Kao reakcija na akciju Sindikata srpske policije, kojom smo pokrenuli prikupljanje potpisa za podnošenje peticije Narodnoj Skupštini Republike Srbije, ali još i više kao reakcija na masovan odaziv zaposlenih i prikupljenih nekoliko hiljada potpisa tokom prva dva dana, u petak uveče 05.05.2017. godine u sve Organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova stigla je depeša ministra, sa stepenom hitnosti „VRLO HITNO“.

U depeši se navodi, između ostalog, da je ministarstvo „svojim aktivnostima i zalaganjem u predhodnom periodu, obezbedilo dovoljno novčanih sredstava za kontinuiriranu isplatu kako plata, tako i naknada troškova (posebnih naknada u skladu sa Odlukom ministra i naknade troškova za službena putovanja u zemlji i inostranstvu, kao i naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u skladu sa trenutno važećim Pravilnikom). Takođe su obezbeđena sredstva za isplatu jubilarnih nagrada i svih vrsta pomoći i socijalnih davanja u skladu sa zakonskim odredbama i kolektivnim ugovorima.“

Navodi dalje, ministar, kako je ministarstvo prepoznalo problem sa primenom člana 172. Zakona o policiji i neće ga primenjivati do donošenja konačne odluke od strane Ustavnog suda Republike Srbije. Na kraju depeše, ministar napominje da će MUP kao i Radna grupa za saradnju sa sindikatima u MUP, nastaviti kao i do sada da rešava socijalne probleme zaposlenih na obostrano zadovoljstvo.

Ova depeša, to je svakome jasno, produkt je peticije Sindikata srpske policije i zahteva koje želimo da nadležne institucije, pre svih Narodna skupština, usvoje. Lepo je to što se ministar Stefanović oglasio, ali nažalost, on kao predstavnik izvršne vlasti nije nadležan skoro ni za jedan od zahteva u peticiji osim za pitanje visine dnevnica ali on na njega odgovor ne daje. Umesto toga, dobijamo obaveštenje da se rukovodstvo MUP-a potrudilo da nam obezbedi redovnu isplatu plata!

U depeši puno toga piše ali ona zaista malo toga kazuje. Tu su iznete neke činjenice koje mi ne sporimo, da ima novca za plate i jubilarne nagrade, da se čl. 172 Zakona o policiji ne primenjuje… To zaista nigde nismo ni naveli – istina je da taj član zakona svima nama stoji iznad glave poput mača! Tim članom je ukinuta ustavna pretpostavka nevinosti policijskih službenika koja važi za sve druge građane Srbije!

Zaista smo samo u šali, rezignirani i ogorčeni ukidanjem pojedinih prinadležnosti, ponekad govorili „dobro je dok i platu primamo“. Nismo slutili da je to i realan problem i da se „rukovodstvo MUP potrudilo“ da nam to obezbedi! Hvala na tome, svakako, ali nije zgoreg podsetiti na tvrdnje predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, da je bankrot izbegnut još davne 2014. godine, umanjenjem plata za 10% (nama u MUP i više od toga) i drastičnim smanjenjem iznosa dnevnica za službena putovanja, na bednih 150 dinara. Takođe, tvrdi se da je danas budžet države u plusu, imamo veliki suficit, pa s tim u vezi ostaje nejasno kakav je to poseban napor bio obezbediti redovnu isplatu plata!

Da li da se sada  i mi hvalimo kako smo peticijom izdejstvovali plate? Naravno da nećemo, nismo ni naivni a ni maliciozni! Pre bismo rekli kako ova depeša nema za cilj „pravovremeno i objektivno upoznavanje zaposlenih“, kako se u njoj navodi, već upravo suprotno. Ona služi da zamagli istinu, da zbuni zaposlene i omete dalje potpisivanje peticije! No, kako rekosmo, SSP nije naivna organizacija, nastavićemo prikupljanje potpisa uprkos opstrukcijama, predaćemo ih onima čiji odgovor očekujemo – narodnim poslanicima u Skupštini RS!

Depeši je ostala nedorečena po pitanju ključnih zahteva u peticiji, pa ih s punim pravom opet postavljamo ovde:
– Zašto član 172. nije već ukinut, imalo se vremena više od godinu dana?
– Kako ministarstvo može odlučivati o selektivnoj primeni zakona? Svaka čast na hrabrosti, ali se time krši zakon, te je svakako bolja i po sve nas bezbednija njegova trajna izmena!
– Gde je  uopšte bila pamet predlagačima zakona u vreme njegovog usvajanja? Šta je tada planirano i šta se želelo?
– Da li je to bio uvod u „Analizu rizika 2”?
– Zašto se u depeši uopšte ne pominje primedba na trenutnu visinu dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu i zatraženo uvećanje (vraćanje na nekadašnju vrednost)?
– Šta je sa previsoko postavljenim uslovima za karijerno napredovanje i otkazima zbog jedinica? Pogotovo u uslovima prevelikih diskrecionih prava starešina, odnosno subjektivnosti kod ocenjivanja!
– Da li normalno da u komisiji po žalbi, sedi i odlučuje onaj ko vas je jednom već ocenio?
– Koliki nam je regres, za koji se tvrdi da je ugrađen u platu?
– A topli obrok?
– Kolika je relna plata koja nam preostaje kada ove dve stavke posebno prikažemo? Da li policajci rade za minimalac?
– Imaju li u ministarstvu ikakav stav u vezi sa uslovima za upotrebu vatrenog oružja? Slažu li se sa sadašnjim zakonskim odredbama koje nas pretvaraju u glinene golubove?
– Šta je sa ostalim zahtevima iz peticije?

Kao što možete da vidite imamo mali pomak i prvu reakciu, ali neka vas to ne uspava, daleko smo od cilja, te vas molim da nastavimo sa prikupljanjem potpisa i da, kako vi lično, tako i članovi vaših porodica, potpišete peticiju jer naša primanja, nervoza, stres i odsustvo od kuće i sve njih direktno pogađaju.

Neka nam ovo bude samo podstrek i znak da smo na pravom putu. Nemojmo sada pomisliti da smo uradili nešto veliko a kamoli pobedili. Sada ne smemo stati ili se uspavati. Proslavićemo tek kada Skupština usvoji naše zahteve. Pogotovo se ne smemo osloniti i čekati odluku Ustavnog suda (ma koliko ovo porazno zvučalo), jer taj sud je danas sve drugo samo ne sud u pravom smislu te reči!

Vaš SSP !

Predsednik SSP
Lazar Ranitović