Skip to main content

Mesec: jul 2017.

Doktor sa šest državnih funkcija!!!

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Prenosimo. Nema komentara na Doktor sa šest državnih funkcija!!!

Nakon poslednjih gafova načinjenih objavljivanjem intervjua sa izmišljenim stručnjacima, uz priloge fotografija stvarnih ljudi, dnevni list „Politika“ nastavlja da briljira objavljivanjem sve gorih članaka. Baš kao da se trenutno uredništvo tog najstarijeg lista, ujedno, jednog od retkih koji još uvek nije tabloidiziran, trudi da uruši kakav-takav ugled koji imaju, teškom mukom povraćen nakon propadanja tokom devedesetih kada je list nazivan „Slobodankom“. Deluje da su na dobrom putu dobijanja novog imena, opet izvedenog iz ličnog imena, samo ovog puta nekog novog (starog?) političara!

No, otom-potom, namera ovog teksta nije lamentiranje nad sudbinom Politike, već nešto drugo. U četvrtak, 27. jula, na naslovnoj stranici tog lista objavljen je tekst sa bombastičnim naslovom „Glume depresiju da bi otišli na bolovanje“! Da li zbog, tek završenog, štrajka u Fiatu, ili zbog nekih drugih koji su i dalje u toku, ali čini se da je tekst tendenciozno napisan, sa ciljem potpore popularne teze naših vlastodržaca da smo lenj, neradan narod, spreman na zabušavanje i obmanjivanje poslodavaca, tih „jadnih“ kapitalista. U tekstu imaju i adekvatnog sagovornika, vrednog doktora Aleksandra Milovanovića koji izjavi sledeće:

„Imao sam slučaj čoveka koji se žalio na depresiju i zbog toga otišao na bolovanje, a onda sam ga video kako se šeta po tržnom centru. Imao sam nameru da tražim kontrolu njegovog bolovanja, ali sam odustao jer on može da se brani time da mu je za depresiju dobro da izađe među ljude.“

Po sredi je apsolutno pogrešna teza i nepoznavanje materije od čoveka koji bi stručnošću trebao da prednjači budući direktorom Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“. Jasno je da gospodin ne poznaje osnovne principe za prevazilaženje depresije: što više provedenog vremena u društvu, posebno sa pozitivnim ljudima (zapravo izbegavanje osamljenosti); što više provedenog vremena napolju, što više kretanja, nikako sedenja, ležanja, gledanja TV-a; dobro spavanje i kvalitetna ishrana; bavljenje sportom, pozitivno razmišljanje…

Ali, ko je u stvari ovaj Politikin stručnjak? Je li možda i on neki lažni, izmišljeni lik?

Daleko od toga, ne da nije izmišljen, nego da ga nema trebalo bi ga izmisliti. Čovek je poseban i zaista sposoban. Ma šta sposoban, sposoban je za najmanje šestoricu! Baš kako to Dimitrije Pantić svojevremeno kaza Šojiću da ga podseća na „dvoglavog Arapina“, ovaj naš doktor vredi za barem šestoricu! Jer toliko funkcija obavlja, skoro toliko plata prima. Ovaj lekar, koji smatra da depresivan čovek nema pravo da izlazi napolje iz kuće i da je odlazak u kupovinu kontraindikovan njegovom stanju i samo dokazuje kako podli radnici žele da prevare gazde, verovatno nikada ne ide na bolovanje jer bi mu od ukupnih mesečnih primanja bio odbijen novčani iznos za koji se može pazariti jedan solidan polovan automobil.

Jedan drugi dnevni list, „Blic“ 16.06.2014. godine piše o „rekorderu po broju poslova koje obavlja i za koje je plaćen novcem iz republičkog budžeta“. U tekstu pod naslovom „Obavlja šest funkcija, tri nije prijavio agenciji“ precizira se „Milovanović ima šest funkcija od kojih tri nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Kako tvrdi za „Blic“, trenutno za četiri prima platu, pa mesečno zaradi najmanje 235.000 dinara.“

Milovanović je prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije zaposlen u Institutu za medicinu rada kao direktor, gde prima mesečno 104.000 dinara, a redovni je profesor i na Medicinskom fakultetu, gde zarađuje 75.000 mesečno. Milovanović je i profesor na Politehničkoj akademiji, gde četiri puta godišnje u vreme ispitnih rokova prima po 50.000 dinara, te član komisije za ocenu radne sposobnosti Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), gde devet meseci u godini prima po oko 5.000 dinara. Do 2009. je radio i kao profesor na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.

Prema saznanjima “Blica”, Milovanović, međutim, Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio da je u januaru te godine imenovan za predsednika Upravnog odbora Klinike za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, gde, kako kaže, tada nije tražio platu, a da li će – “nije znao”. Nije prijavio ni postavljenje na mesto predsednika Republičke stručne komisije za medicinu rada, ali ni rad u komisiji pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. „

Tako „Politikin“ stručnjak za medicinu rada, sisajući državne jasle ZA SKORO ČETVRT MILIONA DINARA MESEČNO, tvrdi da depresivan čovek na bolovanju treba da bude tužen gazdi i tako osuđen na otkaz, jer je otišao u tržni centar, uprkos svom stanju. Pazite se i vi, državni uposlenici na bolovanju, lekar sa šest državnih funkcija vreba da proveri da li, praveći se da ste bolesni, muzete državne pare. Pa da više ostane njemu.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Odlični rezultati na Olimpijadi vatrogasaca u Austriji

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Odlični rezultati na Olimpijadi vatrogasaca u Austriji

Međunarodna Olimpijada vatrogasaca, poznatija pod nazivom CTIF 2017, održana je od 9. do 16. jula 2017. godine u Austriji, u gradu Filah (Villach). Reprezentaciju Republike Srbije, koja se uputila u ovogodišnju olimpijsku prestonicu vatrogastva činilo je oko 150 članova, od toga 10 seniorskih ekipa i 3 juniroske, a ostatak sudije, treneri, tehničko osoblje, pratioci.

Među seniorskim ekipama našle su se muške ekipe Profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice iz Niša i iz Trstenika, zatim muške ekipe iz Rafinerije nafte Pančevo, DVD „Miloje Zakić“ – „Trajal“ iz Kruševca, DVD Borča, DVD Mramorak, Kriminalističko-policijska akademija Beograd, kao i ženske ekipe GDVD Niš, DVD Gunaroš i DVD Senta. Ove ekipe učešće na Olimpijadi obezbedile su pobedom u svojim kategorijama na državnom vatrogasnom takmičenju održanom na Zlatiboru 10. jula 2016. godine. Ukupan broj učesnika u Filahu od oko tridesetak zemalja dostigao je broj blizu tri hiljade takmičara, koji su se nadmetali u raznim vatrogasno-sportskim disciplinama.

Seniorske ekipe vatrogasaca, od kojih svaka broji po 10 članova, takmičile su se u dve discipline.

Prva je vežba sa motornom vatrogasnom pumpom, takozvani „suvi napad za gašenje požara“, koja podrazumeva sklapanje usisnog voda, povezivanje na pumpu i ubacivanje u bazen, uz istovremeno postavljanje „B creva“ sa razdelnicom i razvlačenje prvog i drugog mlaza uz pomoć „C creva“. Druga disciplina je štafeta (8 h 50 metara) sa preprekama (greda, taraba, tunel). Obe discipline je potrebno izvesti za što kraće vreme, ali bez grešaka, jer svaka greška košta i ekipi donosi negativne poene. Na osnovu vremena i grešaka, pravi se bodovna lista i ekipe se rangiraju.

Najbolje rezultate ostvarili su profesionalni vatrogasci-spasioci, pokazavši još jednom da, uprkos uslovima u kojima svakodnevno obavljaju svoje poslovne obaveze, ali i treniraju, ipak jesu po obučenosti i spremnosti u rangu sa vatrogascima-spasiocima drugih evropskih zemalja.

U okviru A klase (do 30 godina), Srbiju je predstavljao desetočlani tim vatrogasaca-spasilaca iz Vatrogasno-spasilačke jedinice Niš, koji je osvojio ekipnu srebrnu medalju. Ovo je njihovo četvrto učešće na Olimpijadi.

U okviru B klase (preko 30 godina), po peti put zaredom takmičila se ekipa vatrogasaca-spasilaca iz Trstenika, koja je u svoj grad donela ekipnu zlatnu medalju, a bronzanu medalju u pojedinačnom plasmanu.

„Naša ekipa peti put zaredom je državni prvak i mi smo od 2001. godine na Olimpijadi, tako da imamo sve medalje u svojoj kolekciji. Ovaj uspeh nam je naravno drag, ali donekle i očekivan. Posvetili smo ga bolesnom kolegi iz Vatrogasno-spasilačke jedinice, koji se ranije i takmičio sa nama i bio Komandir ekipe.“  navodi Dejan Petrašinović, sadašnji komandir ekipe iz Trstenika.

Ženska ekipa GDVD Niš učestvovala je ove godine po drugi put na ovom prestižnom takmičenju.

„Ovog puta vratile smo se sa ekipnim srebrom i jesmo zadovoljne, s obzirom da smo sa prethodne Olimpijade, iz Miluza tj. iz Francuske, donele ekipnu bronzu, što znači da smo uspele da napredujemo tokom godinu i po dana treniranja. Verujemo da uvek može bolje, pa ćemo se potruditi da se plasiramo i na narednu i sa nje donesemo najsjajniju medalju. Važno je da napomenem da su nam u pripremama dosta pomogli naši (niški) vatrogasci-spasioci, koji su uvek bili tu da nam pokažu kako da vežbu dovedemo do savršenstva i nikada im nije bilo teško da nas posavetuju, na čemu smo im izuzetno zahvalne, jer smo učile od najboljih.“, navodi Miljana Stojiljković, komandir ženske takmičarske ekipe GDVD Niš (A klasa).

„U svoje lično ime bih da kažem da svoj uspeh želim da posvetim nedavno iznenada preminulom vatrogascu-spasiocu Vatrogasno-spasilačke jedinice Niš – Milanu Miloševiću, velikom prijatelju i saradniku, nekadašnjem predsedniku Sindikata srpske policije – Sindikalne grupe Niš, koji je uvek bio tu meni kao podrška i tokom zajedničkih intervencija gašenja požara i tokom priprema za takmičenja… i ne samo meni, nego celoj mojoj ekipi. Verujem da je ponosan na nas, a i na svoje kolege.“

Međunarodne Olimpijade vatrogasaca – CTIF održavaju se svake četiri godine u nekom od evropskih gradova, pa je tako u najavi da će naredna – CTIF 2021 biti održana u Sloveniji, gde takođe očekujemo učešće naših najboljih vatrogasaca, i naravno, još sjajnija odličja. A do tada, navodimo sledeći porazan podatak:

Iako je postala svakodnevnica kod uspešnih sportista u Srbiji, moramo navesti porazan podatak da su za razliku od kolega iz drugih zemalja, svi naši reprezentativci, uz pomoć sponzora, GVS Niš, GDVD Niš i u svojoj režiji snosili troškove odlaska i smeštaja na Olimpijadi, samo da bi bili tamo – na mestu gde se na najbolji način predstavlja naša zemlja.  Sindikat srpske policije je prepoznao volju, želju i patriotizam kolega i kolegenica i u skladu sa svojim mogućnostima snosio deo njihovih troškova. A poslodavac? O njegovoj izuzetnoj „zainteresovanosti“, „pomoći“ i „podršci“ ćemo u nekom narednom tekstu.

Sledeći CTIF biće održan 2021 godine i nadamo se, kao i sam poslodavac, da će nam do tada biti bolje.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

I Erik bi se postideo, a možda i otrovao

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na I Erik bi se postideo, a možda i otrovao

Činjenica je da je hrana koju policijski službenici dobijaju na terenu lošeg kvaliteta. Naravno, to dokazuju i deklaracije na ambalažama (setimo se samo čuvenog Đurđevića sa čajnom i kulenom treće klase), iskustva zaposlenih koju tu hranu jedva pojedu, a često je i podele sa kućnim ljubimcima. Sindikat srpske policije koristi sve dozvoljene mehanizme kako bi izvršio pritisak na poslodavca da promeni sistem nabavke, ubrza transport i adaptira prostorije namenjene za čuvanje hrane koja se dobija. Ne prođe dan, a da nam se kolege i kolegenice sa terena ne požale na loš kvalitet i nedovoljnu količinu. Često takve slike sa terena objavljujemo na našem veb sajtu koji je medijski propraćen, prezentujući realnu situaciju sa terena građanima Srbije – poreskim obveznicima, a naročito predstavnicima poslodavaca. Pored toga, iako nam nije u opisu sindikalnog delovanja, često nudimo i konkretna rešenja i pomoć. Međutim, ništa se ne menja na bolje.

U prilogu je dopis predsednika SSP SG OŽ Niš Popović Nebojše, koji prenosimo u celosti:

„Šta dalje govoriti i komentarisati kada slika govori više od hiljadu reči. Dovoljan je bio jedan pogled da vam se ceo obrok zgadi. Prokislo, zgnječeno voće u kesi koje je širilo neprijatni miris. Možemo zaključiti da je ovakav obrok odraz sveukupnog odnosa prema pripadnicima žandarmerije kao i zdravlju policijskih službenika uopšte. Takođe, ovako nešto (što možete videti na slikama) plaćaju poreski obveznici. Forma je ispunjena građani su porez platili a policajac dobio „obrok“. Banane, od kojih bi mogla nastati dobra rakija…“

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

DISKRETNI HEROJI VATROGASCI!!!

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na DISKRETNI HEROJI VATROGASCI!!!

Dok širom užarenog Jadrana besne veliki požari sumnjivih uzroka, a u Srbiji na požaru znatno manjeg inteziteta dolazi do ozbiljnih povreda nekoliko pripadnika Vatrogasno-spasilačke jedinice, ti momci, naši diskretni heroji, nenaviknuti na pažnju, mimo svoje volje dođoše u epicentar interesovanja svih medija i političara.

Imali smo prilike da vidimo hrvatskog premijera kako, u luksuznoj limuzini sa obezbeđenjem, izlazi na teren i tamo susreće vatrogasce u „Zastavi 750“, čuvenom „fići“, zaostalom iz bivše nam države i dalje u funkciji i upotrebi, ko zna kako i ko zna zašto. Pročitasmo vest kako crnogorski premijer nudi novčane nadoknade od nekoliko stotina evra, svim vatrogascima angažovanim na danonoćnom gašenju vatrene stihije. Videsmo i našeg ministra kako sa najbližim saradnicima obilazi teško povređenog vatrogasca, zbrinutog na Vojno-medicinskoj akademiji, što je, bez sumnje, gest za svaku pohvalu.

Ali…

Odlazak ministra Stefanovića u bolnicu je svakako pozitivna stvar, jedno vreme smo imali ministre koje takve stvari nisu ni najmanje doticale. Sada reaguju, pa makar i neiskreno, medija radi (ne tvrdimo da je to zaista tako), ipak taj gest daje povređenom neku dodatnu snagu i nadu.

A nadu daje i nama u Sindikatu srpske policije, kao organizaciji koja brine o interesima svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Daje nam nadu da će se sa lepih reči i stidljivih, sporadičnih ili ad-hok, pokušaja unapređenja uslova rada, preći na sistemsko rešavanje nagomilanih problema. U poslednjih nekoliko godina je ostvaren napredak u reformama ljudskih resursa, uvedene su mnoge novine, neke zaista revolucionarne i predstavljaju kvalitativan pomak. Urađeno je ponešto i na planu opremanja, nabavljanje su uniforme i još ponešto.

Ali…

Ali to nikako nije dovoljno. Nadležni moraju „otvoriti kesu“ i opredeliti znatnija sredstva za opremanje policijskih službenika, vatrogasaca-spasilaca i svih drugih službenika od kojih zavisi bezbednost građana i države. Jasno nam je da je državi, u predhodnom periodu, prioritet bila, pre svega, fiskalna konsolidacija, smanjenje budžetskog deficita i uštede na svim planovima. Ali, mi smatramo da nije napravljen pravi balans. Budžet je restriktivan tamo gde to ne sme biti, kod nabavki i opremanja vitalnih službi, dok se na nekim mestima i dalje rasipa novac. Pogledajmo samo javna preduzeća koja i dalje gomilaju gubitke, pri tome se rasipajući novcem. Da li je realno, da li je ljudski razumljivo da policajac ili vatrogasac za 20 godina službe, kao Jubilarnu nagradu dobije iznos od 70 hiljada dinara a radnik elektroprivrede za taj isti jubilej blizu 300 hiljada dinara. Da li je rad baš svakog radnik EPS-a, svaka čast pravim rudarima, vredniji od požrtvovanog rada vatrogasca-spasioca, na primer. Treba li spomenuti i to da deca radnika u EPS-u dobijaju novogodišnju poklon čestitku dok je našoj deci tako nešto uskraćeno i zabranjeno zakonom?

No, to je sasvim sporedna stvar u ovoj priči. Akcenat bacamo na opremanje službi koje ovu državu održavaju jednom od najbezbednijih u Evropi, u svakom smislu. Gospoda u Vladi RS moraju da znaju sledeće – da je povređeni kolega vatrogasac imao odgovarajuće odelo on danas ne bi ležao u bolnici sa preko 70% izgorele površine tela!!! Moraju znati da vatrogasno-spasilačke jedinice koriste vozila i opremu stariju od svojih pripadnika, staru po nekoliko decenija! Svako u ovoj državi mora znati i da policajci nemaju zaštitne prsluke u garantnom roku, da nas štiti samo sreća! A sreća je varljiva, ne svemoćna.

Jednostavno, sramne dnevnice i niske zarade možemo i da tolerišemo, izdžaćemo nekako još malo, ali neispravnu opremu ili njen apsolutni nedostatak više ne možemo niti smemo tolerisati. Apelujemo na nadležne da pod hitno  izdvoje sredstva i izvrše neophodne nabavke. Ne treba tu mnogo mudrosti, nek pitaju obične izbvršioce šta nam sve nedostaje, načelnici im svakako ne prenose pravo stanje, kriju istinu, krijući sebe iza ulepšane slike.

Nemojmo čekati neku veliku tragediju pa da onda krenemo!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

 

Slučaj divljih svinja kao ogledalo rada MUP-a

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Slučaj divljih svinja kao ogledalo rada MUP-a

Imamo osećaj da smo se predstavnicima poslodavca na glavu popeli upoznavajući ih (ma kao da nisu znali) sa mnogobrojnim čudnim situacijama gde se bahatim, nestručnim i bezobzirnim ponašanjem rukovodioca krše prava zaposlenih i na kraju dolazimo do nepoželjnih rezultata:  demotivacije zaposlenih i štete po budžet MUP-a. Naravno, kao po običaju, individualne odgovornosti za takve stvari nema i na krilima toga nastavlja se, po staroj praksi, traženja dlaku u jajetu kako bi pojedince pozivali na odgovornost. U takvom sistemu demonstracije moći na račun poreskih obveznika,  ove čudne situacije ponekad prelaze u komične.

Inicijative ili predlozi za pokretanje disciplinskih postupaka podnose se, takoreći, za svaku sitnicu. Prag tolerancije, solidarnosti, kolegijalnosti i pomoći je ispod svakog minimuma. Policajca na terenu „gaze“ sa svih strana. Od pojedinih građana to i očekujemo, njihova ljudska prava su očigledno važnija od takvog istog prava policijskog službenika. Ali nije za očekivati da će neposredni rukovodilac, bez ikakvog povoda podneti Predlog za pokretanje disciplinskog postupka policijskom službeniku zato što u Izveštaju na poleđini patrolnog naloga nije naveo da je za vreme smene uočio krdo divljih svinja!?

Zaključkom načelnika UGP pokrenut je disciplinski postupak protiv policijskog službenika Ilić Milana zaposlenog u RC GP prema R. Makedoniji zbog osnovane sumnje da je izvršio tešku povrede službene dužnosti član 207. stav 1. tačka 16. „nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposlenih ovlašćen, a koje su prouzrokovale ili su mogle da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu“. Ukratko, na teret mu stavljaju navodni propust jer na poleđini Naloga za izvršenje službenog zadatka nije konstantovao da je uočio kretanje krda divljih svinja, odnosno nije obavestio Dežurnu službu. Njegov neposredni starešina je smatrao da je načinjen propust, podneo Predlog za pokretanje DP, dobio saglasnost iz RC GP, a to sve aminovao i doneo Zaključak, gle čuda, načelnik UGP. Da ne bi dužili oko obrazloženja, predlažemo da obimno Rešenje o oslobađanju disciplinske odgovornost našeg člana Ilić Milana pročitate na kraju teksta.

Sindikat srpske policija smatra da podnošenje ovakvih komičnih i nedovoljno argumentovanih disciplinskih prijava, bez čvstih dokaza, stvara ogromnu štetu po budžet MUP-a, trošenje ionako istrošenih resursa, demotivaciju zaposlenih, kvarenje međuljudskih odnosa i narušavanje ugleda službe. Apelujemo na pravne zastupnike i rukovodioce u MUP-u, da razmotre ovaj predmet, utvrde da li postoje elementi nečije odgovornosti za ovako nešto i ubuduće strožije pristupe kontroli podnetih Inicijativa kako bi unapred sprečili ovakav ili sličan scenario. Ovom prilikom pohvaljujemo  Disciplinskog starešinu u ovom postupku, gospođu Sonju Cvetković, koja je svoj posao odradila maksimalno profesionalno i nepristrasno.Zahvaljujući njoj i našem članu Ilić Milanu, koji osim korišćenja savetodavne pomoći, našeg pravnog zastupnika nije uključio u proces, MUP neće snositi nikakve troškove postupka. A troškovi bi bili veliki. Predlažemo nadležnima u MUP-u da u cilju motivacije za rad i solidarnosti koja je dovela do uštede Cvetković Sonja i Ilić Milan budu nagrađeni povećanjem koeficijenta plate u jednom mesecu.

Divlje svinje su očigledno veliki problem MUP-a, jer su toliko podivljale da ih je nemoguće kontrolisati. Policijskim službenicima – izvršiocima to nije u opisu posla. Neko drugi je za njih nadležan.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

 

PRVIH DESET GODINA JE IZA NAS

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na PRVIH DESET GODINA JE IZA NAS

Na današnji dan 2007. godine osnovan je Sindikat srpske policije. Grupica policijskih službenika u Užicu, nezadovoljna delovanjem tadašnjih sindikalnih organizacija, odlučila je da krene svojim putem, do tada nepoznatim. U toj grupi entuzijasta bili su, između ostalih, moramo ih s velikim ponosom spomenuti, oni koje zbog ograničenog prostora ne spomenemo neka nam ne zamere, prvi predsednik novoosnovanog sindikata Glišo Vidović, dugogodišnji predsednik skupštine sindikata Ivan Grizelj, sadašnji predsednik sindikata Lazar Ranitović, bivši generalni sekretar Dragan Ristanović, te sada uveliko penzioneri Sejdo Fera i Voja Petrović. Zamisao im je bila da naprave malu sindikalnu organizaciju koja bi se bavila rešavanjem problema zaposlenih na lokalnom nivou.

No, kako su napravili zdravu organizaciju, o kojoj se dobar glas daleko čuo, uskoro je sindikat prerastao lokalnu sredinu i krenuo da se nezadrživo širi Srbijom. Ubrzo je ovaj „mali sindikat“ izrastao u respektabilnu organizaciju, koja danas deluje u svim policijskim upravama, organizovana u 26 regionalnih centara i 133 sindikalne grupe.

Za razliku od prvih sindikata u MUP, kojima su zaposleni pristupali stihijski i po inerciji, aktivisti SSP su morali da priđu svakom novom članu, objasne mu razloge za osnivanje novog sindikata i potrebu njegovog učlanjenja baš u SSP. Tačan broj članova se neprestano menja, članovi dolaze i odlaze, pristupaju s verom u našu snagu i čestitost, a odlaze uglavnom mimo svoje volje, retko se iščlanjuju nezadovoljni našim radom. Trenutno imamo oko 7.300 članova koji redovno plaćaju članarinu, što je više od hiljdu članova preko broja potrebnog za status reprezentativnog sindikata. Naš jedini veći gubitak u članstvu desio se početkom 2014. godine, kada je, nakon potpisivanja „Briselskog sporazuma“, više od 600 naših članova sa teritorije Kosova i Metohije ostalo bez posla. Drugi razlozi zbog kojih gubimo osetniji broj članova su odlasci u penziju, što je svakako prijatan povod, ali, nažalost, i to što sve veći broj  zaposlenih odlučuje da napusti Ministarstvo unutrašnjih poslova i sreću okuša u drugim delatnostima, najčešće u inostranstvu.

U desetogodišnjoj istoriji Sindikata srpske policije bilo je velikih uspeha, ali i sporadičnih padova, izazvanih destruktivnim radom poslodavca i drugih sindikata. Prvi veliki udar na SSP odigrao se 2011. pod dirigentskom palicom tadašnjeg ministra, kada je nekoliko aktivista, zavedeno slatkim obećanjima, napustilo sindikat i odvelo nekoliko stotina članova.  No, poslodavac nije uspeo u svojoj nameri jer smo nakon tih trzavica postali jači za to iskustvo i uskoro još brže krenuli napred u širenje organizacije i omasovljenje članstva.

Trpeli smo jake udarce i nakon velikog štrajka 2014. kada smo izdani i prodani od strane sindikata koji je štrajk vodio, ne sa ciljem da se izbori za prava radnika, već za mesto omiljenog ministrovog sindikata. Tada su samo aktivisti i članovi SSP-a dobijali prinudne premeštaje. Ali su nam ostali verni, niko od njih nije se iščlanio, a mi smo i njima i svima drugima dokazali da smo pravi – jedini smo sindikat koji je svojim članovima isplatio naknadu za umanjenje plate tokom štrajka. Uostalom, jedini i imamo namenski štrajkački fond!

Jedan veliki udar na Sindikat srpske policije upravo je na delu sada i sprovode ga, udruženim snagama, poslodavac i jedan reprezentativni sindikat, onaj njima omiljeni, koji je odavno izgubio atribut zaštitnika prava zaposlenih. Sindikat srpske policije ima jednu veliku manu, ako se to manom može nazvati, zbog koje smo na udaru – nikada nismo bili ničiji, ni partijski ni tajkunski, uvek samo svoji i naših članova! To je ono što se danas ne prašta, misliti svojom glavom i beskompromisno biti na strani radnika nije zdravo!  Danas je SSP proteran iz prostorija MUP, jedini smo, od masovnijih sindikalnih organizacija, bukvalno izbačeni na ulicu, ne koristimo ništa od resursa države. Visoki funkcioneri MUP vrše pritisak na zaposlene, posebno na starešinski kadar, radi iščlanjenja iz SSP i istovremenog učlanjenja u poslodavčev sindikat, koji sebe, gle ironije, naziva nezavisnim.

Zaposleni su jednoglasni – SSP je jedini preostali svetionik!

Ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da smo od strane sadašnjeg poslodavca već dva puta odbijeni za priznavanje statusa reprezentativnog sindikata. Uprkos pozitivnom nalazu radne grupe formirane upravo sa tim zadatkom, uprkos Zakonu o radu i svim drugim propisima. Jednostavno, zakon sile je bio jači od sile zakona. Sama činjenica da je najnoviji udar na SSP otpočeo u momentu kada su u sindikatu bliskom vrhu MUP-a shvatili da nam ovog puta niko ne može osporiti status reprezentativnog sindikata mnogo govori. Našeg statusa se više boje žuti sindikati nego i sam poslodavac. Znaju da će njihov nerad, podaništvo, prodaja radničkih interesa i borba za lične privilegije rukovodstva tada biti još jasnije vidljivi.

Srećom, status smo odavno dobili među kolegama, poverenje članova smo zaslužili i opravdali, tako da nam i ovaj udar daje dodatni vetar u leđa. Reakcije zaposlenih su upravo suprotne očekivanjima poslodavca – napadi na nas rezultiraju još masovnijim učlanjenjima. Tamo gde nam se iščlani neki uplašeni komandirčić ili nekakav načelnik, dobijamo desetine novih članova među običnim smrtnicima!

Ovaj jubilej, desetogodišnjicu rada sindikata, obeležavamo tiho, baš kao što smo i navikli da radimo, još od osnivanja. Nećemo praviti proslave u elitnim restoranima niti koktele za visokopozicionirane MUP-ove guzice. Istinski praznik SSP, koji redovno proslavljamo sa više od 700 članova, jeste festival sporta i druženja – naša Policijada!

Smatramo da svakako i nije vreme za slavlja, zaposleni u MUP su na dnu, kako po zaradama tako i po opremljenosti! Prinadležnosti zagarantovane zakonima i kolektivnim ugovorima poštuju se samo u teoriji, dok nam je svakodnevica tužna. Krajem druge decenije 21. stoleća srpska policija i dalje radi pomoću štapa i kanapa, od jutra do sutra stoji u kordonu za 150 dinara! Zaslugom reprezentativnih sindikata vera zaposlenih i u sindikate i u bolje sutra je poljuljana, a poslodavac je svestan toga i zadovoljno trlja ruke.

Često se mogu čuti i kritike na račun zaposlenih, kako su lenji, inertni, slabe radničke i sindikalne svesti, ali mi smatramo da su za to odgovorni pre svega sindikati. Pred nama je težak zadatak da najpre povratimo veru ljudima, tek onda ćemo imati snage da se nosimo sa ovim i ovakvim poslodavcem, koji neguje neoliberalnu ekonomiju, klanja se moći kapitala, trošeći ljude tretirajući ih poput potrošnog materijala.

Sindikat srpske policije, aktivisti i rukovodstvo, imamo snage i znamo kako to da uradimo! Spremni smo za nove izazove koji su pred nama! Predstoji nam velika borba za unapređenje i proširenje prava zaposlenih: naknada za topli obrok i regres, očuvanje naknade za putne troškove, uvećanje osnovne zarade, uvođenje dodatka za rad vikendom a posebno nedeljom, redovno snabdevanje uniformom, vozilima i drugom opremom. Peticija sa tim i još nekim zahtevima, koju smo predali Narodnoj skupštini, samo je prvi korak u tom smeru.

Poštovani članovi, srećan nam svima rođendan. Hvala vam na ukazanom poverenju, trudićemo se da budemo još bolji, jer

ZADOVOLJAN ČLAN – JAK SINDIKAT!

MOŽE BITI SAMO JEDAN – SINDIKAT SRPSKE POLICIJE !!!

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

JUBILARNE NAGRADE KRAJEM MESECA

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na JUBILARNE NAGRADE KRAJEM MESECA

U skladu sa važećim Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike i ove godine  će biti isplaćene jubilarne nagrade za neprekidan rad u Ministarstvu unuttrašnjih poslova i drugim državnim organima. Kao što je i planirano, odnosno predviđeno u članu 13. PKU,   isplata će biti izvšena do kraja jula, odmah nakon isplate drugog dela plate, za sve one koji su ovo pravo stekli u prvoj polovini godine, zaključno sa 30. junom.

Budući da su u sektoru započeli izradu rešenja, sada su poznati i novčani iznosi koje će zaposleni dobiti u zavisnosti od perioda za koji JN dobijaju, pa će tako iznosi biti:
za neprekidan rad od 10 godina – 58.793 dinara,
za 20 godina – 70.552 dinara,
za 30 godina – 76.431 dinara,
za 40 godina – 82.310 dinara.

Koleginicama i kolegama čestitamo na zasluženim nagradama i da ih u sreći potroše.

Nadajmo se da će iznos u decembru, za kolege koji pravo stiču tokom druge polovine godine, biti i nešto veći, s obzirom na najavljeno uvećanje plate, al svakako ostaje zadatak pred sindikatima da prilikom pregovora za sledeći PKU te iznose znatnije uvećaju, po ugledu na neke druge državne organe ili javna preduzeća u kojima se za jubilarne nagrade isplaćuju sume od po nekoliko stotina hiljada dinara.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Vatrogasci  kao „maratonci“ : „Jurimo 30 na sat!“

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Prenosimo. Nema komentara na Vatrogasci  kao „maratonci“ : „Jurimo 30 na sat!“

Verovatno nema nikoga ko nije gledao kultni domaći film „Maratonci trče počasni krug“ u kojem  Laki Topalović, podstican na bržu vožnju odgovara, danas čuvenom, rečenicom „Ne može brže, jurimo 30.“ Radnja filma je smeštena u vreme pred Drugi svetski rat, ali čak i tada, ostatak familije Topalović ima brdo primedbi, nezadovoljan brzinom vožnje, jer je „blesavi sin Mirko raskantao mašinu“!

Kada pogledate snimak na donjem linku, nastao pre par dana, na široj teritoriji grada Beograda, ne možete se otrgnuti utisku da je i ovde neki Mirko „raskantao mašinu“. Inače, na snimku je tročlana ekipa vatrogasno-spasilačke jedinice koja žuri sa jedne intervencije na drugu „jureći“ brzinom od čitavih 35 kilometara na sat. Naravno, bez uključene sirene jer zvučna signalizacija odavno ne radi na ovom vozilu. Pri tome jedan od članova ekipe nema sedište za sebe pa je prinuđen da u zadnjem delu kabine sedi na vrelom limu poklopca motora.

Na snimku možete videti kako ih, dok plove Ibarskom magistralom, pretiču bukvalno svi učesnici u saobraćaju. Podrazumeva se da ekipa nije ni stigla na planiranu intervenciju – požar je lokalizovan pre nego su oni prešli pola predviđenog puta (s kraja na kraj opštine).

Sindikat srpske policije ovim javnim ukazivanjem ne želi da omalovaži kolege iz Vatrogasno-spasilačkih jedinica, naprotiv. Radi se o profesionalcima, sposobnim i savesnim, zabrinutim za bezbednost i imovinu građana. U suprotnom, oni misleći pre svega na svoju bezbednost, ovakvim vozilom ne bi ni krenuli iz stanice. Mi želimo da još jednom javno ukažemo poslodavcu i građanima na porazno stanje opreme vatrogasno-spasilačkih jedinica, da kažemo da je tako nešto u 21. veku nedopustivo. Vreme je da vozila stara po nekoliko decenija, koja odavno spadaju u kategoriju oldtajmera, država zameni novim i ispravnim! O ostaloj opremi zaista je bespotrebno trošiti reči.

Dozovimo se pameti dok ne bude kasno – zbog ovakvog vozila neko može izgubiti život! Bilo vatrogasci u njemu, bilo neko od građana dok čeka pomoć koja kasni!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Virtuelni topli obrok i regres u MUP-u!

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Virtuelni topli obrok i regres u MUP-u!

Preko milion radnika u Srbiji, među kojima i zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ili ne prima nikakvu naknadu za topli obrok, ili je taj iznos simboličan. Baš kao i regres, i ovaj deo zarade za nas, zaposlene u MUP, ne postoji čak ni na platnim listićima, postoji samo u izjavama zvaničnika Sektora za materijalno-finansijsko poslovanje..

Preciznih podataka o broju radnika kojima su ova pravo uskraćena formalno ili faktički nema, ali činjenica da, topli obrok i regres ne dobija ni gro onih kojima je poslodavac država. Naime, za oko pola miliona zaposlenih u javnom sektoru te stavke su samo deo koeficijenta zarade, i to ako je verovati nadležnima jer ih zaposleni ne vide čak ni u koeficijentu. Kažu, taj iznos naknade ne mora biti izražen u nominalnom iznosu, tu je on negde, „kumulativno izražen kroz koeficijent“, ma šta to zaista značilo!

Mnogi od onih koji u Srbiji ovu naknadu i primaju ne mogu da se pohvale njenim iznosom. Zabrinjavajuće veliki broj firmi isplaćuju na ime toplog obroka dinar dnevno što je ispod svakog dostojanstva i predstavljaju izrugivanje propisa uz direktno ponižavanje radnika. Zamislite samo to da postoje radnici koji mesečno dobiju 22 dinara na ime naknade za topli obrok!

Inače, iznosi koji bi, na ime naknade za topli obrok, trebali da dobijamo kroz platu, su oko 20 odsto prosečne ili minimalne zarade u Srbiji, odnosno od 4.000 do 8.000 dinara mesečno. Ako znamo broj zaposlenih u MUP i uzmemo neku srednju vrednost naknade od 6.000 dinara mesečno dolazimo do iznosa od preko 250 miliona dinara, za koliko zaposleni bivaju uskraćeni a MUP, odnosno država naprave uštedu. Na godišnjem nivou to iznosi preko tri milijarde dinara, te uz zvanično prikazani, a faktičko nepostojeći regres u približno istom iznosu, dolazimo do zapanjujućeg iznosa za koji zaposleni bivaju uskraćeni u samo jednoj godini – preko 6 milijardi dinara.

Ne želeći da sporimo iskrenost izjava zvaničnika da su topli obrok i regres ugrađeni u platu ne možemo a da ne primetimo brojne nelogičnosti u takvom stavu. Na primer, zaposleni kojeg, pod bilo kojim izgovorom, poslodavac kazni umanjenjem koeficijenta plate, automatski dobija i umanjenje naknade za topli obrok i regres, što nije logično ali ni zakonito. Je l to kažnjenom radniku sleduje pola ručka??? Kažnjavanje glađu? A tek kojom matematikom uspevaju da obračunaju topli obrok za vreme bolovanja ili godišljeg odmora? Uz prekovremene, noćne i radne sate na dane državnih praznika?

Nigde logike, naravno. Ali, s obzirom da čak i sudovi veruju državi i poslodavcima, ostaje i nama samo da im verujemo i nadamo se nekakvoj izmeni sadašnjih propisa. Stoga su u peticiji, za koju je Sindikat srpske policije skupljao potpise i koju smo predali Narodnoj Skupštini, među ostalima, bili i zahtevi da naknade za topli obrok i regres zaposlenima u MUP budu jasno izražene u platnim listićima i da ih počnemo da primamo realno, a ne samo u „kumulativnom iznosu“! Nadajmo se da će narodni poslanici imati sluha za naše zahteve, ma koliko oni sami bili „maženi i paženi“ regresiranim cenama u svom skupštinskom restoranu! Uostalom, potpise na peticiju stavilo je više od deset hiljada zaposlenih u našem ministarstvu a to niko ne sme da ignoriše!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Pokušaj lova u mutnom žutih sindikata

Napisao/la Diogen na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Pokušaj lova u mutnom žutih sindikata

Povodom pogovaranja pojedinih sindikata, koji inače ne zaslužuju da im u imenu stoji reč sindikat, čije značenje ni sami ne razumeju, dužni smo reagovati i našim članovima pre svega, ali i svim zaposlenim u Žandarmeriji predočimo istinu. Direktan povod ovog saopštenja jeste način organizovanja radnog vremena u Odredima Žandarmerije kao i njegovo evidentiranje ili bolje reći neevidentiranje.

Naime, taj nazovi “sindikat” smatra da je sasvim normalno i u skladu sa propisima da se policijskim službenicima koji na poslu efektivno provedu po 13-14 radnih sati, u evidencije unose podaci kao da su radili 12 sati. A sve pod izgovorom lakše je raditi u turnusu, u sistemu „12-24 12-48“ i plašeći ljude kako će im biti raspored u klasičan smenski, po 8 radnih sati dnevno.

To bismo mogli i da prihvatimo kao tačno da se ovde ne radi o sistemu, obično  „13-23, 13-46“ a neretko i „14-22, 14-46“. Ako uzmemo primer policijskog službenika koji svaku smenu radi redovno u turnusu, on na svakoj smenu gubi po 1-2 sata dnevno, što na mesečnom nivou iznosi 14-15 pa sve do trideset sati. Godišnje, ovakvim načinom evidentiranja rada, on gubi više od jednog punog mesečnog fonda radnih sati, odnosno celu jednu platu!

Nakon ukazivanja na nepravilnost takvog obračuna radnog vremena, odgovorni, umesto truda na ispravljanju problema, trud ulažu na uterivanje straha – pa tako prete uvođenjem 8 časovnog radnog vremena, što opet nije realno i suštinski ne rešava problem jer se smene opet moraju preklapati, odnosno radno vreme mora biti minimum devetočasovno u toku jednog dana.

Opet ovakvim načinom rada posle, sa tri smene umesto dve, u jednom turnusu, problem se samo usložnjava. Umesto 14-15 radnih smena mesečno, svaki zaposleni će imati 24-26 dolazaka na posao. Samim time, preklapanjem smena, umesto viška radnih sati od 14-15 do 30, dolazimo do, minimalno 24 a potencijalno i svih 50 sati na mesečnom nivou.

Ukoliko bi evidentirali realno radno vreme od 9 ili 10 sati dnevno, došli bismo u priliku da zaposleni ostvare pun mesečni fond radnih sati negde već oko 25. u mesecu što bi ostavilo prostor za još 2-4 smene do kraja meseca, odnosno opet bismo došli do toga da zaposleni ostvaruje veliki višak radnih sati, znatno veći nego u sadašnjem turnus sistemu „12-24-12-48“.

Tako ostvaren višak sati bi morao u preraspodelu sa rokom realizacije od šest meseci, u suprotnom bi opet predstavljao prekovremeni rad.

Sindikat srpske policije uvek će raditi u interesu svojih članova i ostalih zaposlenih. Ono na šta ne možemo i nećemo pristati je kršenje prava zaposlenih.

Slobodno možemo postaviti i pitanje da li je sindikat koji je bio saglasan sa otpuštanjem oko 1500 kolega, zaista iskreno zabrinuto za raspored rada ili jeftinim demagoškim trikovima pokušava spasti ono što se zaustaviti ne može – masovno isčlanjenje zaposlenih iz tog sindikata. Aktivna podrška poslodavca tom sindikatu daje rezultate od onih koje oni očekivaju – ljudi ih sve više napuštaju.

Služba za informisanje SSP
Nikola Petrović

  • 1
  • 2