Као реакција на акцију Синдиката српске полиције, којом смо покренули прикупљање потписа за подношење петиције Народној Скупштини Републике Србије, али још и више као реакција на масован одазив запослених и прикупљених неколико хиљада потписа током прва два дана, у петак увече 05.05.2017. године у све Организационе јединице Министарства унутрашњих послова стигла је депеша министра, са степеном хитности „ВРЛО ХИТНО“.

У депеши се наводи, између осталог, да је министарство „својим активностима и залагањем у предходном периоду, обезбедило довољно новчаних средстава за континуирирану исплату како плата, тако и накнада трошкова (посебних накнада у складу са Одлуком министра и накнаде трошкова за службена путовања у земљи и иностранству, као и накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у складу са тренутно важећим Правилником). Такође су обезбеђена средства за исплату јубиларних награда и свих врста помоћи и социјалних давања у складу са законским одредбама и колективним уговорима.“

Наводи даље, министар, како је министарство препознало проблем са применом члана 172. Закона о полицији и неће га примењивати до доношења коначне одлуке од стране Уставног суда Републике Србије. На крају депеше, министар напомиње да ће МУП као и Радна група за сарадњу са синдикатима у МУП, наставити као и до сада да решава социјалне проблеме запослених на обострано задовољство.

Ова депеша, то је свакоме јасно, продукт је петиције Синдиката српске полиције и захтева које желимо да надлежне институције, пре свих Народна скупштина, усвоје. Лепо је то што се министар Стефановић огласио, али нажалост, он као представник извршне власти није надлежан скоро ни за један од захтева у петицији осим за питање висине дневница али он на њега одговор не даје. Уместо тога, добијамо обавештење да се руководство МУП-а потрудило да нам обезбеди редовну исплату плата!

У депеши пуно тога пише али она заиста мало тога казује. Ту су изнете неке чињенице које ми не споримо, да има новца за плате и јубиларне награде, да се чл. 172 Закона о полицији не примењује… То заиста нигде нисмо ни навели – истина је да тај члан закона свима нама стоји изнад главе попут мача! Тим чланом је укинута уставна претпоставка невиности полицијских службеника која важи за све друге грађане Србије!

Заиста смо само у шали, резигнирани и огорчени укидањем појединих принадлежности, понекад говорили „добро је док и плату примамо“. Нисмо слутили да је то и реалан проблем и да се „руководство МУП потрудило“ да нам то обезбеди! Хвала на томе, свакако, али није згорег подсетити на тврдње председника Владе, господина Александра Вучића, да је банкрот избегнут још давне 2014. године, умањењем плата за 10% (нама у МУП и више од тога) и драстичним смањењем износа дневница за службена путовања, на бедних 150 динара. Такође, тврди се да је данас буџет државе у плусу, имамо велики суфицит, па с тим у вези остаје нејасно какав је то посебан напор био обезбедити редовну исплату плата!

Да ли да се сада  и ми хвалимо како смо петицијом издејствовали плате? Наравно да нећемо, нисмо ни наивни а ни малициозни! Пре бисмо рекли како ова депеша нема за циљ „правовремено и објективно упознавање запослених“, како се у њој наводи, већ управо супротно. Она служи да замагли истину, да збуни запослене и омете даље потписивање петиције! Но, како рекосмо, ССП није наивна организација, наставићемо прикупљање потписа упркос опструкцијама, предаћемо их онима чији одговор очекујемо – народним посланицима у Скупштини РС!

Депеши је остала недоречена по питању кључних захтева у петицији, па их с пуним правом опет постављамо овде:
– Зашто члан 172. није већ укинут, имало се времена више од годину дана?
– Како министарство може одлучивати о селективној примени закона? Свака част на храбрости, али се тиме крши закон, те је свакако боља и по све нас безбеднија његова трајна измена!
– Где је  уопште била памет предлагачима закона у време његовог усвајања? Шта је тада планирано и шта се желело?
– Да ли је то био увод у „Анализу ризика 2”?
– Зашто се у депеши уопште не помиње примедба на тренутну висину дневнице за службена путовања у земљи и иностранству и затражено увећање (враћање на некадашњу вредност)?
– Шта је са превисоко постављеним условима за каријерно напредовање и отказима због јединица? Поготово у условима превеликих дискреционих права старешина, односно субјективности код оцењивања!
– Да ли нормално да у комисији по жалби, седи и одлучује онај ко вас је једном већ оценио?
– Колики нам је регрес, за који се тврди да је уграђен у плату?
– А топли оброк?
– Колика је релна плата која нам преостаје када ове две ставке посебно прикажемо? Да ли полицајци раде за минималац?
– Имају ли у министарству икакав став у вези са условима за употребу ватреног оружја? Слажу ли се са садашњим законским одредбама које нас претварају у глинене голубове?
– Шта је са осталим захтевима из петиције?

Као што можете да видите имамо мали помак и прву реакциу, али нека вас то не успава, далеко смо од циља, те вас молим да наставимо са прикупљањем потписа и да, како ви лично, тако и чланови ваших породица, потпишете петицију јер наша примања, нервоза, стрес и одсуство од куће и све њих директно погађају.

Нека нам ово буде само подстрек и знак да смо на правом путу. Немојмо сада помислити да смо урадили нешто велико а камоли победили. Сада не смемо стати или се успавати. Прославићемо тек када Скупштина усвоји наше захтеве. Поготово се не смемо ослонити и чекати одлуку Уставног суда (ма колико ово поразно звучало), јер тај суд је данас све друго само не суд у правом смислу те речи!

Ваш ССП !

Председник ССП
Лазар Ранитовић