im se smeju iza leđa!

Sve one koji ovih dana policajce lažu, obmanjuju i prete, načelnike koji komandirima daju pristupnice NSP sa zadatkom da ih vrate popunjene u dogledno vreme, sve one koji zaposlene „dobronamerno“ savetuju da se isčlane iz SSP, dakle, sve njih podsećamo podsećamo na član 152. Krivičnog zakonika, koji ćemo rado iskoristiti:

Sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja

Član 152

(1) Ko svesnim kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa političko, sindikalno ili drugo udruživanje ili delovanje građana ili delovanje njihovih političkih, sindikalnih ili drugih udruženja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Načelnici i komandiri treba da znaju i  da se gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu a iz stava 2. po službenoj dužnosti. Takođe, podsećamo ih na to da SSP na platnom spisku ima 16 pravnih zastupnika, a da MUP na sudu nije dobio samo onaj ko nije ni tužio!

I da, ukoliko su, oni koji se u tekstu prepoznaju, ovaj tekst shvatili kao pretnju – pogrešili su! Ovo nije pretnja već obećanje da ćemo rado sprovesti zakon, kao što to inače svakodnevno radimo na svojim radnim mestima, prema kriminalcima raznih fela!

Članove i aktiviste SSP pozivamo da nam i dalje slobodno, bez ikakvog ustručavanja, javljaju za eventualne probleme, dostavljaju dokaze, podatke o događajima i svedocima, ukoliko se nad njima vrši bilo kakav pritisak po pitanju slobode izbora ili opstrukcija sindikalnog delovanja.

Služba za informisanje SSP